Чланци поређани по датуму: utorak, 22 oktobar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
utorak, 22 oktobar 2019 17:29

Ima posla na pčelinjaku i u oktobru!

Što se tiče radova na pčelinjaku u oktobru, uradite sve što ste propustili do sada. Zato bi trebalo da se uradi sve što može povoljno da utiče na pravilno zimovanje i solidan prolećni razvoj.
Pogače možemo davati samo kad pčele ne izleću jer bi u suprotnom delovale stimulativno na matice kao što deluje dodavanje hrane krajem zime. Pogače ne smemo dodavati kao rezervu hrane za kasni jesenji period. Oktobar je mesec u kome moraju biti završeni svi radovi oko uzimljavanja pčelinjih društava i nukleusa, a takođe i da budu ispunjeni svi uslovi od kojih zavisi uspešno prezimljavanje a to je:
- jaka pčelinja društva i nukleusi - dobra starosna struktura pčela - potrebna količina i kvalitet hrane - mlada matica. Najveći procenat gubitaka matica odnosi se na stare matice. Mlade matice su sposobnije za prezimljavanje i u težim uslovima, a poseban je njihov značaj za proletnji razvoj pčelinjeg društva. To znači da držanje starih matica nema nikakvo opravdanje.
Samo matice izuzetnih karakteristika se mogu držati duže od dve godine, a pitanje je koliko mogu izdržati u trečoj godini i dalje. Opravdano je takve matice držati u nukleusima za reprodukciju i proizvodnju mladih matica. Kada je reč o ispravnosti košnica, najviše pažnje treba posvetiti podnjači i krovu. Podnjače, posebno one od punog drveta vremenom mogu da istrunu. Na tim mestima se stvaraju veći ili manji otvori kroz koje miševi ulaze. Važno ih je držati odignute od zemlje od 40 cm do 50 cm. Krov je takođe važan deo košnice i mora uvek da bude ispravan, da ne bi kiša ili kasnije otopljeni sneg pravili problema zbog prevelike vlage.
Jedan od glavnih poslova pčela u ovom mesecu je zatvaranje svih nepotrebnih otvora propolisom. Pčele intenzivnije skupljaju propolis u jesen zato što su potrebe za njim veće i koristi se za lepljenje ramova, međuspratnih otvora, pokrovne daske i dr. Zbog ovoga nije opravdano skidati poklopac, pomerati ramove i nastavke
posle oktobra jer se remeti propolisni sloj.
Ose i stršljenovi su u ovom periodu još u punoj aktivnosti. Efikasna zaštita od njih se svodi na uništavanje njihovih gnezda u blizini pčelinjaka i postavljanje flaša
na odgovarajući broj košnica sa pivom, sirćem, kvascem. Na pčelinjaku i oko njega pokositi travu i korov da ne bi došlo do pojave raznih štetočina koje uznemiravaju pčele. Izvršiti uzimljavanje društava sa rezervnim maticama i nukleusima. Delimično uzimiti i ostala društva (zavisno od vremena).
Pčelinjak treba zaštiti od jakih vetrova. Izvršiti uskladištenje sanduka i ambalaže. Pretopiti saće i zaštiti ga od moljca.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Pčelarstvo

Razvojna agencija Srbije i Privredna komora Srbije organizuju nastup srpskih privrednika u okviru nacionalnog štanda Srbije na predstojećem međunarodnom sajmu prehrambene industrije GULFOOD 2020, koji će biti održan u Dubaiju od 16. do 20. februara 2020. godine.

Na sajmu GULFOOD 2020. srpske kompanije iz prehrambenog sektora predstaviće svoje proizvodne programe na u jednoj od glavnih hala Trade Centre Arena & Sheikh Saeed Halls, na nacionalnom štandu površine 108 m2. Nastup na međunarodnom sajmu omogućava izlagačima da predstave svoje proizvode i plasiraju ih na nova tržišta, kao i da pospeše postojeće i steknu nove poslovne kontakte.

GULFOOD je jedna od najvećih i najznačajnijih specijalizovanih izložbi prehrambene industrije u UAE i regionu Golfskog zaliva, u okviru koje se organizuju susreti proizvođača/izvoznika i distributera i predstavnika vodećih maloprodajnih lanaca. Sajam se prostire na 100.000 m2, a godišnje ga poseti godišnje poseti preko 95.000 posetilaca iz oko 100 zemalja koji imaju priliku da se upoznaju sa proizvodnim programom više od 5.000 izlagača u 8 sektora.

Troškove zakupa prostora i izgradnje štanda snose organizatori, dok izlagači snose troškove participacije za učešće izlagača u troškovima nastupa na sajmu u okviru nacionalnog štanda u iznosu od 2.500 EUR u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan izdavanja profakture.

Izlagači samostalno organizuju i snose troškove puta, smeštaja i transporta eksponata.

Pravo na učešće na ovom sajmu u okviru nacionalnog štanda imaju privredna društva i preduzetnici registrovani u Republici Srbiji koji se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda izuzev konditorskih proizvoda. Od ove godine sajam ne dozvoljava da proizvođači konditorskih proizvoda izlažu svoje proizvode na ovom sajmu.

Popunjena, potpisana, overena i skenirana prijava kao i skenirano Uverenje Poreske uprave Ministarstva finansija o izmirenju dospelih poreza primaće se do petka, 1. novembra do 16 časova, a šalju se elektronskom poštom na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Original uverenje Poreske uprave Ministarstva finansija o izmirenju dospelih poreza i doprinosa, zajedno sa popunjenom, potpisanom i overenom prijavom neophodno je poslati poštom na adresu: Privredna komora Srbije, ul. Resavska 13-15, 11000 Beograd, sa naznakom: Centar za organizaciju sajmova, manifestacija i događaja, za Jovanku Ćalinu.

U slučaju da se na javni poziv prijavi manje od 5 privrednih subjekata organizatori zadržavaju pravo da bez ikakvih posledica otkaže nastup. U slučaju prijavljivanja većeg broja učesnika prednost u rangiranju će zavisiti od:

– visine ostvarenog izvoza u prethodnoj godini
– uspešnosti nastupa na prethodnim sajmovima u organizaciji Agencije ili Komore
– postojanja novog dizajnerskog rešenja, novog proizvoda, proizvodnog procesa i slično
– vremena podnošenja prijave

Ispunjenost uslova i izbor izlagača utvrđuju organizatori u skladu sa Pravilima o učestvovanju na sajmu.

Za sve neophodne informacije, možete kontaktirati predstavnike Privredne komore Srbije – Zorana Delić na broj 011/330-45-40 i 066/875-12-07 ili Razvojne agencije Srbije – Natalija Terzić na broj 011/339-86-44 ili 069/339-79-02.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2667150/poziv-firmama-iz-srbije-da-se-predstave-na-sajmu-prehrambenih-proizvoda-gulfood

Објављено у Agroekonomija

Pored ratarstva, porodica Zorić iz Nakova zasnovala je pre četiri godine proizvodnju lešnika na dva hektara. Kako naglašavaju, više se poljoprivrednici i ne mogu bazirati samo na jednoj vrsti proizvodnje, pa su se odlučili za proizvodnju koja je u ekspanziji. Tokom današnje posete Kikindi, Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obišao je poljoprivredno gazdinstvo Zorić.

Sa trenutnih 920 stabala lešnika, porodica Zorić tek očekuju pune prinose i prihode. Pored ratarstva, zasnovali su proizvodnju lešnika na dva hektara, a ta investicija planirana je, pre svega, zbog dvojice sinova i stvaranja uslova za njihov ostanak na selu.

"Dosta omladine odlazi, treba to zadržati. A tu država sa subvencijama može mnogo da pomogne. Samo treba nastojati da, koliko god je to moguće, država to i uradi, a na taj način pomogne opstanku sela", izjavio je Radovan Zorić iz Nakova.

Ukupna početna ulaganja bila su oko 20 hiljada evra, pa su subvencije države i povraćaj sredstava, odobrenih na konkursima, podrška od velikog značaja.

"Mi smo dobili lepe subvencije, što se tiče voćnjaka, mi smo prezadovoljni. Uvek, naravno može i više i bolje. Deca su tu, žele da ostanu. Ja se nadam da će ostati, kaže Milka Zorić.

"Ja očekujem neku sigurnost za budućnost, pre svega. Trenutni prihodi nisu veliki, ali su dovoljni, zadovoljni smo. Ipak, prihode od ove proizvodnje tek očekujemo", potvrdio je Dejan Zorić

Posebne mere namenjene mladim poljoprivrednim proizvođačima bila su i jedna od glavnih tema razgovora Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede priliko posete poljoprivrednom gazdinstvu Zorić:

"Resorno ministarstvo, kao i pokrajinski sekretarijat već izdavjaju sredstva namenjena upravo mladima u poljoprivredi, i sada smo o tim merama i razgovarali. Oni će moći da konkurišu da prošire zasad ,ili da kupe mašine koje su im potrebnne u ovoj proizvodnji. Takvaim merama jedino možemo da zadržimo mlade na selu i da ih podstaknemo da se bave poljoprivredom", rekao je za RTV Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Tokom posete Kikindi, organizovan je sasatanak sa predstavnicima više poljoprivrednih udruženja,a najviše pitanja odnosilo se kako na podsticajne mere, tako i na subvencije države prilikom osiguravanja useva.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/subvencije-za-opstanak-sela_1059599.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Neki od žitelja Babušnice posao skoro i da nisu tražili jer su samo nastavili proizvodnju vurde, tradicionalnog mlečnog proizvoda. Sa brojem proizvođača raste i broj turista koji bi da je probaju.Do nedavno vurda se u gazdinstvu porodice Nikolić u babušničkom selu Vava pravila na smederevcu i u šerpi, a sada su zahvaljujući subvencijama Ministarstva poljoprivrede kupili mašine i opremili mini mlekaru. To samo olakšava posao, ali se vurda i dalje priprema na tradicionalan način.„Sprema se od punomasnog mleka. Mleko se kiseli, kuva, hladi i posle cedi. To je sve. Proces traje 48 sati, od muže do gotovog proizvoda", objašnjava Anka Nikolić, selo Vava

U proizvodnju vurde od kravljeg mleka uključene su tri generacije porodice Nikolić. Za desetak krava hranu proizvode na svojim njivama, a kažu da prodaja mleka nije isplativa.

„Nismo videli da možemo da radimo sa mlekom. Mislili smo da je bolje da isporučujemo gotov proizvod, što se ispostavilo kao tačno. Sve što proizvedemo odmah prodamo", kaže Mile Nikolić, selo Vava.

Broj domaćinstava koje proizvode vurdu, specijalitet od kravljeg mleka, povećava se svake godine. Dvadesetak domaćinstava, živi od ovog posla, a ima prostora za povećanje proizvodnje.

„Malo je proizvođača. Malo je vude. Može sve da se plasira. Čini mi se da je to poenta cele priče. Da ljudi ostaju ovde, da prave nešto što znaju, da rade to kvalitetno i da jednostavno lepo žive od toga", kaže Nenad Gladić, šef kuhinje.

„To je način da se ljudi zadrže na ovim prostorima, jer je ovo ekološki čista sredina, a proizvod je zdrav. to je nešto što ima budućnost i što stvara klimu da ljudi ostanu na ovim prostorima", smatra Milan Stamenković, direktor TO Babušnica.

Zahvaljujući manifestaciji Vurdijada, koja se održava već osam godina, babušnički kraj posećuje sve više turista koji vole dobru hranu i netaknutu prirodu.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3708243/brojna-domacinstva-u-babusnici-zive-od-proizvodnje-vurde.html

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31