Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 27 avgust 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Istražni postupci i rezultati ispitivanja zaraženih breskvi i nektarina, koje je nedavno ruska strana vratila Srbiji, biće završeni u toku sledeće nedelje, o čemu će biti obaveštene kolege u Rusiji, rečeno je Sputnjiku u Upravi za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede.

Prvi odgovor im je već prosleđen, kažu u Upravi koja je u međuvremenu naložila detaljnu inspekcijsku kontrolu svih izvoznih objekata da bi se utvrdilo koji su magacini i hladnjače kontaminirani kako bi se obavila njihova dekontaminacija.

Kontroliše se, takođe, i mesto proizvodnje. Svim izvoznicima čije su pošiljke breskvi i nektarina bile zaražene gljivicom monolinijom zabranjen je izvoz do otkrivanja izvora zaraze i otklanjanja utvrđenih nepravilnosti.

Po oceni Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, uzrok je najverovatnije latentna infekcija koja se ispoljila tokom neadekvatnog transporta, bez mogućnost sprovođenja tretmana fungicidima protiv gljivice iz roda monolinija. Jedan od glavnih razloga za pojavu ovog patogena je, kako napominju u Upravi, pojava obilnih kiša koje su padale gotovo svaki dan, čime su se stvorili uslovi za ostvarenje primarnih zaraza i njihovo rasejavanje.

Uprava za zaštitu bilja napominje da je preduzela sve neophodne mere kako bi utvrdila koji su primarni, a koji sekundarni izvori zaraze u pošiljkama vraćenih breskvi i nektarina.

Do sada je, inače, registrovano 3.600 proizvođača i izvoznika voća i povrća i baš zbog tog velikog interesa za izvoz na tržište Ruske Federacije Uprava napominje da koristi sve postojeće inspekcijske kapacitete i kapacitete poljoprivrednih stručnih službi kako bi sertifikovala izvoz.

Ukazano je, međutim, da je neophodna još jača uloga stručnih lica koji će otpratiti ceo proces ugovorene proizvodnje i skladištenja, pogotovo, s obzirom na usitnjenost proizvodnih poseda u Srbiji. Zbog toga je vrlo teško da se sve parcele detaljno isprate i iskontrolišu od strane državnih organa i time obezbede fitosanitarni uslovi za izvoz poljoprivrednih proizvoda, napominju u Upravi.Zato je Uprava za zaštitu bilja predložila čitav set dugoročnih mera sa ciljem da se obezbede fitasanitarni uslovi za nesmetan izvoz ka Ruskoj Federaciji. Posebno napominju da Ministarstvo, sa ruskom stranom, intenzivno radi na usaglašavanju i potpisivanju novog Sporazuma o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja, kao i Protokola o obezbeđivanju dodatnih fitosanitarnih zahteva kod uzajamnih isporuka proizvoda sa visokim fitosanitarnim rizikom. Time bi bili definisani svi budući koraci koji bi olakšali izvoz voća i povrća u Rusku Federaciju, rečeno je u Ministarstvu za Sputnjik.

Srbija je treći izvoznik voća u Rusiju, nakon Turske i Belorusije.

Rusija je, da podsetimo, od 15. avgusta privremeno zabranila uvoz kajsija, breskvi i nektarina iz Srbije, koje su zaražene gljivicom monolinijom. Tada je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao za Sputnjik da je Srbija već izvezla oko 90 odsto te vrste voća i da očekuje da će izvoz biti nastavljen po okončanju analiza svih spornih pošiljki i pošto one budu stavljene pod kontrolu.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/analize/201808261116984133-Srbija-Rusija-izvoz-/

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Kada je pre nekoliko godina Direkcija za poljoprivredu u Šapcu krenula u realizaciju projekta sadnje 160.000 stabala trešanja na oko 200 ha i taj projekat reklamirala kao "hit u Mačvi" niko nije mogao da nasluti da će umesto berićeta i zarade jalove trešnje proizvođačima prouzrokovati gubitke i glavobolje, jer praktično nemaju šta da uberu, a sadnice treba da plate.

Naime, kako pišu Novosti, a prenosi B 92 umesto punog roda, koji je nakon pet godina trebalo da im donese zaradu, njihove najbolje njive su već šest leta zarobljene jalovim plantažama trešanja čija godišnja obrada košta oko 1.000 evra.

Dodatno ih je razočaralo to što je posao trebao da bude izvozno orijentisan i profitabilan.

Podsećanja radi posredstvom Direkcije za poljoprivredu u Šapcu, 160.000 sadnica trešnje zasađeno je na površini od oko 200 hektara. Lokalna samouprava je čak u okviru projekta, koji je reklamiran kao "hit u Mačvi", najavljivala i gradnju centra za pakovanje i doradu voća, kao i kvantaške pijace koja bi bila glavno otkupno mesto.

Međutim, kako tvrdi Radenko Gojković, iz sela Culjković, u kojem je oko 15 ozbiljnih gazdinstava formiralo plantaže na ukupno 10 hektara, ljudi su računali na veću zaradu, pa su rado uzimali sadnice, ali roda gotovo i da nema, baš kako ni ugovorenog i organizovanog otkupa.

Gojković naglašava da je ugovorom precizirano da preuzeti sadni materijal, po ceni od 3,74 evra za trešnju, treba platiti od punog roda, a kako navodi, voćari nemaju šta da uberu.

Osamnaestogodišnji domaćin i student beogradskog FPN-a Nikola Savić, objašnjava da je sadnja počela 2011. godine i trajala je dve godine, a kada je trebalo da trešnje budu u punom rodu, nastao je problem. Voćke u proleće procvetaju, a potom cvet opadne, a roda gotovo da uopšte nema. Savić kaže da pod trešnjom ima oko hektar plantaže, dodajući da su njive zauzete, pa poljoprivrednici ne znaju šta da rade, da li da krče voćnjake ili da plaćaju sadnice.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2018&mm=08&dd=27&nav_id=1435604

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Žetva suncokreta u Pomoravlju, Resavi i Levču u punom je zamahu. Rod je odličnog kvaliteta a i prinosi se visoki, rekli su Tanjugu u Poljoprivrednoj savetodavnoj službi za Pomoravski okrug u Jagodini.Bilo je dosta padavina što je povoljno uticalo na razvoj svih prolećnih kultura u ovom delu Srbije, pa i suncokreta, koji nije tradicionalno najzastupljenija kultura.

Najviše suncokreta je zasejano na parcelama Poljoprivrede - Dobričevo kod Ćuprije.

"Kroz naše oglede sa industrijskim uljanim kulturama, suncokretom i sojom, pokazalo se da im pogoduje ovo područje, a soja podnosi i visoke tempretaure i ova godina im je zaista pogodovala", izjavio je Tanjugu stručni savetnik Miodrag Simić.

"Savetujemo ljudima da seju više suncokreta i ima pomaka, ali još uvek ne u tom obimu kakav bi trebalo da bude", dodao je Simić.

Procenjuje se da je ove godine suncokretom u ovom regionu zasejano oko 3.500 hektara i uglavnom se radi o ugovorenoj setvi za Fabrike ulja u Srbiji.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/zetva-suncokreta-u-punom-zamahu-26-08-2018

Објављено у Industrijsko bilje
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31