Чланци поређани по датуму: nedelja, 01 decembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 01 decembar 2019 19:30

Uskoro će roboti brati jagode!

U borbi s prirodom čovek je nemoćan ali može uticati da se posledice štetnog delovanja na životnu okolinu drastično smanje. Ako bi se poljoprivredne mašine
zamenile električnim, robotizovanim sistemima s električnim pogonom i s punjačima na solarni ili pogon na vetar mogli bismo značajno da utičemo na smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu. I ne samo to.
Doktor Aleksandar Rodić naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku u Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu smatra da roboti u poljoprivrednoj proizvodnji
mogu olakšati, ubrzati i unaprediti mnoge zadatke i na taj način omogućiti racionalnije korišćenje prirodnih resursa – zemljišta, vode i energije.
- Roboti mogu biti jedan od ključnih faktora u prevazilaženju aktuelnih problema u poljoprivredi. U Srbiji je to nedostatak sezonske radne snage na selu, problem koji je u ovom trenutku nerešiv. Međutim robotika i ovde može da pomogne – kaže za Agrobiznis magazin dr Rodić i otkriva detalje projekta koji će uskoro ponuditi tržištu, a koji će moći znatno da olakša berbu voća, posebno jagoda.
- Plodna Mačva i Posavina su veliki proizvođači jagoda gde ima veliki broj krupnih proizvođača ovog traženog voća. Oni su zainteresovani za nabavku i primenu robotizovanih sistema za branje jagoda s obzirom da im je najveći problem kako u sezoni naći radnike za berbu. Jagoda je takvo voće, koje ako ne „skineš“ s njive za 2-3 dana, ono truli i propada. Ljudi koji imaju hektare pod jagodama teško se snalaze za radnu snagu. Jedan robot mogao bi zameniti 2-3 radnika, ne oseća umor, radi i na ekstremnim temperaturama. Robot koristi energiju iz baterija koje će se puniti na licu mesta, na njivi, korišćenjem solarne
energije ili energije vetra, što dodatno afirmiše ovu tehnologiju kao ekološku – kaže nas sagovrnik i ističe:
- Realno, za „robote jagodare“ postoji tržište ali su potrebni investitori koji bi omogućili razvoj ovakvih kombajna, pokrenuli serijsku proizvodnju i dali subvencije poljoprivrednicima za nabavku ovih korisnih sistema.
Osim za berbu voća, roboti se mogu koristiti i za mnoge druge poslove na njivama, recimo, za čupanje korova što bi doprinelo smanjenju upotrebe hemijskih sredstava. Ovakva vrsta pomoći bila bi spas i za organsku proizvodnju gde nije dozvoljena upotreba bilo kakve hemije.- Mehaničko odstranjivanje korova robotima je pravo rešenje koje čuva zemljište i za naredna pokolenja. Potrebne su investicije u razvoj robota ovog tipa poput razvoja električnih automobila. U Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu možemo razviti različite tipove robota namenjene poljoprivredi ali potrebno je više podsticaja ovakvim projektima da bi za nekoliko godina na našim njivama bilo više ovakvih uređaja. Osim toga, da bi se zaustavila negativna demografska kretanja, migracije iz sela u grad, potrebno je ljudima koji žele da se bave poljoprivredom dati finansijske podsticaje ali im takođe obezbediti i savremene tehnologije da bi se lakše i
uspešnije borili s problemima nedostatka radne snage i klimatskim promena.
Na pitanje koliko Srbija zaostaje za svetom kada je u pitanju upotreba robota u poljoprivredi, dr Rodić kaže da se takvi primeri, nažalost, mogu nabrojati na prste.
- Roboti se kod nas koriste uglavnom u istraživačkim institutima i naučnim projektima. Na našim njivama i u baštama ih nažalost nema. Razlog za to je odsustvo investicija u razvoj i plasman visokih tehnologija u agraru i relativno siromašno tržište. S druge strane, imamo znanja potrebna da se razviju takvi napredni sistemi – kaže naš naučnik i otkriva koji su najveći problemi kada je u pitanju upotreba robotike na srpskim njivama.
- Problem je neznanje korisnika i nedostatak investicija. To je realnost, ali se mogu relativno brzo napraviti pomaci u dobrom pravcu jer postoje potrebna znanja i veštine. Zašto bi se isplatilo ulagati u razvoj robota namenjenih poljoprivredi?
Imamo demografski i sociološki problem opstanka sela. Aktuelan je problem odlaska mladih i nedostatka radne snage koji se može se lako nadomestiti primenom robota. Osim toga smatram da bi mladi bili više podstaknuti da ostanu na svojim imanjima ako bi im se ponudile vrhunske
tehnologije koje bi im omogućile da lakše i efikasnije ostvare prihod od svojih useva. Kada je u pitanju primena robotike u poljoprivredi najdalje su otišli Holanđani, Danci, Italijani, Austrijanci.
- Geografski i klimatski uslovi bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom nalažu i specifičnosti bavljenja ovim poslom. Zato bi za nas najbolje bilo angažovati domaće naučnike u oblasti robotike koji bi razvili specifična rešenja koja bi bila primerena našim uslovima agrarnog poslovanja. Još uvek to možemo uraditi sopstvenim snagama i znanjem a potreban je podsticaj države i veće investicije u razvoj nauke namenjene agraru.
Mnogi smatraju da je ovakva vrsta tehnologije skupa, pa samim tim i nedostupna našim poljoprivrednicima, ali uz podršku države i to bi se dalo rešiti.
- Inicijalno ulaganje u ove tehnologije je u ovom trenutku veće od platežne moći prosečnog zemljoradnika, ali ako bi se dali povoljni uslovi za nabavku taj problem bi bio rešen. Ovakvi uređaji najčešće sami sebe isplate za dve do tri godine, a kako im je radni vek višestruko veći, može se slobodno reći da bi se ova investicija višestruko isplatila. Investicija u ove tehnologije donela bi korist, kako neposrednim korisnicima (poljoprivrednim proizvođačima) tako i državnoj ekonomiji zbog većih i kvalitetnijih prinosa i bogatijeg seljaka – kaže naš sagovornik i ističe:
- Srbija ima prirodne resurse, tradiciju bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom, kvalitetne sorte, ali trebaju nam nove tehnologije pogotovo usmerene ka malim i srednjim proizvođačima koji bi trebali da garantuju stabilnost snabdevanja velikih urbanih sredina. Za ekonomiju jedne države veoma je važno da podrži i pomogne malim i srednjim porodičnim poljoprivrednim proizvođačima – zaključuje dr Rodić.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
nedelja, 01 decembar 2019 19:27

Ovo je najisplativije voće za uzgoj u Srbiji!

Voćarstvo je kroz istoriju igralo važnu ulogu, a danas se ponovo vraća i zauzima mesto koje zaslužuje. Pojedine voćne kulture, kao borovnica i orah su trenutno najisplativije za uzgoj, a kod nekih voćnih vrsta postoje problemi koji mogu da se reše savremenom tehnologijom i udruživanjem.

- U Srbiji postoji veliko interesovanje za podizanje zasada voća. Kod nekih voćnih vrsta gde nismo očekivali da će biti interesovanje pre 3-4 godine, a to je borovnica, ovo je dokaz da, kada se uvedu savremene tehnologije koje su praćene fertirigacijom, dobar sortiment, znači da se može uspeti - rekao je dr Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu.

Prema njegovim rečima, sve je više interesovanja za ovu voćnu vrstu, koja je perspektivna u Srbiji. On se nada da će proizvođači borovnice shvatiti da treba da se udruže, da imaju svoje hladnjače gde će čuvati robu dok se ne proda.

Prema njegovim rečima, veliko je interesovanje i za podizanjem zasada oraha. Kako sam kaže, orah je deficitaran u Evropi, a kod nas još uvek nije dovoljno urađeno na savremenoj tehnologiji proizvodnje oraha, to jest, na inteziviranju proizvodnje, na gustoj sadnji 7 x 5m, odnosno, 8 x 4m, i uvođenju sorti koje imaju lateralnu rodnost, kao što je Čendler, Pedro Ferned i ostale sorte.

- Čak i naša sorta Rasna je jako dobra - istakao je profesor Keserović.

Takođe, veliko je interesovanje za podizanje zasada kajsije i jagode.

Međutim, kod nekih voćnih kultura postoje evidentni problemi.

- Tamo gde nismo nismo uradili dovoljno, gde postoji, zapravo, jaz između proizvođača i prerađivača - to je kod proizvodnje maline i kod proizvodnje višnje. Da nateramo male proizvođače i višnje i maline, da oni imaju svoje hladnjače i svoje prerađivačke kapacitete - ukazao nam je naš sagovornik.

Što se tiče šljive, profesor ističe da je veliki problem bio sa cenom šljive, da je bila izuzetno niska u centralnoj Srbiji, i to ne samo za šljivu već i za višnju.

- Ja sam rekao proizvođaču u centralnoj Srbiji, da bi bili konkurentni moraju povećati proizvodnju po jedinici površine i moraju smanjiti troškove proizvodnje. Ni jedan veći zasada u Vojvodini nije bez savremenih tresača za mehanizovanu berbu, čak postoje i kombajni, a oni dole pojedinačno ne mogu to uraditi, nego se moraju udružiti i nabaviti savremene tresače, koji smanjuju troškove proizvodnje - zaključio je profesor Keserović.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2707663/borovnica-i-orah-najprofitabilnije-kulture-u-srbiji

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
nedelja, 01 decembar 2019 19:17

Neverovatno! Nova sorta jabuka koja ne truli?!

Nova sorta jabuke pod nazivom Kosmik krisp, za čije razvijanje su naučnicima bile potrebne dve decenije od danas je u prodaji u SAD.Kako se navodi, ona navodno traje do godinu dana u frižideru

Ova američka sorta jabuke nastala je na Državnom univerzitetu Vašington još 1997. godine.Lansiranje čvrste, sveže i sočne jabuke koštalo je 10 miliona dolara, preneo je portal Klix.ba. Trenutno je dostupna isključivo u SAD, medjutim, početkom naredne godine stiže i na police prodavnica u svetu. Dobijena je ukrštanjem dve vec postojeće sorte jabuka, kako bi se stvorila još sladja, hrskavija i sočnija voćka koja, ukoliko se skladišti na odgovarajuci način, može ostati sveža i do godinu dana.

Danas širom Vašingtona raste više od 12 miliona stabala ovog drveta, a voćnjaci prekrivaju oko 12.000 hektara.

Procenjuje se da će uzgajivači od prodaje ukupno zaraditi 30 miliona dolara. Sorta je prvenstveno bila poznata kao WA38, a naziv Kosmic Krisp inspirisan je raspršenim sitnim belim mrljama po njenoj tamnocrvenoj kori, koja podseća na noćno nebo. Najpopularnije sorte jabuke s ovog podneblja, Golden Delišes i Red Delišes, suocile su se sa žestokom konkurencijom Pink Ledi i Rojal Gala. Jabuke su, inače, nakon banana najprodavanije voće u SAD.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=12&dd=01&nav_id=1624996

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
nedelja, 01 decembar 2019 19:03

Šta čeka organske proizvođače u 2020?

U agrarnom budžetu za 2020. godinu, kako je najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, trebalo bi da bude tri puta više novca za proizvođače organske hrane. Koliko god zvučalo pozamašno, cifre su ipak neumoljiv pokazatelj da smo još na samom početku, iako imamo bogomdanu zemlju za organsku hranu.

Sa proizvodnjom od oko šest miliona litara sirovog organskog mleka godišnje i hiljadu krava na muži, treća najveća farma organskog mleka u Evropi je ona koja se, verovali ili ne, nalazi u Čurugu. I jedina je u Srbiji. Taj primer najbolje govori gde smo sa organskom proizvodnjom i gde bismo mogli da budemo. Tim pre što je organska hrana postala deo globalnog trenda, a tržište organske hrane je najbrže rastuće u svetu. Samo u 2017. godini zemljište pod organskom poljoprivredom u svetu, kojom se bavi tri miliona ljudi, poraslo je 20 odsto.

I kod nas je primetno da se domaće tržište poslednjih godina razvija. Ipak, ove godine, od 51,7 milijardi dinara, koliki je ukupan agrarni budžet, za organsku proizvodnju bilo je izdvojeno tek 108 miliona dinara. Iz tih sredstava finansirani su podsticaji u organskoj biljnoj proizvodnji, koji su ove godine iznosili 11.400 dinara po hektaru, što je uvećanje od čak 120 odsto u odnosu na podsticaje u konvencionalnoj proizvodnji. U stočarskoj organskoj proizvodnji su u odnosu na konvencionalnu uvećani za 40 odsto po grlu životinje.Šta bi za organsku proizvodnju u narednoj godini značila ta uvećana sredstva koja bi, prema najavama, trebala da budu oko 350 miliona dinara.„Mislim da se to uvećanje od dva i po do tri i po puta, koje je ministar najavio, najviše odnosi na organsku biljnu proizvodnju. U organskoj proizvodnji davanja idu na biljnu proizvodnju, na stočarsku proizvodnju, zajedno sa pčelarstvom, i na sertifikaciju organske proizvodnje, ali za to ne idu iz tog budžeta. Znači imamo mere koje su namenjene biljnoj i stočarskoj proizvodnji“, objašnjava za Sputnjik generalni sekretar Nacionalne organizacije za organsku proizvodnju „Serbia organika“ Ivana Simić.
Da u svakom zlu ima i nešto dobro pokazao je upravo naš slučaj, pošto je nedostatak sredstava za ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju učinio da dobar deo srpske zemlje bude slabo ili nikako hemijski tretiran i zato je pogodan za proizvodnju organske hrane.I u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) misle da nam je organska hrana šansa. Na konferenciji koju je pre dva meseca u Beogradu organizovala EBRD šef agrobiznis sektora za Srednju i Jugoistočnu Evropu u toj banci Miljan Ždrale je poručio da treba da se fokusiramo upravo na proizvodnju organske hrane i proizvode sa oznakom geografskog porekla, jer bi po tom kvalitetu bili prepoznatljivi i u Evropi i u svetu.Srbija trenutno organsku hranu proizvodi na svega 0,4 odsto obradivih površina, od ukupno oko 4,5 miliona hektara, od kojih je milion u parlogu. Sve što proizvedemo, čak 98 odsto organske hrane, ode u izvoz na svetsko tržište organske hrane.Po oceni Simićeve, ni u narednoj godini ne treba očekivati da će sredstva za organsku proizvodnju otići u investicije, nego u biljnu proizvodnju i stočarstvo.

„U tim merama imate direktna davanja u poljoprivredi. Ona su u biljnoj proizvodnji ono što ide po hektaru biljne površine, a direktna davanja u stočarstvu idu po grlu životinje. I imate mere koje se zovu investicije u proizvodnju, u nabavku raznih mašina, u preradne kapacitete. Tu do sada organska proizvodnja nije imala posebnu liniju“, napominje sagovornica Sputnjika.

Zato i smatra da se najava ministra o povećanju fonda za organsku proizvodnju odnosi na ta direktna davanja u biljnoj proizvodnji i stočarstvu.

Ona je ukazala da na te mere mogu da računaju svi poljoprivrednici, bez obzira da li su organski ili konvencionalni.„Organska proizvodnja je vezana za konvencionalnu, a Zakon o podsticajima kaže da u organskoj proizvodnji može da se dobije minimum 40 odsto više u odnosu na konvencionalnu. Taj procenat je, međutim, povećan. U 2017. godini on je iznosio ne 40 odsto, nego 70 odsto više, dok je ove godine organska dobila 120 odsto više. Znači ako vam je u konvencionalnoj podsticaj 4.000 dinara po hektaru, u organskoj proizvodnji je to 120 odsto više, kada je reč o podsticajima u biljnoj proizvodnji“, precizirala je Simićeva.Neke mere su svakako dale rezultate. Izvoz organske hrane u prošloj godini bio je 27,4 miliona evra i u odnosu na 2017. godinu bio je veći 18,6 odsto, a najviše smo izvozili u Nemačku, Holandiju i Italiju. Najzastupljeniji proizvod je bila smrznuta malina, potom smrznuta kupina, koncentrat jabuke i smrznuta višnja.U Srbiji trenutno postoje 433 sertifikovana organska proizvođača i još 5.719 kooperanata, dakle nešto više od 6.000 domaćinstava koja se bave organskom hranom. Prema očekivanju stručnjaka, koliko god uvećavali ulaganja, s obzirom na nisku startnu poziciju, i dalje ne možemo da očekujemo da će za pet do deset godina organska proizvodnja biti rame uz rame sa konvencionalnom.Daleko je Srbija od Danske. Samo u 2015. godini Danska je uložila više od 53 miliona evra da bi svoju poljoprivredu preusmerila sa konvencionalne na organsku i već je daleko odmakla u proizvodnji organske hrane.Akcioni plan koji je usvojila danska Vlada ima 67 tačaka koje propisuju šta im je činiti da bi ostvarili cilj da konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju uskoro u potpunosti zamene organskom. U tu svrhu se daju podsticaji za pretvaranje tradicionalnog zemljišta u organsko, država podržava i finansira sve one koji rade i ulažu u ovaj sektor, stimuliše se povećanje potražnje za organskim proizvodima, ulaže u razvoj novih ideja i tehnologija koje će pomoći promovisanje rasta organske proizvodnje.

Jedan od prvih ciljeva bio je da hrana u javnim ustanovama poput škola i bolnica bude u velikoj meri organska, ali da na takvu ishranu pređe i danska vojska.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/analize/201912011121247400-sta-ceka-proizvodjace-organska-hrana-2020/

Објављено у Organska proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31