Чланци поређани по датуму: nedelja, 08 decembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 08 decembar 2019 15:49

Jandala-više od prenoćišta i mesto za odmor

U Krčedinu na skrovitom mestu i površini od svega jedan hektar, Nikola Živanović je napravio stecište ali i odmorište za brojne goste, kako iz zemlje tako i iz inostranstva. Na samom ulasku na imanje nalazi se velika kapija iza koje može ostaviti sve brige i probleme, buku i smog, te se posvetiti sebi i onima sa kojima ste došli. Kroz celo imanje nalazi se nekoliko staza a svaka od njih vodi do neke od magaza, kućica za odmor ili centralne kuće koja je i najveća
na imanju. Sve ovo je napravio mladi dizajner Nikola koji nam je rekao da ovo imanje ima status prenoćišta a prevashodno je namenjeno grupnim posetama.
„Bili su nam gosti iz Kine, Velike Britanije i Dubajija i oni čine polovinu naših gostiju, dok drugu polovinu čine domaći gosti, uglavnom mlađe generacije. Kod nas se uglavnom održavaju seminari i predavanja, bilo da je reč o muzici ili poslovnim savetovanjima. Možemo da prihvatimo grupe do 30 ljudi“.
Gosti koji ovde dolaze provode vreme u druženju i ređe napuštaju imanje. Kako se radi o muzičarima i poslovnom svetu uglavnom zajednički provode vreme a
povremeno dolaze u posetu obližnjim manastirima ili u šetnju do Dunava, na koji sa imanja ima prelep pogled. Kako to samo Nikola ume, od nekada vikendice
njegovog oca napravio je imanje na kojem je spojio duh i tradiciju čitavog Balkana.
Tri vajata koja se nalaze na imanju i koji služe za smeštaj gostiju doneti su iz Bosne i Hercegovine. Svaki od njih ima preko stotinu godina. „Da bismo preneli vajate morali smo dasku po dasku da skidamo i obeležimo jer su one ručno klesane i nije ih bilo moguće spojiti ukoliko ih ne bismo vratili na staro mesto“ kaže Nikola. Na Jandala imanju nalazi se i đakuzi koji je za razliku od svetskih primeraka napravljen od hrastovog drveta. Inače se uglavnom izrađuju od četinara. Zanimljivo je i to da nakon uživanja u ovakvom đakuziju koža postane elastičnija i glatka.
Na naše pitanje zbog čega nema više ovakvih đakuzija Nikola kaže: „Zato što tamo gde prave đakuzi hrast ne raste“. Imanje se sa dve strane uzdiže iznad litice koja čini obalu Dunava kod Krčedina. Kud god krenete možete pronaći mesto za odmor i odmarati se u potpunom miru i tišini. Ovde pravila nisu striktna
već ih određuje grupa koja je u gostima. Tako je i sa hranom, može biti organizovan ketering bilo koje vrste u zavisnosti od potreba. Nikola nam kaže da njegovi gosti nisu zahtevni i da on prihvata isključivo grupne posete, tako da nije moguće doći samostalno na ručak i slično. Materijali koji su korišćeni prilikom izradesu kamen i drvo a ono što doprinosi da se veliki broj gostiju opredeli za Jandalu jeste i to što se i na imanju nalazi sala koja može
biti prilagođena za vežbanje, ples, sastanke i slično. „Od drugara sam dobio veliku bačvu koju sam smestio upravo u ovu salu i iz nje puštamo muziku a po potrebi smestimo di džeja“ kaže Nikola za kraj.

„Imanje sam dizajnirao i izgradio u saradnji sa brojnim umetnicima, od kojih bih izdvojio slikarku prof. Kiki Klimt. Na samom početku imanje je bilo moj poligon na kom sam učio i usavršavao svoje znanje, a vremenom je ono dobilo svoju današnju namenu. Imanje je polako stvarano, petnaestak godina, i zato je drugačije
i jedinstveno. Sve je izgrađeno od prirodnih materijala, ručnim radom. Iako sam izgradio sve na tradicionalan način sa raznim zanatlijama, smernice arhitekturalnog uređenja nisu zašle u smer popularnih etno sela po celoj Srbiji. Plan imanja i dalje nije konačan i svakim danom se nešto menja - iz dana u dan rastemo -“ kaže Nikola Živanović vlasnik i diplomirani dizajner enterijera.
Gosti na imanje dolaze uglavnom preko preporuke, a društvene mreže i sajt im služe da bi videli šta mogu da očekuju od sadržaja na imanju i kave, se usluge
nude. Između ostalog imanje raspolaže smeštajnim kapacitetom od 30 osoba po drvenim kućama i glamping šatorima (sa drvenim podom, krevetima i strujom). Sala površine 140m2 se može koristiti u različite svrhe - kao konferencijska sala, sala za vežbe, bioskopska sala i sl. Na centralnom delu imanja nalaze se sauna koja se zagreva na drva, letnji tuš, kao i hot tubna otvorenom, koji mogu da se koriste u svim vremenskim uslovima. Za više informacija posetite: https://jandala.org

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija
nedelja, 08 decembar 2019 15:43

Hoce li poskupeti svinjsko meso pred praznike?

U Hrvatskoj je svinjetina poskupela zbog afričke svinjske kuge koja je pogodila stočare u Kini, koja je najveći proizvođač svinja i ujedno i najveći potrošač te vrste mesa.Pretpostavlja se da će u Hrvatskoj, kao članici EU, cena svinjetine i dalje ići naviše jer izvoz za Kinu iz zemalja EU ide u velikim količinama. A čim raste potražnja, skaču i cene proizvoda.

Dešavanja na tržištima susednih država obično se vremenom odraze i na domaće prilike, a kako i kada, ostaje da vidimo. Vlasnik Industrije mesa „Đurđević” Milenko Đurđević kaže da je u Sremu kilogram žive vage svinja trenutno 170 dinara, što je, kako navodi, 20 odsto više nego u ranijem perodu. Paralelno s poskupljenjem živih svinja, i meso je u maloprodaji skuplje, što je, kako naglašava Đurđević, dovelo do pada prometa od deset odsto.

Po njegovim rečima, rastu cena svinja doprinela je afrička svinjska kuga u Kini, gde sada idu ogromne količine svinjetine iz EU, koja, srazmerno potražnji, diže cene svinjskog mesa.

– Videćemo u narednom periodu kakve će biti cene na domaćem tržištu jer se ukida vakcinisanje svinja protiv klasične svinjske kuge i treba da krene izvoz naše svinjetine Kinezima, pošto je naša zemlja nedavno potpisala sporazum o tome. Do sada je naša zemlja imala prolaznost u okolnim zemljama koje nisu članice EU – kaže Đurđević.U Industiriji mesa „Matijević” ističu da je domaća svinjetina jeftinija 15 odsto nego u EU, ali direktor „Agrara Matijević” Zoran Matijević naglašava da se to poskupljenja neće značajnije odraziti na domaće tržište jer su cene, gledajući decembar 2018. i decembar 2019, već više deset do 15 odsto. Kilogram žive vage svinja othranjenih na farmi sada košta oko 165 dinara, dok kilogram svinje utovljene u poljoprivrednim domaćinstvima staje 150 dinara.

– Domaći stočari se nadaju da će tokom decembra svinje biti skuplje, ali se to neće desiti, već će u januaru biti i jeftiniji – smatra Zoran Matijević.

Agrarni analitičar Milan Prostran navodi da se na domaćem tržištu već godinama pojavljuju ciklusi u pogledu cena svinja, kada kilogram žive vage svinja varira od 110 do 190 dinara.– Jedino bi izvoz mogao pogurati skok cena domaće svinjetine, ali do trgovanja na drugim tržištima pa i kineskom, treba da prođe vremena jer Kinezi treba da kod nas urade proveru domaće klanične industrije, izdaju sertifikate pa da tek onda naše svinje krenu za Kinu – objašnjava Porstran.

Dok se to ne dogodi, on kaže da će tokom decembra kupovina svinjetine opasti zbog sviljokonja te da će taj pad prodaje svinjskog mesa potrajati do marta, pa je realno očekivati da cene svinjetine na domaćem tržištu do tada miruje.U mesarama cena svinjskog mesa je razičita. Kilogram svinjskog buta može se kupiti za 509 dinara, ali može i za 569. Svinjski kare košta od 409 dinara, pa i do stotinu više – 509. Svinjski vrat s kostima staje 479 dinara, ali ima mesara koje ga nude kupcima i za 519.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/naslovi/svinetina-malo-poskupela-tu-ce-i-stati-07-12-2019

Објављено у Agroekonomija

Insekti, posebno larve crnih vojničkih muva, mogu da budu alternativa soji i to zbog njihove velike hranjive vrednosti i jer je potreban veoma mali prostor za njihov uzgoj.

Ove larve su odličan izvor energije i proteina (37% do 65% proteina), a utvrđeno je da je njihov profil aminokiselina pogodniji za živinu (Barragan-Fonseca i sur., 2017; Schiavone i sur., 2017). Međutim, u istraživanju je takođe utvrđeno da te larve sadrže hitin, koji može negativno da utiče na varenje proteina i, samim tim, u određenim količinama može biti štetan za performanse životinja, piše holandski sajt Allaboutfeed, a prenosi Agromedia.

Dabbou i njegove kolege sproveli su istraživanje 2018. godine, kako bi utvrdili na koji način ove larve utiču na rast brojlera, a merili su krvne parametre i gledali crevnu morfologiju. Rezultati ovog istraživanja sugerisali su da uključivanje dijetalnog obroka larvi do 10% povećava težinu brojlera i povećava unos hrane, međutim, samo u početnom periodu (prvi dan do 10. dan). Pretpostavljeno je da sadržaj hitina u obrocima sa 15% larvi negativno utiče na varenje proteina kod živine (Dabbou i sur., 2018).

Altmann i njegove kolege analizirali su 2018. godine promenu kvaliteta i ukusa mesa pilećeg filea pakovanog u skladu sa trenutnim industrijskim pravilima. Pileći file pilića koji su dobijali odmašćene larve za obrok kao zamenu za 50% soje (ukupno uključivanje larvi u obrok pilića u početnom periodu je bio 19,5%, a tokom perioda uzgoja 16%) činilo se da ima intenzivniji ukus od pilića koji nisu bili hranjeni larvama. Međutim, intenzitet ukusa smanjio se tri dana nakon pakovanja, a zatim sedam dana nakon pakovanja još malo i došao gotovo do nivoa ukusa filea od pilića koji nisu hranjeni larvama.

Sa druge strane, intenzitet ukusa filea grudi kontrolne grupe (koja nije hranjena larvama) se takođe smanjio za tri dana nakon pakovanja, ali, otkriveno je da se ponovo povećao nakon sedam dana.

Daljom analizom utvrđene su stabilniji nivoi pH u pilećim fileima iz grupe koja je hranjenja obrocima sa larvama, na osnovu čega se zaključilo da uključivanje larvi u ishranu brojlera može da produži svežinu pilećeg mesa dok stoji u prodavnicama.

Uključivanje larvi u ishranu takođe ima uticaj na proizvodnju jaja. Rezultati su pokazali da je 7,5% larvi u obrocima dalo sličnu proizvodnju jaja, prosečnu masu jaja i prosečan kvalitet u poređenju sa jajima kontrolne grupe koja nije hranjena larvama. Međutim, 5% larvi u obroku je imalo kao rezultat nižu proizvodnju jaja. Masa i kvalitet jaja su takođe bili znatno niži nego kod jaja kokošaka koje nisu konzumirale larve.

Takođe, istraživanja su pokazala da su se boja žumanceta, čvrstoća i debljina ljuske značajno povećali kod grupa koje su hranjene larvama.

Iako su rezultati delimično nedosledni, moglo bi se reći da uključivanje odmašćenih larvi u obroke u količini od 10% do 16% kao zamena soje ne utiče negativno na živu težinu i dnevni unos hrane muških brojlera barem tokom početnog perioda razvoja. Tokom perioda rasta i završetka preporučuju se niže količine. Zdravstveno stanje živine, utvrđeno analizom krvnih markera, ne zaključuje štetno delovanje larvi na njihovo zdravlje.

Za proizvodnju jaja, 7,5% brašna od odmašćenih larvi, kao zamena za soju može biti razumna odluka, koja će za rezultat imati ujednačena jaja sa taminijim žumancetom i jaja koja su otpornija na fizička oštećenja, što kao rezultat ima manje gubitke tokom lanca proizvodnje i snadbevanja krajnjih potrošača.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2714752/larve-crnih-vojnickih-muva-mogu-da-budu-alternativa-soji-u-ishrani-zivine

Објављено у Živinarstvo
nedelja, 08 decembar 2019 08:56

Vina iz Srbije piju se sve više bez vode!

U Srbiji se sve manje piju vina koja se mešaju sa kiselom vodom. Sve je više potrošača koji pazare domaća vina srednje i visoke klase. Mali vinari planiraju da iskoriste pomoć države i podignu nove zasade kako bi povećali proizvodnju.


Dragana Janjić iz vinarije "Aleksić" kaže da 95 odsto proizvodnje prodaju na domaćem tržištu. "Možda od ove godine, kada smo otvorili azijsko tržište, tačnije Kinu, verovatno će rasti izvoz kako raste i potržanja kod njih", navodi Janjićeva.

Budući da Kinezi traže velike količine vina najboljeg kvaliteta, proizvođači će, umesto uvoza sirovine iz Makedonije i Crne Gore, morati da podignu vinograde.

"Tvrdim da je jako teško kupiti kvalitet grožđa koje možemo da proizvedemo sami, tako da vinari iz sopstvenih zasada prave i najkvalitetnija vina", kaže Siniša Popov iz vinarije "Kiš".

O kvalitetu se posebno vodi računa u manastirima, gde se proizvode neka od najtraženijih boca.

"To je neka mistika, nešto što ljude ipak privlači, a hvala Bogu, kao što smo već rekli, vina su sve kvalitetnija i kvalitetnija. Profit nije prioritet, ali konkretno u našem slučaju manastir u većoj meri živi od proizvodnje vina", kaže iguman Kozma iz manastira Bukovo kod Negotina.

Osamdeset odsto domaćeg vina proda se u restoranima i vinotekama. Naše sajmove obilaze i menadžeri i somelijeri iz inostranstva.

"Imate vrlo jedinstvene sorte: prokupac i tamjaniku, interesantan način proizvodnje koji je odličan za građenje vinskog identiteta. Ako mene pitate, previše su jeftina, dobijete odličan kvalitet za nisku cenu", kaže vinski ekspert Stjuart Pigot.

Na Beogradski salon vina stigao je i vinar iz Italije, čija se porodica tom proizvodnjom bavi već 35 generacija. Ima titulu barona, zamak i godišnju proizvodnju od nekoliko miliona boca. Sa kupcima lično komunicira i kaže da je to jedna od tajni posla.

"Morate biti kreativni i dinamični. Moj posao je da putujem po svetu, da razumem kako potrošači reaguju na različite ukuse, kvalitet", kaže Frančesko di Kasoli, proizvođač vina iz Italije.

Paralelno sa potrošnjom vina, u Srbiji raste i vinska kultura. Sve više pijemo stare, domaće sorte. Imamo 360 registrovanih vinarija, dva i po puta više nego pre deset godina.

Pripremila Marija Miladinović Lisov

Izvor: www.rts.rs 

Објављено у Tehnologija prerade
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31