Чланци поређани по датуму: petak, 13 decembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
petak, 13 decembar 2019 18:51

Šljiva: Od nje valja i smola iz stabla!

Šljiva, srpsko plavo zlato i glavni sastojak našeg nacionalnog pića – rakije šljivovice. U pitanju je voće iz porodice ruža sa okruglim ili duguljastim modro
plavim plodovima koji se koriste u ishrani. Osim u svežem stanju od šljive se prave džemovi, marmelade, razni namazi, sokovi, a vekovima se koristila i u
lekovite svrhe. Šljivici se danas najviše prostiru u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji.
Sa 42 miliona stabala i prinosom od 700.000 tona Srbija je na trećem mestu po proizvodnji šljiva u svetu.Prvi pisani podaci o šljivi potiču od grčkih
pesnika, a Teofrast koji je živeo 300 godina pre nove ere opisao je tri sorte šljive. Ne postoje pouzdani dokazi o poreklu ovog voća, ali postoje zapisi da se sa šljivom trgovalo u vreme Tatara, Huna i Turaka. Smatra se da su u Rim donete u prvom veku naše ere.
Domaću šljivu su doneli naši preci prilikom naseljavanja Balkana, ali tek početkom 19. veka počinje intenzivno da se gaji, a šljivici niču širom Srbije. Smatra
se da domaća šljiva potiče sa severnog Kavkaza i da je nastala spontanim ukrštanjem crnog trna i džanarike. Zahvalna je za uzgoj, uspeva u brdskim predelima oštrijeg reljefa, daje obilan rod, a samo drvo šljive je vrlo zahvalno za obradu. Šljiva živi 30 do 40 godina, a dostiže visinu do
12 metara, lako se razmnožava i ne zahteva posebnu negu. Cveta u martu i aprilu, kada drvo prekriju snežno beli cvetovi. U zavisnosti od sorte plod dozreva od jula do septembra.
Plod je koštunica od 6,5 do 66,7 g, jajastog, loptastog ili kruškastog oblika sa bočnom brazdom. Pokožica ploda je modroplava, ali može biti i ljubičasta, crvena ili žuta. Mesnati plodovi zahvalni su za preradu,pa se od šljive prave džemovi, marmelade i razni drugi namazi. Plodovi sadrže do 75
odsto vode i 25 posto suve materije. Ukus zavisi od odnosa šećera i organskih kiselina. U plodu šljive preovlađuje glukoza, ima nešto manje fruktoze, pektinske materije, ali u kalijuma, fosfora, provitamina A i vitamine B i C.
Postoje podaci da su naši preci počeli da suše šljivu sredinom 19 veka, ali nije poznato ko se i kada dosetio da od ploda ove voćke pravi rakiju. Sušena srpska šljiva danas je poznata, tražena i cenjena svuda u svetu.Šljiva se odavnina koristila i u lekovite svrhe. Njeno lekovito dejstvo potvrdila su brojna istraživanja na
američkim univerzitetima gde je dokazano da konzumiranje šljive utiče na poboljšanje gustine kostiju koje postaju jače i otpornije. Šljive pomažu i kod
kontrole nivoa šećera u krvi, pa se konzumiranjem ove voćke smanjuju rizik od dijabetesa tipa 2. Samo pet šljiva dnevno je dovoljno da poboljšate memoriju, a kako je ovo voće bogato kalijumom pomaže i pri kontroli visokog krvnog pritiska, te smanjuje rizik od moždanog udara. Suve šljive su odličan
način da ubrzate varenje, a utiču i na poboljšanje zdravlja očiju. Pospešuje rad jetre i izlučivanje žuči, kao i bolji rad bubrega i mokraćnog mehura.
Šljiva jača živce te pomaže protiv nervoze, stresa, nesanice i poteškoća s koncentracijom. Kao oblog dobra je protiv alergijskog osipa, krasta, rana i čireva. Osim ploda u lekovite svrhe se koristi list i smola.
Listovi se beru od maja do avgusta, suše na promaji i koriste kao čaj. Kod upale grla dobro je prokuvati nekoliko svežih listova šljive u vinu, pa ovom
tečnošću ispirati grlo i usta. Smola koja curi iz kore drveta skuplja se od maja do jula. Istopljena u sirćetu smola šljive pomaže kod zarastanja rana, a dodata u vino kao sredstvo koje pospešuje izlučivanje bubrežnog i mokraćnog peska i kamena. Kako je u pitanju nisko kalorično voće preporučuje
se kod dijetalne ishrane za bolesnike i one koji žele da smršaju.
Ali, koliko god da su zdrave šljive treba biti oprezan sa konzumiranjem, jer postoje osobe koje teško podnose ovo voće. Naime, kod pojedinih ljudi nakon
jela svežih šljiva može doći do nadutosti stomaka ili čak zapaljenja sluznice creva. U tom slučaju najbolje je šljive jesti kao džem ili marmeladu, ili jednostavno
napravite kompot od šljiva. Čak i onima koji nemaju problema sa varenjem preporučuje se da plodove šljive dobro sažvaću kako bi se lakše razgradile u
želuci. I ne preterujte sa količinom. Osam do deset šljiva dnevno je sasvim dovoljno, savetuju stručnjaci.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
petak, 13 decembar 2019 18:43

Prvoklasan kvalitet naše ribe

Na osnovu mnogobrojnih analiza, riba iz naših ribnjaka kvalitetnija je od one proizvedene na Zapadu. Ribnjaci koriste kvalitetnu vodu, riba se hrani koncentrovanom hranom koja zadovoljava i najstrože propise, zato je i meso sa manjim procentom masti.

Profesor dr Miroslav Ćirković sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da sa takvom hranom postižemo 4% do 6% masti, dok je u Češkoj to oko 10%, a u Poljskoj 12% u mesu šarana.

- Ne upotrebljavamo u lečenju ribe antibiotike, jer nije velika gustina nasada - kaže Ćirković.

Dr Vesna Đorđević, sa Instituta za tehnologiju mesa Beograd, kaže da se može reći da naša riba kao namirnica odgovara propisima koje propisuje monitoring program, a predviđa EU.

Proizvođači upozoravaju da će uprkos dobrom kvalitetu i prinosu od 1.500 kilograma ribe po hektaru i primeni savremene tehnologije, teško izdržati konkurenciju sa Zapada. Stručnjaci ističu da za razliku od vlasnika ribnjaka u okruženju, koji ne plaćaju vodu u ribnjacima, našim proizvođačima redovno stižu računi.

- Mi praktično po tri osnova plaćamo korišćenje voda, što je 10% od velikoprodajne cene: po kubiku zahvaćene vode, kanalska mreža i po kilogramu proizvedenog šarana - navodi Bratimir Radenović iz ribnjaka Vršački ritovi.Poglavlje 13, koje obuhvata sve procese u proizvodnji i prometu slatkovodne ribe, otvoreno je 2018. godine. Stručnjaci smatraju da površine pod ribnjacima u našoj zemlji sa sadašnjih 15.000 hektara mogu da se povećaju na skoro 100.000 hektara.

Samo u Vojvodini ima više od 200.000 hektara neplodne zemlje pete i šeste klase pored kanalske mreže pogodne za izgradnju ribnjaka, koja bi uzgojem ribe omogućila veći profit po jedinici površine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2720906/nasa-riba-odgovara-propisima-eu-tesko-izdrzati-konkurenciju-sa-zapada

Објављено у Sitne životinje
petak, 13 decembar 2019 18:39

Dani poljoprivrede i festival rakije

Manifestacija „Senćanski dani poljoprivrede” održava se ovog vikenda u sportskoj hali u Narodnoj bašti, gde će se predstaviti zanatski, poljoprivredni i prehrambeni proizvodi.Od 10 sati na okupu će biti učesnici 19. međunarodnog „Nikoljdanskog festivala rakije”, za koji je pristigao rekordan broj od 692 uzorka domaće prirodne rakije i destilata iz pecara individualnih proizvođača i registrovanih destilerija. Najboljima će biti uručena priznanja, a posetioci će moći da degustiraju dobru kapljicu.

Glavni organizator „Nikoljdanskog festivala rakije” Mikloš Nađ kaže da je uzorke rakije dostavilo 212 proizvođača, ovdašnjih, ali iz Mađarske, Rumunije, Ukrajine i Slovenije. Žiri je već ocenio uzorke a rezultati se čuvaju da budu saopšteni u subotu.

- Žiri je ocenjivao čak 33 vrste rakije, a najviše je bilo uzoraka kajsijevače - 111 i šljivovice 106, ali značajnije su bile zastupljene viljamovke, dunjevače, višnjevače, lozovače, ali je bilo i dudovače, pa rakije od crene ribizle, malina, jagoda, paradajza, krastavaca, cvekle i drugih. Veći broj uzoraka dobio je maksimalnih 20 bodova, a najbolji utisak ostavila je jedna viljamovka, šampionska rakija festivala - saopštio je Mikloš Nađ.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/dani-poloprivrede-i-festival-rakije-u-senti-13-12-2019

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović posetio je danas opštinu Kovačica tačnije gazdinstva u Padini i Debeljači i zemljoradničku zadrugu „Plugarul“ u Uzdinu. On je razgovarao sa poljoprivrednicima o merama agrarne politike i ponovio da će vakcinacija na svinjsku kugu biti ukinuta.
"Od ponedeljka više nema vakcinacije na klasičnu svinjsku kugu. Krećemo jednim putem gde više nema nazad, otvaramo evropsko tržište, ulazimo u monitoring od strane Evropske komisije i mislim da smo zatvorili ovu stranicu jednom za svagda. Naravno, obezbeđena su sredstva za slučaj vanrednih okolnosti. Ima još jedna dobra stvar, mi ćemo verovatno u toku sledeće nedelje odjaviti afričku kugu svinja i objavićemo da Srbija više nije ugrožena od te bolesti", rekao je ministar Nedimović.

Ministar je sa poljoprivrednicima iz Opštine Kovačica razgovarao o aktuelnim problemima i pogodnostima koje mogu ostvariti. Kovačica je poljoprivredna opština, i to je glavna privredna grana. Oni su i jedni od najvećih korisnika državnih subvencija.

"Iz opštine Kovačica 2900 zahteva je predato za državne subvencije u toku 2019. godine i oko 3 miliona evra će biti isplaćeno poljoprivrednicima iz opštine Kovačica. Mislim da je to velika cifra", saopštio je Nedimović.

Poljoprivrednicima su najveći problem cene poljoprivrednih proizvoda.

"Male su cene poljoprivrednih proizvoda, visoke cene repromaterijala, semena, nafte i to nas najviše muči. Što se tiče subvencija za mehanizaciju sa tim smo zadovoljni. Ministar nam je obećao da će se od iduće godine znati kad krenemo sa setvom koje će biti cene poljoprivrednih proizvoda pa se nadamo da će to biti bolje", rekao je Jan Mikulaš, poljoprivrednik iz Padine.

"Saznali smo dosta toga, izneli smo problem koji imamo, imamo obećanje da će se raditi na tome pa ćemo videti šta će biti", izjavio je Jan Pavel poljoprivrednik iz Padine.

Ministar je istakao da je u narednom periodu važno regulisati status poljoprivrednih proizvođača kao i rešiti problem dugovanja za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/nedimovic-sa-poljoprivrednicima-u-kovacici-o-aktuelnim-problemima-i-pogodnostima_1075912.html

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31