Чланци поређани по датуму: subota, 12 oktobar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
subota, 12 oktobar 2019 15:43

Kako koristiti pesticide?

Kada kupujete pesticide trudite se da uzmete samo onu količinu koja vam je potrebna za tretman vaših površina u dozama koje su propisane. Korisno je i nabaviti pesticide u različitim veličinama ambalaže, tako da precizno možete odmeriti i iskoristiti količine potrebnog pesticida. Kako biste bili sigurni da ste ispraznili bocu i da ta boca neće negativno uticati na životnu sredinu, i na osobe koje dolaze u kontakt sa ambalažom, treba primeniti jednu od dve metode za ispiranje ambalaže.

Najbolji i najefikasniji metod jeste da bocu koju ste sipali u uređaj probušite na njenom dnu, kroz otvor stavite diznu od rasprskivača i kroz nju propustite vodu pod pritiskom na trideset sekundi. Na ovaj način u potpunosti ćete iskoristiti sredstvo koje ste kupili, a sa druge strane ambalaža više neće predstavljati opasnost za životnu sredinu do njenog uništenja.

Ukoliko niste u mogućnosti da primenite ovaj metod, lošija opcija, ali svakako bolja od toga, da ambalažu ne isperete, je da izvršite takozvano trostruko ispiranje. Ovaj postupak se izvodi na sledeći način: ispraznite sadržaj boce pesticida u rezervoar i ostavite da se cedi trideset sekundi, zatim dospete do jedne trećine boce vodu, zatvorite i promućkate. Nakon toga otvorite i izručite u rezervoar prskalice i ostavite dodatnih trideset sekundi da se ocede. Zatim sve ovo ponovite još dva puta. Važno je znati da uvek za ova ispiranja koristite čistu vodu.

Prema podacima do kojih su došli stručnjaci u pakovanju od dvadeset litara, odmah nakon pražnjenja ostane 14,2 grama pesticida. Posle prvog ispiranja 0,2 grama, posle drugog 0,03 grama, a nakon trećeg 0,00005 grama. Uprkos ovoj činjenici da se značajno smanjuje koncentracija pesticida u boci ispiranje sa vodom pod pritiskom je trista puta efikasnije. Ipak, svaka ambalaža u kojoj je bio pesticid kako god da je isperete imaće ostatke pesticida. Da biste sprečili dalju upotrebu od ovakvih boca najbolje je da je nakon ispiranja probušite na tri mesta, i na taj način sprečite njihovo dalje korišćenje.

Podsećamo vas i da je u Srbiji zabranjeno spaljivanje bilo kakvog otpada pa i iskorišćene ambalaže od pesticida, sem ako se to radi u za to određenim postrojenjima. Postoji i mogućnost reciklaže ovakvih boca, najčešće to možete pročitati na uputstvu proizvođača, a od nje se može napraviti boca, ili neki drugi proizvod.

Najvažnije je da znate da je ambalažu neophodno isprati odmah nakon sipanja u rezervoar na bilo koji od navedenih načina, jer ukoliko to ne učinite ona postaje još veća opasnost za životnu sredinu i članove domaćinstva poljoprivrednog proizvođača.

Šta sa viškom pesticida iz prskalice?

Ukoliko se desilo da niste dobro proračunali potrebnu količinu rastvora za tretman njive, postoji nekoliko pametnih rešenja kako da iskoristite pesticid, a da ne napravite štetu. Jedan od načina je da tretirate drugu njivu koja ima iste simptome, odnosno potrebe za korišćenjem pesticida koji ste pripremili u rastvoru. Ukoliko je reč o manjoj količini, tretirajte ivice njive koju ste prskali, ili u rezervoar dodajte vodu tako da ravnomerno nanesete pesticid na vašu njivu, ali tako da vodite računa da ne upotrebite veću dozu koja je propisana u uputstvu.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/10/10/zastita-bilja/saveti-kako-koristiti-pesticide/

Објављено у Zaštita bilja

Godinama unazad jedan broj voćara iz Srbije muku muči sa sušom, gradom, manjim prinosom, ali i niskim otkupnim cenama.Zbog toga, u čačanskom kraju tragaju za alternativnim vrstama, pa su se neki od njih odlučili za banane i kivi.

Pre nekoliko godina porodica Genović iz čačanskog naselja Ljubić, na poklon je dobila sadnicu banane. Jedno vreme, biljka je rasla u saksiji, a potom su je zasadili u dvoriše i to na mestu koje je preko celog dana na suncu."Banane brzo rastu, sadnice su gotovo sve od ove godine, tri su prošlogodišnje. Jedan cvet je ove godine bio, imalo je i plodova, ali da li će porasti, verovatno da neće", rekao je Dejan Genović.

Na drugom kraju grada, u Trbušanima, porodica Pavlović, ima nekoliko stabala banane. Poslove oko održavanja banane Milenko je prepustio sinu. Posle konsultacija sa stručnjacima u vezi zaštite, ove godine su se prvi put pojavili plodovi.

"Prethodnih godina je imala veliki list, ali ne i plodove. Uzrok je bio taj što nije bila zaštićena u jesen dovoljno pa je izmrzla. Koliko se sećam, prošle jesen drvo smo zavili sa folijom, možda i sa slamom, ali evo, ove godine smo imali dva cveta i plodove", izjavio je Milenko Pavlović.

Gajenje egzotičnog voća nije novost u čačanskom kraju. Već dve decenije ispred kuće Dragiše Petrovića u centru grada uspeva kivi. Počeo je iz hobija, a sada godišnje ubere više od stotinu kilograma.

"To su bile vrlo male sadnice koje sam nabavio od jednog čoveka iz Čačka. Opstalo je svih pet, četiri ženska i jedan muški, koji služi kao oprašivač. To je jedna vrlo otporna biljka i rađa svake godine između 100 i 150 kilograma plodova, koje nama čisto služe za ličnu upotrebu", kaže Petrović.

"Izdržava niske temperature, mraz praktično ništa ne može da uradi, jedino u rano proleće krajnji mladari ako krenu mogu da budu oštećeni, ali biljka kao biljka izdržava ove naše kontinentalne uslove", naglasio je on.

Hobistima u Čačku na ruku idu i klimatske promene.

Banane su na više mesta donele rod u čačanskom kraju, ali i nadu uzgajivačima da pored kontinentalnog voća postanu uobičajene gajene kulture.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=12&nav_id=1602959

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
subota, 12 oktobar 2019 15:30

Šta tišti vinogradare u Srbiji?

Dušan Janjić, leskovački vinogradar, sa svojom vinovom lozom u ataru sela Živkovo i Rekovac, menja trend koji postoji već nekoliko godina,da se vinogradi ne obrađuju i napuštaju već postojeći zasadi.

Janjić je zadovoljan ovogodišnjim rodom, a i procene stručnjaka iz PSSS Leskovac su pozitivne.

“Ova godina je jedna od boljih u poslednjih deset, pogotovo je to sad izraženo pošto od 2013. i delimično 2017. sve ostale godine su bile kišne i nepovoljne za nas vinogradare”, kaže za Jugmediu Dušan Janjić, vlasnik vinograda i vinarije “Stara priča”.“U našim zasadima imamo trenutno aktuelne internacionalne sorte:”Sovinjon beli”,”Šardone”,”Crni Burgundac”,”Merlo”, “Kaberne sovinjon” i “Muskat Hamburg”, ističe Janjić.

“Ukupna površina naših zasada je 27 hektara, od kojih je 13,5 hektara u selu Živkovo,dok je 13,5 hektara u Rakovcu ( Bujanovačka banja) gde nam se nalazi i podrum „Stari dani“ za sada ima 5 etketa (vrsta vina) „DERT“, „Basma“, „Kalabalak“ , zatim „ABER“ i „ALAL“.

Janjić kaže da je tržište , što se tiče broja vina, dosta bogatije u odnosu na ono od pre 30 godina, ali se na njemu nalaze vina različitog kvaliteta i porekla.

“Inostrana vina boljeg kvaliteta uglavnom su cenovno nedostupna velikom broju ljubitelja vina i na jugu Srbije skoro da ih nema. Južna Srbija je još uvek veliki potrošač makedonskih vina”, ocenjuje Janjić.“Od velikih podruma ostao je još samo “Rubin” dok su ostali vinarski giganti, poput “Navipa”, “Vršačkih vinograda”, “Župe”, uglavnom izgubili trku sa jeftinim vinima iz Makedonije. Na tržištu se sve više pojavljuju vina manjih proizvođača iz Srbije, od kojih su najpoznatiji „Radovanović“, „Kovačević“, „Aleksandrović“, ocenjuje Janjić.

On dodaje da je pojavom manjih vinarija Srbija krenula putem tradicionalno razvijenih vinarskih zemalja, Francuske, Italije, Portugalije, Španije.

“Pad površina pod vinogradima je vidljiv u svim vinogorjima Srbije”,ocenjuje Janjić.“Vinogradarstvo prati sudbinu čitave poljoprivrede u Srbiji i neophodna je dugoročna strategija države prema poljoprivredi i vinogradarstvu. Vinogradari iz nama susednih država Makedonije i Bosne i Hercegovine imaju redovne godišnje subvencije u proizvodnji grožđa od 500 evra po hektaru,što kod nas nije slučaj”.

“Kod nas kao i u svetu trenutno je trend vina koja su zadržala arome grožđa, odnosno mirišljava vina, tu pre svega mislim na muskatne sorte poput naše Tamjanike”, kaže Janjić.

“Ova godina je bila u celini dobra za vinogradare, suša u razvojnim fazama, a naročito u sazrevanju odgovarala je vinovoj lozi. Prinosi su od 6 do 7 tona po hektaru za vinske sorte i do 12 tona za stone sorte. Što je rod manji to je kvalitet grožđa bolji“, ocenjuje stručni saradnik za voćarstvo i vinogradarstvo PSSS Leskovac Aleksandar Mitić.

Izvor:https://jugmedia.rs/vinogradarstvo-prati-sudbinu-citave-poljoprivrede-u-srbiji/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
subota, 12 oktobar 2019 14:56

Carski sir za carske trpeze i gurmane!

Ovog vikenda u beogradskom Domu omladine održava se jubilarni 10. Balkanski festival sira. Na tri nivoa izlagači su se potrudili da ponude posetiocima više stotina autohtonig vrsta sira iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Francuske... A gde je sir tu je i vrhunsko vino i delkatesi, ali i najrazličitije poslastice od sira, kao i najneobičnije kombinacije ukusa. Ukoliko nikada ranije niste probali sir sa medom ovo je jedinstvena prilika da isprobate i ovaj neobičan ukus koji neće ostaviti ravnodušnim ni najprobirljivija nepca.

Pored uobičajenog kravljeg sira na sve moguće načine (od dimljenog kačkavalja do sira sa suncekretom, susamom, ljutom paprikom...) i na ovom festivalu najviše je bilo proizvođača koji su ponudili najrazlličitije ukuse kozjeg sira i to sa tartufima, aronijom, ljutom paprikom, crnim pivom, ali i bundevom...

Ipak, našu pažnju posebno je privukao Carski sir koji bez problema može da se nađe na trpezama bilo kod evropskog dvora. Naravno, ovaj sir dolazi iz nekadašnje srpske prestonice  - Smedereva.

- U pitanju je izuzetno jak i pikantan sir koji može da se služi na crskoj trpezi, pa zato i nosi to ime. To je kravlji sir koji je star dve ipo godine. U pitanju je jak,  intezivan i punomasni sir sa više od 50 posto masti i suve materije. Ovaj sir nema rok trajanja, praktično ne može da se pokvari i što je stariji to je jači, intezivniji i bolji - objasnio je Dušan Jovanović iz smederevske sirane "Jovanović".

I taman kada smo pomislili da ne može bolje od ovoga oni su nam ponudili da probamo Carski sir sa aronijom. 

- Isprobavali smo i mešali različite ukuse, ali se ispostavilo da je dobitna kombinacija pomešati naš sir sa aronijom. Posetioci su zadovoljni, ali kako je u pitanju izuzetno jak sir ljudi ga ili vole ili ne, nema ravnodušnih - dodaje Dušan Jovanović.

Pored vrhunskih sireva posetioci su mogli da probaju i saznaju koji sir najbolje ide u koje vino, zašto su pršuta i sir idealan spoj, ali i da se zaslade kolačima na bazi sira. 

Umesto zemlje gosta ovog puta posebno mesto, a u čast jubileja festivala, zauzeo je čuveni Pirotski kačkavalj. Uz jedinstven ukus ovog sira preporučuje se pirotska Peglana kobasica kao vrhunski delikates ovog kraja. Piroćanci ovog puta nisu čuvali tajnu pripreme Pirotskog sira, pa su nastavnici i učenici srednje Mlekarske škole "Dr Obren Pejić " iz Pirota na licu mesta su pokazivali kako se priprema jedan od najčuvenijih srpskih sireva.  

Jubilarni 10. Balkanski festival sira traje dana i sutra u Domu omladine. 

 

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31