Чланци поређани по датуму: sreda, 25 decembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
sreda, 25 decembar 2019 18:04

Krompir sa Rajca

Kada je donosio krompir u Srbiju, Dositej Obradović sigurno nije ni slutio kakav će značaj imati krompir ne samo za poljoprivredu već i za ekonomiju uopšte. Poput većine poslova u poljoprivredi i proizvodnja krompira zavisi od mnogo faktora. Na kraju svake sezone krompir treba prodati a cena, kao što je to u svim tržišnim privredama, nikad se ne zna.

Dok nastaju ovi redovi, u Srbiji je prilično velika jagma za semenskim krompirom. Iskusni kažu da se nešto dešava na tržištu, verovatno zbog dobre cene i plasmana prošlogodišnjeg roda. Mi smo zbog krompira posetili porodicu Vasović koja se već tri generacije bavi upravo proizvodnjom semenskog ali i merkantilnog krompira. Oni na nadmorskoj visini većoj od 650 metara, na Rajcu, proizvode ovu kulturu na trideset hektara. Zajedno, otac i sin, sa svojim suprugama pored krompira pokušavaju da prošire stočarsku proizvodnju. Njihova imanja nalaze se u Gornjim Banjanima, rajačkom selu, koje pripada opštini Gornji Milanovac. I dok je u okolini Aranđelovca sneg uveliko nestao sa njiva u Gornjim Banjanima zimi se ne nazire kraj. Više od trideset centimetara snega i minus jedan u podne bilo je napolju ali je zato u kući Vasovića bilo toplo u svakom smislu. Mlađi Vasović, Đorđe,  dočekao nas je sa suprugom i dvoje dece, dok su roditelji bili poslom u selu. Njegov otac Zoran poznati je proizvođač  krompira iz ovog kraja.

„Počeli smo proizvodnju krompira 1993. godine, a ranije smo radili i konzumni krompir. U početku smo radili kao poljoprivrednici a sa promenom zakona osnovali smo firmu „BANjANAC“. Radimo rane i pozne sorte, kako bele tako i crvene. Od belih imamo Arizonu, Rivijeru, Agriju i Lizetu, a od crvenih holandski Dezire,Rudolf, Esmee i nemačku sortu Belarosa“ kaže nam Đorđe Vasović.

Imajući u vidu veličinu posla, Vasovićima je neophodno da angažuju radnu snagu koja uglavnom dolazi iz Niša i okoline. Pored dnevnice obezbeđeni su i smeštaj i hrana. Oni smatraju da je nov način prijavljivanja sezonskih radnika dobra mera i korisna za sve. U početku su mislili da će to njima predstavljati problem i da će često morati da odlaze kako bi prijavljivali i odjavljivali radnike, ali ih je obradovala činjenica da se radnik možđe prijaviti putem mobilnog telefona bez odlaska u bilo koju instituciju. Na njihovim njivama seje se originalni krompir ili elita. Pored krompira seju i pšenicu, kukuruz a bave se i stočarstvom. Izgradili su i objekat za mlečno govedarstvo koje planiraju da stave u funkciju tokom ove godine za šta se nadaju da će dobiti i podsticajeod države. U njihovoj štali trenutno su četiri krave i četiri junice a može ih biti i dvadeset. Đorđe bi želeo da unapredi stočarsku proizvodnju i da se bavi pored krompira i proizvodnjom mleka.

Prosečan rod krompira u ovim krajevima je 35 do 40 tona semenskog krompira, od ukupnog roda koji bude oko 50 tona po hektaru. Ostatak odlazi u konzumni krompir. Bilo je godina kada smo imali rekordne prinose sa 90 tona po hektaru.

Setva krompira na ovom području počinje u poslednjoj nedelji marta dok se vađenje krompira vrši  sredinom septembra. Za ovaj vid proizvodnje potrebno je imati i velike smeštajne kapacitete sa adekvatnim uslovima za čuvanje. Kapacitet skladišta kod Vasovića  je 500 tona.

 Tekst boks

O korisnosti krompira u ljudskoj ishrani nije potrebno govoriti. Međutim, krompir nije lako zaživeo na Balkanu. Smatrajući ga „đavoljom biljkom“, Srbi su odbijali da ga prihvate i gaje. Slavni Dositej Obradović je, došavši u oslobođeni Beograd 1806. godine iz Zemuna, poneo sa sobom nekoliko vreća krompira. Bile su to veoma teške i gladne godine, pa je Dositej želeo da se Srbi prehrane, naročito preko dugih zima kada im je ishrana bila prilično siromašna i kada je stanovništvo masovno umiralo zbog teške neuhranjenosti. On je naredio jednog dana da se krompir obari onako kako je naložio i da se potom posluži u odaji gde će biti on sa članovima Sovjeta. Kada su doneli vruć krompir, svi su bili u neverici te se niko, pored Dositejevog nutkanja, nije usudio da ga proba, ne samo zato što nisu znali kako se jede, nego i iz staha da ne bude kojim slučajem otrovan.Dositej je potom rekao Karađorđu da jednu poveću vreću krompira treba zasaditi i objasnio mu kako se krompir obrađuje..Tako se vrlo brzo krompir raširio po Srbiji.

Tekst koji ste pročitali je deo projekta finansiranog delimično sredstvima Ministarstva kulture i informisanja u okviru konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2019. godini. Izneti stavovi nužno nisu stav organa koji je dodelio sredstva po Konkursu.

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
sreda, 25 decembar 2019 17:20

Uzgoj mangulica - iskustvo iz prve ruke

Crna Trava je opština Jablaničkog okruga na jugoistoku Srbije koja se na istoku graniči sa Bugarskom. Okolna sela razmeštena su na obroncima Čemernika, Ostrozuba, Tumbe, Plane i Vlasinske visoravni, dok je sama Crna Trava pritešnjena planinama sa svih strana i danas ima samo 800 stanovnika.
Jedno od Crnotravskih sela je Pročolovci u kome danas živi samo četvoro meštana. Jedna od njih je Biljana Babić, inženjer poljoprivrede i tehnolog po zanimanju koja sa suprugom uzgaja mangulice. Rodom je iz Sarajeva i u Crnu Travu je došla kao izbeglica devedesetih godina. Jedno vreme je živela i radila u Vršcu, Beogradu, Golupcu, ali se vratila i ostala sa mužem u Crnoj Travi.
- U selu je ostalo samo nas četvoro. Pored supruga i mene živi još dvoje ljudi majka i sin. Šta da vam kažem, da je lako nije. Najbliže komšije udaljene su od nas čitav kilometar u susednom selu, nemamo infrastrukturu, imamo signal za mobilne telefone ali je loš, dok internet nemamo uopšte. U potraži za boljim uslovima života svi osim nas su otišli iz sela i teško da će se iko vratiti posebno mladi ljudi – kaže Biljana i slikovito opisuje kako izgleda život u jednom gotovo napuštenom srpskom selu.
- Crna Trava je udaljena sedam kilometara od našeg sela, nemamo asfaltni drum, a sve što nam je potrebno od namirnica moramo da kupujemo u Vlasotincu, Surdulici ili Leskovcu. Do Surdulice nam, recimo, treba 30 kilometara u jednom pravcu dok je Leskovac udaljen 70 kilometara. Potrebno je obezbediti novac za
benzin i odvojiti ceo jedan dana da odete u nabavku osnovnih životnih potrepština – objašnjava naša sagovornica i dodaje:
- Obično u kupovinu idemo dva puta mesečno, a pred zimu moramo da kupimo zalihe brašna, šećera, ulja i ostalih namirnica i za mesec dana. Kada padne sneg i zaveje ionako loše puteve faktički smo odsečeni od ostalih. Jedini prozor u svet nam je televizija, ali i tu imamo ograničen broj kanala.
Uzgoj mangulica
Međutim, uprkos svemu Biljana i njen suprug za sada nemaju nameru da se sele iz Pročolovaca. Pre deset godina rešili su da iskoriste blagodeti nestvarno lepe i čiste prirode u Crnoj Travi i započeli uzgoj mangulica. U pitanju je autohtona i gotovo zaboravljena rasa svinja koja faktički živi kao poludivlja životinja. Poslednjih godina svet je poludeo za mesom magulice, jer je mnogo zdravije od uobičajenih rasa svinja koje se gaje u Srbiji.
- Pre desetak godina počeli smo sa jednim muško – ženskim parom, postepeno smo ulagali i sada smo stigli do 80 komada uključujući krmače sa prasićima. U
pitanju je slobodan uzgoj, što znači da noću, ako žele, mogu da spavaju u štali ili obližnjoj šumi. Ujutru im damo kukuruz, a preko dana slobodno lutaju okolo i hrane se travom, žirom, korenjem raznih biljaka. Čim ih pozovem one dolaze, jer znaju da će dobiti kukuruz.
Kako objašnjava Biljana, mangulice nisu zahtevne za uzgoj posebno na ovaj način na koji to rade njen suprug i ona.
- Uopšte nisu zahtevne nekako su navikle da se snalaze same. Leti kad se prasi krmača sama nađe neko mesto u paprati, oprasi se i nakon desetak- petnaest dana dovede kući prasiće. Nemamo mi tu nekih posebnih obaveza oko njih – kaže naša sagovornica.
Za 80 komada mangulice ujutru potroše između pet i šest kilograma kukuruza.
- Kukuruz im dajemo da se naviknu dolaze kući, jer znaju da će dobiti hranu. Dajemo im kukuruz u zrnu i u klipu, jer vole da glođu. Stvaraju nered oko kuće jer prekopaju zemlju verovatno kad osete neke pečurke koje vole. Jedu dosta bukovog žira koga imamo u izobilju, koren od paprati, maslačak, koprivu, pasu travu…
Nisu zahtevne ni kada dođe zima, jednostavno se prilagođavaju vremenu. Inače, hladno vreme lakše podnose od vrućine zato što imaju dužu dlaku koja podseća pomalo i na krzno. Jedini problem koji imaju, kako objašnjava Biljana je nabavka kukuruza koji se ne gaji u Crnoj Travi, pa ga kupuju u Leskovcu.
Prodaju sušeno meso
Meso mangulice uglavnom suše i prodaju po porudžbenici. Nemaju problem sa plasmanom robe, jer su njihovi proizvodi izuzetno traženi zbog zdravog mesa ove svinje.
- Mnogo više kupuju ljudi iz većih gradova valjda zato što su bolje informisani, pa znaju koliko je meso od mangulice zdravo. Svake nedelje pošaljemo po jedan ili dva paketa suvog mesa najčešće za Beograd. Od ovog posla pristojno zaradimo i želela bih da sopstvenim primerom pokažem, posebno mladim ljudima, da je od poljoprivrede u Crnoj Travi moguće lepo živeti – zaključuje Biljana Babić.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Svinjarstvo

Kokošije đubrivo ima produženo delovanje do četiri godine, a najbolje je za ishranu biljaka. Sadrži dosta azota u obliku koji ga čini lako dostupnim biljkama, kao i druge elemente: kalijum, kalcijum, fosfor , mangan, magnezijum i gvožđe. Njegova pravilna primena može povećati prinos i do 40%.

Biljke ga lako usvajaju, pojačava stvaranje cvetova i plodova, poboljšava imunološki sistem biljaka, utiče na procese fotosinteze u biljkama, ubrzava sazrevanje biljaka za desetak dana, povećava se sadržaj suvih materija i šećera u plodovima, poboljšava kvalitet zemljišta. Biljke đubrene kokošijim đubrivom lakše podnose sušu.

Teško se ispira iz zemljišta i ne stvaraju visoke koncetracije soli kao mineralna đubriva. Većina povrtarskih kultura dobro reaguje na đubrenje. Paradjz i kupusnjače može se đubriti 2,5-3 kg/m2 pred osnovno oranje. Tikve i tikvice takođe odlično reaguju na kokošiji stajnjak. Luk ne podnosi ovo đubrenje pa se u plodored ubacuje u drugoj i trećoj godini.

Veliki broj proizvođača koristi fermentisani rastvor kokošijeg đubriva. Za izradu se koristi voda i đubrivo u odnosu 1:1. Dobijeni rastvor je visoko koncetrovan i potrebno ga je pre primene razrediti vodom u odnosu 1:10.

Paletirano đubrivo se sve više koristi. Ono nema karakteristični miris, jednostavno je za korišćenje i može da se primenjuje u različitom vremenskom periodu. Koristi se u količini 100-300 g/m2 fermentacija traje do dve nedelje. nakon primene potrebno je izvršiti zalivanje.

Kokošije đubrivo može se koristiti u kompostiranju.Đubrivo će ubrzati proces kompostiranja i poboljšati karakteristike dobijenog komposta.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/12/25/povrtarstvo/zasto-je-dobro-kokosije-djubrivo/

Објављено у Živinarstvo
sreda, 25 decembar 2019 16:56

Povlači se zabrana uvoza svinja iz Srbije?

Bolest afričke kuge svinja koja se u Srbiji pojavila tokom avgusta ove godine, odjavljena je 16. septembra i od tada nije bilo novih slučajeva, zbog toga direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara očekuje da će BiH, Makedonija i Crna Gora već u toku ove nedelje povući zabranu uvoza svinja i svinjskog mesa iz Srbije.

Prema njenim rečima, u Srbiji bolest afričke kuge svinja ne postoji i dodaje da je od 15. septembra do 1. decembra sproveden konstantan nadzor na čitavoj teritoriji zemlje koji je potvrdio da novih slučajeva nema.O prestanku te svinjske bolesti, dodaje ona, Srbija je najpre obavestila Evropsku komisiju, a potom i zemlje u regionu - BiH, Makedoniju i Crnu Goru, ali i Kinu koja je, kaže Milakara, zainteresovana za uvoz srpskih svinja.

Ističe da je ta bolest suzbijena zahvaljujući napornom radu i upornosti veterinarskih službi na terenu, vetrinarskih instituta i inspekcija u našoj zemlji, kao i pomoći Evropske komisije koja je odmah po izbijanju afričke kuge svinja poslala u Srbiju tri najbolja eksperta.

"To je prvi put da je jedna treća zemlja dobila EU veterinarski tim, kao pomoć. Mi smo tada primenili neke njihove predloge, a sada u decembru bila je i njihova inspekcija koja je obišla sva žarišta gde je izbila afrička kuga i proverila mere koje smo primenili, i mogu da kažem da od njih nismo imali nijednu korektivnu meru", rekla je Milakara za Tanjug.Iako za sada u Srbiji nema afričke kuge svinja, dodaje Milakara, uvek postoji opasnost da se ona pojavi, jer, kako objašnjava, naša zemlja je okružena zemljama koje se bore protiv te svinjske bolesti.

Navodi da je u Mađarskoj prisutna afrička kuga kod divljih svinja, da je u Bugarskoj prošle nedelje otkriveno 26 novih žarišta zbog čega je Srbija intenzivirala nadzor na granici sa tom zemljom, ali i da se sa tim problemom suočava i Rumunija.

Zbog toga je, kaže Milakara, Srbija uvela zabranu uvoza svinja i svinjskog mesa iz tih zemalja, ali i svih drugih u kojima se pojavila afrička kuga svinja.

Dodaje da je to način da se država zašiti i navela da je opravdan postupak BiH, Crne Gore i Makedonije koje su uvele zabranu na uvoz svinja i svinjskog mesa našoj zemlji, uz očekivanje da će sada, kada te bolesti više nema, tu odluku i povući.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/ove-nedelje-povlacenje-zabrane-uvoza-svinja-iz-srbije/l2217v5

Објављено у Svinjarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31