Чланци поређани по датуму: četvrtak, 10 januar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Branje paradajza ispred solitera, uzgajanje povrća u vodi ili sejanje farme bilja u sopstvenoj kuhinji polako postaje trend koji se iz svetskih metropola preliva i na Srbiju. Da koncept urbane poljoprivrede, pored zadovoljavanja potrebe za svežom zdravom hranom, može da bude i profitabilan, svedoče brojni primeri, među kojima i malo poljoprivredno gazdinstvo usred Beograda koje je napravila i uspešno vodi Jana Mitrović.

Ova majka troje male dece 2016. napustila je stalan posao ekonomiste u multinacionalnoj kompaniji da bi se posvetila uzgoju mikrobilja - rotkvica, graška, rukole, cvekle, bosiljka, brokolija... - i to u sopstvenoj kuhinji. Hobi i želju da decu hrani zdravo za nekoliko meseci pretvorila je u pravi posao, od koga zavise mnogi renomirani restorani.

- Sve je počelo slučajno. Prvo sam htela da gajim klice, ali kada sam na internetu istraživala kako to da radim, naišla sam na primere uzgoja mikropovrća. Odlučila sam, ipak, time da se bavim pošto je to dobra priča za restorane, jednako je zdravo kao i klice, a i proces uzgoja je bezbedniji. Počela sam sa dve police za biljke u svojoj trpezariji u soliteru. U početku sam bila skeptična da to može da uspe, da će to neko želeti da kupi, ali je moj suprug bio ubeđen da je to prava stvar. Onda sam počela da obilazim restorane po gradu, po principu gerila marketinga, upadala sam u kuhinju i nudila šefovima moje proizvode, ostavljala flajere i uzorke na probu, i polako je jedan po jedan restoran počeo da naručuje - otkriva Jana za Kurir svoje početne korake u biznisu.
Ističe da je posao započela sa uzgojem šest-sedam vrsta biljaka.
- Za taj početak mi je trebalo oko 1.000 evra za osvetljenje, seme, ambalažu, zemlju... Ulaganje se vratilo za dva do tri meseca, do kada sam stekla oko dvadesetak kupaca. U međuvremenu sam prešla u lokal, proširila farmu, zaposlila koleginice koje mi pomažu u sadnji i svakodnevnom razvozu sada već 16 vrsti mikrobilja kojim snabdevam više od sto restorana u Beogradu i Novom Sadu - navodi Jana, dok ekipi Kurira s ponosom pokazuje svoju farmu na kojoj, pored povrća, niče i jestivo cveće. Njeni proizvodi odnedavno su i u maloprodaji u ekskluzivnijim hipermarketima.

- Ima potražnje, ali mora da se radi svakog dana zbog potreba restorana. Ljudi generalno još nisu navikli na ovu hranu, ali pozitivno reaguju pogotovu kad čuju koliko je zdravo, jer mladica biljke ima između četiri i 40 puta veću koncentraciju vitamina nego odrasla biljka - istakla je Jana.
Za uzgoj mikrobilja potrebni su organsko seme, malo zemlje i obična voda. Seme se nekoliko sati potopi u vodu da nabubri, zatim se na suvom drži 24-48 sati, u zavisnosti od vrste, da proklija, a onda zaseje u zemlju. Većini biljaka potrebno je od sedam do 10 dana da narastu za prodaju, a najduže grašku - 15 dana. Restorani ga najčešće koriste za dekoraciju, ali i za spremanje kompletnog obroka.
Ona uzgaja nekoliko vrsta rotkve, grašak, rukolu, brokoli, crveni kupus, cikoriju, pšenicu, bosiljak...
Urbanu baštu začinskog bilja i salatnog povrća pokrenulo je Udruženje za podršku osobama ometenim u razvoju Naša kuća.

Anica Spasov, predsednica udruženja, ističe da je specifičnost njihove bašte, pored toga što u njoj rade mladi sa teškoćama u razvoju, i to što biljke gaje hidroponski, samo u vodi, i što ih osvetljavaju LED lampama, čime se ubrzava njihov rast.
- Pomoću ovih lampi dan se produžava za pet do šest sati, tako da biljke rastu brže - kaže Anica.

Ona veruje da će ovo postati tehnologija budućnosti s obzirom na klimatske promene.

- Za opremanje 50 kvadrata trebalo nam je oko 10.000 evra. Ali kasnije je potrebno samo đubrivo i struja za LED lampe, koje su mali potrošači - navodi Anica.

"Naša kuća" gaji japansku blitvu, japanski ren, bosiljak, majčinu dušicu i drugo začinsko bilje, a uskoro počinju proizvodnju jagoda i čeri paradajza.
Po ugledu na svetske metropole, u Beogradu je 2013. godine osnovana prva zajednička bašta Baštalište.

Ljubitelji zdravog načina života iz prestonice, koji se nikada nisu bavili poljoprivredom, započeli su proizvodnju organskog povrća za sopstvene potrebe na iznajmljenoj njivi u Slancima, koju su podelili na više manjih parcela. Danas Baštalište ima 21 parcelu i tridesetak članova.

- Interesovanje za ovaj koncept urbane poljoprivrede postoji, ali postoje i mnogi izazovi sa kojima se Baštalište susreće - od nepostojanja procedura koje bi nam dale na korišćenje zemljište u javnom vlasništvu, kako je to slučaj u svetu, do izostanka bilo kakve podrše Baštalištu, koje već pet godina opstaje naporima volontera. Iako je bilo pokušaja osnivanja sličnih projekata, Baštalište je i dalje jedina zajednička bašta u Srbiji - navodi Katarina Milenković, osnivač i upravnica Baštališta.

Izvor: https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3185371/beogradjanka-usred-solitera-uzgaja-povrce-i-od-toga-zivi-za-pocetak-treba-1-000-evra-ali-sve-se-vrati-za-2-meseca-foto

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Sezonske radnike u Srbiji, od kojih čak oko 70.000 godišnje bude ilegalno angažovano u poljoprivredi, u 2019. godini izgleda očekuju bolji dani. Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima stupio je na snagu, a pušten je u rad i elektronski portal Poreske uprave zahvaljujući kojem poljoprivredni poslodavci sada mogu svakodnevno da prijavljuju i odjavljuju radnike. Za razliku od ranijeg sistema, kada su za te poslove po radniku morali da utroše pet sati mesečno, sada takva procedura traje ne više od 10 minuta, a njihova obaveza je da to urade svakog dana do 10 časova, jer je jedino do tada odjava prihvatljiva.

Za jedan dan angažovanja radnika troškovi poreza i doprinosa postali su fiksni – oko 300 dinara, odnosno oko 6.000 dinara mesečno za 20 dana angažovanja radnika. Dosad su mesečni izdaci poslodavca na ime poreza i doprinosa po radniku u proseku iznosili 10.200 dinara. Od 2019. svaki radnik ima pravo na penzijsko i invalidsko i osiguranje za slučaj povrede na radu. Za vreme obavljanja sezonskih poslova neće biti izbrisan sa evidencije nezaposlenih i, i dalje će imati pravo da prima naknadu iz fonda za nezaposlene ili socijalnu pomoć. Dobra vest je i to što će na taj način, elektronskim prijavljivanjem sezonca, Srbija konačno dobiti registar sezonskih radnika. To će poslodavcima ubuduće olakšati pronalaženje nove radne snage, a državi pomoći u suzbijanju sive ekonomije.

U NALED-u, koji je u saradnji sa Vladom Srbije i Nemačkom razvojnom agencijom pokrenuo reformu sistema zapošljavanja sezonaca u poljoprivredi, ističu da analize pokazuju da će za period od pet godina polovina trenutnog broja sezonskih radnika iz neformalnog sektora, a ima ih više od 30.000, kao i čak 90 odsto sezonskih radnika prijavljenih putem ugovora o privremeno-povremenim poslovima (njih je oko 3.000) biti prijavljeno preko e-portala zahvaljujući niskim troškovima i jednostavnoj prijavi radnika.

– Troškovi poslodavaca, kao što su uplate poreza, doprinosa i administrativni troškovi, smanjiće se za trećinu, od 316 evra godišnje, koliko su iznosili u doskorašnjem sistemu na 226 evra sa uvođenjem e-portala. Ukupni budžetski prihodi biće veći 15 miliona evra, a formalna zaposlenost će porasti za 33.000 radnika. Oni će imati pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj povrede na radu, a i svim radnicima će teći radni staž – napominje Tisa Čaušević, iz NALED-a, koja vodi projekat „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika”.

Kada je u Srbiji pokrenuta reforma sistema zapošljavanja sezonskih radnika, susedna Hrvatska već je imala svoje načine delovanja u toj oblasti, dajući poslodavcima zakonske olakšice kako bi poboljšali status sezonskih radnika. Tamošnji radnik može da obavlja poslove najviše 90 dana u godini, iznos poreza i doprinosa je fiksan, utvrđuje se na godišnjem nivou. Koristi se sistem vaučera koji prodaje Finansijska agencija, dok sezonci kupuju obrazac koji služi kao ugovor za više sezonskih poslova i na koji se lepe vaučeri za svaki dan rada.

– Naš sistem je ipak napredniji jer je elektronski i ne zahteva nikakve dodatne obaveze – ni za poslodavca ni za sezonske radnike. Jer, u Hrvatskoj država unapred naplati svoje vaučere, a samo angažovano lice mora naknadno da ostvaruje svoja prava, ide u penzioni fond i upisuje doprinos. Kod nas je to urađeno na elektronski način. Angažovani radnik će odmah ostvariti svoja prava, a poslodavac će naknadno obaviti uplatu na mesečnom nivou. U tom smislu, naš sistem je pravedniji i prema sezonskim radnicima i prema poslodavcima – objašnjava Siniša Sekulić, analitičar u Sektoru za IKT Poreske uprave.

Od 7. januara trebalo bi da počne da radi softver za prijavu sezonskih radnika, najavljuju u NALED-u, podsećajući da će poslodavci popunjavati evidencionu prijavu koja se nalazi na portalu sezonskiradnici.gov.rs. Prijava mora da sadrži najosnovnije podatke o sezonskom radniku – ime i prezime, JMBG i dane u kojima će on biti angažovan, odnosno zaposlen u toku jednog meseca. Softver je deo paketa koji će omogućiti punu primenu Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, koji je usvojila skupština 28. juna prošle godine. Kako je predviđeno zakonom, poslodavci će imati obavezu da prijavljuju i odjavljuju sezonske radnike elektronskim putem Poreskoj upravi i to prvog dana angažovanja, a najkasnije do 10 časova pre podne.

Izvor: http://www.politika.rs/sr/clanak/419866/Registrom-smanjiti-sezonski-rad-na-crno

Објављено у Agroekonomija
četvrtak, 10 januar 2019 09:20

Stipendije za postdiplomce poljoprivrede

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Mađarska vlada raspisale su konkurs za studiranje u Mađarskoj za postdiplomce poljoprivrede u 2019/2020. školskoj godini.Tokom dvogodišnjeg trajanja stipendije, oni koji je dobiju moći će da steknu master iz oblasti zaštite bilja, ruralnog razvoja i biznisa i poljoprivredne biotehnologije. Studiranje je moguće na Univerzitetu Panonija, na Georgikon fakultetu i na Sent Ištvan univerzitetu, Fakultetu za ekonomiju i društvene nauke i Fakultetu poljoprivrednih i nauka zaštite okoline. Nastava je na engleskom jeziku. Stipendija tokom studija pokriva aplikaciju, troškove školarine, osnovne uybenike, domski smeštaj, osnovne troškove i zdravstveno osiguranje.

Konkurs je otvoren do 28. februara. Detaljne informacije o prijavljivanju i uslovima mogu se dobiti elektronskom poštom na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Izvor: https://www.dnevnik.rs/drustvo/stipendije-postdiplomcima-poloprivrede-10-01-2019

Објављено у EU fondovi
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31