Чланци поређани по датуму: utorak, 08 oktobar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Paprika crvena, zelena ili žuta, slatka ili ljuta izuzetno je zdrava za ljudski organizam. U pitanju je jednogodišnja biljka iz porodice pomoćnica koja se koristi kao povrće, začin i lek. Najpoznatija je čili paprika koja se uzgajala na teritoriji današnjeg Perua 3.000 godina pre nove ere. U Evropu su je doneli Španci u 16. veku, a u Srbiju Turci Osmanlije.
Paprika se koristi sveža, konzervirana (turšija), suva, suvo mlevena ili „tucana“. Bez obzira da li je u pitanju slatka i ljuta, paprika je izuzetno bogata vitaminima C, A i B. Verovali ili ne ali jedna poveća crvena paprika sadrži četiri puta više vitamina C od pomorandže. Osim 92 odsto vode crvena paprika ima 1,2 grama dijetetskih vlakana, bogat je izvor vitamina A, B6 i K, sadrži brojne minerale kao što su fosfor, kalijum i gvožđe, kao i nutrijenate iz
grupe karotenoida. Sinergija vitamina C i A, te karotenoida likopena daje paprici antioksidativnu moć i svrstava je u supernamirnice. Što je paprika zrelija, viši je nivo vitamina i minerala. Uz to ima nisku energetsku vrednost, a ubrzava metabolizam pa se preporučuje za mršavljenje i dijetalnu ishranu.
Kada su u pitanju lekovita svojstva paprika je bogata karotenoidom zeaksantinom koji je izuzetno važan za zdravlje očiju Smatra se da redovna konzumacija ovog povrća utiče na prevenciju gubljenja vida, a pomaže i kod postojećih bolesti očiju. Papriku treba jesti posebno leti jer štiti od štetnog (plavog) spektra UV zraka, pogotovo u vreme jakog sunčevog zračenja.
Kako je pravi rudnik vitamina C paprika je izuzetno važna u borbi organizma protiv slobodnih radikala, a brojne studije su pokazale da preventivno utiče u sprečavanju nastanka kancera prostate, jednjaka i želuca. Paprika ublažava nesanicu, stres i PMS simptome kod žena, koristi se i za ulepšavanje. Pomaže koži u borbi protiv nepravilnosti kao što su pege i mrlje, ali i umanjuje bore. Za sjajnu i zdraviju kožu, možete napraviti masku od sveže ili sušene paprike pomešane s jednom kašikom meda. Ovu masku ostavite da deluje na licu dvadesetak minuta i isperite mlakom vodom. Nedavna istraživanja su pokazuju da crvena paprika aktivira termogenezu i tako potiče sagorevanje kalorija.Blagodeti paprike posebno ljute poznate su već vekovima. Francuski kuvar iz
17. veka Antelm Savarin u svojoj knjizi “Fiziologija ukusa” napisao je da paprike i papričice “čine žene nežnim i podatnim, a muškarce poželjnim”. Veruje se da je ljuta paprika afrodizijak, jer pojačava rad krvotoka, utiče na pozitivno raspoloženje i budi strast kod ljudi. Osim kao afrodizijak, paprika navodno ima stimulativnu moć na kožu glave, te sprečava pojavu ćelavosti, mada ova teorija nikada nije naučno dokazana.
Ali, zato je dokazano pozitivno dejstvo ljutih papričica na čovekovo zdravlje. Naime, pojedine vrste paprika su ljute zahvaljujući jedinjenju kapsaicin koji po
istraživanju Američke asocijacije za istraživanje raka, dokazano uništava ćelije raka prostate. Najljuće paprike na svetu uspevaju i u Srbiji, a već sedam godina ih uzgaja ih Živojin Antić iz Ćuprije. Seme dobija iz svih krajeva sveta od Filipina, Tajlanda, Trinidada i Tobaga, Kolumbije, Meksika i Amerike, a trenutno uzgaja 250 vrsta najljućih paprika na svetu. Paprikama prija klima u Pomoravlju, pa daju rod iznad očekivanog bez obzira iz kog kraja sveta dolaze,
izvestili su novinari iz RTV Vojvodina koji su posetili ovog neobičnog povrtara u Ćupriji. Bez paprike kurtovke ne može ni Jelena Mladenović rođena Nišlijka koja živi u Japanu. Kako pišu Južne vesti, ona je ovu papriku zasadila u školskoj bašti u Tanomiju zajedno sa svojim učenicima kojima predaje engleski jezik. I ne samo to, zajedno sa decom napravila je ajvar koji su mali Japanci probali prvi put u životu i prozvali ga „džem od paprike“.
Jug Srbije odavnina je poznat po proizvodnji paprike, ali i ajvara bez koga ne može da se zamisli zimnica ni u jednoj domaćinskoj kući u Srbiji. Međutim, ajvar
nije nastao na jugu Srbije. Poreklo reči ajvar vuče koren od turske reči havyar što u prevodu znači kavijar.
Istoričari kažu da se prvi ajvar pripremao u Smederevu, Kladovu i manjim mestima kraj Đerdapske klisure, a kasnije se proširio na ostatak Srbije. Današnji ajvar nastao je u beogradskim restoranima s kraja 19. veka u kojima je salata od paprike i paradajza služena kao crveni ajvar, odnosno srpski kavijar. I dok jedni za ajvar kažu da je salata, drugi tvrde da je namaz ali je jedno sigurno niko mu ne može odoleti. Zato ćemo s vama podeliti recept za
pravi, domaći ajvar kako su ga nekada pravile naše bake.
Domaći ajvar
Sastojci:
10 kg mesnate,
crvene paprike
3 velika plava
patlidžana,
5 dcl ulja
So po želji

Priprema: Paprike se ispeku na šporetu smedervcu i odlože u veliku, široku šerpu da se ohlade. Potom se očisti od kožice i semenki, te se ostave da
se dobro ocede. Patlidžan se ispeče u rerni, očistiti kao paprike i potom sve samelje u mašini za mlevenje mesa. Smesa se prebaci u široku, tučanu šerpu
i krčka na laganoj vatri na smederevcu. Tokom kuvanja potrebno je neprestano mešati smesu, a ulje postepeno dolivati po 1 dcl svakih 20 minuta. Kuvanje ajvara zavisi od količine, a gotovo je kada je dovoljno gust da varjača ostavlja trag na dnu šerpe. Ajvar se sipa u čiste tegle koje su prethodno zagrejane u rerni da budu tople. Na vrh svake napunjene tegle sipa se malo ulja i zatvori poklopcem, a zatim „ušuška“ u ćebe da se hladi narednih 24 sata. Ajvar
čuvati na hladnom i mračnom mestu, a konzumirati kad god vam se ukaže prilika.

Izvor:Agrobiznis magazin

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
utorak, 08 oktobar 2019 14:19

Konj nije moj sportski rekvizit

Lepe i plemenite životinje dostojanstvenog držanja – konji u Srbiji su najčešće korišćeni za rad i sportska takmičenja sve donedavno, kada je postalo moderno imati konja maltene za kućnog ljubimca.
Jedna od takvih je i Ariana Ilić, medicinska sestra, inače diplomirani defektolog. Rođena je u Zagrebu, ali od 2006. živi u Meljaku, kod Beograda, i gaji konje. Žena sa puno, ljubavi prema ljudima, a i prema životinjama. Obožava konje, i svoj život je posvetila njima. Učestrvuje na raznim trkama izdržljivosti. Ima jednog engleskog punokrvnog konja, tri konja kako kaže naša sagovornica koji su u penziji, i kobilicu koja je za školu jahanja.-Obožavam konje, i pre ću kupiti nešto za svog ljubimca nego za sebe ističe Ariana i dodaje: Za ishranu konja najveću vrednost ima paša i livadske trave kao engleski ljulj, crvena vlasulja, prava livadarka, lisičji rep, ježevica, mačji repak, italijanski i francuski ljulj i druge trave. Od leguminoza konji najviše konzumiraju lucerku, grašak,
grahoricu i crvenu detelinu. Konjima se zavisno od namene i rase, daju ipak manje količine silaže, najviše 10 kg/dan, uz postupno privikavanje. Držanje konja i konjički sport je skup sport, jer je potrebno puno novca uložiti, i dosta vremena izdvojiti.
Ova vredna žena uspeva da radi dva posla i da se posveti konjima.
-Engleski punokrvni konj, je konj za galopske trke,ali Ariana sa njim učestvuje na trkama izdržljivosti. Ova rasa nastajala je u Velikoj Britaniji tokom 17. i 18. veka. Reč je o toplokrvnom konju poznatom po svojoj agilnosti, temperamentu i pre svega po brzini. Osnovna namena ove rase je upotreba u galopskom sportu (trke na ravnom i preko prepreka), preponskom jahanju, dresuri, endjuransu (trke izdržljivosti), kao i polu na konjima i tradicionalnom lovu na lisice
kao ponos Engleske nacije.
Ariana se u Zagrebu bavila terapijskim jahanjem, za osobe sa invaliditetom. Održala je i nekoliko seminara u Beogradu, na nagovog supruga Predraga. U Požarevcu je osvojila 3.mesto a uskoro ide u Zagrebu. Prema rečima dobrih poznavalaca konjarstva, i u Srbiji ima veoma skupih grla kupljenih u zemljama gde je konjarstvo veoma razvijeno - Engleskoj, Sloveniji, Austriji... Najpoznatija mesta za kupovinu dobrih trkačkih konja su Njumarket u Engleskoj, Baden-Baden u Nemačkoj, Dovil u Francuskoj i Klivelend u SAD.
Cena konja koji su u tim ergelama kreće se i iznad 50.000 EUR. Istovremeno, ni naše ergele i uzgajivači konja dobra i kvalitetna grla ne prodaju za male iznose.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

Vinska sorta "Vranac" neraskidiv je deo vinskog identiteta celog regiona. Unikatnost ove autohtone sorte, njene karakteristike i potencijal su osnova koja se može koristiti kao platforma za još veću promociju "Vranca" kao i drugih vina iz regiona na stranom tržištu. Ovo je bio deo glavnog događaja Svetski dan Vranca 2019. koji je održan u Skoplju u organizaciji udruženja Vina iz Makedonije.

Ovaj događaj se prvi put organizuje i stao je rame uz rame sa drugim međunarodnim danima u kojima se slave različite sorte vina širom sveta. Vinski profesionalci iz celog sveta, specijalizovani novinari, vinske sudije, somelijeri, vinski fotografi i blogeri, kao i brojni ljubitelji vina bili su deo ovog događaja.

Govoreći o "vrancu", predsednik Udruženja Vina iz Makedonije Svetozar Janevski istakao je da je svaki strani vinski stručnjak i ljubitelj vina koji je imao priliku da proba vino proizvedeno od ove sorte bio oduševljen dubokom i intenzivnom bojom, aromama i potencijalom za graciozno starenje ovog vina, njihovu strukturu, karakter i složenost.

- Reč je o "velikoj" sorti vina koja ima potencijal da stoji na istom nivou sa etabliranim i dobro poznatim "Cabernet Sauvignon" ili "Merlotom" i uživa međunarodnu reputaciju. Sada je vreme da se posvetimo regionalnoj komponenti i onome što nas čini drugačijima, unikatnim i omogućava nam da obezbedimo zaslužemo mesto u vinskoj industriji na globalnom nivou - upravo kroz ovu značajnu inicijativu - "Svetski dan Vranca". Cilj je da sve zemlje koje su danas ovde sa nama preko svojih predstavnika, imaju benefit od promocije vina koja sadrže vranac, kao i da otvore vrata drugim autohtonim sortama na svetskom tržištu - rekao je Janevski na svečanom otvaranju manifestacije.

U okviru manifestacije organizovane su panel diskusije i master-klasovi sa svetskim vinskim profesionalcima koji istražuju "Vranac" kao sortu, kao i njen potencijal. Vinski eksperti istakli da je "Vranac" izuzetno značajan za sve zemlje regiona, a poznato je da je poreklom iz Crne Gore. U Makedoniji je od zasađenih 28.200 hektara vinove loze čak 10.800 hektara "Vranca".

Pored stručnog dela, u okviru manifestacije održan je i ekskluzivni salon vina sorte "Vranac" na kome je predstavljeno više vinarija iz zemalja regiona. Vinski novinari iz regiona složili su se da je ova manifestacija od izuzetnog značaja i da su postavljeni ciljevi koji mogu da pomognu svim proizvođačima u narednom periodu, ali je i da organizacija bila na visokom nivou. Sledeće godine manifestacija će biti održana u jednoj od zemalja regiona i u svetu, opet zajedno sa vinarijama iz regiona, navodi se u saopštenju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2650958/unikatnost-vranca-otvara-vrata-ka-svetskom-vinskom-trzistu

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Za sve ljubitelje slatkiša lepa vest je da će se švajcarske čokolade proizvoditi u Novom Sadu. Investicija je vredna 50 mil EUR. a planirano je zapošljavanje 100 ljudi. Ipak, koliko je ovo sladak posao i šta muči male i srednje proizvođače čokolada?

- Početak svakog posla izuzetno je težak u Srbiji. Ja volim da povučem paralelu sa šrafovima i kažem: da li mi pravili čokoladu ili šrafove, u smislu organizacije i finansiranja, to je potpuno svejedno. Ono što je jedino lepše na kraju dana je što mi možemo da se zasladimo čokoladom, a neko ko pravi šrafove mora da ode i kupi nešto da bi se zasladio - kaže Aleksandar Marić, direktor Adore čokolada.

Profesorka francuskog u penziji, Tatjana Šotra Katuranić iz čokolaterije Top krem u Beograd je donela ukuse Pariza, a danas čokolade pravi po francuskim receptima.

- Teškoće su velike. Prvo nismo imali predznanja u domenu reklame, u domenu marketinga, u domenu prodaje, u domenu prodora na tržište, a da ne pričamo o teškoćama koje se tiču novca, ali se i to se uz veliki trud i veliku upornost može prevazići - tvrdi Šotra Katuranićeva.

Slične probleme prevazilazila su i neka od 140 preduzeća, za koliko se procenjuje da u Srbiji proizvode slatkiše. Konditorska industrija, prema podacima Privredne komore Srbije, u prethodnoj godini beleži rast izvoza količinski za 20,5%, a uvoza za 22%.

Između 120.000 i 150.000 tona slatkiša godišnje se proizvede u Srbiji, a konditorska industrija zapošljava oko 6.500 radnika. Da bi ovaj posao bio još slađi, mala i srednja preduzeća kažu da su im potrebni dodatni podsticaji.

Marić naglašava da im je svakodnevni izazov da uvere strane kupce da kvalitetom mogu da pariraju poznatim i velikim konditorskim imenima, a Šotra Katuranićeva da bi značila edukacija malih proizvođača, kao i da im se olakša izvoz.

Konditorska industrija u Srbiji godinama je bila izložena visokim cenama sirovina kao što su šećer, mleko u prahu i maslac, što je činilo nekonkurentnom kako na domaćem tako i na inostranom tržištu.

- Zajedničkom saradnjom Grupacije proizvođača konditorskih proizvoda Privredne komore Srbije i Ministarstva poljoprivrede za sada su ukinuti prelevmani na mleko u prahu i maslac. Takođe, ukinute su i carinske stope na sirovinu kakaoa u zrnu, kao i snižavanje carinske stope na palminu mast - ukazuju iz Privredne komore Srbije.

Agroekonomista Milan Prostran naglašava da je ovo jedna od grana industrije koja je vitalna i koja ima perspektivu:

- Ja za nju više optimizma imam nego za neke druge sektore, na primer za preradu mesa ili mleka.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2652141/proizvodnja-cokolade-ima-perspektivu-u-srbiji-porastao-izvoz-konditorskih-proizvoda

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31