Чланци поређани по датуму: četvrtak, 28 novembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 28 novembar 2019 18:57

Tehnologija plantažne proizvodnje Angelike

Nedavno je na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu odbranjen master rad koji je za cilj imao da objasni proizvodnju Angelike, lekovite biljke o kojoj smo ne tako davno pisali ali nismo imali dovoljno informacija o tome kako se ona plantažno gaji. Zbog toga vam jedan deo rada Jovana Lazarevića, sada mastera poljoprivrede prenosimo u celosti kako bi vam otkrili zanimljivosti iz proizvodnje i dali ideju šta bi to mogao biti vaš agrobiznis.
Botanički, angelika je dvogodišnja i trogodišnja biljka, ali se kao gajena kultura proizvodi isključivo kao jednogodišnja, osim u situaciji kada se gaji radi semena, pa se proizvodi kao dvogodišnja. Može se proizvoditi direktnom setvom na stalno mesto gajenja, što se ne preporučuje zbog slabe klijavosti semena ili iz rasada, koji je najpogodniji način razmnožavanja (Stepanović i Radanović, 2011; Kišgeci i Adamović, 1994). Rasad angelike se zasniva sredinom jula meseca, setvom semena u hladne leje ili u stiroporske kontejnere  kako bi biljke dostigle optimalnu razvijenost za rasađivanje u jesen (kraj oktobra, novembar mesec, u zavisnosti od vremenskih prilika). Zemljište, gde se zasniva rasad u hladne leje, potrebno je dobro pripremiti, usitniti.
Dužina leje se određuje proizvoljno, po potrebi, dok je širina 1 – 1,2 m. Nakon pripreme zemljišta, seme se seje „omaške“, a potom se prekriva tankim slojem zemljišta, supstrata ili dobro zgorelog stajnjaka. Da bi se što duže čuvala vlaga u zemljištu, zasejanu površinu je moguće prekriti agrotekstilnom folijom ili nekim drugim prirodnim malčem (slamom, npr.), do nicanja biljaka, kada se prostirka sklanja.
Potrebno je i zasenčiti zasejanu površinu (mrežama za zasenu), redovno navodnjavati (najčešće mikroorošivačima) i po potrebi pleviti, kako bi se obezbedili što optimalniji uslovi za klijanje, nicanje i razvoj biljaka. Za setvu 1m² potrebno je 10 – 12 g semena, čime se, uz prosečnu klijavost od 40 – 50%, dobija oko 900 sadnica po 1m² (Stepanović i Radanović, 2011).
Da bi se postigao što veći prinos ali i izbeglo formiranje cvetonosnog stabla u prvoj godini proizvodnje, prečnik korenove glave sadnica igra presudnu ulogu. Naime, biljke kod kojih je prečnik korenove glave veći od 40 mm će u prvoj godini cvetati i plodonositi i na taj način će se značajno smanjiti prinos korena. Sadnice sa prečnikom korenove glave do 20 mm će u prvoj godini obrazovati lisnu rozetu i omogućiti korenu da se što bolje razvije. Postoje i prelazni slučajevi, kada je prečnik korenove glave između 20 mm i 40 mm. U tom slučaju, jedan deo biljaka će cvetati, a jedan deo će formirati lisnu rozetu, u
zavisnosti od količine padavina (Kišgeci, 2002).
Priprema zemljišta i sadnja angelike Priprema zemljišta se sastoji iz: osnovne obrade (kraj leta), đubrenja uz osnovnu obradu, predsetvene pripreme (neposredno pred sadnju). Osnovna obrada podrazumeva oranje na dubinu od oko 30 – 40 cm, kako bi se stvorio što dublji i rastresitiji sloj zemljišta povoljnih fizičkih karakteristika. Uz osnovnu obradu, poželjno je dodati 40 – 50 t dobro zgorelog stajnjaka. Predsetvena priprema se izvodi neposredno pred sadnju, u jesen, Ukoliko se sadnja ostavlja za proleće, i predsetvena priprema zemljišta se obavlja tada, kako bi se što više sačuvala tzv. „zimska vlaga“
(Stepanović i Radanović, 2011).
Sadnja angelike se obavlja u jesen ili u proleće naredne godine. U ravničarskim područijima, sadnja se obavlja na međurednom rastojanju od 60 – 70 cm i na
rastojanju između biljaka unutar reda koje iznosi 30 – 40 cm. Primenom ovakvog načina sadnje, postiže se 41000 – 48000 biljaka / 1ha. U brdsko – planinskim predelima, primenjuje se nešto gušća sadnja i to na međurednom rastojanju 40 – 50 cm i rastojanju u redu 20 – 25 cm. Na ovaj način se dostiže brojnost od 80.000 biljaka/ha. S obzirom da je masa korena u ovim područijima nešto manja, većim brojem biljaka po jedinici površine se obezbeđuje i veći ukupan prinos. U zavisnosti od veličine parcele, sadnja se može izvoditi ručno (slika 6) ili mašinski (Stepanović i Radanović, 2011; Kišgeci, 2002).
Nega i zaštita useva angelike Nega useva angelike obuhvata navodnjavanje, međuredno kultiviranje i prihranjivanje. U periodu suše i visokih
temperatura, potrebno je obaviti navodnjavanje u nekoliko navrata, čime se povećava otpornost biljaka prema bolestima ali i obezbeđuje veći prinos. Međuredno kultiviranje se vrši u proleće, najčešće dva puta, dok ne dođe do zaklapanja redova, a u cilju razbijanja pokorice i suzbijanja korova. Uz kultiviranje vrši se i prihrana azotnim đubrivima u količini od 200 kg / ha (Stepanović i Radanović, 2011).
Kada se govori o zaštiti angelike, najveći izazov je suzbijanje korova. Hemijsko suzbijanje nije dovoljno istraženo, tako da se korovi najčešće suzbijaju agrotehničkim, mehaničkim i fizičkim metodama. Od fitopatogenih mikroorganizama, moguća je pojava prouzrokovača rđe, pepelnice i pegavosti listova. U cilju suzbijanja ovih patogena, moguća je primena fungicida na bazi ditianona, mankozeba, difenokonazola. Insekti su redovna pojava, ali ne pričinjavaju ekonomski značajne štete.
Najčešće se sreću različite vrste stenica, biljne vaši i buvači (Kišgeci, 2002).
Angelika se gaji radi korena, u kome je koncentrisano najviše etarskog ulja. Neposredno pre vađenja korena, vrši se siliranje nadzemne mase silokombajnima, iz koje se, takođe, dobija etarsko ulje. Nakon siliranja nadzemne mase sledi izoravanje korena koje se vrši pomoću plugova ili specijalizovanih vadilica. Koren se sa njive transportuje do destilerije, gde nakon pranja, sušenja i usitnjavanja sledi destilacija etarskog ulja. Prosečan prinos svežeg korena po jedinici površine, u uslovima tzv. „suvog ratarenja“ iznosi oko 10000 kg. U uslovima intezivnog navodnjavanja, prinos se može čak i duplirati. Sa 1
ha može se prosečno dobiti oko 15 kg etarskog ulja (Stepanović i Radanović, 2011).
Ukoliko se radi o semenskoj proizvodnji, seme se ubira tek u drugoj godini proizvodnje, početkom juna meseca. Obično se obavlja ručno, odsecanjem štitastih
cvasti koje nose seme. Tako ubrano seme se transportuje u odgovarajuća skladišta na sušenje i dozrevanje. Nakon 4 - 5 dana, seme je spremno za setvu, odnosno preradu, u zavisnosti od cilja proizvodnje (Stepanović i Radanović, 2011).

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Začinsko i lekovito bilje

Od 15. decembra, nakon više od 30 godina, svinje sa najvećeg broja farmi u Srbiji više neće biti vakcinisane protiv klasične kuge svinja što domaćim proizvođačima, u dogledno vreme, otvara put za plasman mesa na tržište Evropske unije, saznaje "Blic".

Naime, ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović potpisao je pravilnik kojim se uvodi rejonizacija i time će praktično biti obustavljena vakcinacija svinja u većem delu Srbije.

Izvor "Blica" iz Nemanjine tvrdi da će vakcinacija ostati samo na južnim padinama Fruške gore, Morovićke šume, gde se ta bolest sporadično pojavljuje kod divljih svinja, koje eventualno mogu biti prenosioci.

- U ostalim delovima zemlje biće obustavljena, pogotovo na zaštićenim farmama. Ovo je izuzetno važna mera za srpsku ekonomiju jer će nakon nje naša država moći da se obrati telu za bezbednost hrane kako bi otpočeo monitoring, posle čega bismo mogli da dobijemo dozvolu za izvoz svinjskog mesa u EU. Ovom odlukom naša zemlja ispunjava i jednu od obaveza iz poglavlja 12 , koje se odnosi na bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku - navodi naš sagovornik.On dodaje da će se na taj način smanjiti izdvajanja za ovaj lek, za koji su se iz budžeta davala značajna sredstva.

- U poslednjih 10 godina za nabavku vakcina je plaćeno više od 70 miliona evra jer se godišnje vakcinisalo između 2,8 do 3,2 miliona svinja. Treba da se zna da je bilo i velikih otpora za ukidanje vakcinacije od strane nekih lobija koji su imali veliku korist, pa se ovaj potez ministra Nedimovića ocenjuje od strane stručnjaka i paora, kao izuzetno hrabar - kaže naš izvor.Predstavnici mnogih udruženja uzgajivača svinja tvrde da je lobi koji se bavi proizvodnjom i trgovinom vakcina protiv svinjske kuge obezglavio srpsko svinjarstvo.

- Zabrana izvoza srpskih vakcinisanih svinja na tržište EU, ali i zabranjenog transporta njihovim teritorijama do Rusije, proizvodnja se nije isplatila, pa su mnogi paori prestali sa uzgojem, zbog čega smo od nekadašnjeg velikog izvoznika ovog mesa postali veliki uvoznici. Zbog pojedinaca u Upravi za veterinu, koji su se protivili ukidanju vakcinacije protiv klasične kuge svinja, u protekle dve decenije farmeri su izgubili bar 300 miliona evra jer nisu mogli da izvoze. Ova mera spustila nam je rampu za tržište EU davno, a stupanjem na snagu SSP i njegovim striktnim poštovanjem kod ukidanja zaštitnih carinskih mera pri uvozu živih svinja, mesa i mesnih prerađevina domaći proizvođači su dovedeni na rub propasti. Ukidanje vakcinacije je uslov za očuvanje domaće proizvodnje i izlaz na strano tržište. Sramota je da smo zbog interesa grupe pojedinaca oskrnavili srpsko svinjarstvo, koje je pre dva veka bilo okosnica ekonomije jer se izvozilo više od 200.000 svinja, a danas se uvozi 400.000 komada, bez obzira što je potencijal za uzgoj više od 14 miliona, a gajimo ih pet puta manje - navode članovi asocijacije stočara "Srem-Mačva".

Iz Ministarstva poljoprivrede nisu hteli zvanično da komentarišu saznanja "Blica", ali nam je nezvanično rečeno da je sve spremno da se sredinom decembra i zvanično ukine ova mera.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/drustvo/saznajemo-vakcinacija-protiv-svinjske-kuge-se-ukida/pxx5zyn

Објављено у Svinjarstvo
četvrtak, 28 novembar 2019 18:19

Nedimovic o važnosti IPARD programa

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović izjavio je danas da su raspisani pozivi za meru sedam i devet IPARD II programa Evropske unije za pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja.
Ministar je na šestom zasedanju IPARD II Odbora za praćenje rekao i da je veoma važno da je taj konkurs raspisan, pre svega zbog ruralnog turizma."Jako je važno razgovarali smo danas sa ljudima iz Evropske komisije o tome kako da se spremimo za ruralnu infrastrukturu, to će nam u Ipardu tri biti na raspolaganju, to je za puteve po selima, za vodosnabdevanje, za sve ono što je neophodno da jedno selo živi", kazao je ministar.

On je kazao i da se na poziv za traktore, koji je zaključen pre tri dana, pristiglo 459 aplikacija, ukupno ima zahteva za 15 miliona evra, a da je na raspolaganju 10-11 miliona evra.

"To znači da je velika motivisanost ljudi i da je velik broj zahteva, ali svakako tek treba svi da budu pregledani, pa ćemo uskoro tačno znati ko je ispunio tehničke uslove iz aplikacijr, ali ono što je sigurno, u punom kapacitetu ćemo iskoristiti novac namenjen za traktore", naveo je Nedimović.

Kad je reč o IPARD-u tri ministar kaže da su važne nove mere koje se odnose na ruralnu infrastrukturu i na podsticaje za mlade poljoprivrednike.

IPARD II, program donacija za periodperiod od 2014. do 2020. godine, realizuje se preko ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Uprave za agrarna plaćanja, a budžet za meru tri je 82.946.667 evra.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/nedimovic-vazno-da-smo-raspisali-poziv-za-ipard-ii_1071276.html

Објављено у IPARD
četvrtak, 28 novembar 2019 18:14

Lepa Mira pravi ajvar!

Priprema i prodaja zimnice postao je unosan posao od kog u proseku može lepo da se zaradi. Ko ima sopstveno voće i povrće, zarada može biti i veća. Mnoge domaćice danas nemaju vremena da prave zimnicu pa se odlučuju da kupe.
-Lepo se zaradi, zaista. Treba dosta rada i truda naravno, ali se isplati. To može biti isplativo mladima koji su spremni da imaju i sopstvenu proizvodnju voća i povrća, onda je zarada veća, ističe naša sagovornica Marijana Jovanović, iz sela Prilipac kod Požege. Lepu i mladu atraktivnu ženu upoznali smo nedavno na sajmu ,, Etno hrane i pića” u Beogradu.
Selo Prilipac se nalazi na 6 km od Požege, na putu prema Arilju i Ivanjici. Meštani sela se već dugi niz godina bave voćarstvom, ceo kraj je poznat po proizvodnji maline, bave se i povrtarstvom, a u poslednje vreme postaje aktuelno i cvećarstvo. Požeški Prilipac poslednjih decenija na umetničku i turističku mapu Srbije upisao se, osim po prirodnim i istorijskim znamenitostima i kao selo sa 3 galerije, zahvaljujući međunarodnoj umetničkoj Koloniji koja je stigla do 25-og saziva.
Marijanini roditelji već dvadeset godina imaju poljoprivredno gazdinstvo, bave se malinarstvom, ali Marijana je videla da to nije dovoljno, i pre tri godine krenula je sa proizvodnjom ajvara.
,, U stalnom sam random odnosu, ali ovo radim iz hobija, i zato što volim. Sve radim sama, malo mi sin pomaže ali on je školarac, i ne bih da ga opterećujem, kaže naša sagovornica.
Ove godine Marijana je preradila 3 t paprika, od koje pravi ajvar, ljuti blagi, cepkani sa belim lukom. Po njenim rečima najbolja je crvena, makedonka ili kurtovka. Kod nje nema mnogo otpada, nije puna vode i nema puno semena. Prvi dan je oljuštimo, cedimo celu noć i sutradan dodajemo ulje i pržimo. Kada se dobro uprži, jedno tri sata, sipamo u vruće tegle i vakuumiramo. Proces je jednostavan, ali je rad težak. Za 10 tegli potrebno je oko 30-40 kilograma paprike.
Svoje proizvode Marijana prodaje sa kućnog praga, i od usta do usta. Prvi put je na sajmu Etno hrane, i zadovoljna je jer nije samo prodaja u pitanju, već i da se upozna sa ljudima, stekne nova iskustva, a i da nađe potencijalne kupce, jer iz godine u godinu proširuje proizvodnju.

Ceca Radomirović Kovačević 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30