Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 16 decembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 16 decembar 2019 17:56

Mleko i soda zaštitili Ilijinu breskvu

Drugu godinu, u ogledu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, na imanju Ilije Mijatovića u Šušnjarima kod Banjaluke, postignut je uspeh u zaštiti breskve pomoću mleka, sode bikarbone i jestivog ulja. Krenulo se slučajno. Pošto Ilija ima nešto više od 0.1 ha breskve, odnosno, 140 stabala, pojavila se ideja da se pokuša sa zaštitom više sorti breskve od kovrdžavosti lišća breskve ( lat. Taphrina deformans) i ostalih bolesti i štetočina na organski način, tj. primenom svežeg, nekuvanog domaćeg mleka, medicinske sode bikarbone i jestivog ulja.
„Površina nije velika zbog čega je i bila pogodna za ovakav pokušaj zaštite. Razmišljao sam, ako ne moram da trujem zemljište i stabla pesticidima, zašto da ne pokušam da ih zaštitim bez hemije?“- kaže Ilija koji, osim breskve, uzgaja krušku i šljivu.
„Moj agronom, Bojan Kecman, iz Resora za pružanje stručnih usluga u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske mi je davao savete kada da tretiram breskvu sa mlekom i sodom.
Doze su: litar mleka na 10 litara vode, 200 grama medicinske sode bikarbone iz apoteke (može i soda iz prodavnica) i fildžan jestivog ulja radi težeg ispiranja depozita kišom“, govori Ilija uz napomenu da se u jesen i proleće oko stabala baca kokošinsko stajsko đubrivo.
Breskve su tretirane desetak puta tokom vegetacije, a prije cvetanja, dobro su oprskane bakrom i krečom, tako da je i to pomoglo da ne bude bolesti, ističe Ilija. Interesantno je da je list breskve, obe godine, ostao zdrav, tamno zelen i dugo na grani nakon berbe.
Upotreba mleka, po meni, jeste fenomen u voćarstvu. Naši stari su ga koristili u zaštiti voćaka i povrća u baštama. To mi je bila vodilja da pokušam sa istim načinom zaštite i kod Ilije. Naš narod sve zna samo su hemijske kuće i upotreba pesticida dovele do toga da nešto što je zdravo i zaista može da pomogne, nije popularno jer svi su okrenuti ostvarenju brzog profita. Za zdravlje potrošača malo ko brine“ ističe Bojan Kecman iz Resora za pružanje stručnih usluga u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.
U čemu je tajna tako dobrog uticaja mleka na patogene niko ne zna. U Sjedinjenim Američkim Državama obavljena su mnoga istraživanja koja nisu dovela do konačnih rezultata. Pretpostavka je da mleko, nakon sušenja, ispušta pare koje gljivice ne mogu da podnesu.
Utvrđeno je da mleko i soda obaraju površinski pH lista i pupoljka a gljivice se razvijaju u kiseloj sredini. Soda je poznata kao dobar fungicid i zajedno sa mlekom ima još bolji učinak u zaštiti lista. Mleko mora da bude sirovo, bez termičke obrade. Umesto jestivog ulja može se dodati i nekoliko kapi joda jer je tada efekat još bolji. Mleko sadrži sve neophodne elemente za rast i razvoj lista i ploda a najviše ima kalcijuma koji je od velike važnosti u
formiranju i čvrstoći plodova na stablu nakon cvetanja i oplodnje.
„Ono što je meni naročito drago jeste da nismo radili nijedan tretman insekticidom protiv breskvinog savijača. Mislim da je to zbog toga što je mleko teško za
probavu gusjenicama koje uginu jer ne mogu da ga svare u probavnom traktu“, dodaje Kecman.
Ilija će i naredne godine da nastavi sa zaštitom breskve uz pomoć mleka i sode bikarbone. U ovoj godini sa 140 stabala obrao je skoro tri tone breskve što je
odličan prinos. Plodovi su bili krupni i što je najvažnije – zdravi.
Ovaj živahni voćar pravio je i džem od breskve a od krušaka pravi rakiju koja redovno dobija nagrade na izložbama voćnih rakija u Laktašima i Banjaluci. Njegova
rakija Viljamovka izvozi se za Nemačku a od ove godine ima specijalitet – plod kruške u flaši.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
ponedeljak, 16 decembar 2019 17:52

Kinezi ispituju srpsko mleko

Predstavnici kineske države počeli su danas poslednje provere pred početak izvoza mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije u ovu državu.Delegaciju kineskih carina i inspekcijskih službi, koju predvodi Huijun Zhu, prvo su primili predstavnici Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede na čelu sa direktorkom Eminom Milakorom, a zatim su Kinezi obavili prvi obilazak - audit u Fabrici dečje hrane u Dobanovcima.

"Sastanak sa delegacijom generalne uprave carina Kine organizovan je radi izvoza mleka i mlečnih proizvoda na osnovu protokola koji je potpisan u junu i ovo je prvi korak. Uslediće sertifikat, dok će pre njega kineska strana obići kapacitete naših subjekata zainteresovanih za izvoz u Kinu", rekla je Emina Milakara u izjavi za Tanjug.Kako je objasnila, kineska delagacija je u Srbiji da bi izvršila audit naših mlekara, farmi i nadležnih organa, objašnjava Milakara.

"Postoji interesovanje naših privrednika za izvoz u Kinu, u ovom momentu će biti pregledane Fabrika dečije hrane u Dobanovcima, Mlekara Ub, Mlekara Šabac, Imlek u Subotici, Megle i fabrika u Somboru", rekla je ona.Kako je istakla, rokovi su brzi, a u razgovoru sa kineskom stranom saznalo se da će već za dva dana imati kompletiranu dokumentaciju pa se prvi rezultati očekuju već posle nove godine kada će se znati koji su naši proizvođači delegirani za izvoz u Kinu.

Bejbi Fud Faktori (BFF) radi godinu dana, prošle godine bio je najveća domaća grinfild investicija u koju je uloženo 34 miliona evra i do sada je sa jedinstvenim brendom dečje hrane Nutrino uspeo da stigne do dece na sedam tržišta Evrope, regiona i Ruske federacije.

"Plan je da u sledećoj godini naše proizvode plasiramo na tržište Evrope, Azije i Afrike, i naravno na kinesko tržište, nadamo da će se poseta uspešno završiti i da će uskoro i deca u Kini jesti naše proizvode", izjavila je za Tanjug izvršna direktorka BFF Milena Cvetković.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/kineska-delegacija-ispituje-srpsko-mleko/273743/vest

Објављено у Govedarstvo
ponedeljak, 16 decembar 2019 17:43

Srpska svinjetina na evropskoj trpezi

Danas je zvanično ukinuta vakcinacija protiv klasične svinjske kuge na teritoriji cele Srbije, čime se otvara put za plasman sirovog svinjskog mesa na tršište Evropske unije.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potpisao je prošle nedelje neophodnu pravnu dokumentaciju čime su stvoreni uslovi da se ova mera ukine nakon 30 godina, što će smanjiti i izdvajanje novca za ove potrebe iz republičke kase, koja su na godišnjem nivou bila oko sedam miliona evra.

Iz Ministarstva poljoprivrede za "Blic" kažu da je ovo izuzetno važna mera za srpsku ekonomiju jer će nakon nje naša država moći da se obrati telu za bezbednost hrane kako bi otpočeo monitoring, posle čega bismo mogli da dobijemo dozvolu za izvoz svinjskog mesa u EU.

- Ovom odlukom naša zemlja ispunjava i jednu od obaveza iz poglavlja 12, koje se odnosi na bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku. Pored toga, oslobađaju se sredstva od blizu sedam miliona evra, koliko se na godišnjem nivou izdvajalo za ove potrebe, za finansiranje nekih drugih aktivnosti u oblasti poljoprivrede. Sve u svemu, ministar je potpisao potrebnu dokumentaciju pa svinje sa svih farmi u Srbiji više neće biti vakcinisane protiv klasične kuge svinja - navode u Ministarstvu.Predstavnici mnogih udruženja uzgajivača svinja kažu da je ovo dobra vest, te da su na nju čekali dugo.

- Vakcina protiv svinjske kuge obezglavila je srpsko svinjarstvo jer je ta mera uslovila zabranu izvoza svinjskog mesa na tržište EU. I ne samo to, mi nismo mogli to naše meso da izvozimo ni na tržište Rusije zbog zabrane transporta na teritoriji zemalja koje su u EU - jasni su članovi asocijacije stočara "Srem-Mačva."

Oni navode, da je zbog nemogućnosti izvoza sirovog svinjskog mesa gubitak srpskih seljaka minimum 300 milliona evra.- Naše procene su da su paori u protekle dve decenije izgubili bar 300 miliona evra jer nisu mogli da izvoze. Ukidanje vakcinacije je uslov za očuvanje domaće proizvodnje i izlaz na strano tržište - kažu u asocijalciji stočara "Srem-Mačva" i zaključuju:

- Treba da se zna da je srpsko svinjarstvo pre dva veka bilo okosnica ekonomije jer se izvozilo više od 200.000 svinja, a danas se uvozi 400.000 komada, bez obzira što je potencijal za uzgoj više od 14 miliona, a gajimo ih pet puta manje.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/svinjetina-iz-srbije-posle-30-godina-na-trzistu-eu-ukinuta-mera-koja-je-sprecavala/t8zxbjs

Објављено у Svinjarstvo
ponedeljak, 16 decembar 2019 17:34

Novosadski sajam: Ostvaren prihod od 640 miliona

U 2019. godini uspešno je realizovano 19 sajmova i izložbi u 74 sajamska dana. U Kongresnom centru je održano čak 218 događaja, a prostorni kapaciteti bili su zauzeti 270 dana. Manifestacije na Novosadskom sajmu videlo je 320.000 posetilaca. Strateški partner i u ovoj godini bilo je Generali Osiguranje Srbija.
Poslovni Prihod Novosadskog sajma u 2019. godini veći je za 12,5 miliona nego 2018. Na 19 ovogodišnih sajmova, prvenstveno kroz sajamsku delatnost, kongresne aktivnosti i druge delatnosti prihodovano je oko 637.820.000 dinara. To je uvećanje od 30 odsto tokom pet godina. Pored značajnog uvećanja prihoda, Novosadski sajam je ostvario poslovni rezultat u iznosu oko 20 miliona dinara. Investiranje u 2019. godini iznosi 31 milion dinara, iz
sopstvenih sredstava u cilju unapređenja poslovnih kapaciteta. U ovoj godini smanjena je kreditna zaduženost i ojačana je finansijska stabilnost na duži rok.
Poslovni i finansijski uspeh Sajma imaju značaj i na širem planu. Grad Novi Sad je, kao grad domaćin, od sajamskih aktivnosti ove godine prihodovao blizu šest milijardi dinara. S druge strane, sva poreska davanja plaćena po osnovu obaveza iz ove godine iznose 188,1 miliona dinara. To je novac koji je sa Novosadskog sajma otišao u budžet Republike Srbije.
Poslovni uspeh još je značajniji ukoliko se posmatra tokom proteklih pet godina. U tom periodu Novosadski sajam je ukupno prihodovao oko 3 milijarde dinara, a poslovni rezultat u istom periodu je ukupno 131 milion dinara. Finansijski rast omogućio je ulaganja u imovinu i unapređenje poslovnih kapaciteta,
čime se uvećava i tržišna vrednost Novosadskog sajma. Najznačajnija ulaganju su u građevinske objekte i opremu, radi funkcionalnijeg i lakšeg sajamskog i vansajamskog zakupa. Između ostalog, zamenjena je kompletna rasveta u Hali 1. Kupovinom najmodernijih ekrana za prezentacije uz ostalu tehničku opremu, stvorena je komparatvina prednost Kongresnog centra u odnosu na druge slične prostore u zemlji i zadovoljeni su najviši standardi za organizaciju događaja. Zahvaljujući ulaganju u hale, teren i ostatak infrastrukture na Manježu, Nacionalna Izložba stoke 2020. godine biće održana u
neuporedivo kvalitetnijim uslovima. Te investicije su bile preduslov i da Novosadski sajam sad ima najopremljeniju infrastrukturu u Srbiji za održavanje međunarodnih konjičkih takmičenja.
U planu je i ulaganje u gasnu energanu, solarne elektrane, stabilni sistem za automatsku dojavu požara. Posebno uspešan u 2019. bio je Međunarodni poljoprivredni sajam. Prvi put u istoriji imao je i Zemlju partnera i Zemlju prijatelja, Italiju i Tunis. Održano je 16 kolektivnih izložbi, prvi put je organizovana i Izložba genetskih potencijala, na kojoj su promovisane autohtone rase stoke, kao i Međunarodni dan voćara. Značajan je i broj novih izlagača iz inostranstva
koji su prvi put nastupili na Poljoprivrednom sajmu. I na drugim priredbama interesovanje i izlagača i posetilaca je bilo veće, ili bar na nivou prethodne godine.
Auto moto berza i Sajam proizvodnih tehnologija su manifestacije koje su ove godine prvi put održane. Unapređeni su i partnerski organizovani događaji: Sajam za penzionere, Mlinpek Expo, Novosadski Oktoberfest, Sajam „Nauka za privredu”, Novembar fest. Hala 6 Novosadskog sajma je od prošle jeseni nova kulturna tačka grada u kojoj se u saradnji sa Studentskim kulturnim centrom organizuju koncertna dešavanja. U Kongresnom centru je održano 218 događaja, a posebnu pažnju javnosti privukli su Treći sajam saobraćaja „Traffic Solutions Expo”, Serbia Hair Fair, konferencije i radionice u organizaciji OPENS-a, Mekst, IT Konekt, BalCCon, Serbia Fashion Week... U 2020. godini Institut za ratarstvo i povrtarstvo prirediće dva internacionalna događaja – Međunarodnu
konferenciju o suncokretu i Međunarodnu konferenciju o soji, uz podršku Kongresnog centra „Master”, na Novosadskom sajmu.
Dugogodišnja dobra saradnja sa državnim, pokrajinskim i gradskim institucijama i strukturama nastavljena je realizacijom projekata koje je Sajam pripremio i ponudio kao mogućnost da se te institucije na sajmovima predstavljaju, razvijaju i povežu sa privredom. Ta saradnja je posebno došla do izražaja na Sajmu obrazovanja, Danima energetike, Poljoprivrednom sajmu, Sajmovima „Lorist” i Sajmu „Nauka za privredu”.
Svojom delatnošću Novosadski sajam povezuje ekonomiju i društvo, nauku i struku, turizam i širu zajednicu, ali i tržište rada i privredni razvoj, domaćeg i međunarodnog okruženja. Godinama građena partnerstva, kroz saradnju na zajedničkoj promociji domaće i međunarodne privrede, učinile su da Novosadski sajam, kao domaćin i izlagačima i posetiocima sa svih meridijana, postane ugledno privredno društvo. Jedno je od retkih mesta susreta privreda i kultura istoka i zapada, zbog čega ima mesto u kalendaru brojnih visokih državnih zvaničnika i diplomata, kao i vodećih privrednika u celom svetu. Kvalitetnim
događajima i bogatim sadržajima dočekaće publiku i na sajmovima u 2020. godinu. Posebno mesto u Kalendaru priredbi, pripada najvećoj priredbi i najznačajnijem događaju u oblasti poljoprivrede i biznisa u ovom delu Evrope – 87. međunarodnom pojoprivrednom sajmu, koji će biti održan od 16. do 22. maja. Zemlja partner je Češka Republika.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31