Чланци поређани по датуму: utorak, 08 januar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Početak Nove godine prilika je da se sumiraju poslovni rezultati iz protekle godine i izraze očekivanja šta se očekuje u ovoj godini.Tako je i u poljoprivredi, jer je rod žita, kukuruza, soje, suncokreta… skinut s oranica 2018. i uveliko se trguje, premda nizak vodostaj Dunava kvari ugovorene poslove ka inotržištu.

U žetvi 2018. podsećamo, pšenice smo dobili 3,3 tona, kukuruza smo obrali sa 900.000 hektara i u čardake smestili oko 7,2 miliona tona zlatnog zrna. Suncokreta smo proletos posejali na do sada ne zabeleženih 250.000 hektara i ostvarili prosečan prinos od 3,1 tone po hektaru. Sa zalihama iz 2017. soje smo imali oko 900.000 tona. Od roda iz 2018. godine smo nešto već i zaradili plasirajući ga na inotržište, pa direktor Poslovnog udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da smo prodali svih 120.000 tona uljane repice i zaradili 45 miliona evra. – Odlično ide i prodaja soje za Rusiju, a kada se vodostaj Dunava podigne krenuće da se ostvaruju i ugovori o prodaji soje u Nemačku. Tona soje sada se kreće 320 i 340 evra – navodi Saković i kaže da se očekuje da se od soje zaradi stotinu miliona evra.

- Još nije krenuo izvoz našeg žita za Egipat, premda je bilo najavljeno da se posle 30 godina srpska pšenica nađe na tržištu najvećeg svetskog kupca u decembru 2018. godine. Sada su predviđanja da put Egipta naša pšenica krene krajem januara – kaže Saković, navodeći da je egipatska delegacija odložila dolazak zbog snega.

Žita smo, kaže Saković, do sada prodali između 800.000 i 1.000.000 tona, ali je zbog niskog vodostaja Dunava trgovina bila zaustavljena, pa sada predstoji dalji plasman jer za domaće potrebe treba oko milion i po tona. Očekivanja su, kaže Saković, da ćemo za višak pšenice, od oko 1,7 miliona tona, koji imamo za prodaju, zaraditi 290 miliona evra. Od kukuruza se previđa najveća zarada - 380 miliona evra. Imamo viška oko tri miliona tona računajući i zalihe u prelaznom periodu. Ali i tu vodostaj Dunava kvari trgovanje pa se očekuje da od Nove godine, poslovi oko prodaje kukuruza krenu nabolje.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je nedavno da će izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u prošloj godini biti na nivou iz 2017. godine kada je izvezeno robe u iznosu od 3,9 milijardi evra. Po njegovim rečima ova godina biće bolja za plasman u inostranstvo jer imamo mnogo robe za izvoz, primarne, ali i finalnih proizvoda.

Ministar Nedimović je uverenja da Srbija ima potencijal da u kratkom roku dosegne izvoz hrane od pet milijardi evra, ali i da postoji prostor da se ta cifra dodatno uveća. - Investiranje u poljoprivredu i prehrambenu industriju biće povećano nakon usvajanja izmena Zakona o ulaganju, koje dozvoljavaju sektorski pristup – naveo je Nedimović.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/samo-od-ulane-repice-vec-stiglo-45-miliona-evra-05-01-2019

Објављено у Industrijsko bilje

Zadrugarstvo pokazuje da udruživanje ima perspektivu, ocenili su državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Darko Božić i predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović.

"Postižu se bolje cene proizvoda, bolji su uslovi poslovanja za seljake, obnoviće se sela, i omogućiti i mladima da ostanu u tim sredinama", kaže Božić.

Važno je što je zadrugarstvo ponovo prepoznato, rekao je Mihailović.

"Zadruge kod nas imaju neku tradiciju, sada nas je i država prepoznala, najznačajnije je da su svi uključeni u projekat zajednički udruženi doprineli da on ima rezultate, i to već drugu godinu na izmaku", objasnio je.

Božić je ocenio da je 2018. bila uspešna godina u pogledu formiranja novih zadruga.

"Ima više od 330 novoformiranih zadruga, možemo biti optimisti da ćemo u 2019. doći do 500 zadruga", dodao je on.

Božić je objasnio da je dosta zadruga, naročito u ruralnim sredinama, vezalo se uz stočarstvo, pa je povećan broj stoke i plasman preko zadruga.

Mihailović kaže da je osnovni cilj da se dobije kontinuirani proizvod.

Rezultati o uspešnosti zadrugarstva očekuju se tek od 2019, a za sada je poznato da jeste zabeležen neki poslovni rezultat.

Gosti navode da od severa Vojvodine do juga Srbije ima dobrih primera, i dodaju da je najviše zadruga koje se bave stočarstvom dobilo sredstva, ali da je veliki broj dobrih primera.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/vi%C5%A1e-od-330-novih-zadruga-otvoreno-u-2018-godini

Објављено у Agroekonomija

Supružnici Sanja i Raša Rajić, iz Strmostena kod Despotovca, do pre pet godina bavili su se klasičnom poljoprivredom, a onda su registrovali "Poljoprivredno gazdinstvo Rajić". Računicu su našli u proizvodnji rakija i likera, slatka od šumskih jagoda, dunja, divljih trešanja, pa vrganja i drena u salamuri, sirupa od svih vrsta voća i raznih tinktura. Jedinstveni su po proizvodnji lukovica sremuša u posebnom rastvoru, koje mogu da se koriste za pripremanje hrane ili za salatu, kao i po tinkturi od lista i korena sremuša, koji je čistač organizma, ali je odličan i za snižavanje krvnog pritiska i holesterola. Njihov najnoviji proizvod je čips od jabuka.
- Pravimo ga od jabuka ajdared, zlatni delišes i greni smit. Iseckamo jabuke na mašini, izvadimo semenu ložu i osušimo u sušari. Zavisno od vrste, jabuke se suše sedam-osam sati. Od 25 kilograma jabuka dobijemo oko tri kilograma čipsa. Još ne znamo kako će kupci da ga prihvate - kaže Raša.
On dodaje da su se za ove proizvode opredelili zbog razvijenog turizma u opštini, što im je omogućilo da ih prodaju na tezgi u izletištu Lisine. Divlje voće beru na planini Beljanici, pa od aprila do novembra koriste svaki trenutak za berbu. Imaju 200 sadnica šumskih jagoda i šljive na 30 ari. U planu im je da zasade šljive stenlej na 25 ari i borovnice na 10 ari.
- Najteže mi je da skuvam slatko, likere i po dvadesetak litara sirupa od aronije, borovnice, dunje, maline, kupine, zove, višanja i koprive. Saša sve flašira, donese, prinese. Naš trinaestogodišnji sin Đorđe nam pomaže kad ne ide u školu - kaže Sanja.
Rajići navode da im se taj posao isplati više od klasične poljoprivrede i da ko jednom kupi njihov proizvod, postaje stalna mušterija.
Rajićima mnogo znači što su dobili subvencije od 65 odsto za kupovinu sušare, kapaciteta 200 kilograma za 24 sata, ali im nedostaje još jedna sušara, mnoge mašine i veće tržište. Ako to obezbede, Đorđe bi mogao da nastavi posao, a Raša bi mu bio "vetar u leđa".

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:770253-Cips-od-jabuka-iz-Strmostena

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31