Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 21 oktobar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Za ovaj broj razgovarali smo sa Zoricom Anđelković, v.d. direktorkom Direkcije za robne rezerve, kakav je značaj Direkcija ima za poljoprivrednike, gde se novac najviše usmerava, koliko novca imaju na raspolaganju.

Кoliko novca na raspolaganju ima Direkcija?

Sredstva za poslovanje robnih rezervi obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i iz drugih izvora u skladu sa Zakonom. Direkcija svake kalendarske godine, prelaže način i dinamiku trošenja dodeljenih sredstava iz budžeta, Godišnjim program i finansijskim planom koji usvaja Vlada Republike Srbije. U slučajevima kada je pritisak na Direkciju veći od odobrenog budžeta za tekuću godinu, kao što je bio slučaj sa udruženjima malinara, sredstva se obezbeđuju iz budžetske rezerve.
U šta se novac najviše usmerava?
Novac kojim raspolaže Direkcija, najviše se usmerava u poljoprivredu. Dugogodišnja praksa Republičke direkcije za robne rezerve je, da u okviru odobrenih
sredstava za tekuću godinu, u vreme žetve merkantilne pšenice i berbe merkantilnog kukuruza realizuje otkup robe od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i na taj način vrši popunu nivoa zaliha. Prednost za gazdinstva je što imaju siguran plasman i zagarantovanu isplatu. Značajna sredstva troše se na plaćanje usluge skladištenja, čuvanja i obnavljanja roba koja se u vlasništvu Direkcije. Direkcija svake godine, vrši izbor skladištara kod
kojih čuva robe koje ima u svom vlasništvu. Postupak izbora skladištara sprovodi se u svemu po zakonu o javnim nabavkama. Posebno se vodi računa o kapacitetima i opremljenosti skladišta, poslovnom i kadrovskom kapacitetu skladištara kao i teritorijalnom razmeštaju. Deo sredstava troši se za kvalitativnu i
kvantitativnu kontrolu nivoa zaliha koju sprovodimo redovno.
Кakav je značaj Republičke direkcije za robne rezerve za poljoprivredu?
Naše stručne službe prate dešavanje u poljoprivredi i trudimo se, da u okviru svoje nadležnosti u svakom trenutku odgovorimo na zahteve onih kojima smo potrebni. Imamo dobru saradnju sa Sektorom za vanredne situacije. Zajednički smo pomogli u otklanjanju posledica elementarnih nepogoda, isporukom goriva i merkantilnog kukuruza. Tesno sarađujemo i sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodo-privrede. Zajednički smo formirali međuresornu radnu grupu koja sprovodi Zaključak Vlade o za naturalnu razmenu do 17.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu junad. Ustaljena praksa je da učestvujemo u
kreditiranju jesenje setve tako što organizujemo razmenu semenske pšenice za merkantilnu koju proizvođači isporučuju u narednoj žetvi. Na zahtev udruženja odgajivača stoke, više puta u prethodnom periodu, pomagali u ishrani stočnog fonda organizujući naturalne razmene – isporučivali merkantilni kukuruz a po završetku tovnog ciklusa primali tovne svinje i tovnu junad.
Кoje su aktuelne mere koje sprovodite u sektoru poljoprivrede?
Završili smo otkup merkantilne pšenice i sredstva koja su ostala preusmerili za otkup merkantilnog kukuruza. U toku je ugovaranje razmene semenske pšenice za merkantilnu rod 2020. godine. Takođe, u toku je prikupljanje ponuda za naturalnu razmenu do 17.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu junad.
Кo i na koji način donosi odluku da intervenišete?
Obzirom da robnim rezervama upravlja Vlada Republike Srbije odluku o intervencijama donosi Vlada u vidu zaključka. Da li se planira neka skorija izmena propisa koja uređuje oblik vašeg delovanja Republička direkcija za robne rezerve dostavila je incijativu za pokretanje postupka izmene i dopune Zakona o robnim rezerva, vezane za oblast obaveznih rezervi, Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, kao nadležnom za vršenje nadzora nad radom Direkcije i time bi poslovanje Direkcije bilo bliže uređeno za navedenu oblast.
Кoliko zaposlenih imate i gde oni rade?
Republička direkcija za robne rezerve ima 86 stalno zaposlenih, koji su raspoređeni u sedištu Direkcije u Beogradu i u organizacionoj jedinici u Novom Sadu.
Кo kontroliše rad RDRR Republička direkcija za robne rezerve ima svojstvo pravnog lica i direktno je odgovorna Vladi Republike Srbije. Nadzor nad radom Republičke direkcije za robne rezerve vrši Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – u delu poslovanja Direkcije sa osnovnim poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima.
Da li imate međunarodnu i regionalnu saradnju, ako da kako se ona odvija i koji je njen značaj za nas?
Dosta podataka iz oblasti rada Republičke direkcije za robne rezerve ima status poverljivosti i ne postoji direktna saradnja sa iz oblasti međunarodne i regionalne saradnje. Po direktivi iz Evropske unije a radi ispunjenja preuzetih međunarodnih obaveza pristupili smo formiranju obaveznih rezervi nafte i derivata nafte. Obavezne rezerve formiraju se za slučaj kada je ugrožena sigurnost snabdevanja energijom i energentima a prosečan dnevni uvoz
i prosečna dnevna potrošnja u Republici Srbiji kao i količine obaveznih rezervi koje se čuvaju, izračunavaju se na osnovu ekvivalenata sirove nafte i metodologije propisane direktivom EZ 119/2009.
Šta bi trebalo unaprediti po vašem mišljenju i kada očekujete da do toga dođe?
Posedovanjem sopstvenih skladišnih kapaciteta – izgradnja novih ili kroz javno privatno parnerstvo značajno bi unapredili oblast čuvanja zaliha.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 21 oktobar 2019 16:48

Žene u svetu vina! Evo kako to rade tri sestre!

Za malo stvari u životu postoji garancija, a pogotovo za uspeh u preduzetništvu i rod grožđa. Svaka branša u kojoj zavisite od sunca i vremena je neizvesna a vinarstvo je jedna od njih.

Ali, kada imate viziju i potrebna znanja, ništa nije nemoguće i uspeh dolazi kao logičan sled uloženog truda. Upravo je to priča o vinariji Aleksić.

Od samog početka, od osnivanja 2006. godine do današnjeg dana ova vinarija je uspela da održi svoj renome.

Zahvaljujući porodičnim vrednostima, u kojima su uvek nalazile motivaciju, tri sestre Aleksić – Dragana, Maja i Marija - već deceniju i po uspešno vode vinariju i dokazuju da je moguće kreirati vrhunske rezultate kao žena u tradicionalnom pozivu kao što je proizvodnja vina.

Temelji vinarije su ekspertiza i stučnost na najvišem nivou. Enolog Jelena Živanović zajedno sa sestrama konstantno radi na usavršavanju proizvoda, čemu su dokaz 74 medalje za kvalitet.

Portfolio vinarije sa 14 etiketa stalno teži ka novinama, pa je poslednja etiketa, penušavac Žuti cvet, sortnog sastava 100% tamjanika, prava inovacija na domaćem tržistu.

Proizvodnja od 500 hiljada litara godišnje, savremena oprema i poštovanje zlatnih standarda u procesu proizvodnje, rezultiraju svake godine rastom tržišne pozcije vinarije.

Sestre svake godine unapređuju koncept u kreiranju premium proizvoda, stalnim usavršavanjem u oblasti enologije i ulaganjem u proizvodnju.Trenutno najveći projekat koji predstavlja veliki korak za vinariju, kao i za osnaživanje juga Srbije jeste podizanje zasada i stvaranje sirovinske baze.

Vranjsko vinogorje spada u Vrtogoski vinogradarski rejon, koji je pod uticajem umereno kontinentalne klime, sa čak 270 sunčanih dana godišnje, svežim noćima i malo padavina, i kao takav je idealan za sazrevanje vinove loze.

Od parcele 70 ha, pod zasadom vinarija Aleksić ima 20 ha, gde su ove godine zasađene internacionalne, a sledeće godine su u planu autohtone sorte. Oživljavanje juga Srbije u smislu poslovnog mapiranja zemlje ovim poduhvatom dobija na značaju.

Zbog specifičnog mikroklimata, teroar vinarije Aleksić je zemljište koje se većinski sastoji od smonice, i tlo je na kojem se već 70 godina u kontinuitetu uzgaja vinova loza. Jedinstvenost ovog podneblja se kasnije reflektuje u vinima i daje im karakterističnost.

Krajnji cilj je da se jedinstvenim načinom sadnje, i ugradnjom sistema za navodnavanje kap po kap dođe do sirovine najvišeg kvaliteta.

Pored velikog broja medalja za kvalitet, vinarija je nosilac nagrade za najboljeg nacionalnog proizvođača od strane AWC iz Beča, kao i nagrade Žena zmaj za preduzetnički poduhvat.

Aleksić vina daruju ono što može da iznedri samo jug Srbije.

Mnoštvo sunčanih dana i posvećenost gajenju vinove loze, vino koje odležava u podrumu sa optimalnim uslovima, darujući mu na svakom koraku ljubav i pažnju - odvaja ova vina od konkurencije.

To su ta jedinstvena vina. Vina, ženskih ruku delo.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2665238/jedinstvena-vina-zenskih-ruku-delo-vredne-preduzetnice-vinarije-aleksic-ozivljavaju-jug-srbije

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Poljoprivrednici koji su pšenicu posejali na početku optimalnih rokova za setvu imaju razloga da budu zadovoljni. Pšenica je dobro nikla. Ali neće sa setvom zakasniti ni oni ratari, koji tek pripremaju zemljište za setvu.
"Jako smo zadovoljni, baš je niklo 100 posto. Sejemo original seme, tako da je to već sve ispitano i klijavost i sve, pa smo sigurni u nicanje. Na sojišta sejemo pšenicu, na pšenicu sejemo kukuruz, a na kukuruz sejemo soju", kaže Šima Gertner, poljoprivrednik, salaši Gradina."Vlage ne fali, na našem terenu je ima dovoljno, čak i ovo što uzoremo moramo sačekati malo da se smanji vlaga, da bih mogao da pripremim za setvu", kaže Franja Parčetić, poljoprivrednik salaši Gradina.

Na većini njiva koje će ove jeseni biti zasejane pšenicom predusev je kukuruz, što zahteva posebnu pripremu za setvu, obzirom na značajne žetvene ostatke koji na njivama ostaju i nakon berbe kukuruza.

"Mi smo već posejali oko 20 jutara, ali to je bilo sojište i tu smo radili redukovanu obradu, a ovde je bio kukuruz, ostala je džombara i ima jako puno mase. Kukuruz je bio veliki i to se ne može istanjirati dva puta, da bi se moglo kvalitetno uraditi, tako da orem, zatim ću preći setvo spremačem i onda sejati", dodaje Parčetić

"Sad nam je najveća aktuelnost u radovima žetva kukuruza, jer na te njive sejemo pšenicu, tako da ćemo se, obzirom na optimalne rokove, potruditi što pre da to uradimo. Bude nam predusev za pšenicu najviše kukuruz, nešto malo soja. Idemo redukovanom obradom, tanjiranje teškom tanjiračom i mašinom za direktnu setvu", kaže Nikola Pelagić, poljoprivrednik salaši Čičovi.

Preporuka struke je da se žetveni ostaci ne spaljuju. Kazne su visoke, a i takva mera šteti zemljištu.

"U uslovima kada je stočarstvo smanjeno, kada nemamo dovoljno organskih djubriva, ovi žetveni ostaci su nam dragocena organska materija u zemljištu i u koliko ih palimo uništavamo ono što treba zemljištu da vratimo.Uništavamo potencijalni humus koji će se stvoriti i uništavamo biogena zemljišta, mikroorganizme. Humus utiče na strukturu zemljišta, a struktura je osnova za vodni kapacitet, za vazdušni kapacitet. Sve nam je to neophodno u uslovima kada nemamo dovoljno organskih djubriva", veli Jelena Ivan savetodavac u PSS Sombor.

Poljoprivrednici pšenicu već odavno ne seju zbog zarade već zbog poštovanja plodoreda i zbog stočarske proizvodnje, jer im je potrebna slama. U prednosti su oni ratari koji imaju svoja skladišta, pa pšenicu mogu lagerovati i čekati bolju cenu.

izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/poljoprivrednici-zadovoljni-setvom-psenice_1059158.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
ponedeljak, 21 oktobar 2019 16:30

Opasno! Stradao muškarac zbog paljenja strnjike!

Nekontrolisano paljenje useva na njivama, koje iz godinu u godinu ne prestaje, odnelo je i prvu ljudsku žrtvu.
Stradao je 75-godišnji muškarac P. T. iz sela Parta, nadomak Vršca, koji je preminuo na njivi dok je pokušavao da ugasi požar, koji je izazvala nepoznata osoba na njivi pored njegove.

Godinu dana ranije, takođe zbog paljenja strnjike na njivama, u Ugrinovcima je izgorelo osam pasa, a požari na njivama izazivaju i saobraćajne nezgode, što je još jedna opasna posledica ovakvog ponašanja pojedinih, nesavesnih poljoprirvednika.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da više nije teško utvrditi ko pali useve po njivama u Srbiji i najavljuje da će vrlo brzo izaći sa rezultatima o tome gde ima najviše paljenja njiva, a gde su ratari disciplinovani.

"Imamo neverovatnu količinu paljenja na prostoru Srednjeg Banata i Srema. To je pokazalo istraživanje koje smo sproveli do 10. oktobra, a 1. novembra imaćemo novo", rekao je Nedimović.

On je podsetio da ugovor koji je Srbija potpisala sa Evropskom satelitskom agencijom omogućava da se tačno zna ko šta radi na kojoj njivi.

"Više nije teško utvrditi ko pali njive po Srbiji. Mi imamo potpisan ugovor sa Evropskom satelitskom agencijom i svaka četiri dana Srbiju nadleće satelit i mi znamo u svakom trenutku šta se dešava sa poljoprivrednim zemljištem, na svakoj parceli. Do pre dve godine nismo znali šta je državno zemljište, a šta nije, a sada znamo ne samo šta je državno, sad znamo i ko ga je uzurpirao, a svaka četiri dana znamo ko šta radi, koju kulturu gaji i ko pali", rekao je Nedimović.

On je najavio da će se ove godine, kada je nekontrolisano paljenje useva na njivama u pitanju, najpre "ići sa obaveštavanjem".

"Posle, kada izmenimo sistem, ići ćemo i sa sankcionisanjem. Ogromne štete se prave i po ekosistem, a da ne pričam o brojnim saobraćajnim nesrećama koje nastaju sa ovakvim pojavama", rekao je Nedimović.

Poljoprivrednici godinama nekontrolisano palje strnjiku na svojim njivama, kako bi zemlja bila plodnija i da bi lakše pripremili polje za narednu godinu. I pored nesagledivih posledica koje zbog toga nastaju, a koje, u najnovijem slučaju, završavaju tragično po ljudski život, sa takvom praksom nisu prestali.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/226027/Stradao-gaseci-vatru-na-njivi-Nedimovic-Znamo-ko-pali-strnjiku-najvise-u-Sremu-i-Banatu.html

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31