Чланци поређани по датуму: nedelja, 06 oktobar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Imali smo različite životne priče naših sagovornika, ali je ova posebno zanimljiva jer se poslovna ideja desila nakon greške u proizvodnji. Greška je toliko bila „velika“ da je proizvod koji je bio, nastao dobio tri zlatne medalje na sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Ovu priču nam je ispričao vlasnik Slađan Maksić koji je sa suprugom Mirjanom proizvod Oraščanka predstavio na manifestaciji u Aranđelovcu.
„Ovaj posao smo započeli pre tri godine i to tako što smo pogrešili u pripremi sušare za suvu šljivu zbog čega nam je ostala velika količina poluosušenih šljiva.
Nismo znali šta sa njom, bila je šteta da ode u rakiju jer je utrošeno mnogo sredstava pa smo odlučili da napravimo slatki proizvod kome bi ovo bila osnovna sirovina uz dodatak čokolade, oraha i lešnika. Sada smo osvojili novi proizvod tako da umesto čokolade dodajemo karamel i valjamo u orašaste plodove.“ kaže Slađan.
Maksići su se potrudili da njihov proizvod ima lepo pakovanje. Na godišnjem nivou sada već prerade i tonu suvih šljiva i zbog roka trajanja uglavnom prave po porudžbini. Prepoznali su zhteve tržišta pa su za različita slavlja dostupni pojedinačni proizvodi koji mogu biti poslastica dobrodošlice umesto ratluka, a pakovanje od dvesta i četristo pedeset grama za poklon.
„Šljiva koja je u našim proizvodima je iz Šumadije. Ove godine smo je plaćali po dvadeset dinara i dobrog je kvaliteta. Čačanska rodna se pokazala kao dobra ali
je sorta Stenlej najpogodnija. Drago mi je da je naš proizvod pronašao mesto na tržištu, da se kupci interesuju, a da smo napravili dobar proizvod potvruđuju nagrade sa sajma poljoprivrede i Etno hrane u Beogradu.“
Cena jednog pakovanja je oko trista pedeset dinara a vrlo često naše kupce snabdevamo i slanjem putem brze pošte. Sve što porodica Maksić proizvede vodi
poreklo iz Orašca i okoline a i naziv Oraščanka jasno ukazuje odakle nam proizvod dolazi. Nadamo se da će predstavnici lokalne samouprave prepoznati
značaj i ponuditi ih turistima.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija
nedelja, 06 oktobar 2019 17:22

Da li je moguće? Sremska vina u Hrvatskoj!

Privredna komora Vojvodine (PKV) u saradnji sa Hrvatskom privrednom komorom-Županijskom komorom Rijeka, sa kojom je potpisala ugovor o saradnji, održala je promociju i degustaciju hrane i vina iz svojih regiona.

Predstavljene su novostvorene vojvođanske sorte grožđa (probus, sila, neoplanta, petra, panonija, kosmopolit) i njihovi proizvođači: Institut za vinogradarstvo i vinarstvo iz Sremskih Karlovaca, kao i vinarije iz istog mesta vinarija Živanović, vinarija Mrđanin, vinarija Petrović, vinarija Bajlo i vinarija Kurjak.

Iz Surduka je došla vinarija Milanović, iz Ledinaca vinarija Antonijević, iz Čerevića vinarija Kuzmanović, iz Male Remete vinarija Deurić, iz Banoštra vinarija Šijački i iz Temerina vinarija Vindulo, a specijalni gost bio je najpoznatiji kuvar nekadašnje Jugoslavije Stevo Karapandža.

AP Vojvodina učestvuje sa 22,7% u ukupnoj površini pod rodnim vinogradima u Srbiji, odnosno sa oko 4.614 hektara, navodi se na sajtu PKV.

- Na osnovu podataka iz Vinogradarskog atlasa RZS, na teritoriji AP Vojvodine, registrovano je 5.055 gazdinstava koji imaju vinograde u okviru sedam rejona. Najveći broj gazdinstava sa vinogradima je u Sremskom rejonu (2.200), a u ovom rejonu se nalaze i najveće površine pod vinogradima (2.215 hektara) - rekao je predsednik PKV Boško Vučurević.

Dodao je da prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, registrovano je 139 tržišno orijentisanih vinarija u vinogradarskom regionu AP Vojvodine. Treba napomenuti da, pored komercijalnih vinarija, postoji i veliki broj proizvođača koji proizvode vino za sopstvene potrebe.

Siniša Ostojić sa Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu sa Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu govorio je o sortama koje je predstavio Institut za vinogradarstvo i vinarstvo iz Sremskih Karlovaca:

- Od sorti u prvoj fazi razvoja, tu je bila sila, koja je nastala iz ukrštanja šardonea i kevidinke, jedne autohtone lokalne sorte i cilj je bio da se poboljša kvalitet tih svih vina koja su u to vreme nastajala. U nekim sledećim fazama razvoja novih sorti, išlo se na otpornost na niske zimske temperature, pošto se u Vojvodini često dešavalo da izmrznu sorte vinove loze. Tada su nastale i petra, bačka i kasnije panonija, koja je nastala u tom trećem segmentu kada su se razvijale sorte koje su otporne na bolesti vinove loze.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2649849/u-vojvodini-najveci-broj-gazdinstava-sa-vinogradima-u-sremskom-rejonu-uzgoj-novih

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
nedelja, 06 oktobar 2019 16:59

Dobra vest za stočare iz Kanjiže!

Iz Fonda za razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj opštine Kanjiža obezbeđena je bespovratna finansijska podrška u iznosu od 4,5 miliona dinara, za 26 poljoprivrednih gazdinstava koja su konkurisala za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za razvoj stočarstva i ulaganja u opremu za navodnjavanje.Ugovore sa nosiocima poljoprivrednih gazdinstava potpisao je predsednik kanjiške opštine Robert Fejstamer. Tri miliona dinara namenjenih za investicije u mašine, uređaje i opremu za navodnjavanje dato je za 17 poljoprivrednika, dok je devet poljoprivrednih gazdinstava dobilo sredstva za nabavku kvalitetnih priplodnih grla ukupne vrednosti 1,5 miliona dinara.

Predsednik opštine Robert Fejstamer izjavio je, da pošto je poljoprivreda jedna od strateških grana razvoja opštine Kanjiža, jako je bitno da svake godine lokalna samouprava podržava poljoprivrednike koji predaju konkursnu dokumentaciju na raspisane konkurse.

- Najčešće probamo svakoga da podržimo ko je predao neku vrstu zahteva prema opštini, a stručna poljoprivredna služba je uvek otvorena za nove ideje ili nove linije podrške koje treba da uvedemo u naš sistem. Zato svake godine nešto menjamo po ovim linijama, da bi udovoljili zahtevima i potrebama poljoprivrednih gazdinstava. Nastojimo da budemo fleksibilni i da izađemo u susret zahtevima, da damo podršku tamo gde je to zaista potrebno - rekao je Fejstamer.

Opština je u maju objavila konkurs za pet linija subvencionisanja poljoprivrednih gazdinstava iz Fonda za razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj opštine Kanjiža. Član Opštinskog veća Ervin Hužvar je napomenuo da su ovom prilikom potpisani ugovori sa onim podnosiocima zahteva koji su konkurisali na otvorene linije koje imaju najveće okvirne iznose, za kvalitetna priplodna grla i opremu za navodnjavanje. - Interesovanje kao i u prethodnim godinama je bilo izuzetno veliko, uglavnom za ove dve linije. Nismo sačekali krajnji rok dok su konkursi za ove linije otvoreni, to jest do 15.novembra. Poljoprivredna gazdinstva su za ova ulaganja podnela zahteve sa računima koji su već isplaćeni, pa smo mislili da je u interesu opštine i poljoprivrednika da oni uloženi iznos i odobreni podsticaj što pre da dobiju - kaže Hužvar.

Milan Batinić iz Kanjiže je nabavio sedam priplodnih grla da bi uvećao svoje stado ovaca. On kaže da mu ova podrška mnogo znači jer trenutno njegovo stado broji oko 60 ovaca. Batinić smatra da se vredi baviti ovčartsvom i ulagati.

- Prepoznao sam šansu u ovčarstvu, je je to negde trend u državi Srbiji. Inače rođeni sam Pančevac i pre godinu i po dana sam iz Pančeva došao u opštinu Kanjižu, kupio salaš i odlučio da se bavim stočartsvom - rekao je Batinić.

Na otvorenom konkursu za podsticajna sredstva poljoprivredna gazdinstva iz opštine Kanjiža do 15. novembra mogu da se prijave za još tri otvorene linije podrške, a to su za subvencionisanje kamata, za subvencije u bio- proizvodnji kao i za nadoknadu troškova uklanjanja uginule stoke.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/bespovratna-sredstva-za-stocare-i-navodnavane-u-kanizi-05-10-2019

Објављено у Stočarstvo

Prošle su dve godine otkako je ustanovljena oznaka za hranu Srpski kvalitet, a garanciju da je proizvod napravljen od najboljih sirovina ima tek 11 proizvoda i to iz sektora mesa. Pravilnik za hranu biljnog porekla očekuje se do kraja godine. Stručnjaci kažu da etiketa Srpski kvalitet ima potencijal da domaćoj premijum hrani odškrine vrata svetskog tržišta, a mi smo istraživali koje su prepreke na tom putu.U globalnom svetu najbolju cenu postižu lokalni proizvodi. Francuski sirevi i italijanske pršute na put prestiža krenule su pre 60 godina. Srpski ajvar, malina i šljivovica tek su na startu trke za zaštitu geografskog porekla i promociji oznake Srpski kvalitet."Pruža prednost našim proizvođačima da budu konkurentni kako na tržištu u Republici Srbiji tako i nadam se da ćemo taj znak promovisati i u regionu", kaže Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Dodaje da to neće moći samo Ministarstvo poljoprivrede da promoviše, zbog samih kapaciteta koje ima, kao i da će morati da se uključe i mediji i prozvođači.

Kaže da je oznaka Srpski kvalitet posebno važna za živinarsku proizvodnju, te za sektor voća i povrća. Ipak, biljni proizvođači još čekaju pravilnik na osnovu koga bi mogli da konkurišu za oznaku koja im pruža šansu da bolje zarade, a potrošačima uliva sigurnost u dobar kvalitet sirovine i tradicionalnu pripremu.

"Srpski potrošači veću prednost daju domaćim proizvodima nego stranim kada imaju dobru alternativu pogotovo u sektoru prehrambene industrije gde i srpski trgovci u 80 posto slučajeva forsiraju srpske proizvode", navodi Željko Malinović iz Privredne komore Srbije.

Proizvođači kažu da je najvažnije osvojiti domaćeg kupca, ali da se najbolja zarada ipak postiže izvozom. A iz sveta potvrda da preterujemo u svojoj predstavi o sebi – nismo ni najbolji ni najgori. Za autentične proizvode iz Srbije gotovo se ne zna.

"Srpski proizvodi nisu poznati u svetu. Nema ni loše ni dobre slike koja je vezana za pojam srpske hrane. Ipak, ono što je važno, imam italijanske prijatelje koji mi stalno traže da im donesem ajvar. Tako da se ja stalno vraćam kući sa gomilom tegli. Dakle, dobar kvalitet postoji, ali mora mnogo još da se radi na reklamiranju", naglašava Emanuel Hajder, ekspert Organizacije za hranu i poljoprivredu UN.

Projekat Srpski kvalitet, pored resornog ministarstva podržavaju i Ujedinjene nacije i Evropska banka za obnovu i razvoj. Sirovinu i znanje imamo, nedostaje još dobar glas koji se daleko čuje.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3684104/ajvaru-malini-i-sljivovici-nedostaje-dobar-glas-koji-se-daleko-cuje.html

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31