Чланци поређани по датуму: petak, 25 oktobar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Prva dva proizvoda sa oznakom geografskog porekla u Srbiji bila su vina, dingač i postup. U registar Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije upisani su 2. septembra 1986. godine.Oznaku geografskog porekla u Srbiji ima 69 domaćih proizvoda, a to su između ostalog Sremski kulen, Sjenički sir, Leskovački ajvar, Valjevski duvan čvarci, ali i Pirotski ćilimi i ručno pletena odeća Sirogojno iz Užica. Ipak, Evropski sertifikat o geografskoj oznaci porekla do sada su
dobile samo Ariljska malina i Oblačinska višnja. Zbog toga je kako za Telemaster ocenjuje državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović neophodno još više raditi na brendiranju srpskih proizvoda, budući da su potrošači spremni da takve proizvode plate po većoj ceni.
Poboljšanje imidža, veću prepoznatljivost, ali i bolji plasman na inostrano tržište srpski proizvodi mogu dobiti zaštićenu oznaku geografskog porekla. Tako je do sada prodato više od 1.000 tona ariljske maline, rečeno je na skupu posvećeno promociji zaštićenog geoporekla u Srbiji. Evropska banka za obnovu i razvoj
(EBRD) u saradnji sa kompanijom Nektar (Nectar) najavila je danas podršku u promociji ariljske maline i oblačinske višnje na tržištu EU, kao i drugim stranim
tržištima. U taj projekat su uključeni i Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu FAO, Ministarstvo poljoprivrede Srbije, Udruženje ariljske
maline i Udruženje oblačinske višnje, rečeno je na promociju ta dva proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom koji su organizovali EBRD i kompanija
Nektar. Šef agrosektora Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za region jugoistočne Evrope Miljan Ždrale kazao je da njegova institucija želi da pomogne
većoj prepoznatljivosti i konkurentnosti tih proizvoda. „Želimo da pomognemo malim i srednjim proizvodjačima da bolje plasiraju proizvode ne samo u Srbiji
već i u inostranstvu. Pokušaćemo da ova dva proizvoda budu registrovana i kao intelektualna svojina ne samo u Srbiji, već i na nivou EU, što će omogućiti bolje pozicioniranje i veću prepoznatljivost kod potrošača na sve konkurentnijem tržištu EU“, kazao je on. Podsetio je i da je od otvaranja kancelarije EBRD u Srbiji, ta finansijska institucija do danas u Srbiju plasirala gotovo 700 miliona evra direktno u agrar, od projekata primarne proizvodnje do preradjivačkog sektora. Ždrale je najavio održavanje regionalne konferencije EBRD-a „Consumer Rules Summit“, 30. septembra i 1. oktobra u Beogradu, koja će biti posvećena poljoprivredi, robi široke potrošnje, maloprodaji i distribuciji, na kojoj će biti kompanije iz EU i regiona.
Mirjana Milutinović iz Udruženje Ariljske maline rekla je da je ovo značajno za male proizvođače da se izbore konkurencijom:
„Naša konkurencija su maline koje dolaze iz Evrope koje su uglavnom mašinski brane, naša proizvodnja je daleko skuplja, ručno je sve brano, ali nam uglavnom garantuje i mnogo bolji kvalitet. Mi se stvarno nadamo da će nam ovo doneti bolju pregovaračku poziciju u odnosu i na kupce i na dobavljače na tržištu“.
Mihailo Janković, generalni direktor Nectar grupe kaže da ako se priča o voću i njegovim karakteristikama određeno podneblje svakako utiče na karakteristiku
voća kao i klima, tekstura i ukus proizvoda. “Ove dve vrste voća o kojima pričamo su poznati širom granica ove zemlje. Ovo je korak u pravcu prepoznavanja, promocije i brendiranja tog voća jer smatramo da imamo čime da se pohvalimo kao zemlja i možda smo nedovoljno radili na tome. Zašto ne bismo kroz deset godina imali situaciju kao što je danas prepoznata pršuta Parma, Šampanj iz Francuske i tako dalje? Direktor Nektar grupe Mihailo Janković je rekao da ta kompanija već nekoliko godina u svojim pogonima koristi proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom i to „ariljsku malinu“ i „oblačinsku višnju“, ističući da je to samo početak brendiranja i promocije voća i proizvoda iz Srbije.

"Proizvodnja hrane je jedan od najvećih izvoznih potencijala Srbije. Mislimo da je ovo jedan od projekata koji treba da doprinese konkurentnosti
srpskih proizvoda i srpskog voća i aktivno ga podržavamo", rekao je Janković poodsećajući da je Nektar najveći preradjivač voća u jugoistočnoj Evropi i kompanija broj jedan po proizvodnji sokova. Istakao je i da je Nektar učestvovao u osnivanju Udruženja Ariljske maline i Udruženju Oblačinske višnje, navodeći da je to pravi korak koji će doprineti boljoj poziciji srpskih proizvoda u inostranstvu.
Na ovaj način stvoriće se uslovi za jasnu diferencijaciju proizvoda iz Srbije na globalnom tržištu, što će pozitivno uticati na srpsku ekonomiju, ističu iz Ministarstva poljoprivrede. „Šansa Republike Srbije i naše zemlje u oblasti poljoprivredne prehrambene proizvodnje jeste da što veći broj proizvoda zaštitimo sa oznakom geografskog porekla, ali i da dosledno i u većoj meri naši poljoprivrednici, prerađivači koriste taj instrument“ rekao je Senad Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i dodao da su to proizvodi koji imaju odgovarajuće karakteristike, koje potiču upravo iz tih geoklimatskih uslova na tim područjima ili specifičnog načina proizvodnje, prerade ili pripreme i dodao da takvi proizvodi imaju višu cenu, bolji plasman i prepoznatljivost kod potrošača. On je još istakao da je Ministarstvo poljoprivrede prepoznalo vrednost takvih proizvoda i da je cilj da kroz različite vidove pomoći afirmiše proizvode s geografskim poreklom.Tendencija u Srbiji je da što veći broj njenih proizvoda dobije zaštićeno geografsko poreklo, podržava organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija i Evropska banka za obnovu i razvoj. Emanuel Hidijer iz FAO - organizacija za hranu i poljoprivredu kaže da su u
slučaju Srbije radili sa veoma specifičnim proizvodima:

„Ideja je da oznake geografskog porekla mogu da udahnu novi život lokalnim ekonomijama, podstičući ruralni razvoj i otvaranje novih radnih mesta posebno za mlade ljude. Oni čine poljoprivredno prehrambene lance snabdevanja više inkluzivnim, tako što povezuju male proizvođače kvalitetnih proizvoda sa velikim kompanijama“ zaključio je Hidijer i dodao još da potrošači žele da budu sigurni šta kupuju i zbog čega je bitno da postoji proces sertifikacije koji to garantuje i da to bude uskladjeno sa EU.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

Koncept prodaje sa "farme na trpezu" koji je u martu ove godine pokrenulo preduzeće Beobašta, pokazao se kao veoma uspešan. Sa svojih plantaža na Kosmaju isporučili su gotovo 2 tone borovnica na 398 adresa. Kako za ekapiju kaže Vojislav Vlahović, osnivač Beobašte, uspeh sa borovnicama podstakao ih je da prošire listu proizvoda koje nude svojim klijentima.

- Naši klijenti bili izuzetno zadovoljni, pa nam je to dalo volje i samopouzdanja da se upustimo u novi projekat zimnice koji je trenutno aktuelan. Prvobitno smo napravili džem i sirup od naših domaćih borovnica. Imali smo odličan odziv na ove proizvode, jer su zaista bili kvalitetni. Na primer, u jednu teglicu džema od 330 grama je pre kuvanja ušlo čak 500 grama domaćih borovnica - kaže nam Vojislav.

Osim proizvoda od borovnice, Beobašta nudi i različite prerađevine iz slatkog i slanog programa.

- Imamo džemove, matične sokove, sirupe, ajvare, ljutenice i druge proizvode koji ulepšavaju beogradske trpeze. Za početak smo krenuli sa nekim konvencionalnim programom, a uskoro ćemo ponudu proširiti sa proizvodima bez šećera.Kako kaže naš sagovornik, svi proizvodi prave se od domaćih sirovina.

- Zimnica se uslužno proizvodi u okolini Kopaonika po starinskim recepturama. Sirovina se nabavlja od domaćih proizvođača - divlja borovnica i aronija su sa Kopaonika, paprika iz Leskovca - kaže naš sagovornik.

Ono što Beobaštinu zimnicu izdvaja na tržištu je, ističe Vlahović, kvalitet na kome beskompromisno insistiraju.

- Iako je zimnica za nas novina, trudimo se da i u ovoj tržišnoj borbi izađemo kao pobednici, jer smatramo da je ajvar sa 2,5 kilograma paprike u sebi najbolji ajvar, da je džem sa 500 grama svežih domaćih borovnica najbolji džem, kao i da je matični sok od divljih borovnica, dobijen od skoro dva kilograma šumskih borovnica, najbolji sok. Naši proizvodi su 100% domaći, odnosno proizvodi ih srpski domaćin od sirovina koje su proizvedene u Srbiji. Na kraju, zbog samog procesa prodaje, naši proizvodi su najpovoljniji. To ne znači da su najjeftiniji, ali su za datu cenu sigurno najkvalitetniji - kaže Vojislav.

Kada je reč o prodaji porizvoda, Beobašta je i dalje fokusirana na Beograd.- Prodaju radimo besplatnom dostavom na kućnu adresu, jer nam je stalo da nam kupci, pogotovo stari kupci, prepoznaju lice i kažu nam svoje utiske. Za kupce van Beograda, šaljemo pakete brzom poštom.

Reakcije korisnika na proizvode Beobašte su odlični. Kako kaže sagovornik eKapije, prilikom započinjanja projekta nisu imali velike ambicije, jer su bili svesni da ulaze na tržište koje ima mnogo igrača.

- Stabilnim rastom, uvođenjem novih proizvoda, predstavljanjem proizvođača i porekla proizvoda, kao i generalno dobrom uslugom i komunikacijom sa klijentima, nadamo se da ćemo postati prepoznatljiv brend koji je sinonim za kvalitet i povoljnost. U narednom periodu imamo u planu da, kada je reč o slatkom programu, predstavimo proizvode bez šećera ili sa prirodnim zaslađivačem. Takođe ćemo uskoro predstaviti i proizvod od žira od proizvođača sa Kosmaja. Žir je neverovatan antioksidans koji ima izuzetno dejstvo na organizam. Svakako nam je u cilju da za sve sveže proizvode iz naše ponude predstavimo naše proizvođače - kaže za eKapiju Vojislav Vlahović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2670784/domaca-zimnica-iz-beobaste-osvaja-trziste-uskoro-i-proizvodi-od-zira-sa

Објављено у Agroekonomija

Strategija razvoja vinskog sektora u Srbiji za period 2020-2030. biće usvojena do kraja godine, najavio je večeras ministar finansija Siniša Mali na prvoj konferenciji Saveza vinara i vinogradara Srbije.

Mali je naglasio da država želi da stane iza domaćih vinara i da kroz Strategiju Vlade Srbije o razvoju ove privredne grane u narednih 10 godina obezbedi finansijska sredstva kako bi i vinari i država još više proizvodili i zarađivali.

Kako je rekao, u toku je izrada strategije razvoja i marketing plan vinarstva i vinogradarstva koja će biće završena do sredine novembra, a u čijoj izradi učestvuje veliki broj vinara i vinogradara iz Saveza.

"Želimo da zajedno sa njima napravimo strategiju koja nije spisak želja, već koja može da se sprovede u praksi. Strategiju ćemo usvojiti do kraja godine, a u budžetu za 2020. obezbedićemo novac za promociju srpskih vinarstva i vina, kreiranje brenda vinara Srbije i dodatno unapređenje proizvodnje", rekao je Mali.Dodao je da sve to treba da doprinese ne samo rastu cele te industrijske grane, nego i razvoju turizma u našoj zemlji, kao i pozicioniranju brenda "made in Serbia" i u ovoj oblasti.Kako je rekao, osnivanje Saveza i izrada strategije su prvi rezultati inicijative koju je pre nekoliko godina pokrenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić i pozvao članove Saveza da još aktivnije učestvuju u izradi tog dokumenta.

"U budžetu za 2020. i naredne godine, obezbedićemo dovoljno novca kako bi podstakli promotivne aktivnosti i poboljšali način proizvodnje vine, obrade vinograda,način na koji se branimo od uvoza jeftinog grožđa, bolje primenjujemo i osmišljavamo marketing agencije", rekao je Mali i čestitao osnivanje Saveza navodeći da je to prvi korak ka tome da srpsko vinarstvo, srpska vina i vinarije postanu svetski poznati i prepoznatljivi.Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović rekao je da, kada je reč o vinogradarstvu, prvi put svi u Srbiji imaju isti cilj - da se potpuno unapredi ta grana poljoprivredne proizvodnje.

Nedimović je primetio da su vinari i vinogradari uvek bili skromni i da su uglavnom oslanjali na sredstva iz IPARD fondova, ali da država danas ima dovoljno novca da ulaže u ovu granu privrede.

Govoreći o strategiji za vinski sektor, poručio je da je veoma važno što je ovaj sektor prepoznat kao važan, dodajući da će biti napravljene posebne mere za vinarstvo kako bi se postigli još bolji rezulatati."Imamo 6.700 hekatara registrovanih vinogarada, a samo osam odsto autohtonih sorti. Ako želimo da pričamo o "vinu iz Srbije", moramo mnogo toga da promenimo", rekao je Nedimović.

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Miroslav Knežević kazap da je formiranje Saveza vinara i vinogradara značajno zbog razvoja vinskog turizma, koji je u stalnom u porastu.

"Turisti iz Kine su nam na prvom mestu po broju dolazaka u prvih osam meseci ove godine, a oni uvek u okviru svoje posete obiđu makar jednu vinariju. Očekujemo da nam strategija da smernice kako bismo dodatno podstakli razvoj vinarstva, a siguran sam da ćemo zajedničkim snagama uspeti u ovom cilhu", istakao je Knežević.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/strategija/mali-pravimo-strategiju-za-vinarstvo-koja-nece-biti-samo-lista-zelja/30zmfw0

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U Srbiji je za 10 meseci posredstvom elektronske registracije sezonskih radnika prijavljeno 25.606 angažovanih u poljoprivredi, kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i navodi da je to samo početni korak ka uvođenju kompletne elektronske uprave u poljoprivredi. Na Drugom regionalnom okruglom stolu o zapošljavanju sezonskih radnika, Nedimović je rekao da sezona još nije gotova, a da je u sistem elektronske prijave sezonskih radnika u poljoprivredi aktivno uključeno 294 poslodavca. Naveo je da je ostvareno 700.000 radnih dana angažovanja, od čega je država prihodovala oko 211 miliona dinara. "Imate situaciju da za 303 dinara možete da dobijete doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu. Nije to mala stvar. Izračunajte samo koliko bi to u redovnim okolnostima koštalo da nemamo poseban Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima", rekao je Nedimović a preneo TANJUG. Ispričao je da su mu se proletos obratili iz jedne kompanije iz Gospođinaca, koja se bavi preradom krastavaca za nemačku kompaniju, jer im je bilo potrebno 400 radnika. "Nema na tržištu Srbije ljudi koje mogu da pronađu i pojavio se jedan novi izazov, angažovanje stranaca da rade u srpskim kompanijama u oblasti poljoprivrede. Tako smo prvi put imali 150 stranaca koji su radili po ovom zakonu. To je još jedna korist koju smo dobili", rekao je Nedimović i dodao da je činjenica i da je došlo do neviđenog skoka cena radne snage u poljoprivredi, sa 1.200 ili 1.300 dinara koliko je bilo pre nekoliko godina do 2.500 dinara, koliko je danas. Poručio je da elektronska uprava u poljoprivredi mora da funkcionoše i dalje i da je elektronska prijava seoanskih radnika u poljoprivredi samo početni korak. "Moja ideja je da uspostavimo kompletno e-Agrar, da sva komunikacija u poljoprivredi vezana za subvencije i sve informacije idu preko elektronske platforme", rekao je Nedimović. Na skupu su predstavnici NALED-a i GIZ-a predali softver za elektronsku registraciju sezonskih radnika u poljoprivredi Poreskoj upravi Srbije u trajno vlasništvo i tako svečano obeležili uspešanzavršetak projekta Nemačke razvojne saradnje "Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika".

Goran Đaković, predsednik Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS i urednik AGROBIZNIS magazina smatra da je ovo jasna poruka resornog ministra poljoprivrednicima da treba da se prilagode novinama u poljoprivredi kao što je to komunikacija sa Ministarstvom elektronskim putem. To zahteva minimalno znanje ali i daje mogućnost da se brže i lakše dolazi do subvencija. Sa druge strane, smatra Đaković, na ovaj način rasteretiće se i Uprava za agrarna plaćanja. “Ukoliko neko ima problem sa e upravom i novim načinom komunikacije svakako može da se osloni na dosadašnji način ali onda ne treba da se ljuti ako bude sporija isplata sredstava” zaključuje Đaković.

Aleksandar B. proizvođač jagoda iz Šumadije kaže da je ovo više nego dobra vest jer će uštedeti i vreme i novac kako proizvođačima tako i državi. “Mnogo mi je lakše da pošaljem dokumenta na e-mail ili da ih posaljem putem specijalne aplikacije nego da idem od insitucije do institucije i budem zapravo poštar umesto da se bavim svojom proizvodnjom”.

Mladen Minić iz Sekuriča koji je poljoprivrednik i predsednik Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije se slaže da će sve biti mnogo brže kada bude digitalno unapređeno Ministarstvo poljoprivrede. “Mislim da smo to već mogli da imamo rekao je Minić za portal AGROPRESS-a. “Idite na Facebook ili Instagram i vidite koliko poljoprivrednika korsiti društvene mreže. Ako znaju da koriste ove mreže znaće da koriste i mogućnosti on line apliciranja za subvencije”.

 

Izvor: Tanjug, Blic, AGROPRESS

 

 

 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31