Чланци поређани по датуму: subota, 30 novembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
subota, 30 novembar 2019 17:04

Uz podršku mladi vide budućnost na selu

Opština Knić postala je primer kako domaćinskim poslovanjem mogu da se postignu ozbiljni rezultati čak i za kratak period. Vredni ljudi gružanskog kraja, uz
podršku lokalne samouprave na čijem čelu je predsednik opštine Miroslav Nikolić, beleži sve bolje rezultate. Rešeni da iskoriste prirodne blagodeti ovog kraja
poljoprivreda je u ozbiljnom zamahu u kakvom nije bila prethodnih nekoliko decenija.
Deo zasluga za to, pored ostalih, pripada i Mirjani Pavlović, iz kancelarije za poljoprivredu opštine Knić. Savesno i odgovorno radi svoj posao, za svakog ima strpljenja bez obzira da li je došao samo po savet ili konkretnu pomoć. U kancelariji je tri godine, a kako je završila Poljoprivredni fakultet u Čačku itekako razume sve probleme koji tište gružanske domaćine.
- Dolaze nam ljudi da se raspitaju bilo za subvencije države ili podsticaje koje daje opština Knić. Ovo je godina u kojoj se dosta ulaže u agrar, a mi smo tu da ljudima pojasnimo proceduru i pomognemo oko dokumentacije, ma oko svega što treba – kaže za Agrobiznis magazin Mirjana.
Za subvencije u poljoprivredi opština Knić je ove godine iz budžeta izdvojila 33.250,000,00 dinara. Od toga za nabavku protivgradne zaštite utrošeno je
3.230.000,00 dinara, sufinansirana je kamata za poljoprivredne kredite u iznosu od čak 90 odsto sa ukupno 2.000.000,00 dinara. U toku je podrška za regresiranje osemnjenih grla goveda (1.000,00 dinara po osemenjenom grlu) kao i podrška kroz podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava u okviru objavljena dva konkursa. Ukupna planirana sredstva su 7.700.000,00 dinara, maksimalan iznos po jednom zahtevu 100.000,00 dinara, a podnošenje zahteva je do 01.12.2019.godine.
- Posebne podsticaje imamo za mlade poljoprivrednike od 18 do 40 godina nosioce gazdinstava. Akcenat smo stavili na mlade i bračne parove, jer nam je želja da ih zadržimo na selu. Investicije u fizičku imovinu kroz podršku mladima iznose 4.000.000,00 dinara. Maksimalan iznos po jednom zahtevu 400.000,00 dinara, a podnošenje zahteva je do 10.12.2019 – kaže naša sagovornica.
Na teritoriji opštine Knić ima registrovano oko 3.000 poljoprivrednih domaćinstava, ali je poslednjih godinu dana sve više mladih koji podstaknuti subvencijama vide budućnost na selu.

- S ponosom mogu da kažem da je sve više mladih koji dolaze iz gradova na svoju dedovinu sa željom da pokrenu poljoprivrednu proizvodnju. Samo u poslednjih godinu dana doselilo se 15 mladih ljudi sa željom da u Kniću ostanu i bave se poljoprivredom. Mi smo tu da im pomognemo oko prve registracije gazdinstva, oko subvencija i učinimo sve da im olakšamo započinjanje proizvodnje od koje mogu da žive i oni i njihove porodice.
A mladi kao mladi, radoznali po prirodi raspitaju se o svemu, ali su spremni i da zasuču rukave i ozbiljno rade.
- Sve je mladih poljoprivrednika zainteresovanih za proizvodnju borovnice. Baš smo pre neki dan imali mladića od 25 godina koji planira da na površini od jednog hektara podigne plantažu borovnice – kaže gospođa Pavlović.
Ovaj deo Šumadije inače prirodno podeljen na donju Gruža, koja je tradicionalno voćarski kraj, Gornja Gruža je više okrenuta ka stočarstvu, dok je oko samog
Gružanskog jezera najviše je zastupljeno povrtarstvo.
- Zanimljivo je da su mladi domaćini sve više interesuju i za plasteničku proizvodnju, pa dolaze i pitaju kako da pokrenu posao kroz naše konkurse i subvencije. Osim tradicionalnih povrtarskih kultura koje bi gajili u plastenicima zanima ih, na naše iznenađenje, i uzgoj cveća u plastenicima – otkriva naša sagovornica.
U Kniću ne zapostavljaju ni žene, koje kao nosioci gazdinstava, imaju prednost na bodovnoj listi bez obzira na godine. To se nije baš dopalo nekim muškarcima, ali u ovoj opštini smatraju da žene treba da dobiju zasluženo mesto, pa makar u poljoprivredi. Kako rezultat toga, ističe Mirjana,
samo prošle godine imali su 140 žena na listi za subvencije.
- Danas nije dovoljno samo da se bavite jednom granom poljoprivrede, već da zaokružite kompletan proces na svom imanju. Nije dovoljno da samo imate
krave i da posle ne znate šta ćete sa mlekom. Ali, ako na svom imanju imate njivu na kojoj uzgajate hranu za životinje, a od mleka pravite sir, kajmak i druge mlečne proizvode, e to je onda već ozbiljan korak, ali i najveća zarada. To se odnosi i na voće i povrće, pa se sve više Gružanki uspešno
bavi proizvodnjom zimnice po tradicionalnim receptima naših baka koja je cenjena i tražena. Kao stanovnik Knića Mirjana kaže da se
poslednjih godinu dana može zapaziti boljitak na svakom koraku.
- Od trenutka kada je na čelo opštine došao Miroslav Nikolić vidi se koliko smo napredovali, ne samo kada je u pitanju poljoprivreda već i infrastruktura,
uopšte uslovi života u našoj opštini. Kada je domaćin u kući neko ko vuče konce i zna kako treba raditi onda je lako takvog čoveka pratiti i napredovati – kaže Mirjana. Ona s ponosom ističe da ih sve češće zovu i iz drugih srpskih opština i pitaju za savet oko subvencija, jer žele da budu uspešni kao i Knić.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

Završni sastanak projekta Uvođenje i održavanje sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS) u pilot opštinama Republike Srbije, kome su prisustvovali predstavnici Delegacije Eropske unije, NIRAS, Uprave za agrarna plaćanja i eksperti na Projektu, održan je prošle nedelje u Upravi za agrarna plaćanja.

- Uprava je uspešno i u predviđenom roku, završila projekat, koji predstavlja početak uspostavljanja Sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS) u Srbiji. Na projektu koji je trajao deset meseci, pored zaposlenih u Upravi za agrarna plaćanja, učestvovali su i eksperti iz Slovenije i Češke, a projekat je finansirala Evropska unija - navodi se na sajtu Uprave za agrarna plaćanja.

Obuhvaćeno je jedanaest jedinica lokalne samouprave (Novi Kneževac, Sečanj, Sremska Mitrovica, Irig, Gornji Milanovac, Požarevac, Veliko Gradište, Golubac, Boljevac, Leskovac i Vlasotince), dok je u šest jedinica lokalne samouprave vršena digitalizacija sva četiri tipa referentne parcele. Veliki doprinos uspešnoj realizaciji projekta dali su predstavnici lokalnih samouprava, a pre svega odabrani poljoprivrednici, koji su shvatili značaj projekta, i u izuzetno visokom procentu (81%) se odazvali da doborovoljno učestvuju u njemu.

Najznačajniji rezultati projekta su: Izrada tehničke specifikacije softvera za LPIS i zemljišni pokrivač, Izrada metodologije za LPIS i stečeno znanje zaposlenih u Upravi za agrarna plaćanja i predstavnika lokalne samouprave na uspostavljanju LPIS. Takođe, napravljena je analiza o prednostima i nedostacima sva četiri tipa referentne parcele, a na osnovu koje je preporučeno da je za područje Republike Srbije najpogodniji tip referentne parcele fizički blok ili poljoprivredna parcela.

U narednom periodu se očekuje druga faza pilot projekta, a zatim i uspostavljanje LPIS na celoj teritoriji Srbije.

Sistem identifikacije zemljišnih parcela je jedan od najzačajnijih registara u Integrisanom administrativnom i kontrolnom sistemu (IACS) koji služi za dodelu, kontrolu i praćenje podsticaja u poljoprivredi (sva direktna plaćanja i plaćanja iz ruralnog razvoja koja su vezana za površinu poljoprivrednog zemljišta).

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2707582/uspesno-zavrsen-projekat-uvodjenje-i-odrzavanje-sistema-identifikacije-zemljisnih-parcela-u-11

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
subota, 30 novembar 2019 16:24

Kakvi su rezultati degustacije mladih vina?

Degustacija mladih vina priređena je u Banji Kanjiža, a ljubiteljima je ponuđeno da probaju 16 vrsta iz podruma malih vinara Horgoša i Čoke.Vitez Banatskog vinskog reda „Sveti Teodor” iz Vršca, majstor podruma enolog Goran Adžić iz Čoke, koji se bavi vinarstvom tridecenije, najviše pažnje posvetivši malim proizvođačima vina, pa je i sam postao proizvođač.

- Mada je jesen bila malo toplija nego što treba, pogotovo za uslove u malim podrumima, uspeli smo da proizvedemo mlada vina koja obećavaju. Vrlo je retka prilika da se probaju ovako mlada vina, sveže otočena, nebistrena i nefiltrirana, s veoma lepim mirisima - rekao je enolog Goran Adžić.

Područje Subotičko-horgoške peščare poznato je po vinima sa peska. Svoja vina predstavili su još vitezovi reda „Sveti Orban”. Pored svetski poznatih sorti bilo je tu i vina od autohtonih - kevidinke, kadarke, ezerjo i drugih. Na degustaciji se potvrdilo da mlada vina iz ovogodišnje berbe obećavaju dobar kvalitet.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/degustacija-mladih-vina-u-bani-kanizi-30-11-2019

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
subota, 30 novembar 2019 16:16

Ugrožen izvoz srpskog meda

Izvoz domaćeg meda na tržište pojedinih država Evropske unije ugrožen je zbog toga što pčelari u Srbiji koriste jedan insekticid koje inostrani kupci ne žele ni u najmanjim količinama u pčelinjim proizvodima. Na ovo je upozorilo preduzeće „Medino” d. o. o. iz Krnjeva, koje se bavi otkupom i plasmanom oko polovine srpskog meda u EU.

U saopštenju objavljenom na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) navodi se da je zbog upotrebe amitraza, široko korišćenog insekticida kod domaćih pčelara, ugroženo 40 odsto srpskog plasmana meda.

– Amitraz je detektovan u apsolutno svim vrstama meda koje se otkupljuju u Srbiji. Njegova koncentracija je u skladu sa regulativom, ali i najmanja pronađena količina označava med koji nije potpuno čist – naglašava ovaj distributer. U pismu se ističe da mnogi preparati koji se koriste na domaćem tržištu sadrže amitraz, koji pčelari koriste za suzbijanje parazita varoa koji ugrožava pčele. Smatra se je amitraz nestabilan i da se brzo razgrađuje u košnici. Međutim, njegovom razgradnjom nastaje niz metabolita, od kojih su neki toksičniji od drugih i za ljude i za pčele. Istraživanja su pokazala da je u pčelinjem vosku amitraz gotovo potpuno razgrađen u roku od jednog dana, a u medu za deset. Međutim, otkriveno je da DMF (kao glavni proizvod razgradnje) ostaje i u vosku i u medu. Smatra se da je njegova toksičnost veća nego kod amitraza.

Kako se navodi, od januara 2018. godine laboratorije u EU primenjuje nove metode za kontrolu amitraza. Analizama se sada utvrđuju značajno veće vrednosti jer se ispituju i pojedinačne vrednosti za tri njegova metabolita.

– Pojedini inostrani kupci traže da nivo amitraza bude i deset puta niži od važeće zakonske regulative. To znači da pored zakonski regulisanog sadržaja amitraza sada proveravaju i njegove ostatke nakon razgradnje – navodi se u saopštenju ove firme iz Krnjeva.

Kako ističu, amitraz je zakonski regulisan u EU sa maksimalnim nivoom ostataka (MRL) od 200 ppb (200 delova na milijardu delova meda).

– Iako je naš med u okviru zakonske regulative, strani kupci iz Italije, Francuske, Japana i Nemačke ne žele ovaj pesticid ni u tragovima. Praktično, da uopšte ne bude detektovan, odnosno da njegova vrednost bude manja od 10 ppb. Ovo znači da u medu ne sme biti ni amitraza, a ni produkata njegove razgradnje – upozorava ovaj distributer i dodaje da je vrednost amitraza u medu u tekućoj sezoni u Srbiji bila između 10 ppb i 60 ppb. Takav med, kažu, ne može se prodati u ovim zemljama. Srbija je u 2018. izvezla 2.745 tona meda, od toga 717 tona u Italiju, 360 u Nemačku i 23 tone u Francusku. Prema tvrdnji predstavnika „Medina”, to znači da je zbog upotrebe preparata ugroženo oko 40 odsto izvoznog tržišta iz prošle godine.

U Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) kažu da su kupci meda sve probirljiviji, iako ovakva probirljivost kad je reč o reziduu amitraza nema stručno opravdanje, jer su to minimalne doze. Međutim, ipak je reč o protivzakonitoj primeni amitraza, jer u Srbiji nema nijednog leka koji je registrovan, a da je na bazi ovog sastojka.

„Dok je SPOS imao potpisane ugovore sa firmama za plasman meda, imali smo uvid u pristigle analize. Samo dva puta za više godina se desilo da u uzorcima meda nađemo amitraz, jednom 20 ppb (20 delova amitraza na milijardu delova meda) a drugi put 40 ppb. Inače, propisima je dozvoljeno 200 ppb, što znači da nikad nismo našli prekomerne doze, niti su do danas ikada nađene u srpskom medu”, navodi se u saopštenju SPOS-a.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/443042/Ugrozen-izvoz-srpskog-meda-u-EU

 

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30