Чланци поређани по датуму: utorak, 03 decembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Na sajmu smo sreli Savu Žmurić iz Ralje kod Spota koji se već prvog dana manifestacije zakitio diplomom za najlepši štand u okviru nastupa beogradskih poljoprivrednika. On se odlučio za uzgajanje dunje jer Šumadija ima pogodno tlo za ovu voćku. „Naša dunja redovno i dobro rađa, izuzetno lepo miriše, ima i dovoljne količine šećera“ kaže Sava.

Kada je reč o zaštiti bilja dunja nije preterano zahtevna, jedina bolest koja može da pravi poblem je Ervinija ali Sava kaže da do sada nije imao problema. On dunju gaji na tri hektara, od čega je polovina u petoj a druga u trećoj godini.  Sa prinosom je zadovoljan i naglašava da pun rod stiže tek u desetoj godini. „U zasadu koji je u petoj godini od sadnje imali smo prinos deset tona po hektaru a kada bude pun rod očekujemo preko četrdeset tona“ dodaje Sava. Kada je u pitanju sortiment Sava se odlučio za leskovačku dunju ali pošto ona nije samooplodna potrebno je imati sortu oprašivača, u ovom slučaju to je vranjska dunja i zastupljena je sa 10% u zasadu. Kada je u pitanju nabavka sadnog materijala sve je nabavio od Dejana Mutavčića iz Velike Drenove i izuzetno je zadovoljan kvalitetom sadnog materijala. Razmak sadnje koji je primenio je 4x5 metara. „Moglo je i malo manje, odnosno zbijenije, ali sam ipak odlučio ovako zbog bolje osvetljenosti biljke“. Što se tiče rezidbe ne preporučuje se zelena rezidba jer to može loše uticati na rod naredne godine tako da više ima posla oko rezidbe u proleće. Najznačajnije što treba postići rezidbom je dobra osunčanost krošnje. Za sada postižu sve sami da urade ali za dve godine kada voćke budu još porasle biće potrebe da se angažuje dodatna radna snaga.

Imajući u vidu da je rod još uvek relativno mali sve količine prerađevina koje proizvede prodaje kod kuće ili direktno kupcima. Za sada ima proizvodnju slatkog  i rakiju od dunja. U planu je proizvodnja za inostranstvo i nabavka savremenog kazana za destilaciju. „Dunja je voćka koja nema šećera kao ostale. Postupak nije značajno različit, mora da se melje i da joj se doda malo vode i šećera kako bi se pokrenuo proces fermentacije. Izuzetno je važno čuvati kominu na određenoj temperaturi. Neko ubacuje kvasce i neke druge dodatke, ja ne, samo 3% šećera i vodu. Kazan za rakiju trenutno iznajmljuje ali planira da ga kupi. Odlučio se za kazan koji može da odvaja etil i nus supstance tako da se dobija rakija koja je prijatnog ukusa i mirisa, jačine od 40 do 45 stepeni. Iako jedan od većih zasada dunje u Srbiji porodica Žmurić je sve sama podigla bez podsticaja a od grada Beograda su dobili ove godine sredstva za nabavku automizera. Kada su u pitanju planovi za naredni period podićiće još jedan hektar dunje a planiraju i podizanje zasada kajsije tako da će ponuditi tržištu džem i slatko od dunje i kajsije i njihove rakije. Čista rakija od dunje  na tržištu košta 2000 dinara. Godišnje proizvede 300 litara rakije tako da očekuje 2021. godine količine sa kojima će moći da izađe na tržište.

 

Za podizanje jednog hektara potrebno je oko 5000 evra ako se ima u vidu da je 1,5 evra sadnica dunje i da ih je potrebno oko 550 komada za jedan hektar. Pre sadnjer je potrebno izvršiti pripremu zemljišta na osnovu urađene analize i sadnice zaštiti od štetočina. Nije neophodno imati navodnjavanje. Od redovnih mera je potrebno đubrenje u jesen, mpk đubrivom 6:12:24 i u maju ureu. U vreme zrenja plodova se zaliva vučenom cisternom.a

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Institut za prehrambenu tehnologiju i biohemiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu obeležava 60 godina postojanja i rada. Inače, ove godine i Poljoprivredni fakultet obeležava 100 godina postojanja. Tim povodom ustanovljeno je novo priznanje “zlatni indeks” za studente koji su ovaj smer upisali davne 1959. godine. Generalni donator ove svečanosti bio je USAID a skup su podržale i brojne kompanije iz sektora prehrambene industrije.

Ceo radni vek Pantelija Dakić se bavio preradom voća i povrća u Poljoprivrednom kombinatu Takovo. Put ka diplomi iz te oblasti počeo je davne 1959. godine na Poljoprivrednom fakultetu, na tada tek osnovanom odseku za prehrambenu tehnologiju. Za Radio Beograd prvi program Pantelija Dakić je rekao: “Imali smo hrabrost da to upišemo i da krenemo u jedan eksperiment. Ova generacija je udarila temelje prehrambenoj industriji kod nas. Misilm da je to i dalje perspektiva i drago mi je da vidim da ima puno studenata. Ne bi bilo u redu da se mi samo bavimo proizvodnjom sirovina i da izvozimo sirovine. Treba izvoziti finalni proizvod jer to je prava stvar“.

Povodom svečanog obeležavanja 60 godina postojanja dodeljene su i posebne pohvalnice sadašnjim studentima za najvišu prosečnu ocenu za školsku 2018/2019. godinu. Ovog puta pripadnice ženskog pola su bile dominantne i u svim nivoima studija pokazale zavidno znanje. Pohvalnice su dobile: Milica Pešić, student prve godine  na modulu Tehnologija ratarskih proizvoda za najvišu ocenu od 9,90 na I godini studija, Jana Marić, studentkinja druge godine na modulu Tehnologija ratarskih proizvoda za najvišu ocenu od 9,84 na II godini studija dok je Emilija Oreščanin bila najbolj na trećoj godini i to modul  Mikrobiologija hrane sa prosečnom ocenom  9,73 ona je od firme POLIMARK dobila stručnu praksu u trajanju od mesec dana. Ipak, najbolja među naboljima je  Simona Jaćimović sa modula  Tehnologija konzervisanja i vrenja koja je ostvarila prosečnu ocenu od 10,00 na IV godini studija. Simona Jaćimović je u međuvremenu diplomirala, upisala master na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i zaposlila se. Nije izgubila kontakt sa Institutom za prehrambenu tehnologiju i biohemiju, jer je saradnik u nastavi. Ona je ovom prilikom rekla:“ Studiram na smeru konzervisanja i vrenja i nadam se da će negde ta ljubav prema pivu, vinu i konzervisanju da se nastavi dalje u neke naučno istraživačke radove kojima se već bavim. Želela sam da studiram nešto što je prirodna nauka i što će kroz usavršavanje moći da podigne kvalitet ljudskog života i nisam se pokajala jer smatram da je u ovoj zemlji to jedna vrlo perspektivna grana“.

Velika sala Poljoprivrednog fakulteta bila je prepuna gostiju i stručnjaka 

Svoje studije prehrambene tehnologije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu završio je i aktuelni pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović. “ Mi smo u ovom delu prepoznati kao jedna od vodećih nacija, naša struka, naši naučni radovi, naši profesori i na kraju krajeva studenti i ono što mi radimo ovde u zemlji i po celom svetu to potvrđuje. Ako je nešto sigurno to je da je ovaj fakultet -  prehrambena tehnologija pre svega dobila svoje značajno mesto u svetskim razmerama“ kaže Vujović.

Pokrovitelj svečanosti bio je prof. dr Dušan Živković, dekan Poljoprivrednog fakulteta i profesor na Institutu: “Na šangajskoj listi u oblasti poljoprivrede smo između 100 i 200 mesta, ovo je sjajan uspeh koliko god zvučalo da su ovi brojevi veliki, ovo je na svetskom planu izuzetan uspeh, naročito ako imamo u vidu da su izdvajanja za nauku u državi Srbiji relativno niska, a rezultati neproporcionalno veliki, što govore ove naše brojke i ove pozicije na šangajskoj listi. “

Zvanja inženjera prehrambene tehnologije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu do sada je steklo 3.300 studenata, odbranjeno 105 magistarskih i 131 doktorski rad.

Povodom jubiljeja organizovan je panel diskusija “PREHRAMBENA INDUSTRIJA –nekad i sad, pravci i trendovi“ na kojem su se mogle čiti zanimljive informacije kako sa aspekta bezbednosti hrane tako i inovacija u ovom sektoru. Pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović  ocenio je da je bezbednost hrane na dobrom nivou i da je promena Zakona o inspekcijskom nadzoru značajno doprinela da se ova oblast rada inspekcije unapredi i podsetio da je ovo prvi put da se u Zakonu predviđa odgovornost i inspektora koji kontroliše. On je ovom prilikom rekao da se uskoro očekuje donošenje i pravilnika koji će bliže urediti obaveze “malih prerađivača biljnih proizvoda” poput onog koji imamo u oblasti mlečnih proizvoda.“ Imamo procedure, standarde i ljude koji su obučeni za kontrolu. Činjenica da samo Nectar Group izvozi u šezdeset država potvrda je da imamo dobru kontrolu bezbednosti hrane“ zaključuje on.

Vesna Boca predstavljala je kompaniju Puratos gde radi kao menadzer kvalčiteta i razvoja poslasticarskih proizvoda. Ona je ovom prilikom rekla da je crna čokolada budućnost u konditorskoj industriji ali i u pekarstvu. „PURATOS je kompanija koja širom sveta zapošljava 9000 ljudi, od kojih čak njih 900 radi na istraživanjima i razvoju novih proizvoda. U Srbiji troje tehnologa radi na razvoju i sigurna sam da možda niste znali da kroz većinu kolača jedete i nešto od PURATOS-ovih poslastičarskih smesa“.

Mihajlo Janković generalni direktor  "Nectar grupe koju čine "Nectar", "Heba", "Fructal" i  "Bio Panon" naglasio je ovom prilikom da kompanije koje posluju u sastvau ove grupacije nabavljaju najveći deo sirovina na domaćem tržištu i da stalno unapređuju sektore proizvodnje. Govoriši o zaštiti proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom on je rekao:“ Ovo je oblast koja je kod nas u povoju ali je prilika da povećamo konkurentnost naših proizvoda. To je jedan dugoročan proces ali jeste način za bolje pozicioniranje proizvoda“.

Dr.Radovan Đorđević vlasnik i osnivač Vinarija Cokot  2016. doktorirao je na ovom fakultetu na Katedri za tehnologiju vrenja ovom prilikom govorio je o značaju domaće sorte Prokupac i očekivanjima u sketoru vina. „ Mi na svetskim vinskim mapama generalno nismo ucrtani ali se radi na tome. U Srbiji ima ok 19 000 hektara vinograda što je na globalnom nivou malo. Budućnost je u autotohtonim sortama jer su ljubitelji vina zasićeni italijanskim, francuskim i španskim vinima i to je šansa za nas da se pozicioniramo na vinskoj sceni“. On je podsetio da je u toku izrada desetogodišnje strategije vinskog i vinogradarskog sektora. Konsultanti su već posetili vinarije. Dodao je još i da vinogradarstvo beleži značajan rast, naročito u poslednjih 10 godina i izneo mišljenje da je to  grana koja se najviše razvija u Srbiji.

Tehnolog Ivan Zorić predstavljao je AD Imlek sa pozicije menadžera razvoja novih proizvoda. On je ovom prilikom rekao da u kompaniji IMLEK rade stalno na inovacijama ali i osluškuju tržište. Zorić j epodsetio da već deceniju imaju proizvodnju mleka bez laktoze kao i drugih proizvoda koji se odnose na proizvode koji mogu pozitivno uticati na varenje. On je naglasio da mora da se prati i zelja potrošača,a oni u Srbiji na primer žele da jedu recimo slatke proizvode sa prisustvom komadića voća recimo kada je reč o voćnim jogurtima. „Ove godine smo imali značajne investicije u pakovanja, kao društveno odgovorna kompanija i tržišni lider vodimo računa i o ekološkim standardima tako da smo nabavili dve punjačice koje koristimo za pakovanje  fermentisanih proizvoda u kartonskoj ambalaži“.

Prof. dr Viktor Nedović je predavač na ovom Insittutu i pomoćnik miniustra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zadužen za međunarodnu saradnju. On je ovom prilikom istakao da je Srbija u pregovorima sa EU otvorila i zatvorila pregovore u oblasti nauke i obrazovanja. Nedović j epodsetio i na takmičenje studenata i mladih stručnjaka Ecotrophelia Srbije 2019 gde smo imali zapažene rezultate na evropskom nivou osvojivši jednom 6. a drugi put 7. mesto.

Објављено у Tehnologija prerade
utorak, 03 decembar 2019 20:25

Špansko znanje za srspke voćare i povrtare

Španija je prevazišla svoja klimatska ograničenja u poljoprivredi i postala najveći proizvođač voća i povrća u EU a transfer znanja u oblasti poljoprivredne tehnologije, iskustva oko zadrugarstva i upravljanja veletržnicama mogla bi da iskoristi Srbija rečeno je danas na „Danu španske poljoprivredne tehnike“ koji je održan u u Beogradu.

Ovaj edukativni seminar na temu dostignuća i inovacija u oblasti poljoprivredne tehnike organizovalo je trgovinsko-ekonomsko odelenje Ambasade Španije u saradnji sa španskom agencijom za izvoz i investicije, a otvorio ga je njegova ekselencija ambasador Kraljevine Španije u Republici Srbiji, Raul Bartolome Molina.

Seminar „Dan španske poljoprivredne tehnike“ bio je koncipiran kao susret poljoprivrednih proizvođača i stručnjaka iz oblasti poljoprivredne mehanizacije koji su omogućili srpskim poljoprivrednicima da se edukuju, razmene iskustva sa španskim predavačima i upoznaju se sa uspešnim rešenjima u ovoj oblasti koja se već koriste u Španiji.

– Španija je zainteresovana za srpsku poljoprivredu jer je to sektor koji je veoma značajan za obe države. Mi smo morali da prevaziđemo klimatska ograničenja, pogotovo na sušnom jugu i danas smo najveći proizvođači svežeg voća i povrća u EU. To je bilo moguće zahvaljujući naprednoj tehnologiji koju su razvili španski proizvođači u oblasti navodnjavanja, izgradnje plastenika, ishrane i zaštite biljaka. Veujem da naše znanje i iskustvo može biti korisno srpskim poljoprivrednicima, rekao je Raul Bartolome Molina.

Srpski poljoprivrednici imali su priliku da razmene iskustva sa predstavnicima španskih kompanija koje se bave različitim delatnostima u oblasti poljoprivrede Iz oblasti proizvodnje plastenika tu su bili Inverca i Novagric, kada je u pitanju prihrana i đubrenje biljaka predstavio se Tradecrop, a sisteme zaštite useva od mraza predstavila je kompanija Control de heladas. Iz oblasti proizvodnje semena i sadnog materijala predstavila se kompanija Semillas Fito, a najnoviju tehnologiju u oblasti zalivnih sistema prikazali su RKD Novagric.

 

Izvor: https://agrosmart.net/ 

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31