Чланци поређани по датуму: nedelja, 17 novembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Kolubarci stabilizuju stočarstvo – EU, Rusija i Švajcarska su destinacije za prerađevine od mleka domaćina U prošlom izdanju vodili smo vas na izložbu ovaca u Pričević kod Valjeva, a ovog puta predstavljamo uspešne govedare iz ovog kraja koji su se predstavili na Lajkovačkoj stočarskoj izložbi.
Da i ove godine ima vruhunskog mleka iz valjevskog kraja, potvrđeno je na izložbi u Lajkovcu, gde se priplodna goveda simentalske rase izlažu već 38 godina. Među izlagačima bili su Milan Milaković, iz Mratišića i valjevska Poljoprivredna škola. Uzgoj visokomlečnih krava simentalske rase Milan Milaković iz Mratišića preuzeo je od dede i oca, rekao je ovom prilikom novinarima ovaj vredni domaćin. Nastavio je da se usavršava. Ističe da je i njegov petogodišnji sin Stefan svakodnevno na farmi. Trenutno u štali imaju 78 grla, što ih svrstava u najveće proizvođače mleka u Kolubarskom okrugu. Krava Lara, apsolutna je šampionka Nacionalne izložbe u Kruševcu i šampionka u kategoriji krava u Lajkovcu. Daje 10.500 litara mleka u periodu laktacije. „To je podstrek da još više
unapredimo proizvodnju i da u budućnosti podignemo nivo. Za sledeću godinu imam novih petnaest junica i nadam se da će bar za jednu lestvicu podići količinu i kvalitet mleka u odnosu na prvotelke koje imam sada“, kaže Milan Milaković. Dok je srpski prosek u proizvodnji mleka oko 4.000 litara po grlu, na farmi Milakovića, prosek je 8.500 litara - kao kod stočara u Austriji. Šampionska odličja u Lajkovcu i Kruševcu zaslužila je i krava Ida, Poljoprivredne škole u Valjevu, jer u periodu laktacije daje blizu 7.000 litara mleka. „Trudimo se da uzimamo najkvalitetnije bikove, koji su dobili najvišu ocenu u pogledu svih karakteristika. Radimo selekciju u pogledu količine mleka. Kada dobijete količinu mleka, onda idete na kvalitet, količinu mlečne masti, količinu proteina,
suve materije i sve ono što je potrebno da bi jedno grlo bilo šampionka“, ističe profesorka u Poljoprivrednoj školi Valjevo, Milena Jakovljević.
Pored znanja, prakse i obrazovanja, nema uspešnog stočarstva bez dobrog plasmana proizvoda. Ovih dana Ubska mlekara je objavila da se domogla ruskog tržišta.
Naime ova mlekara, jedna je od najsavremenijih u Srbiji, dnevno preradi oko 100 tona mleka za potrebe domaćeg tržišta, a od ove godine i rade za strana tržišta. Kako je preneo RTS u Rusiju izvoze sirne namaze, a sir i kajmak u Nemačku i Švajcarsku. Kako smatraju stručnjaci Ubska mlekara je nosilac privrednog razvoja Tamnave.
Milan Blizanjac, uložio je 8 miliona evra za veliku mlekaru. Doveo je i stručnjake za mlečne proizvode iz Šapca. U pitomoj Tamnavi, Kolubari i Posavini ali i Vojvodini, za proizvodnju i preradu mleka i mlečnih proizvoda obezbeđuju 100 tonasirovog mleka dnevno. Tako se ova mlekara za kratko vreme dobro pozicionirala na domaćem tržištu.
Kako poseduju sve najviše standarde za bezbednost hrane stekli su pravo, kako na evropski tako i ruski izvozni broj. To je bilo i zeleno svetlo da ove godine otpočne izvoz sira, kajmaka i sirnih namaza. Komercijalni direktor Ubske mlekare, Milan Car koji kaže da se iz ove mlekara od januara 2019. godine radi izvoz za Rusku Federaciju. „Možemo reći da je to sad količina blizu 180 tona mesečnog izvoza sirnih namaza. Mlekara se sprema i za značajniji izvoz na tržište Evropske unije. Nešto smo već robe plasirali na tržište Nemačke i Švajcarske“.
Ubska mlekara na rafove domaćih trgovaca dolazi pod robnom markom „Dr Milk“, a u novom pogonu počinje i proizvodnju feta sira. Kako je saopšteno, siguran plasman za novi proizvod imaju na domaće i tržište Rusije, a sa ovim i domaći stočari Kolubarskog i Tamnavskog područja zagarantovan otkup mleka, što je za njih najvažnije.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Stočarstvo
nedelja, 17 novembar 2019 18:32

Zašto su jabuke nikad jeftinije?

Ponuda jabuka na Gradskoj tržnici u Jagodini, najvećoj u Pomoravskom okrugu i tom delu Srbije, veoma je dobra, a cena, slažu se i kupci i prodavači, nikada niža u ovo doba, 30 do 50 dinara za kilogram.

Pune tezge zlatnog i crvenog delišesa, ajdara, jonatana... a cena zavisi od kvalitete i sorte.

Jabuka ima još na granama, neobranih i opalih ispod stabala, zbog niske cene mnogima se nije isplatilo da plaća berače, komentarišu kupci na pijaci i ocenjuju da će velike količine završiti u rakiji.

Oni procenjuju da će ovako niske cene potrajati do početak marta, "a malo će biti više za Božić".

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2692910/jabuke-nikad-jeftinije-zbog-niske-cene-velike-kolicine-zavrsice-u-rakiji

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Poljoprivrednici iz Valjeva i Vranja na studijskom putu kroz EU

Poljoprivrednici iz Valjeva i Vranja, njih 65, bili su u poseti Mađarskoj i Poljskoj kako bi se upoznali sa iskustvima tamošnjih proizvođača. Oni su put ove dve evropske zemlje otputovali o trošku grada, a među destinacijama bio je Muzej poljoprivrede u Budimpešti gde je postavka agrarne istorije, bili su i u nekadašnjem rudniku soli Wieliczka kod Krakowa, danas Muzeju koji poseti 1.700.000 turista! Svakako posebno interesantna je bila sagovornica – vlasnica imanja u Poljskoj Stefanija Stanišeska iz sela Radlovice nedaleko od Wroclawa koja je nasledila imanje od svoje majke. Suprug i ona obrađuju 275 hektara od čega je pod jagodama  20 hektra, a 28 hektara su šljive  dok su na ostataku imanja žitarice, ribizle i ogrozd.

Jagoda - Sorta Kleri se nalazi na 20 hektara 

Jagoda je kod Stefanije toliko tražena da se formiraju redovi kupaca na imanju kako noću tako i danju.  “U pitanju je sorta Kleri, gajimo je na tradicionalan način na zemljištu bez folije, a između redova stavljamo slamu. U našim uslovima berba je sredinom maja ili kasnije. Retke su godine kada krenemo da beremo ranije.  Cena za kilogram jagode je oko 1,5 evra  za kilogram kako kada. Kod nas se prodaju korpe od 2 kg i cena je oko 3 evra.”

Navodnjavanje jagoda je iz cisterne, nema sistema kap po kap već se voda dovozi cisternama iz bazena koji se nalazi blizu kuće i magacina. Šišanje jagode i međuredna obrada su mehanizovani tako da je smanjena i potreba za radnom snagom. Ovde radnici dolaze iz Ukrajine a ima i domaćih ali su oni u manjem broju. Stefanija nam se pohvalila da je čitav razred njenog sina bio ove godine da pomgne u berbi i da su radi da dođu i naredne godine. Zahvaljujući propisima i međudržavnim sporazumima Ukrajinci mogu doći da rade na sezonskim poslovima do tri meseca.

Kada je u pitanju sadni materijal radi se o uvoznom materijalu iz Nemačke, frigo živićima čija cena varira ali prosečno je 15-22 centa. Naša domaćica nam kaže da nije računala nikada koliko ima prinosa po hektaru ili biljci već to radi njen suprug i to na celoj površini od 20 hektara ali da bi mogla da kaže da ima prinos 500 grama kvalitetne jagode po živiću. Na naše pitanje zašto se formiraju redovi kupaca kod nje ona objašnjava da ima kvalitetnu jagodu koja se prska onoliko koliko je to nužno i da se berba radi u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima. Većina kupaca je iz okoline Wroclava i Olave – gradova koji su u njenoj blizini. Berače plaća po kilogramu ubranih jagoda tako da ozbiljan berač koji hoće da radii  zaradi dnevno oko 50 evra u proseku. To znači da jedan radnik treba da nabere preko 120 kilograma jagoda. Svaki radnik je uredno prijavljen i redovno joj dolazi kontrola iz inspekcije tako da sa time nema šale kaže ova vredna Poljakinja. Kada je u pitanju rad tokom godine kao što je plevljenje i zastiranje slamom plaća se oko 3 evra po satu. Jedan zasad bude u eksploataciji tri do četri godine.

“Kod nas se prodaju korpe sa dva kilograma plodova, red se formira obično oko 23 časa uveče. Naš najveći problem su jagode lošeg kvaliteta koje doteraju na pijacu u Wroclawu, ali ja svoju cenu ne spuštam jer znam da svaki kupac između te jagode i moje bira moju – ako ne danas doći će sutra da kupi”. Kako nam je sagovornica objasnila ovde su i  navike potrošača takve da se preko dana kupuje oko 100 do 200 korpi po 2 kilograma, a noću po 500 i više.

Kada je u pitanju sortiment odlučila se za Kleri jer je to tražena sorta pogodna za gajenje, dok je na primer Honny sorta loša jer pati  od truleži. Takođe, Kleri se bere svaki drugi dan i lakše je organizovati berbu u odnosu na Honny sortu.

Vozni park porodice Stanišeska je poprilično veliki, imaju modrenu mehanizaciju

Na 28 hektara gaji šljive među kojima ima dva hektara džanarike. Sve sa tih površina izveze u Nemačku po ceni od 45 cenit dok za džanariku dobija 1,2 evra! Dok smo bili na njenom imanju već je počela rezidba šljive, dnevnica za rezače je 59 evra. “Rezidbu smo počeli prošle nedelje, nemamo vremena da sve završimo u zimu tako da smo već počeli sa tim poslom. Ove godine prinos sa svih 28 hektara je bio skoro 500 tona šljiva i sve smo ih izvezli u Nemačku” zadovoljno konstatuje Stefanija i dodaje: “Ako ne zaradimo na jagodi, zaradićemo na šljivi, ako voće izda imamo ratarske kulture. Čuvamo žito u silosima dok ne bude bolja cena, ako je dobra prodam odmah”. Uprkos ovoj činjenici Stefanija vaspitava svoju decu tako da ne požele da žive na selu jer smatra da je to težak posao i da mogu bolje da žive od drugih poslova. Međutim, njena ćerka i ako mala već sada kaže da će ona biti ta koja će naslediti svoju majku kao što je ona nasledila njenu majku odnosno baku!

Sve ovo pomno su slušali poljoprivrednici iz Valjeva i Vranja koiji su bili na studijskom putovanju u Poljskoj i Mađarskoj u organizaciji Agropresa i Agrobiznis magazina. Troškove putovanja iz gradskih budžeta platile su ove dve lokalne samouprave. Utisci poljoprivrednika kojih je bilo više od 60 su podeljeni ali je opšti zaključak da mi možemo da se takmičimo sa  kolegama iz Poljske i da Stefanija predstavlja pravi primer da ne mora sve da bude u najmodernijoj tehnologiji jer ona postiže odliče rezultate u proizvodnji jagoda bez folije i bez sistema za navodnjavanje. Dakle treba se dobro zamisliti i sračunati šta se gubi a šta dobija određenim sistemom gajenja.

 

UTISCI UČESNIKA

U sam posed je dosta uloženo novca što se kroz plasman proizvoda sigurno isplati - preneo nam je svoje utiske Aleksandar Vuković, koji je prvi put išao na ovakvo jedno putovanje.

Na put su pošli i Nebojiša Stamenković ispred Grada Vranja i Bojan Bošković ispred Grada Valjeva odnosno JP Agrorazvoj. Obojica su se složili u izjavi za naš časopis da ovakve “radionice” doprinose prišrenju znanja proizvođača ali i kreiranju novih ideja kako bi mogil da unapredimo naše uslove rada. Poljska je dobar primer jer su to naši  konkurenti na tržištu voća kaže Stamenković koji je inače inženjer poljoprivrede i Gradski većnik zadužen za poslove poljoprivrede u Vranju. Bojan Bošković iz JP Agrorazvoj kaže da je ovo treći put da Grad finansira učešće pšoljoprivrednika na studijskim putovanjima: “Pokazalo se da ovaki projekti imaju smisla i da treba videti kako to drugi rade, a ujedno stičemo nove, kontakte poslovne prilike i osluškujemo tržište”.

 

SUBVENICJE U POLJSKOJ

Po hektaru u Poljskoj svaki poljoprivrednik dobija oko 120 evra za površine po ratarskim usevima dok za jagodu dobijaju 250 evra.

 

JABUČNJAK JE POSEČEN

“Kada sam videla da iz godine u godinu samo radim da bih platila radnike i eventualno pokrila troškove zaštite shvatila sam da tu nema više računa da se radi. Prošle godine nisam dobijala ni desetinu zlota za kilogram jabuka i rešila sam da uklonim zasad,. Tako da danas imam samo nekoliko stabala jabuka za moje potrebe” pomalo srećna zaključuje Stefanija jer je prekinula da pravi gubitke i kaže nam da kada bude starija više neće raditi u voću već će sve površine koristiti za ratarstvo.

 

RUDNIK – Muzej

Wieliczka nekada čuveni rudnik iz koga su izvađene nilione tona soli danas privlači milione turista. Ulaznica u ovaj nesvakidašnji muzej je 30 evra,a poseti ga skoro 2 miliona turista. Šta je to što privlači pažnju? Teško je izdvojiti nešto konkrentno jer sve u vezi sa pričom o ovom rudniku je zanimljivo. Kažu da je nekada so toliko bila vredna da je za dve tone moglo biti kupljeno jedno selo! Dok se u 16 veku iz rudnika iznosilo 30000 tona soli godišnje i gde je radilo 2000 radnika priča svela na 350 radnika i nekoliko hiljada tona do 1996. godine kada je u rudniku završena rudarska priča a započela jedna od najčuvenijih komercijalnih – turističkih priča. U ovom muzeju  možete videti svega 1% od prokopanih 278 km tunela i za to će vam biti potrebno barem 3 sata. Obavezno uz vodiča možete videti neke od 40 kapela koje su napravili rudari radeći na iskopavanju soli. Bili su pobižni i pre svakog odlaska na kopanje molili su se Bogu da im sačuva život od opasnog posla. Eksplozije metana i poplave vrebale su stalno. Kroz istoriju menjao se način rada od čisto ručnog i teško grad preko korišćenja konja do mašina.

 

Posetioci između ostalog imaju priliku i da vide statuu jednog od omiljenijih poljaka Pape Jovana Pavla II, ali i drugih znamenitih ličnosti. Međutim, niko neće ostati ravnodušan pred crkvom na dubini većoj od 100 m ispod zemlje gde je ama baš sve sem sijalica izrađeno od soli. Posebno se svi zadrže kod Tajne večere uklesane u stenu soli. Sve što se da videti obasjano je lusterim azakićenim stotinama kristala soli i pod koji gazite čune stene soli dok je oltar još jedan za sebe poseban deo Crkve koji treba videti. I ovde kao i svuda u Poljskoj može se videti da je Crkav i dalje jaka institucija što se teško može reći za ostatak Evrope. Dok se na teritorijama drugih članica Crkve pretvaraju u diskoteke i noćne klubove ovde i dalje Hrišćanstvo ima veliki značaj za društvo pa i 100 metara ispod zemlje.

Tajna večera - delo koj eprivlači pažnju svakog posetioca Wieliczka muzeja (u rudniku ima 40 kapela - crkava)

 

 

Muzej poljoprivrede, lova i ribolova  Mađarske

Reklo bi se možda da je previše muzeja u program posete, ali ima tu i razloga i opravdanja. Treba videti odakle smo počeli ali i gde smo sada. Međutim, u vreme kada su zabranjene posete farmama zbog aktuelnih problema sa Afričkom svinjskom kugom Muzej poljoprivrede Mađarske nije loše mesto za sumiranje utisaka i podetnik na ne tako davnu prošlost. Takođe treba imati u vidu da ovaj muzej predstavlja i još jednu mogućnost zarade jer truristi ga rado posećuju i u njemu se organizuju različite izložbe. Upravo kada smo posetili Muzej održavala se izložba orhideja koja je privukla veliki broj ljudi.

Muzej poljoprivrede Mađarske nalazi se u samom centru Budimpešte, u zgradama izgrađenim u 19 veku za potrebe obeležavanja 100 godina tadašnje države. Zgrade u kompleksu su izgrađene da podsećaju na arhitekturu tadašnjih delova Carstva. Pored ostalog na zidovima se mogu videti i grbovi koji podećaju na nekadašnje teritorije koje su danas u sastavu Hrvatske, Rumunije i Srbije (Slavonija, Transilvanija, Vojvodina). Zanimljiva je i izložba trofeja i oružja koje su koristili lovci naših krajeva kao i čamci kojima se ribarilo. Tokom obilaska ovog dela izložbe saznali smo da se trofeji iz lova poput rogova ne mogu izneti iz Mađarske i oni pripadaju državi odnosno donose se u ovaj Muzej.

Објављено у Agroekonomija
nedelja, 17 novembar 2019 17:52

Sladak život velikih majstora kolača!

Kako bi bolje mogao da se nazove Festivala poslastica i slatkiša nego – „Sladak život”? Upravo pod tim imenom u Domu omladine se održava dvodnevni samit proizvođača i poklonika slatkiša, čije se slatke kapije zatvaraju danas u 20 sati. Izloženi delikatesi proizvedeni su na način koji se najviše ceni – ručno, u radionicama malih proizvođača a velikih majstora.

Iako naziv festivala asocira na istoimeni film Federika Felinija, prizor na prvom spratu Doma omladine više je podsećao na scenu iz „Hiljadu i jedne noći”, kada pred padišaha iznose najlepše deserte u količinama koje bi nahranile čitavu vojsku. A pred posetioce festivala izneto je više od dve stotine poslastica.Krupni i sitni kolači, torte, medenjaci, sladoledi, domaće pite od ručno rađenih kora, slatka od jagoda, višanja, pa čak i od ljutih paprika... i jedan delikates koji bi u Srbiji morao postati tradicionalan – čokoladom obložene suve šljive.

Na štandu Brazilke Livie Bjeloglav, koja pet godina živi u Srbiji, ljubitelji slatkiša mogli su da probaju najpoznatije poslastice iz njene postojbine. Brigadeiro je jedna od njih, a ljubazna Livia svakome ko je pitao za recept strpljivo je objašnjavala kako da zgotovi taj kolač.I Ruskinje su imale čime da se pohvale – ručno pravljenim i oslikanim medenjacima u obliku babuške, srca, pahulje... Za jedno takvo malo jestivo umetničko delo začinjeno đumbirom, cimetom, vanil šećerom, Juliji Filipović, kaže, treba tri dana jer svaka faza pripreme od testa do iscrtavanja zahteva određeno vreme, a rok trajanja njenih medenjaka je šest meseci.

Koliko vremena im je potrebno da ručno proizvedu čokoladu u obliku trougla, koja se uparuje s vinom, bračni park Svetlana, tehnolog, i Miloš, dizajner, nisu računali. Oni su i somelijeri i zato ne čudi to što su čokolade nazvali po različitim vrstama vina.Posebno su ponosni na onu s kozjim sirom za koju kažu da se takva ne proizvodi u regionu, gde su vekovima odomaćene urmašice, kadaif i baklave s orasima čija se veština pravljenja u Turskoj izučava na visokim školama.

Živo je bilo i oko štanda „Radanske ruže”, socijalnog preduzeća iz Lebana koje zapošljava samohrane majke, žene s invaliditetom i one koje teško dolaze do posla. Tajna njihovih ajvara, džemova, pekmeza nije samo u zdravoj sirovini i tradicionalnom načinu proizvodnje već u specijalnom začinu – ljubavi.– U svaku našu teglicu žene su udahnule ljubav. To prepoznaju kupci, a radnice preduzeće doživljavaju kao drugi dom jer im je ono promenilo život – kaže Predrag Stošić, direktor „Radanske ruže”.

Na „Slatkom životu” predstavljeni su i slatkiši bez belog brašna i šećera, zaslađeni stevijom i s malo kalorija, poput, voćnih štanglica bogatih vlaknima, veganskog butera s tamnom čokoladom i voćem, imuno bombona, hladno ceđenih sokova od povrća i voća, kao i mleka od badema, lešnika i indijskog oraha. I, naravno, opet nezaobilazne sušene šljive i kruške.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/442108/Slatkisi-zacinjeni-ljubavlju-FOTO

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30