Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 02 decembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 02 decembar 2019 18:19

Jedinstveno al’ šta vredi…

Naslov koji ste upravo pročitali je bio naziv radionice koju je NALED organizovao za novinare. Dvosmisleno rečeno, tumačite kako želite, ali ovo je trenutno stanje stvari u oblasti koju stručno ili popularno zovemo proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom, odnosno proizvodi koji su karakteristični za određeni kraj, rade se po ustaljenom i zaštićenom receptu i imaju vrhunski kvalitet. U Italiji je to recimo sir Parmezan iz regije Riđano, vina iz Hrvatske, „dingač” i „postup”.Užičani su zaštitili ime goveđe i svinjske pršute i slanine , zatim Lipov med sa Fruške gore i med iz Kačera u Šumadiji.
U Srbiji za sada 42 proizvoda imaju zaštićeno geografsko poreklo, većina od njih su prehrambeni proizvodi ali ima i neprehrambenih. Kako su potvrdile analize futoški kupus i pirotski kačkavalj beleže rast proizvodnje, dok pirotski ćilim tka samo jedno Udruženje žena. Postoje i oni proizvodi sa zaštićenim geografskim
poreklom za koje niko nije zainteresovan.
Nadležni kažu da će proizvode sa geografskim poreklom podržati dodatnim subvencijama. Primera radi iskustva Francuske i Italije u ovakvim proizvodima su više nego pozitivna. Njihovi proizvodi poput sira osvojili su svet, a slično će pokušati i proizvođači leskovačkog ajvara. kaže Stevica Marković
iz Udruženja „Leskovački ajvar“. Ukus i miris dolaze od pečenja na drva na metalnim plotnama. Tu je uloženo puno ručnog rada. Ne koristimo hibride nego sortu u tipu „kurtove kapije“, koja u odnosu na hibride daje upola manji prinos ali je zato nama bitan kvalitet ove paprike.
Međutim primećeni su i drugi problemi u ovom načinu proizvodnje, a to veći troškovi proizvodnje i nelojalna konkurencija, koja nekažnjeno koristi oznake koje samo liče na zaštićeno geografsko poreklo, to su i glavni su razlozi za manji broj sertifikovanih proizvođača. Dragana Tar, kompanija „SEEDEV“: Proizvođači ne mogu da dobro iskomuniciraju taj svoj dodatni kvalitet potrošačima. Ne postoji logo koji jasno označava da je to proizvod sa zaštićenim imenom.

Kada govorimo o lokalnim samoupravama, svi vole da se podiče ovim proizvodima, ali u suštini, malo se o njima brine, u smislu podrške udruženjima, dodatne obuke ili promocije. Violeta Jovanović, direktor Naled-a dala je konkretan predlog: „Mi zagovaramo da se u svim većim gradovima i u turističkim centrima uspostave etno-galerije u kojima će se plasirati pre svega ovakvi autentični proizvodi“.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su svesni i potencijala i problema i zato spremaju nove subvencije koje neće isključiti postojeću podršku. Na radionicu koju je organizovao NALED u ime Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede govorio je Branislav Raketić: „Imamo meru kojom se obezbeđuje pokrivanje dela troškova sertifikacije; učešće države je od 55% do 60%, kada se radi o marginalnim područjima. Takođe, imamo i sistem za uspostavljanje kontrolnih markica“. Kako je lepo to primetila i Marija Miladinović Lisov koleginica sa RTS-a koja je takođe učestvovala na radionici za novinare: „Pre nego što
izađu pred stranog kupca, proizvodi sa geografskim poreklom trebalo bi da osvoje domaće kupce. Ali to je priča o tome da moramo više da volimo i poštujemo sebe“.
Ona je kao primer navela ručno rađeni šal u koji je. ugrađeno sigurno mnogo više i ručnog rada i kvaliteta, nego u neki slični, uvozni, iz komercijalne proizvodnje, koji smo spremni da platimo i nekoliko puta više. Nameće se i pitanje zašto je to tako? Imamo primere Škotske koja je prepoznatljiva po “kiltu” i gajdama, na svakom koraku u Austriji možete videti deo tradicionalne garderobe, naročito na svetkovinama, ili u Nemačkoj na Oktobar festu.
U narednim izdanjima pokušaćemo da vam više približimo naše proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom, a kako se zapravo dolazi do ovog statusa? Ovo je sjajno objasnila Sofija Rankov iz Enološke stanice u Vršcu u svojoj prezentaciji:

Ko može da pokrene postupak?
Svako domaće fizičko i pravno lice kao i udruženja ovih lica koja proizvode na određenom geografskom području proizvode koji se obeležavaju nazivom tog
geografskog područja. Privredne komore, udruženja potrošača i državni organi zainteresovani za zaštitu imena porekla, odnosno geografske
oznake u okviru svojih aktivnosti. Strana fizička ili pravna lica, odnosno strana udruženja, ako je ime porekla, odnosno geografska oznaka priznata u zemlji
porekla , kada to proizilazi iz međunarodnih ugovora. Dobra praksa u Evropi i svetu podrazumeva da se proces pokreće isključivo od
strane udruženja proizvođača Dokumentacija: Podnosi se u dva istovetna primerka (zahtev je isti za ustanovljenje imena porekla i geografske oznake).
Za više detalja videti član 17. Zakona o oznakama geografskog porekla i Član 5. Uredbe o postupku za ustanovljenje geografske oznake porekla i priznanju
svojstva ovlašćenog korisnika geografske oznake porekla. Podaci o specifičnim karakteristikama proizvoda Kod geografske oznake- sadrže opis
načina proizvodnje precizno naznačene specifičnih karakteristika ili kvaliteta proizvoda, uključujući i podatke o stečenoj reputaciji, odredbe o tome ko
ima pravo na upotrebu geografske oznake kao i odredbe o pravima i obavezama korisnika geografske oznake.
Kod ustanovljenja imena porekla, podaci se podnose u vidu elaborata o načinu proizvodnje proizvoda i posebnim svojstvima i kvalitetu proizvoda. (za više
detalja videti član 18. Zakona o oznakama geografskog porekla i član 6. Uredbe o postupku za ustanovljenje geografske oznake porekla i priznanju svojstva
ovlašćenog korisnika geografske oznake porekla.
Koliko vredi zaštititi proizvod?
U Evropskoj uniji, razlika u ceni između proizvoda, koji imaju oznaku zaštićenog geografskog porekla, i onih, koji nemaju tu oznaku, iznosi između 10 i 230% (vina). Prema podacima na zvaničnom sajtu Evropske unije u državama članicama registrovano je 658 proizvoda sa geografskim oznakama porekla a ukupan godišnji obrt ostvaren trgovinom samo proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom iznosi oko 40 milijardi eura.
Italija ostvaruje obrt od 12 milijardi evra u trgovini proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom, a Španija gotovo 3,5 milijarde. Evropska unija je usvojila Direktivu EU 510/06, prema kojoj geografsko poreklo svojih proizvoda u Uniji mogu da zaštite i proizvođači iz zemalja, koje nisu njene članice. To znači, da će proizvodi, ukoliko uspešno ispune zahteve precizirane u Direktivi, imati mogućnost da koriste iste oznake kao i proizvodi iz zemalja Evopske
unije. To će dati izuzetnu poziciju proizvođačima da plasiraju svoje proizvode na tržišta Evropske unije.
Koji proizvodi mogu imati zaštitu geografskog porekla?
1. Poljoprivredni proizvodi (paradajz, paprika, grašak i sl.)
2. Prehrambeni proizvodi (sir, kajmak, pršuta...)
3. Prirodni proizvodi (kamen, mermer, vuna, staklo...)
4. Zanatski proizvodi (ćilim, opanak...)
5. Industrijski proizvodi
6. Proizvodi domaće radinosti (proizvodi ručne izrade)
Geografska oznaka je priznatost jednog autentičnog proizvoda. Odličan alat u savremenom svetu da se nešto pozicionira kao brend, pomogne u promeni na bolje radno okruženje manje razvijenih sredina - rekla je Dragana Tar, direktorka SEEDEV-a na nedavno održanoj radionici „Jedinstveno, al šta vredi“ koju su
organizovale ova organizacija i NALED, u okviru projekta Podrška pravu intelektualne svojine i proizvoda s poreklom. Koncept oznake geografskog porekla prisutan je širom sveta i postoji više hiljada proizvoda koji ga nose. Dobija se u nacionalnim i međunarodnim okvirima. Svi znaju da feta može da bude samo iz Grčke, šampanjac iz Francuske, italijanski ili švajcarski sirevi, samo je jedna vrsta ariba kakaa iz Ekvadora ili specifična limeta iz oblasti Pike
u Čileu koja se razlikuje od drugih agruma. Među prvim proizvodima koji su posegli za GI u nekadašnjoj Jugoslaviji bila je užička goveđa, pa potom svinjska pršuta, s kraja osamdesetih i početkom devedesetih godina, pa sremski kulen, rtanjski čaj, homoljski ovčiji sir... Hrana je naše blago s kojim možemo osvojiti svet Ove oznake nekom proizvodu daju prefiks mesta ili predela. Ujedno su garant kvaliteta jer se pravi, uzgaja na starinski način, od sirovina koje se nalaze samo na toj lokaciji, u specifičnoj mikroklimi.

- To je reputacija danas tako potrebna proizvodima na tržištu, ali ujedno i šansa za razvoj sela, smanjenje broja nezaposlenih, sprečavanja migracije mladih, ističe Dragana Tar.
Osim prehrambenih namirnica, oznake geografskog porekla mogu imati tradicionalni zanatski proizvodi, rukotvorine, grnčarija, tekstil... Za sada u Srbiji ih ima smo četiri: pirotski ćilim, sirogojno ručno pleteni odevni predmeti, bezdanski damast i šabački peškiri. Kako kaže Violeta Jovanović, počasna predsednica udruženja Etnomreže i izvršna direktorka NALED-a, u toku je proces dobijanja sertifikata za još dva proizvoda starih tehnika ručnog rada.
Proizvodi sa oznakom geografskog porekla:
Reg. br. 3 Goveđa užička pršuta
Reg. br. 4 Svinjska užička pršuta
Reg. br. 5 Užička slanina
Reg. br. 6 Sremski kulen
Reg. br. 7 Sremska domaća kobasica
Reg. br. 8 Sremska salama
Reg, br. 9 Požarevačka kobasica
Reg. br. 10 Rtanjski čaj
Reg. br. 11 Krivovirski kačkavalj
Reg. br. 12 Homoljski ovčiji sir
Reg. br. 13 Homoljski kozji sir
Reg. br. 14 Homoljski kravlji sir
Reg. br. 16 Jagodinska ružica
Reg. br. 17 Vršačko šampion pivo
Reg. br. 27 Kladovski kavijar (Caviar of Kladovo)
Reg. br. 28 Voda Vrnjci
Reg. br. 29 Apatinsko jelen pivo
Reg. br. 36 Bujanovačka mineralna voda AQUA HEBA
Reg. br. 38 Sirogojno
Reg. br. 40 Mineralna voda Duboka
Reg. br. 42 Knjaz Miloš Bukovička banja
Reg. br. 44 Petrovska Klobasa (Petrovačka kobasica)
Reg. br. 45 Leskovačko roštilj meso (za pljeskavice i ćevapčiće)
Reg. br. 46 Valjevski duvan čvarci
Reg. br. 48 Svrljiški kačkavalj
Reg. br. 50 Futoški sveži i kiseli kupus
Reg. br. 51 Homoljski med
Reg. br. 52 Ariljska malina
Reg. br. 53 Svrljiški belmuž
Reg. br. 55 Staroplaninski kačkavalj
Reg. br. 56 Leskovački domaći ajvar

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

 


Reg. br. 57 Fruškogorski lipov med
Reg. br. 58 Kačerski med
Reg. br. 59. Sjenički ovčiji sir
Reg. br. 60 Sjenička jagnjetina
Reg. br.61 Pirotski kačkavalj od kravljeg mleka
Reg. br.62 Somborski sir
Reg. br.63 Ečanski šaran i 64.Zlatarski sir

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 02 decembar 2019 18:15

Uvodi se red na tržištu rakije

Vlada Srbije formirala je radnu grupu od 18 članova čiji je posao unapređenje proizvodnje i tržišta rakije, objavio je Službeni glasnik.

Zadatak je izrada strateškog dokumenta kojim će se sagledati situacija u oblasti proizvodnje i plasmana rakije u cilju donošenja odgovarajućih mera za rešavanje postojećih problema, navodi se u odluci. 

Radna grupa na čijem je čelu državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević sagledavaće situaciju od plantažne proizvodnje voća kao sirovine, preko nabavke opreme i mašina, do plasmana rakije na tržište. Meriće se asituacija od plantažne proizvodnje voća kao sirovine, preko nabavke opreme i mašina, do plasmana rakije na tržište.

Mandat Radne grupe je godinu dana a u njoj je šest predstavnika Saveze proizvođača rakije Srbije.

Izvor:https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3128221-formirana-radna-grupa-njihov-posao-je-da-naprave-sto-bolju-rakiju

 

Објављено у Agroekonomija

Vrednost prodaje i otkupa proizvoda iz oblasti poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u trećem tromesečju, u odnosu na isti period lane veća je za 5,2 odsto.Za devet meseci ove godine, u poređenju sa istim periodom 2018, ukupna vrednost prodaje i otkupa proizvoda poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u našoj zemlji veća je za 2,6 procenata u tekućim cenama, odnosno za 1,4 procenata u stalnim cenama, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Kada je reč o trgovini poljoprivrednim proizvodima na pijacama širom Srbije, za devet meseci ove, u odnosu na isti period prethodne godine, a izraženo u tekućim cenama, promet je veći za 11,2 procenta.U strukturi vrednosti prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama za devet meseci najviše učestvuje povrće (34,6 odsto), voće i grožđe (17,6 procenata), mleko i mlečni proizvodi (14,9 posto) i živina i jaja (12,9 odsto).

Kako navode statističari, promet robe u trgovini na veliko i malo i u sektoru popravki motornih vozila u trećem tromesečju ove godine, u odnosu na isti perod 2018, beleži se rast u tekućim cenama od 8,8 procenata.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=12&dd=02&nav_id=1625535

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 02 decembar 2019 16:53

Ko bi rekao da prijatelji ovako trguju...

Srbija i Belorusija su prijateljske zemlje međutim uprkos brojnim mogućnositima i potrebama ekonomska saradnja je minimalna. Kako su danas istakli zvaničnici dve zemlje Srbiji su potrebni maslac i mleko u prahu, Belorusiji malina i šljiva Ilustracija Srbija, kao jedan od lidera u proizvodnji malina i šljiva, zanimljiva je beloruskim privrednicima kako bi od srpskog voća proizvodili voćne jogurte, dok Belorusija, s druge strane, našem tržištu može ponuditi maslac i mleko u prahu, koje nedostaje našoj konditorskoj industriji. To je zaključeno tokom sastanka ministara poljoprivrede Srbije i Belorusije, Branislava Nedimovića i Anatolija Hotka, koji se održao danas u Beogradu, a uoči susreta dvojice predsednika, Aleksandra Vučića i Aleksandra Lukašenka. Nedimović je u izjavi medijima nakon sastanka rekao da je Srbiji neophodno da uveze maslac i mleko u prahu, dodajući da su potrebe naše konditorske industrije za tom robom 2.000 tona godišnje, a da svega ima 30 do 40 tona. - To je zato što nemamo viška mleka i zato je neophodno da se taj nedostatak pokrije. Srbija će za 15 do 20 dana izaći sa posebnim pravilima za uvoz te vrste robe bez carine, a smatram da Belorusija, kao jedan od lidera u toj oblasti, može da nam pomogne - rekao je Nedimović. Kaže da je tema razgovora sa ministrom poljoprivrede Belorusij bila i kako da Srbija na najkvalitetniji način iskoristi Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom, gde je uključena i Belorusija, i da im predstavi listu proizvoda koji su njima neophodni, a koje bi naša zemlja mogla da im plasira. Među njima su, navodi Nedimović, neke vrste voćnih rakija, mesne prerađevine, voće. On je najavio i da će sutra biti potpisan sporazum između mlekare Ub i jedne mlekare iz Belorusije o međusobnoj saradnji radi plasmana proizvoda na treća tržišta, kao što su tržište EU, rusko i ostala zainteresovana tržišta. Ministar kaže da je robna razmena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda između dve zemlje ispod 20 mil USD i ističe da ona može biti i do dva ili tri puta viša s obzirom na pogodnosti iz Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom. Tema razgovora, rekao je Nedimović, bila je i da u sektoru semenske robe bude veće učešće srpskih sorti, jer je, podseća, Srbija registrovana na beloruskim sortnim listama. Srbija u razmeni sa Belorusijom ostvaruje pozitivan spljnotrgovnski bilans, navodi Nedimović, u iznosu od 500.000 USD. Prema njegovim rečima, najviše izvozimo stočne hrane, a najviše uvozimo mladi krompir, mlečne proizvode i luk. Ministar poljoprivrede Belorusije Anatolij Hotko kaže da je ta zemlja jedan od lidera u proizvodnji mlečnih proizvoda, ali, ističe, da im nedostaje voće i voćni koncetrati za, na primer, proizvodnju voćnih jogurta. - Mi znamo da je Srbija lider u proizvodnji maline i šljive i to je za nas interesantno i imaćemo to i vidu - rekao je Hotko novinarima nakon sastanka sa Nedimovićem. Navodi da je na sastanku izražena obostrana želja da rast razmene poljoprivredne i prehrambene robe bude uzajamno visok. - Saglasan sam sa ministrom Nedimovićem da Srbija i Belorusija imaju uzajamne isporuke, tako da ćemo mi to što se proizvodi u Srbiji sa zadovoljstvom kupovati i, takođe, praviti isporuke iz Belorusije - rekao je Hotko. Razgovarali su, kaže on, i o uzgajanju bilja, dodajući da je ta tema od posebnog značaja za razvoj saradnje u oblasti obrazovanja, kao i da imaju dobre odnose sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu. Hotko kaže da se Belorusija raduje investicijama iz Srbije, dodajući da srpski biznis ima kapacitete da učestvuje u agrarnom sektoru Belorusije. - I sutrašnji biznis forum biće još jedan stimulans da se razviju investicije. Moram da kažem da se za devet meseci izvoz iz Belorusije u Srbiju povećao više od tri puta - rekao je Hotko. Saradnja u oblasti poljoprivede između Srbije i Belorusije realizuje se kroz međusobnu trgovinu poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, kao i saradnju nadležnih veterinarskih i fitosanitarnih službi dve zemje, a u cilju olakšavanja međusobne trgovine. Najveći obim međusobne razmene poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda ostvaren je u 2014. godini kada je dostigao nivo od 17,3 mil USD. U 2018. godini ukupna razmena poljoprivrednoprehrambenih proizvoda iznosila je 10,4 mil USD, od čega je naš izvoz iznosio oko 8 mil USD, dok je uvoz iz Belorusije bio 2,4 mil USD. U prvih 10 meseci 2019. u Belorusiju je izvezeno poljoprivrednih proizvoda u količini od 3,4 hiljade tona, ukupne vrednosti 5,2 mil USD, najviše stočne hrane, konzervisani kukuruz šećerac, grašak. U prvih deset meseci ove godine iz Belorusije je uvezno poljoprivrednih proizvoda u količini od 12.000 tona, ukupne vrednosti 4,7 mil USD i to najviše mladog krompira i crnog luka.

www.ekapija.com 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31