Чланци поређани по датуму: petak, 22 novembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
petak, 22 novembar 2019 19:23

Dilema: Praviti ili kupiti zimnicu?

Jesen je vreme kada se priprema zimnica za predstojeće hladne dane. Zbog brojnih obaveza na poslu i u kući, savremene domaćice često nemaju vremena za pripremanje zimnice. Ima i onih koje nisu dovoljno vešte za šporetom pa ne umeju da je naprave onako kako su nekada činile naše majke i bake. Često je presudan i finansijski momenat, jer kada se sabere kupovina voća i povrća na pijacama, pa doda utrošeno vreme i struja ispada da je jeftinije kupiti gotovu zimnicu kod proverenog prodavca. A svaka ušteda u kućnom budžetu dobro dođe.
Ukoliko još uvek niste odlučili da li da sami pravite zimnicu ili da je kupite trebalo bi da znate kakve su cene sirovog povrća na pijacama. Kilogram kupusa je
od 50 do 70 dinara, karfiol od 80 do 100, crni luk od 60 do 80, dok je cena belog luka od 500 do 700 dinara po kilogramu. Paradajz je od 110 do 150, a krastavci od 80 do 100 dinara. Kada sve stavite na papir i saberete lako ćete izračunati da li vam se više isplati da zimnicu sami pripremate ili kupite već gotovu.
Kako god da odličite valja znati da kvalitetnu zimnicu po pristojnim cenama možete kupiti i na beogradskim pijacama u okviru manifestacije „Karavan zimnice“. Već četvrtu godinu za redom JKP „Gradske pijace“ organizuje ovu manifestaciju koja se pokazala kao vrlo uspešna. Do sada je održano preko 80 pijačnih karavana na beogradskim pijacama. Osnovna ideja i cilj ovog projekta je da se karavan „provoza“ po pijacama koje posluju u sistemu
preduzeća kako bi građani imali mogućnost da kupe kvalitetnu i domaću zimnicu pravih poljoprivrednih proizvođača na pijaci u komšiluku.
Prvi karavan zimnice u sezoni 2019/20 održan je od 18. do 20. oktobra na novobeogradskoj pijaci „Blok 44“, gde se predstavilo preko 15 poljoprivrednih
proizvođača iz raznih delova Srbije. Ponudili su različite vrste zimnice, ali i neke nove i neobične ukuse. Pored nezaobilaznog specijaliteta zimskih i prazničnih
trpeza - ajvar pripremljen na smederevcu, na tezgama se mogla naći i turšija, ali i različite vrste džemova i marmelade. Bilo je tu i neobičnih ukusa kao što je džem od ljutih papričica ili drena, turšija od žutog grožđa i luka… Kako kažu u JKP „Gradske pijace“ i u narednom periodu „Karavan zimnice“
biće dostupan svim sugrađanima i to na zemunskoj i Đeram pijaci, kako i na Zelenom vencu. Ukoliko se dogodi da zimnicu pojedete pre vremena nema razloga za brigu, jer će manifestacija trajati i tokom zime 2020. godine. Cene su šarolike, ali kako kažu potrošači pristupačne. Tako, recimo, tegla domaćeg ajvara košta 600 dinara, kiseli krastavčići su 150 koliko košta i flaša soka od domaćeg paradajza, dok je tegla pekmeza od šljiva ili kajsija između
300 i 400 dinara.
Saveti za pripremu
Ukoliko ipak više volite da zasučete rukave i sami pripremite zimnicu za svoju porodicu svaki savet dobro dođe bez obzira koliko je domaćica iskusna. Prvo i
osnovno pravilo prilikom pripreme zimnice je izbor potrebnih namirnica. Birati isključivo zrelo, zdravo, čvrsto i sveže voće ili povrće. Dobro ga oprati pod mlazom hladne vode i ostaviti ga da se ocedi. Pre pripreme očistiti ga od zaostalih peteljki ili bilo kakvog oštećenja čime ćete sprečiti da vam se zimnica pokvari. Nekada se zimnica pripremala u livenim, tučanim i bakarnim šerpama. U njima se toplota ravnomerno raspoređuje i manji je rizik da će, recimo, džem ili ajvar zagoreti. Široka, plitka šerpa je obavezna.
Ukoliko pak koristite emajlirano posuđe važno je da nigde ne bude oštećeno. Za mešanje prilikom kuvanja zimnice koristite drvene varjače sa što dužom drškom, jer ćete lakše mešati džem ili ajvar i izbeći opekotine po rukama. Mnoge domaćice često su u dilemi da li da koriste konzervans ili ne. Pobornici zdrave ishrane su veliki protivnici, dok stručnjaci kažu da, ukoliko se koristi u minimalnim količinama (jedan gram konzervansa na kilogram
voća ili povrća) nema štetan efekat po ljudsko zdravlje. Odluka je ipak na vama.
Da biste izbegli da vam se zimnica pokvari obavezna je sterilizacija svih tegli, poklopaca i flaša koje koristite. Nakon što ste ih oprali toplom vodom i deterdžentom, te dobro osušili, poređajte tegle ili flaše u rernu uključenu na 100 stepeni na 15 minuta. U tako čiste i sterilisane tegle i
flaše sipajte pripremljenu zimnicu. I mali savet. Nikada ne puniti tegle i boce do vrha, neka ostane dva centimetra praznog prostora kako bi, što bi rekle naše bake, džem ili ajvar mogao da „diše“. Zimnica se čuva na hladnom, tamnom i suvom mestu kao što je podrum, suteren ili ostava.
Bez obzira koliko ste se trudili oko zimnice i sve radili po receptu postoji mogućnost da se na domaćem džemu ili ajvaru nahvata plesan. Stručnjaci upozoravaju da plesni koje se formiraju na vrhu proizvode mikotoksine koji su prisutni u celoj tegli.
Tu ne pomaže ni ponovno kuvanje, pa je najsigurnije takav džem ili ajvar baciti.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija

Erno Kiš iz Skorenovca kod Kovina pčelarstvom se bavi od 2010. godine, odnosno od kada je završio srednju školu. Danas ima svoje gazdinstvo - Pčelarstvo Popaj. Kako kaže za eKapiju, za pčelarsto se opredelio sasvim slučajno.

- Kum se bavi pčelarenjem, pa me je pozvao da pomognem oko vrcanja meda. Nakon toga sam rešio da posvetim malo vise pažnje pčelama i tome kako rade kao zajednica. Tako sam zavoleo pčelarstvo i odabrao da se ovim bavim - kaže Kiš.

Trenutno na pčelinjaku ima 120 kosnica lr i db tipa. Kaže da prinos meda zavisi od vremenskih uslova i jačine društva. Ukoliko su vremenske uslovi dobri i ako je zdravo i jako društvo, na godišnjem nivou može da se dobije 40 kg meda po košnici.

- To je neki prosek kada je dobra godina - dodaje Erno.

Košnice seli u Deliblatsku peščaru, a nakon toga u sopstveni atar na suncokret. Smatra da je upravo paša na suncokretu najkvalitetnija, a ceni i pašu na lipi.

Ovaj pčelar proizvodi med i propolis, koji su veoma traženi. Prodaje ih lično, "na kućnom pragu", ali i preko svog internet sajta.Smatra da je pčelarstvo isplativo ako se pčelari ovim poslom bave ozbiljno i ako ulažu u pčele.

- Na početku su velika ulaganja, u znanje, nabavku osnovne opreme i tako dalje. Trebalo bi da se počne sa malim brojem košnica, na primer četiri ili pet, a vreme će pokazati da li zaista želite da se bavite pčelarstvom, jer ovaj posao zahteva dosta truda - iskren je Erno Kiš.

Kaže da zaradu, osim meda i propolisa, donose i ostali proizvodi, kao što su vosak, matični mleč, ali i pravljenje roja za prodaju i prodaja matice.

- Savetovao bih mlade pčelare, koji tek kreću da se bave pčelarenjem, da pored njih bude iskusan pčelar, koji će im dati savete i naučiti ih kako najbolje i najkvalitenije da postupi sa pčelama. Pčelarstvo je za mene kao kada staneš kod matičara i kažeš "da". Mora da se posveti puno pažnje, da se ima znanja i da se ulaže. Na kraju će to pčele da cene i nagradiće vas uspehom - poručuje Erno Kiš.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2699163/saveti-iz-pcelarstva-popaj-za-sve-koji-zele-da-udju-u-ovaj

Објављено у Pčelarstvo

Neuobičajeno topla jesen donela je i neuobičajene pojave u čačanskim voćnjacima. Rodila je malina u novembru i to ne sporadično. Plod je sazreo i dobrog je kvaliteta, ali mu se voćari ne raduju.Crveni plodovi u novembru iznenadili si i Dobrivoja Radovića, koji je krajem avgusta završio sezonu radova u malinjaku."Radi se o vilametu, nije druga nikakva sorta. Da je to neka sorta jesenja, polka ili nešto drugo, ne. Ovo je, znači, stari vilamet i ovo je stvar neverovatna. Kažu da je to bilo i ranije. Jeste, po jedan plod, dešavalo se, ali ovo...", kaže Dobrivoje Radović, malinar iz Prilika.

Nesvakidašnja je pojava rodnih grančica na kojima ima i cveta i ploda, kao usred leta. Zrele maline na miholjskom suncu punog su ukusa.

"Izgleda mi da je bolja nego kad je prskana. Ovo je neprskana malina i čvrsta je i to nema, nije prskana ni od truleži ni od čega. Lastari su izrasli preko pola metra ima po dvadesetinu na struku", dodaje Radenko Jovanović.

Kod sorti maline koje su zastupljene u našim agroekološkim uslovima, u ovo doba godine, tvrde stručnjaci, moguće je cvetanje i plodonošenje u gornjem delu biljke. Ali kretanje pupoljaka kod drugih voćnih vrsta može uticati na sledeći rod.

"Zbog izuzetno dugog sušnog perioda procesi diferencijacije za plodonošenje za sledeće godine nisu tekli uobičajenim i normalnim uslovima, što svakako može dovesti do problema sledeće godine i do smanjenja prinosa", navodi Aco Leposavić iz Instituta za voćarstvo Čačak.

Radovići u Prilikama strahuju da će zbog jesenjeg iznenadnog roda prinos u narednoj berbi biti manji od ovogodišnjeg, koji je iznosio svega šest tona po hektaru.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3745680/malina-rodila-i-slatka-je-kao-usred-leta-zasto-to-nije-dobro.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Godišnje se u Srbiji proizvede oko 20 hiljada tona oraha, ali to nije ni deo onoga što bi moglo da se obere kada bismo imali više zasada. Međutim, poslednjih nekoliko godina raste interesovanje srpskih poljoprivrednika upravo za uzgoj ovog voća, jer ono može doneti visoku zaradu.

Vladan Terzić iz sela Tvrdići duže od dve decenije ima plantažu oraha, a na njegovom imanju najzastupljenija je domaća sorta rasna."Loši vremenski uslovi uticali su na količinu roda, ali smo se na kraju ipak izborili. I ove godine imali smo dobre prinose i kvalitetne plodove koji su završili u prodaji", kaže Vladan za RINU i dodaje da su orasi laki za proizvodnju.

"Ne zahteva velika ulaganja, lako se održava. Mnogo je lakši za gajenje od lešnika, a zarada je približna. Nije potrebno mnogo radne snage, ne smeta mu mraz i otporan je na bolesti. Jedino što zarada mora malo da se sačeka, ne može baš sve i odmah”, rekao je Vladan.

Investicija u orahe počinje da se isplaćuje u desetoj godini od sadnje, a već u petnaestoj prinosi bivaju sve veći, tako da je moguće zaraditi i deset hiljada evra po hektaru.“Orah i leska postaju sve traženiji, jer njihov plasman je osiguran na stranom tržištu. U našim klimatskim uslovima najbolje su se pokazale sorte rasna, gazenhajm i šampion. Uzgajivači su ponekad skeptični jer počinje da rađa tek u trećoj godini i da bi se zaradilo potrebno je dosta strpljenja, ali orah definitivno može da postane biljka budućnosti u našim krajevima”, rekao je direktor Instituta za voćasrtvo u Čačku, Milan Lukić.

Stručnjaci kažu da je vek eksploatacije ove biljke izuzetno dug i traje od 50 do 80 godina, pa se zato ne kaže uzalud da se orah sadi za potomke, jer od njihovih plodova mogu lepo da žive unuci i praunuci.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/vladan-iz-tvrdica-kod-pozege-obezbedio-i-unuke-posadio-ova-stabla-i-zapoceo-unosan/mxgjby2

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30