Чланци поређани по датуму: petak, 04 januar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Božić je, tumači crkva, najradosniji narodni i porodični praznik, jer je tada u Vitlejemu rođen Isus Hrist, po hrišćanskom verovanju sin Božji – Spasitelj sveta. Njegovim rođenjem započela je hrišćanka era. Božić se proslavlja od apostolskih vremena i prva proslava Božića o kojoj postoji zapis bila je u Rimu 354. godine. Dan Hristovog rođenja je za hrišćane praznik rađanja novog života, praznik dece i porodice, što najbolje objašnjava smisao verskih obreda i brojnih narodnih običaja čiji je cilj da se sačuva i uveća porodica i imetak domaćinstva. Otuda su o prazniku obavezna miroboženja kada se ukućani, po povratku iz crkve sa jutrenja ili praznične liturgije, a pre ručka ljube po tri puta i izgovaraju „Mir Božji, Hristos se rodi“. Božić je i praznik pomirenja, pa svi koji su bili u zavadi treba da se pomire na Badnji dan.
Pravoslavlje koje dominira istočnim hrišćanstvom drži se izvornih učenja nastalog u doba Isusa Hrista iz vremena nepodeljene hrišćanske crkve. Po ovom učenju proslava Božića traje tri dana. Prvi dan je najznačajniji i najbogatiji raznim običajima. Postoje razlike i sličnosti proslave Božića kod pravoslavnih naroda, čak u razlike u pojednim krajevima iste zemlje, ali je liturgijski i molitveni deo isti za sve.
Po narodnoj tradiciji prvog dana Božića ne odlazi se u goste i ne primaju se gosti, osim polažajnika koji se posebno dočekuje. Obično je to mlađi, stasiti muškarac, batlija kojeg prati sreća i on simbolizuje mudrace sa Istoka koji su se poklonili novorođenom Isusu Hristu. Polažajnik čestita praznik domaćinu i daruje domaćinstvo s parom, zatim „džara vatru“ i izgovara:“Koliko varnica toliko parica, sreće, zdravlja, ljubavi i ostvarenih želja...“, a ukućani odgovaraju „Amin, Bože daj“. Polažajnik je celodnevni gost koji se ispraća sa darovima: košuljom, čarapama i božićnim kolačima i ovaj običaj se zadržao još jedino kod Srba. Od Božića, kada se i zavađeni mire pa do Bogojavljanja (19. Januara) običaj je da se ljudi pozdravljaju rečima:“Hristos se rodi“ i otpozdravljaju „Vaistinu se rodi“.
Božić obilije brojnim narodnim običajima koji imaju za cilj da zaštite domaćina i ukućane i daruju domaćinstvu napredak. Jedan od tih običaja koji se praktikuje u seoskim domaćinstvima u pojednim delovima Srbije je – darivanje vode. Naime, pre izlaska sunca bunar ili izvor posipaju se žitom i kite, potom se zahvata voda u koju se stavlja bosiljak, crvena jabuka i pupoljak drena „radi zdravlja“. Tom vodom majke ujutru na Božić umivaju decu, a običaj je da ukućani pojedu i po pupoljak drena i popiju malo te „nenačete vode“ kako bi tokom cele godine bili zdravi kao dren. Postoji verovanje da je dobro na Božić započeti neki posao kako bi ukućani i domaćinstvo bili napredni i bogati tokom cele godine. Započinjanje posla je simbolično, jer se na Božić kao i na sve druge hrišćanske praznike koji su obeleženi crvenim slovom u kalendaru važila izričita zabrana rada. Običaj je da se ukućani međusobno daruju na Božić, pa je otuda došlo do verovanja da je Božić Bata pandan Deda Mrazu. Međutim, teolozi to tumače drugačije. Bata u ovom slučaju nije iminica, već označava prezent glagola batati, odnosno koračati, stupati. Božić Bata zapravo znači da Božić (sin Božji) korača, dolazi kako bi doneo radost i blagostanje.
Božićna trpeza je priča za sebe i obilije brojnim običajima koji su vezani za proslavu najradosnijeg hrišćanskog praznika. Pored pečenice, najvažnija je česnica – Božićni kolač koji se mesi u čast Isusa Hrista i simboliše njegovu povojnicu. Srebrni ili zlatni novčić u česnici simbol je zlata kojim je darivano Božje novorođenče. Česnica se lomi isključivo rukama i veruje se da član porodice koji pronađe novčić u svom komadu česnice imati svakojakog berićeta. U nekim srpskim sredinama pije se isključivo crveno vino (simbol Hristove krvi koju je prolio na Golgoti) dok je rakija i drugo žestoko piće strogo zabranjeno „da čeljad ne bi dobila groznicu i da muški ukućani ne bi besneli preko godine.“ U drugim krajevima je pak običaj da se baš na Božić pije kuvana rakija, mada vino ima daleko veću upotrebu, jer „čokot vinove loze i grožđe simbolizuje život i spasenje.“

Izvor:Agrobiznis magazin

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj

 Pravoslavni hrišćani se pripremaju za proslavu najradosnijeg praznika – Božića. Za hrišćane koji koriste julijanski kalendar – Srbe, Ruse, pripadnike Jerusalimske patrijaršije, monahe na Svetoj gori atoskoj na severu Grčke, Eskime i Indijance pravoslavce na Aljasci, božićno slavlje počinje između 6. i 7. januara po aktuelnom gregorijanskom kalendaru oglašavanjem crkvenih zvona, pojanjem božićnih pesama i prvim bogosluženjem. U pravoslavnom svetu julijanskog kalendara još se drže i koptska, sirijska i palestinska pravoslavna crkva kod Arapa, jermenska crkva, etiopska među crncima i indijska pravoslavna crkva kod Indusa.
Božiću prethodi šestonedeljni post, ispovest i pokajanje, a neodvojiv od Božića je prethodni Badnji dan - najsvečaniji od svih predbožićnih praznika. Već u svitanje Badnjeg dana započinju pripreme kako bi se uz posnu trpezu i badnjak započelo pretpraznično bdenije. Na selu je običaj da se u cik zore pucnjem iz prangija objavi polazak u šumu po badnjak, najvažniji ritual pred Božić. Po badnjak u šumu ide domaćin, odnosno glava kuće, a prati ga najstariji sin. Kad odabere odgovarajuće drvo domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti i mora drvo da iseče iz tri zamaha sekire. Badnjak je kod pravoslavaca mlado hrastovo ili cerovo drvo, koje se zajedno sa slamom unosi u kuću. Badnjak predstavlja grane kojima je založena vatra nakon Isusovog rođenja. Slama je simbol jasli u Vitlejemskoj pećini u koju je položen novorođeni Bogomladenac. U slamu se stavljaju novčici simbol zlata kojim je darivan Isus. Na Badnji dan se peče „Božićnjar“, odnosno božićna pečenica koja simboliše jagnje koje su pastiri poklonili Isusu. U Srbiji se najčešće peče prase, ali ima i krajeva u kojima se peče jagnje ili mlada ovca i naziva se „veselica“. Pečenica bi trebalo da bude bez belega i telesnih nedostataka.
Badnjak i slama se u kuću unosi na Badnje veče. Pre toga domaćica je u sito stavila malo pšenice, ali i ostalih žitarica i orahe. Sito stoji ili na stolu ili pored ognjišta. Prilikom unošenja badnjaka domaćin se posipa žitom, što simbolizuje žito kojim je Bogorodica nahranila životinje u štali da stoka ne grizla slamu u kojoj je Hrist ležao. Noseći badnjak domaćin u kuću ulazi kročeći desnom nogom i kvocajući, dok domaćica i deca pijuču za njim kao pilići. Sa malo slame domaćin baca po jedan orah u svaki ćošak sobe što simboliše vladavinu Boga na sve četiri strane sveta. Umesto posipanja žitom danas kao deo ukrašavanja badnje trpeze na stolu stoji posuda sa mladim, tek izniklim žitom.
Običaj „nalaganja badnjaka“ na vatru veoma je star. Deca „džaraju“ vatru, odnosno grančicama raspaljuju vatru u ognjištu uz pregršt varnica i uz iskre izgovaraju:“ Koliko varnica toliko parica, pilića, košnica...“ U nemogućnosti paljenja badnjka, mnogi vernici svoje badnjake danas nose u crkvu gde se kolektivno spaljuju uz crkveni badnjak u porti. Većina običaja vezanih za Badnji dan su veoma stari i potiču još iz paganskih vremena, a crkva im je kasnije dala hrišćansko obeležje.
Nakon što se obave svi ovi rituali, domaćin okadi kuću kao simbol smirne i tamnjana kojim je darivan Bogomladenac i porodica seda za posnu trpezu, pali se sveća od čistog voska. Ona svojom svetlošću simbolično predstavlja Božanstvo koje je bez početka i kraja. Sam Gospod Isus Hrist za sebe kaže:“ Ja sam svetlost svetu... Dok imate svetlosti, verujte u svetlost da budete sinovi svetlosti...“
Badnje veče proslavlja se u krugu porodice. Tradicionalna, posna srpska trpeza ne može da prođe bez pasulja - prebranca. Uz njega se služi satala od rotkve ili kiselog kupsa. Nakon posnog pasulja dolazi riba i najčešće se priprema šaran, oslić, skuša... Badnja trpeza ne može da se zamisli bez voća, a tradicionalno koriste se suve šljive, smokve, te koštunjavo voće orasi i lešnici. Kada je reč o desertu mnoge domaćice prave baklavu, jedan od najpopularnijih posnih kolača. U pojednim krajevima Srbije običaj je da se konzumira beli luk i med, koji su imali amajlijsko značenje. Od pića konzumira se crveno vino, koje predstavlja krv Spasiteljevu kojom je on na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske, čoveka pomirio sa Bogom i spasao ga večne osude i smrti duhovne.
Iznad pećine u kojoj je rođen Isus, u četvrtom veku car Konstantnin i carica Jelena podigli su crkvu – Bazilka rođenja Gospoda Isusa Hrista koja je jedno od najvažnijih hrišćanskih svetilišta. Iz središneg oltarskog dela crkve s leve i desne strane kroz uzak prolaz iznad koga su stalno upaljena kandila ulazi se u kriptu – pećinu rođenja Gospoda Isusa Hrista. Pećina je površine 36 kvadrata, a samo mesto Hristovog rođenja obeleženo je belom, mermernom pločom u čijoj je sredini je četrnaestokraka srebrna zvezda na kojoj na latinskom ispisan tekst:“Ovde je Deva Marija rodila Isusa Hrista“. Ovaj deo pećine pripada rimokatolicima, a drugi deo pravoslavcima. Nekoliko koraka dalje niz tri stepenika silazi se u deo pećine poznat kao Jasle Isusove. To je omanji prostor u kome je kameno korito u kome su se nalazile drvene jasle u koje je Presveta Bogorodica položila novorođenče. Tu su se Bogomladencu poklonili pastiri, mudraci sa istoka: Malihor koji ga je darivao zlatom (kao cara) Gaspar – tamnjanom (kao Boga) i Valtazar – izmirom ili smirnom (kao čoveka i mesiju).
Bazilika rođenja Gospoda Isusa Hrista je za hrišćane najznačajnije svetilište u Vitlejemu koje je dvadesetak kilometara udaljeno od Jerusalima.

Izvor:Agrobiznis magazin

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović najavio je da će u 2019. godini biti raspisano sedam konkursa za sredstva iz pretpristupnih fondova EU za ruralni razvoj u Srbiji - takozvani IPARD program.

"Novac će biti namenjen za nabavku traktora i mehanizacije, kao i za prerađivačke i skladišne kapacitete", kazao je Nedimović u intervjuu agenciji Beta i dodao da očekuje "eksploziju zahteva poljoprivrednika u 2019. godini".

On je naveo da je u 2018. bilo raspisano pet poziva za sredstva iz tog fonda, tri namenjena nabavci traktora i mehanizacije, a dva za izgradnju skladišta i prerađivačkih kapaciteta.

"Za prva tri poziva bilo 503 aplikacija, a do sada je izdato 304 rešenja i biće potrošen sav novac koji je namenjen za traktore i mehanizaciju. Sa tih 304 rešanja imamo više od 45 miliona evra akumuliranog novca", rekao je Nedimović.

Prema njegovim rečima, spremaju se i prve isplate.

"Prvi put će 2019. srpski poljoprivrednici dobiti evropski novac direktno u ruke", istakao je Nedimović.

On je izrazio zadovoljstvo odzivom poljoprivrednika na konkurse i kazao da je u Srbiji za nabavku traktora bilo dva puta više zahteva nego što je bilo sredstava na raspolaganju.

"Uporedna analiza sa zemljama sličnim Srbiji, koje nisu još članice EU, a koriste sredstva IPARD-a, pokazuje da su imale tri puta manje zahteva po jednom konkursu od Srbije", kazao je Nedimović.

Iz pretpristupnog fonda za ruralni razvoj do 2020. godine srpski poljoprivrednici mogu da dobiju ukupno 175 miliona evra.

Nedimović je naveo i da domaća prehrambena industrija može da računa na nove pogodnosti nakon što bude potpisan novi ugovor o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske unije, što bi trebalo da se ozvaniči prilikom predstojeće posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji.

"Biće tu još roba kojih nije bilo na prethodnoj listi. Spisak roba će biti značajno proširen, mislim na ono što iz Srbije može da se izveze", rekao je on i precizirao da se pored ostalog radi o sirevima, rakiji, duvanu.

U Srbiji se, kako je kazao, u ovom trenutku realizaciju 22 projekta iz oblasti prehrambene industrije, a radi se o malim prerađivačkim kapacitetima, koji su se prijavili na konkurs Ministarstva poljoprivrede i dobili zemljište po pravu prvenstva zakupa, uz obavezu da izgrade fabrike.

Nedimović je naveo i da će nova uredba o podsticaju prehrambene industrije podsticati ulaganje u tehnologiju, opremu i one firme koje bi mogle da imaju tržište i neće se bazirati samo na broju otvorenih radnih mesta.

"Sa do 20 odsto vrednosti investicije prvi put će biti podsticajni delovi prehrambene industrije koji imaju tražnju na domaćem i svetskom tržištu", rekao je ministar poljoprivrede i precizirao da se pre svega radi o preradi voća i povrća, goveđeg i ovčeg mesa, žitarica.

Nedimović je najavio i da se Srbija sprema da u 2019. počne prestanak vakcinacije protiv klasične kuge svinja.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo poljoprivrede se sprema za prestanak vakcinacije na delovima teritorije, ali nije mogao da precizira koje oblasti će najpre biti oslobođene te preventive.

Nedimović je ipak naveo da oblast oko Fruške gore neće biti oslobođena vakcinacije u 2019. godini, jer je to prostor visokog rizika koji će i dalje biti pod monitoringom.

On smatra da ne treba žuriti sa naglim ukidanjem vakcinacije sve dok rizik od te bolesti postoji.

Nakon što se vakcinacija ukine na čitavoj teritoriji Srbija, Nedimović očekuje monitoring Evropske komisije koji će trajati dve do tri godine i tek nakon toga bi srpskim proizvođačima bilo omogućeno da izvoze svinjsko meso na tržište Evropske unije.

Izvor: https://naslovi.net/2019-01-03/beta/nedimovic-u-2019-sedam-konkursa-za-sredstva-iz-ipard-fondova-video/22750735

Објављено у IPARD

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević izjavio je da će u 2019. godini agrarni budžet Vojvodine doneti više novca poljoprivrednicima, biti "najefikasniji i najefektivniji", a iznosiće 6,3 milijarde dinara.
Radojević je na konferenciji za novinare u Novom Sadu najavio i da će rebalansi budžeta, koji se očekuju tokom godine, značiti i dodatna sredstva za poljoprivredu Vojvodine.

On je rekao da budžet za poljoprivredu u 2019. godini "jeste nominalno nešto manji", ali da je koncipiran "nejefektivnije do sada kada su u pitanju tekuća davanja tokom budžetske godine".

Dodao je da je obezbeđeno više sredstava za registrovana poljoprivredna gazdinstva.

Kazao je i da su realizovane sve preuzete obaveze kroz budžete u 2017. i 2018. godini, te da se u 2019. godinu ulazi "sa 96 posto operativnim agrarnim budžetom".

"Dakle, realizovali smo sve započete projekte iz prethodnog perioda i sveli smo na minimum sve preuzete obaveze iz 2018. godine", istakao je Radojević.

Кada je reč o programu za zemljište, za ove namene planirana su sredstva u visini 1,5 milijardi dinara, u okviru kojih je 77 miliona dinara preuzetih obaveza, tako da će Sekretarijat nastaviti sa svim merama iz prethodne godine, a to su izdvajanja za registrovana poljoprivredna gazdinstva i lokalne samouprave.

Nova mera u okviru programa za zemljište odnosiće se na finansiranje dobrovoljnih vatrogasnih društava, za čega je planirano 40 miliona dinara za nabavku nove opreme i novih vatrogasnih vozila.

Za program za razvoja sela u narednoj godini planirano je 668 miliona dinara ili 35 odsto više sredstva nego 2018. godine, a za podršku mladim poljoprivrednicima do 40 godina izdvojeno je 250 miliona dinara, odnosno 25 posto više za startap programe nego prethodne godine, rekao je Radojević.

Sekretarijat će, kako je rekao, nastaviti i ulaganja u visokoobrazovne institucije i srednje poljoprivredne škole u cilju unapređivanja obrazovanja i podizanja kvaliteta dualne nastave.

Budžetski fond za vode je planiran na nivou 3,7 milijardi dinara, čiji se deo odnosi za konkurse namenjene lokalnim samoupravama za izgradnju i rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže, a deo na poslovanje JVP Vode Vojvodine.

U okviru programa za šume, biće nastavljene podsticajne mere iz 2017, i to za izgradnju i rekonstrukciju šumskih puteva, pošumljavanje i unapređivanja rasadničke proizvodnje.

Radojević je naveo da je za program u oblasti lovstva izdvojeno nešto više sredstava nego 2018, i da će biti nastavljena podrška nabavci terenskih vozila za rad lovačkih udruženja.

On je pozvao vojvođanske poljoprivrednike da konkurišu za sredstva Sekretarijata za poljoprivredu, koja će im biti na raspolaganju već krajem januara.

Izvor:http://www.novimagazin.rs/ekonomija/pokrajinski-sekretar-najavio-efikasniji-agrarni-budzet-vojvodine

 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31