Чланци поређани по датуму: petak, 06 decembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Skupština Grada Prokuplja donela je Odluku da se porez na imovinu za poljoprivredno zemljište u četvrtoj zoni drastično umanji kako bi se podstakla poljoprivredna proizvodnja.

Tako će poljoprivrednici porez na poljoprivredno i šumsko zemljište plaćati samo simbolično, odnosno za hektar zemljišta plaćaće samo 13 dinara godišnje, rečeno je danas u lokalnoj samoupravi.

U Lokalnoj poreskoj administraciji su rekli da će se ubuduće na osnovu odluke mesne skupštine, za građevinsko zemljište u četvrtoj prokupačkoj zoni umesto dosadašnjih 800 dinara plaćati 600, za poljoprivredno zemljište umesto 200, plaćaće se 90 dinara, a za šumsko zemljište umesto 150, plaćaće se 80 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2713579/porez-na-poljoprivredno-zemljiste-u-prokuplju-simbolicnih-13-dinara-godisnje-podsticaj-za

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Otvoren je treći javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje IPARD podsticaja za investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva.

Predmet ovog javnog poziva su investicije u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi u vezi sa izgradnjom, kao i nabavkom nove opreme i mehanizacije. Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća, jaja i grožđa.

Zahtev za odobravanje projekta može se podneti samo u okviru jednog sektora za jednu ili više investicija.

Po ovom javnom pozivu opredeljena su sredstva u iznosu od 5.412.941.299 dinara, a visina podsticaja je 50%, odnosno 60% prihvatljivih troškova za investicije u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama.

Minimalan iznos podsticaja koje korisnik može da ostvari u okviru svih sektora je 10.000 EUR, maksimalni podsticaj u okviru sektora voća i povrća, sektora mesa, jaja i grožđa 1 mil EUR, dok u sektoru mleka korisnici mogu da ostvare podsticaj i od 2 mil EUR.

Detaljan tekst Javnog poziva, pravilnik i prateći prilozi, dostupni su na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja.

Rok za podnošenje zahteva je do ponedeljka, 24. februara 2020, prenosi portal Timočka.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2713613/otvoren-3-ipard-javni-poziv-za-podsticaje-za-preradu-hrane-budzet-54

Објављено у Govedarstvo
petak, 06 decembar 2019 18:28

Kako do novih traktora upola cene?

Poljoprivrednici će uskoro moći da kupe traktor uz podršku države. Budžet će subvencionisati do 50 odsto kupovinu novog traktora sklopljenog u Srbiji. To znači da će upola cene moći da kupe MTZ "belorus", ali i neki od indijskih modela "mahindra", "tafe", IMT, "solis" i kineski YTO. Svi se oni montiraju u našoj zemlji.

Detalji programa još nisu poznati. Kako stvari sada stoje, najverovatnije će postojati gornji limit odobrene subvencije. Zna se da će se podržavati kupovina traktora do 81 konjske snage. Do novog traktora poljoprivrednici su mogli da dođu kroz IPARD program, kada je podrška iznosila od 30 do 35 odsto. Sličnu pomoć mogli su da ostvare i mladi poljoprivrednici kroz raniji program."Subvencionisaćemo traktore koji se više od 50 odsto sklapaju u Srbiji", kažu u Ministarstvu poljoprivrede. "Javni poziv će biti raspisan do kraja godine. Ovo će biti najpovoljniji uslovi za kupovinu novog traktora."

Proizvođači se raduju najavljenom programu. Uz podršku će i oni imati više posla.

"Za nas je najavljeni javni poziv veliki korak", kaže Dragoljub Švonja, direktor Agropanonke. "Očekujemo da vidimo detalje. Najverovatnije će biti propisan limit i od toga će zavisiti koliki udeo cene će se subvencionisati. Beloruski MTZ te snage je najskuplji, pa može da se desi da podrška bude do 40 odsto. U slučaju većine drugih će to verovatno biti polovina cene. Taj beloruski model, koji bi ulazio u program, košta malo više od dva miliona dinara. Svaka pomoć je dobrodošla i znači i poljoprivrednicima i nama proizvođačima. Ove godine ćemo prodati 1.900 traktora, zbog IPARD programa, a godišnje u proseku prodamo 1.500 komada.

Poljoprivrednici priznaju da nam njive oru mašine u poznim godinama. I da bi im dobro došle nove. Veruju, međutim, da bi im prava podrška bila - jeftinije gorivo."Mehanizacija jeste dosta stara i nije loše omogućiti jeftinije traktore, ali ima i prečih stvari. Mera od koje bi imali vajde i mali i veliki, na jugu i na severu zemlje, jeste jeftinije gorivo za poljoprivrednike. Mehanizaciju treba podmladiti, ali problem naše poljoprivrede je to da oni kojima je to najpotrebnije najčešće nisu kreditno sposobni", smatra Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika.U Srbiji se traktori sklapaju u četiri fabrike. "Agropanonka" montira beloruski MTZ i indijsku "mahindru". U Boljevcima u "FPM Agromehanika" sklapa se indijski "solis". U pogonu indijske kompanije "Tafe", u selu Jarkovac kod Zrenjanina sklapaju se "tafe" i IMT. Kineske YTO traktore završavaju u novosadskoj "Agrovojvodini".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/traktori-upola-cene-do-kraja-godine-kupovina-uz-podrsku-drzave/n01s6c8

Објављено у Poljoprivredna mehanizacija
petak, 06 decembar 2019 18:16

Ovo je doktor za šljivovicu

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ninoslav Nikićević ima nadimak “doktor za šljivovicu”, jer je doktorirao na aromatičnim sastojcima šljive požegače i rakije šljivovice proizvedene od istoimene sorte. Ceo svoj radni vek proveo je izučavajući “žestinu”, a jedan je od najuglednijih i najtraženijih stručnjaka u Evropi u ovoj branši. Otkrio nam je kako i kada je najbolje piti rakiju, kao i u kojim količinama.

Ekipa N1 je razgovarala sa njim neposredno nakon dolaska iz Zagreba, gde su se po prvi put na međunarodnom Sajmu poljoprivrede ocenjivale rakije iz čitavog regiona, a on je bio član Međunarodne komisije za senzorno ocenjivanje kvaliteta jakih alkohonih pića. Pretpostavljate - prvo mesto je osvojila rakija šljivovica iz Srbije.

Profesor Nikićević pojašnjava da pri ocenjivanju, uvek dva puta miriše proizvod, dva puta ga stavlja u usta, a ukoliko je mnogo staro i dobro piće, onda mora malo da ga, po pravilu, proguta. Iako ovaj posao radi nekoliko decenija, kaže da se opio svega nekoliko puta u životu, a poslednji put se to desilo 1972. ili 1973. godine, i to ne od pića koja će proučavati ceo svoj radni vek, već od – piva i vina!

"Ove godine, krajem marta, održao sam plenarno predavanje na prvoj Evropskoj konferenciji o voćnim destilatima, koje je organizovano u Puli, gde sam i predložio da se u Hrvatskoj organizuje ocenjivanje kvaliteta voćnih destilata, jer su oni poznati po vinima, dok sa voćnim destilatima malo ‘kaskaju’. I poslušali su, organizovali su ocenjivanje senzorskog kvaliteta rakije na njihovom ovogodišnjem čuvenom jesenjem Zagrebačkom velesajmu”, kaže Nikićević.Na pitanje kako se ne opije od tolike količine rakije koju testira popoljoprivrednim sajmovima i drugim manifestacijama, on odgovara da se većina uzoraka ispljune, a da se gutaju samo gorka pića.

"Broj dozvoljenih uzoraka dnevno u Evropskoj uniji za testiranje je 35 do 40. Shodno tome, da mi nismo još uvek član EU, u zavisnosti od organizatora, ocenjujemo i do 100, pa i preko tog broja uzoraka. Rekord je bio nedavnih 163 uzoraka, za 10 sati ocenjivanja. To je veoma naporno. Samo od početka ove godine sam imao 2.450 uzoraka na 16 ocenjivanja. Mi za vreme i nakon testiranja uzoraka imamo vreme za pauzu, za odmor i za neutralisanje čula. Pošto ne gutamo, imamo kofu sa strugotinama, gde pljuckamo uzorke. Za neutralisanje čula imamo mineralnu vodu, običnu vodu i mleko. Mleko ne sme da ima preko 1,5 procenata mlečne masti", objašnjava Nikićević način svog rada.

Ocenjuju se osnovni parametri kvaliteta, boja, bistrina, tipičnost, miris i ukus. Uzorci se članovima komisije prezentiraju pod šiframa gde se ne zna vlasnik uzorka, a po jednom uzorku ima 2 do 3 minuta za testiranje. kada se završi testiranje, usta se ispiraju mineralnom vodom.On ističe da što se tiče šljivovih i ostalih voćnih rakia, Srbija prednjači u svetu, takao da su stručnjaci iz naše zemlje iz ove oblasti mešu vodećima. Na pitanje kako se zove njegova profesija, znajući da su enolozi stručnjaci za vino, on uz osmeh pojašnjava da za jaka alkoholna pića ne postoji naziv, kao i da ne preporučuje nikome da bude zaljubljenik u jaka alkoholna pića s obzirom na visoku koncentracija etanola.

"U prepečenici je četiri puta više alkohola nego u vinu, a sedam do devet puta više nego u pivu. Preporučujem i onima koji vole jaka alkoholna pića, da ne konzumiraju ona koja imaju preko 45 volumnih procenata, (stepeni), jer treba čuvati jetru i želudac, svoj organizam i svoje zdravlje. Nigde nećete u zvaničnom "fri šopu" naći konjak preko 40 volumnih procenata. I viskiji su 42, 43, a Škoti piju sa 40 volumnih procenata jačine. Samo dunjevača, breskovača, šljivovica, lozovača i komovica "trpe" i do 45 volumnih procenata”, upozorava Nikićević. Sagovornik N1 tvrdi da je šljiva prepečenica iz Srbije, kao i sa celog Balkanskog poluostrva, definitivno jedno od tri najsavršenijih jakih alkoholnih pića.

"Izdvojio bih svakako i francuski konjak i određene tipove škotskih malt viskija. Tu je i kalvados, specifični čuveni jabukov konjak, proizveden od jabukovog vina, kao i armanjak koji je takođe veoma kvalitetan", navodi Nikićević.

On kaže da je jedan od prvih jačih brendova kod nas, nakon rasta privrede polovinom prošlog veka, čuveni vinjak "Rubin".

"Glavni procvat ovde bio je posle Drugog svetskog rata. Poznata firma 'Rubin' je 1955. godine od viška vina proizvela tada prvi, a danas čuveni i legendarni 'Vinjak'. To je prvo poznato piće koje je brendirano kod nas", kaže Nikićević i dodaje da se od tada do sada, zahvaljujući tehnologiji napredovalo, pa tako danas imamo neke od reprezentativnih pića koji su na istom nivou kao i najpoznatija svetski brendovi.

"Što se tiče kvaliteta, ukoliko pričamo o kvalitetu šljivovih prepečenica iz domaće radinosti, kojih ima malo na tržištu, ima vrlo korektnih uzoraka i vrlo kvalitetnih. Ima i proizvođača koji imaju kvalitet prepečenica koji može da se meri sa svakim francuskim konjakom i škotskim malt viskijem. Ukoliko pričamo o rakijama koje se mogu naći na tržištu kod nas, ima korektnih primeraka, ali se ponekad ne vidi računa o senzornom kvalitetu, pa se mogu naći i veštačke arome i dodatak šećera. Ja prepoznajem takve rakije sa preko jednog procenta šećera zahvaljujući znanju i dugogodišnjem iskustvu", kaže Nikićević.Voćne rakije i sva jaka alkoholna pića dele se na aperitivna, dižestivna i postoje "all day" pića.

"Sedamdeset pet do osamdeset odsto pića koja se proizvode danas na zemlji su dižestivi, piju se posle oborka. U toku jela može pivo, može vino, belo, roze ili crveno. Samo gorko se pije pre jela. Stara pića se konzumiraju kao dižestivi, odnosno šljivovice, viskiji, konjaci, kalvadosi, neki tipovi tekile i rumovi idu posle jela uz odgovarajuću pitu. Pošto je kod nas najpopularnija stara šljivova prepečenica, reći ću da bude jasnije - ona se konzumira na pun, mastan želudac, uz sitne kolače i pitu sa suvim šljivama. Kod nas najčešće ljudi greše što uzmu čašicu, ili dve i onda naprave veliku pauzu do ručka. To ne treba raditi. Odmah po uzimanju aperitiva, dva ili tri minuta kasnije, treba sesti za sto i konzumirati hranu", objašnjava Nikićević.On napominje da ljudi često greše na svim poljima prilikom proizvodnje rakije, ali da se veoma često dešava da izaberu pogrešan način za čuvanje i skladištenje, nakon završene destilacije. Kaže da je najbolje čuvati rakiju u hrastovom buretu, a da postoje brojni primeri kako proizvođači stavljanjem raznih stvari znaju da umanje kvalitet rakije.

"Ovde za šljivu prepečenicu svašta rade. I svašta dodaju. Razne daščice dodaju u flašu kako bi dobila boju, a to je veoma loše, i to odmah prepoznam. Jaka alkoholna pića moraju od hrastovog bureta da dobiju boju, a ne od daščica ili raznih ekstrakta", ističe on.

Kao glavni problem naše zemlje i svih naših proizvođača, on navodi činjenicu da naša šljivovica i ostala jaka alkoholna pića nisu zaštićena na međunarodnom nivou, tj nije zaštićena trehnologija proizvodnje."Ta šljivova prepečenica je trebalo da se zaštićuje još za vreme vladavine pokojnog Josipa Broza Tita, 50-tih I 60-tih godina prošlog veka. Vidite kolike su godine prošle, a još nije zaštićena. Mnoge zemlje iz EU imaju svoju vrstu šljivovice, koju su zaštitili, a mi još nismo", rekao je on.I pored ogromne količine alkohola sa kojim se zbog posla susreo, on je veliki protivnik preteranog uživanja u njemu, kao i zavisnosti od alkohola.

"Zaista mi je neprijatno kada vidim pijanog čoveka, a još neprijatnije kada vidim pijanu ženu, to ne bih savetovao nikome, jer piće je pre svega sredstvo za uživanje. Uzeti malo i uživati. I još jedna napomena, kada se pije - ne vozi se, kada se vozi - ne pije se", zaključuje profesor Nikićević.

Izvor:http://rs.n1info.com/Lifestyle/a549520/Doktor-za-sljivovicu-Ninoslav-Nikicevic.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31