Чланци поређани по датуму: subota, 12 januar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Sa novom godinom praksa je da na snagu stupaju određene zakonske odredbe. Tako je ove godine započela registracija od strane poslodavaca koji su dužni da prijave i odjave sezonske radnike. Ovo će ujedno biti i osnov za formiranje poreske prijave za angažovane radnike. Agrobiznis magazin istražuje šta će ovo zapravo značiti, kako za firme tako i za poljoprivredna gazdinstva.  Prijava treba da sadrži jedinstveni matični broj građana(JMBG), ime i prezime a sistem je napravljen tako da se automatski pravi poreska prijava. Kako saznajemo, jedina obaveza poslodavca je da navede kada će radnik biti angažovan dok radnici neće imati nikakve obaveze. Na ovaj način zaboravićemo na klasične ugovore u pisanoj formi a radnik će moći da zahteva od poslodavca da mu se izda potvrda o radu. Na ovom poslu pored državnih organa radili su i predstavnici NALED-a koji su realizovali projekat „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika“. Za Agrobiznis magazin govorila je Tisa Čaušević, savetnica za regulatornu reformu u NALED-u:

Koliko će koštati porezi i doprinosi po jednom danu angažovanja?

Analize pokazuju da trenutno 95% sezonskih radnika u poljoprivredi radi „na crno“ bez ikakvog ugovora, što znači da ne ostvaruju prava koja proističu iz radnog odnosa poput prava na socijalno i penziono osiguranje i osiguranje od povrede na radu. Pre uvođenja elektronskog sistema prijave sezonskih radnika, za proceduru prijave i odjave jednog sezonskog radnika poslodavac je trošio 5 sati mesečno, Takođe, mesečni izdaci poslodavaca na ime poreza i doprinosa po sezonskom radniku su u proseku iznosili 10.200 RSD. Novim zakonskim rešenjem ukupna cena poreza i doprinosa po radniku po danu računa se u odnosu na minimalnu zaradu koja se određuje svake godine. To trenutno iznosi nešto manje od 300 dinara, odnosno oko 6.000 dinara mesečno za jednog radnika.

Da li se pod obavezom prijavljivanja podrazumeva i volonterski rad odnosno pomoć komšije –komšiji i kako se to tretira?

Zakon se primenjuje samo na sezonske poslove za koje se naplaćuje novčana naknada u sektoru poljoprivrede, ribarstva i šumarstva. Komšijska ispomoć, narodne-seoske mobe i ostale vrste pomoći koje ne podrazumevaju novčanu naknadu, ne podležu ovom zakonu.

 

Da li su ovim propisom obuguhvaćeni članovi porodice i familije?

Svi članovi porodice ili familije, koji obavljaju sezonske poslove koji ne podrazumevaju novčanu naknadu,  nisu obuhvaćeni ovim propisom.  

Detaljnije u narednom izdanju Agrobiznis magazina.

Informacije o pretplati: 0692211049

Објављено у Finansije

U želji da vam predstavimo tradiciju našeg podneblja, put nas je odveo do Grčke gde smo sreli jednog od najpoznatijih ikonopisaca ove zemlje ali i širom sveta. Njegova dela  nalaze se širom Grčke, Poljske, Francuske, Italije, Finske, Španije i Portugalije. Za sada ništa njegovo nemamo u Srbiji sem jednog portreta monaha svetogorca  koji se nalazi u privatnom vlasništvu. Reč je o profesoru Kostasu Ksenopulosu, predavaču na Teološkom fakultetu u Solunu i brojnim drugim univerzitetima.

Lopta koja je našem sagovorniku donela nesvakidašnje iskustvo i poznanstvo duboko je urezana u sećanje našeg sagovornika „Sa četrnaest godina iz sirotišta sam došao na Svetu Goru da učim i sa namerom da se zamonašim. Ni slutio nisam da moj plan neće biti ostvaren. Nakon deset godina provedenih na Svetoj Gori gde sam bio iskušenik i predavač po nagovoru Svetog Pajsija vratio sam se svetovnom životu i osnovao porodicu“. Profesor Kostas sa sjajem u očima nam je ispričao dogodovštinu njega kao dečaka na Svetoj Gori: „Igrali smo se loptom koja je u jednom trenutku odletela prema monaškoj ćeliji tada Oca Pajsija koga nisam poznavao. On je izašao i rekao mi „Kostice, molim te, pazi da lopta ne upadne u ruzmarin“. Ni tada ni danas nisam siguran kako je mogao da zna moje ime jer se do tada nismo poznavali. Kasnije sam saznao da se ispod ruzmarina nalazi grobno mesto jednog ruskog monaha čija je želja bila da se to mesto ne obeležava drugačije“. kaže nam profesor Ksenopulos.

Nakon više susreta sa profesorom saznao sam da je sa starcem Pajsijem izlivao matricu odnosno  otisak koje su utiskivane u drvo i imali su na sebi motive Svete Gore i pravoslavlja. Moj zadatk je bio da nacrtam a otac Pajsije je pravio kalup Neki od njih su i danas u kabinetu profesora zajedno sa literaturom iz celog sveta. Cela jedna polica popunjena je knjigama, mahom na srpskom jeziku a tiče se ikonopisa našeg podneblja. U njegovom domu se nalaze kopije ikona iz naših manastira.

Kao dečak maštao je o tome da jednog dana bude vladika. Međutim, još tada Sveti Pajsije na jednom od časova u razgovoru sa ostalom decom rekao je ne, Kosta će biti poznat širom sveta, biće profesor. I tako danas profesor Ksenopulos ima porodicu, čedtvoro dece i predaje ikonopis. Širom sveta radi njegovih četiri hiljade učenika. Za svoj rad nagrađen je medaljom UNESCO i brojnim odlikovanjima među kojima su svakako najznačajnija ona koja je dobio od patrijaraha Aleksandrijskog Teodoros  III i konstantinopoljskog  Vartolomeja.

Zajedno sa sinom radi i mozaike i ikonopis  a u svojoj radionici u Katarini koja se nalazi na sat i po od Soluna  ikonopiše za manastire širom sveta. Među brojnim radovima dominiraju portreti svetogorskih otaca a među njima je i nekadašnji iguman manastira Hilandar otac Mitrofan.

„Na moj rad, pored Svetog Pajsija, veliki uticaj imali su i drugi monasi Svete Gore, starci koje sam naslikao i sa kojima sam razgovarao. Da bih preuzeo neke radove sa Svete Gore koje sam uradio tokom mladosti morao sam da uradim nove koji su tamo ostali“ kaze za Agrobiznis magazin profesor  Ksenopulos.

U radionici profesora Kostasa zatekli smo Dveri koje će biti postavljene na Svetoj Gori a radi ih po narudžbini jednog monaha svetogorca u akrilnoj tehnici. Inače, on radi i jajčanom tehnikom, olovkom i drugim bojama.

U Katarini gde se nalazi radionica profesor nema mnogo učenika ali kaže da su talentovani. Međutim, drago mu je da dosta studenata Teološkog fakulteta kojima predaje nakon završenog fakulteta postanu ikonopisci. Pošto jer znao da dolazimo iz Srbije za Njegovu Svetost Patrijarha srpskog gospodina gospodina Irineja naslikao  je čestitku za Božić koju smo predali našem Patrijarhu.

Sin prof. Ksenopulosa krenuo je očevim stopama

Rečima sa ne može opisati sa kojom energijom ovaj umetnik pravoslavlja podučava svoje učenike. Imali smo prilike da prisustvujemo i času ikonopisa gde je njih sedam slikalo sedam različitih dela, ikona i portreta a on je svakom od njih na svokom različitom delu pokazao kako treba da urade. Da bi uprostili šta želimo reći to bi bilo nešto slično kao da pišete sedam tekstova u isto vreme na različitu temu. Posebnoo nam je bilo drago jer nas je profesor ugostio u svojoj kući u koju kada uđete odmah sa vrata ugledate portret Svetog Pajsija za kojeg nam je rekao da ga je naslikao mesec dana nakon  upokojenja bez gledanja u fotografije. Naspram ovog portreta naslikao je na zidu Bogorodicu Isusa Hrista, a kao detalj pokazao nam i predstavu njegovog sina kako čuva koze. U osnovi ovog dela nalazi se ugrađeno kamenje sa Sinajske Gore. Mogli bi sati i sati da se sede kako bi gledali u ovo delo profesora Ksenopulosa velikog umetnika ali i divnog čoveka koji sa radošću govori o pravoslavlju, ljubavi i monasima Svete Gore.

 

Објављено у Nagrade i priznanja

Konditori i proizvođači dečje hrane i sladoleda uštedeće 700.000 evra u ovoj godini, vest je koju su preneli svi mediji. Proizvođači dečje hrane u Srbiji, kao i proizvođači sladoleda i konditori, zahvaljujući uspešnoj inicijativi Privredne komore Srbije, od 1. januara oslobođeni su dažbine za mleko u prahu, što će im u 2019. godini doneti uštede veće od 700.000 evra.

Međutim nameće se pitanje, da li je ovakva odluka i zaslužena imajući u vidu da su isti ti konditori smanjli gramažu svojih proizvoda. Tako sada umesto nekadašnjih 100 grama, čokolade u Srbiji, u većini slučajeva iznose 80 i 90 grama, a pakovanja od 200 grama sada nisu veća od 160 grama. Nameće se realno pitanje zašto su konditorima odobrene ove pogodnosti sem za potrebe proizvodnje hrane za decu?

Proveravali smo na policama Evropske Unije gramaža čololada ne samo da je 100 grama za čokolade već se sada po istoj ceni može dobiti i dodatnih 20 grama gratis. Mi smo našli primere čokolada od 93 grama pa čak i 75 grama!

U obrazloženju odluke navedeno je da se mera preduzima radi povećanja konkurentnosti domaće industrije. Nameće se konkretno pitanje: hoće li konkurentniji konditori sada sniziti cene proizvoda pošto im je država izašla u susret zahtevu.

Setimo se samo činjenice da je, jedna od glavnih sirovina u ovoj industriji, šećer jeftiniji duplo nego pre 5 godina kada je cena bila preko 100 dinara. Da li ste od tada do danas videli da je i jedan slatkiš pojeftinio? Ako uzmemo za primer krem banana kompanije SOKO ŠTARK pre dve godine u većini radnji bila je 10-11 dinara danas je možete kupiti eventualno na akciji za manje od 15 dinara.

Ako bi smo bili šaljivi možda konditori vode računa o našem zdravlju i vitkom stasu takoda sada snižavaju gramažu ali ne i cene.

Kako ovaj članak samo može da iznervira već revoltirane potrošače ne ostaje nam niša drugo do da čitamo deklaracije i nosimo digitrone tako da znamo ko je povoljniji.

 

Izvor informacija o cenama pojedinih artikala www.cenoteka.rs 

Објављено у Tržište
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31