Чланци поређани по датуму: sreda, 11 decembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Danas je teško zamisliti bilo kakvo slavlje bez šampanjca. To očaravajuće penušavo vino čiji mehurići „udaraju u nos“ više nije rezervisano samo za kraljevske dvorove. Doduše, i danas postoji šampanjac koji je toliko skup da sebi mogu da ga priušte samo izuzetno bogati ljudi, ali i ima i onih koji su pristupačni običnim ljudima. Šampanjac je oduvek bio simbol luksuza, pa se služi u posebnim, izduženim čašama sa tankim nožicama kako bi se bolje osetio ukus ovog vina. Iako je šampanjac dobio ime po francuskoj vinskoj oblasti Šampanji, ovo vino su prvi verovali ili ne pravili Rusi. Ostalo je ubeleženo u istorijskim spisima da su u 17. veku Kozaci pored Dona pravili penušava vina koje je po mestu Cimljansku i dobilo ime cimljansko vino. Ovo je bilo omiljeno piće vojskovođe Platova, koji je sa sobom i u bojeve nosio po nekoliko flaša. I čuveni ruski vojskovođa Mihail Ilarionovič Kutuzov pobedu nad Napoleonom proslavio je
uz čašu cimljanskog penušavog vina.
Pa kako je onda šampanjac dospeo do Francuza koji su ga proslavili širom sveta? Legenda kaže da su Francuzi šampanjac prvi put videli i probali u Rusiji tokom Krimskog rata sredinom 19. veka. Toliko su se oduševili ovim penušavim vinom da su Rusima „ukrali recept“ po kojem se pravilo ovo vino. Kako bi sprečili da se sazna za ovu „krađu“ Francuzi su namerno sekli plemenite čokote vinograda na Krimu, uništavali opremu, kao i dokumentaciju o klimatskim i tehnološkim podacima o proizvodnji penušavog vina.
Nije prošlo mnogo, a Francuzi su počeli i sami da eksperimentišu sa grožđem i vinom i vrlo brzo su shvatili da je oblast Šampanje po klimatskim uslovima i zemlji vrlo slična Krimu i tu su počeli da sade grožđe za proizvodnju šampanjca. Bili su lukaviji od Rusa, pa su svoju tehnologiju zaštitili,
a sam proces pravljenja penušavog vina pripisali su monahu Dom Perinjonu. Naravno, u celu priču su se umešali i Englezi koji su pak tvrdili da šampanjac izmislio Kristofer Meret trideset godina pre Perinjona. Meret je bio naučnik, lekar i metalurg i prva osoba koja je dokumentovala kako uz pomoć šećera „stvoriti mehuriće u vinu“.
Šta je šampanjac?
Šampanjac je penušavo vino koje se proizvodi dvostrukom fermentacijom isključivo od grožđa uzgajanog u regiji Šampanj na severu Francuske. Svako drugo penušavo vino sa drugačijim geografskim poreklom naziva se jednostavno - penušavo vino. Za proizvodnju šampanjca koriste se isključivo tri vrste grožđa: Pino noara, Pino menije i Šardone. Metoda stvaranja mehurića u vinu naziva se šampanjizacija. Prvobitno šampanjac je „vrio“ u buradima, a Francuzi nikako nisu uspevali da smisle kako da taj proces ubrzaju.
Naravno, u celu priču su se opet umešali Rusi koji su osmislili da vino pod konstantnim pritiskom „teče“ istom brzinom kroz sedam ili osam spojenih velikih metalnih rezervoara. Ovaj proces ne samo da je doveo do brže proizvodnje i niže cene, već je omogućio bolji kvalitet penušavog vina. Licencu je 1975. kupila čuvena francuska kuća „Moet“, a ovu sovjetsku tehnologiju praktično i danas koriste.
Postoji više razloga zašto je šampanjac skup. Naime, fermentacija dugo traje pa vino mora da sazreva najmanje 15 meseci a nekad i 36 meseci. Pored uobičajenog šampanjca zlatno žute boje, poslednjih godina je izuzetno popularan i ružičasti. Nastao je mešanjem belog i crnog vina, jačeg je ukusa u odnosu na običan šampanjac zahvaljujući crvenom vinu.
Proizvođači ružičastog šampanjca uglavnom dodaju 15 procenata crvenog vina za proizvodnju ovog divnog penušavog ružičastog šampanjca.

Najskuplji na svetu

Ali, bez obzira na svoju boju šampanjac je bio i ostao sinonim za luksuz. Ljubitelji ovog pića, pa ako još imaju i dublji džep, često daju pravo bogatstvo za samo jednu flašu. Tako recimo za „Kristal Brut“ treba izdvojiti 17.625 dolara. Među skuplje spada i „Dom Perignon White Gold Jeroboam“ koji košta
40.000 dolara po boci, dok je najskuplji Shipwrecked 1907 Heidseick i košta, verovali ili ne, fantastičnih 275.000 dolara po flaši! U pitanju je šampanjac koji je u sanduku u kome se transportovao slučajno pao sa broda i na dnu okeana je bio sve do 1997. godine kada je otkriven i iznet na površinu.
Prodaje se isključivo na aukcijama, a malo ko se može pohvaliti da je okusio ukus ovog šampanjca. Mnogi su pokušavali da odgonetnu tajnu uspeha ovog pića
koje je, može se slobodno reći, promenilo svet. Stručnjaci smatraju da je tajna u činjenici da je šampanjac nekada bio dostupan isključivo aristokratiji, te da i danas pruža osećaj čistog luksuza za onoga ko ga ispija. A nema čoveka na planeti koji nije poželeo tako da se oseća bar u posebnim prilikama. Zato šampanjac i jeste piće za slavlje, jer zapravo slavi sam život.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija

“Pravilnik za kupovinu novog traktora je skoro gotov, i maksimalan iznos po traktoru će biti 800 hiljada dinara. Pravilnik i javni poziv će biti raspisani do kraja godine, a podnošenje zahteva će krenuti od od 3. januara.

Traktori će biti do 60 kilovata, sklapaće se u Srbiji , istakla je Biljana Petrović, direktorka za Agrarna plaćanja na konferenciji ,, Kako obnoviti poljoprivrednu mehanizaciju” koja je održana juče u Novom Sadu, u organizaciji Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika.

Na konferenciji je učestvovalo dosta mladih poljoprivrednika, i mnogi od njih će aplicirati.

Kako je istako jedan od poljoprivrednika, svaki ovaj skup dobro dođe, da saznaju mnogo više o subvencijama, i saglasni su da u zimskom periodu ima što više ovakvih skupova.

Upoznati su i sa osiguranjem, predočene su im brojne pogodnosto od kompanije ,, Dunav osiguranje”.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/12/11/konkursi-i-programi/biljana-petrovic-podnosenje-zahteva-od-3-januara-2020-godine/

Објављено у Poljoprivredna mehanizacija
sreda, 11 decembar 2019 19:17

Kinezi zainteresovani za srpska vina

Vinari, voćari i vinogradari iz Sremskih Karlovaca ubuduće će svoje proizvode moći lakše da plasiraju na kinesko tržište. O mogućnostima proširenja i uspostavljanju konkretnih modaliteta bolje saradnje razgovarali su predsednik opštine Sremski Karlovci Nenad Milenković i delegacija kineskog grada Ningboa.

Pored kineskih privrednika, sastanku koji je održan u zgradi opštine Sremski Karlovci, prisustovao je i šef opštinskog biroa Ningboa za trgovinu Haidong Ju.

- Sremski Karlovci imaju bogatu kulturno-istorijsku tradiciju, a zbog pogodne klime i dobre geografske pozicije imaju dobre poljoprivredne, trgovinske i turističke potencijale - rekao je tokom sastanka Milenković, naovodi se na sajtu opštine.

On je naglasio blizinu Dunava, koji predstavlja najvažniji plovni put i ključnu vezu između istoka i zapada, kao i blizinu auto-puta i železničke pruge koja se rekonstruiše i kojom će se od 2021. godine do Beograda stizati za 30 minuta.

- Posebno je značajno to što Srbiju i Narodnu Republiku Kinu povezuju snažne prijateljske veze, koje otvaraju mnogobrojne mogućnosti saradnje. Sremski Karlovci imaju šta da ponude. Razvoj vinogradarstva, voćarstva, proizvodnja vina i zdrave hrane su uz razvoj turizma najvažniji segment razvoja naše opštine u budućnosti. Na teritoriji naše opštine postoji značajan broj odličnih porodočinih vinarija, a značajan broj stanovnika bavi se voćarstvom i vinogradarstvom. Naša planska akta su zasnovana na činjenici da su Sremski Karlovci grad s bogatom kulturno-istorijskom baštinom i velikim mogućnostima da postanu srpska Burgundija. Uz to, i republička i pokrajinska strategija razvoja, turizam, vinarstvo, vinogradarstvo i voćarstvo vide kao važan potencijal Sremskih Karlovaca - rekao je Milenković.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2718077/kineski-privrednici-zainteresovani-za-vino-iz-sremskih-karlovaca

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
sreda, 11 decembar 2019 19:11

Nedimović o boljem životu na selu

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović formirao je radnu grupu koja će kroz komasaciju zasnovanu na digitalizaciji, kao jednoj od najvažnijih mera ruralnog razvoja, poboljšati uslove života i rada na selu i tako sprečavati odlazak stanovništva iz ruralnih područja, saopštilo je danas ministarstvo.
Radnu grupu sačinjavaju predstavnici Uprave za poljprivredno zemljšte i Republičkog geodetskog zavoda, a ima zadatak da izradi novi zakon o komasaciji, koji će omogućiti efikasnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta, poveća obim poljoprivrednog zemljišta za proizvodnju hrane, unapredi upravljanje poljoprivrednim i šumskim zemljištem kao ograničenim dobrima od opšteg interesa.Novi zakon će implementacijom digitalnih radnih procesa, novih IT rešenja, procedura koje se oslanjaju na najnoviju tehnologiju i principe efikasnosti i transparentnosti potpuno napustiti tradicionalne koncepte i omogućiti značajno ubrzanje postupka u vremenske okvire kakvi se moraju očekivati od najboljih administracija 21. veka.

Takođe, novi zakon treba da uredi imovinsko-pravne odnose, unapredi zaštitu prirode i životne sredine, kao i da omogući uređenje građevinskog područja u ruralnim oblastima.

Komasacija na način kako ministarstvo vidi da treba da bude uređena, omogućava bržu i jeftiniju izgradnju nedostajuće infrastrukture u ruralnim područjima, od izgradnje sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, mreže atarskih i lokalnih puteva, uređenje vodotokova i drugo, pa sve do rešavanja problema i potreba konkretnih seoskih zajednica kao što su podizanje poljo-zaštitinih pojaseva, proširenje groblja, elektrifikacije polja, vodosnabdevanja...

Zakonom će tradicionalni koncept komasacije, koji je u skladu sa vremenom kada je nastao pre nekoliko decenija dizajniran tako da odgovara analognom načinu rada i metodama koje koriste tehnologiju iz sredine 20. veka, zameniti novim pristupom koji koristi najnovije tehnologije i implementira principe digitalizacije, efikasnosti, transparentnosti i kontinuiranog praćenja i izveštavanja.

Novi koncept će se oslanjati na razvoj digitalizacije u državnoj upravi i koristiti sve moguće resurse za digitalnu razmenu podataka iz svih raspoloživih izvora i između svih institucija koje učestvuju u procesu komasacije kako bi se cela procedura učinila bržom i efikasnijom.

Najveći izazovi sa kojima se susreće sprovođenje komasacije u sada važećem zakonodavnom okviru su svakako nedostatak stručnog kadra koji sprovodi sam postupak komasacije, što sa sobom povlači dugotrajne i pravno manjkave postupke i nemogućnost efikasnog planiranja finansiranja komasacija i utroška sredstava na državnom nivou.

Iz tog razloga, novi koncept podrazumeva centralizaciju sprovođenja postupaka komasacije kroz Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ali na takav način da to ne umanjuje ni ulogu ni značaj lokalne samouprave u procesu.

Već na način kojim se pruža podrška lokalnoj samoupravi od kojih mnoge imaju zavidne prirodne resurse, ali zbog različitih okolnosti, imaju manjak finansijskih sredstava stručnog kadra za sprovođenje komasacije koja po svojoj prirodi predstavlja jedan od najsloženijih pravnih, geodetsko-tehničkih i administrativnih postupaka koje jedna zemlja sprovodi.

Na ovaj način će se, kroz centralno telo koje ima glavni zadatak da sprovodi i finansira procese komasacije na teritoriji Srbije, omogućiti da lokalne samouprave za procese komasacije dobiju stručne kadrove koji imaju iskustvo u sprovođenju procedura komasacije.

Tako će se značajno poboljšati efikasnost tih procedura i, što je možda i najvažnije, omogućiti transfer znanja sprovođenja komasacije, što prema sadašnjem zakonu nije slučaj.

Centralizacija sprovođenja procedura, uz korišćenje modernih geografsko-informacionih sistema, će omogući i znatno lakše praćenje sprovođenja procedura komasacije i na lokalnom i na državnom nivou, što će doprineti boljem planiranju finansiranja i efikasnijem korišćenju resursa odvojenih za potrebe sprovođenja procesa komasacije.

Korišćenjem novih tehnologija, informacionih sistema i geoprostornih portala (poput portala Geosrbija.rs) omogućiće se brz i transparentan pristup podacima u postupku komasacije svim učesnicima u postupku.

Uz pomoć ovih tehnologija planirano je i uvođenje elektronskog izlaganja na javni uvid i to na način koji će omogućiti svim vlasnicima zemljišta na teritoriji na kojoj se sprovodi komasacija da učestvuju u javnom uvidu i da izlože svoje komentare i primedbe bez potrebe da se fizički pojavljuju i bez obzira na to gde se nalazili, što će, umnogome, doprineti efikasnosti i brzini sprovođenja komasacije uz povećanje transparentnosti celog procesa.

Kroz uvođenje elektronskog poslovanja i digitalizaciju postupaka korišćenjem novih IT rešenja omogućiće se efikasno praćenje i nadzor svih koraka i postupaka svih komasacija na teritorijiSrbije u realnom vremenu i generisanje izveštaja za sve nivoe lokalne i državne uprave što će poboljšati efikasnost upravljanja procesima i planiranja korišćenja raspoloživih resursa na optimalan način.

Efikasan nadzor nad procesom komasacije će dosta smanjiti vreme trajanja samog procesa komasacije kroz otkrivanje i otklanjanje nedostataka u proceduri u hodu i kroz podizanje kvaliteta izlaznog proizvoda za javni uvid, što će dovesti do smanjenog broja primedbi vlasnika zeml?išta, a i sam proces će učniti jeftinijim.

RGZ, kao jedna od vodećih institucija u digitalizaciji poslovnih procesa u Srbiji, pružiće punu podršku implementaciji ovog zakona kroz profesionalnu i IKT podršku Ministarstvu poljoprivrede.

Korišćenjem platformi poput geoportala Geosrbija.rs i elektronskog šaltera RGZ će omogućiti znatno efikasniju komunikaciju među telima zaduženim za sprovođenje i nadzor procesa komasacije, kao i omogućavanje dostupnosti svih informacija od javnog značaja svim vlasnicima zemljišta i drugim učesnicima u postupku komasacije.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/digitalnom-komasacijom-do-boljih-uslova-zivota-na-selu_1075082.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31