Чланци поређани по датуму: sreda, 04 jul 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ponuda za sezonskim poslovima u ovom periodu zaista je bogata, a najviše posla ima u poljoprivredi. Veliki broj sezonaca trenutno je u plastenicima gde se beru paradajz i krastavci, dok se na otvorenom kidaju metlice sa semenskog kukuruza. Od ove godine povećana je i cena radnog sata, pa je zainteresovanih sve više.

Najviše se radi u poljoprivredi, trenutno se bere paradajz, beru se krastavci, sezonaca ima u plastenicima i na otvorenom.

"Zaista nije teško, uslovi su odlični, beremo paradajz i krastavac, sečemo lišće od tog povrća", kaže Rozalija Imre, sezonska radnica.

"Ja sam na pragu šezdesete godine i ako ja mogu da radim, mogu i oni od 25 godina. Jeste malo vruće, nekada pokisnemo, ali nije teško i ne treba da dramimo", kaže Vesna Gogić, sezonska radnica.

Mladi koji su na letnjem raspustu takođe su angažovani na poljoprivrednim poslovima, a posebnu stimulaciju daje im veća dnevnica koja sada iznosi od 180 do 200 dinara po satu što na kraju meseca, ukoliko se radi više od 20 dana, predstavlja sasvim pristojnu zaradu.

"Nisam baš tražila ništa određeno, ali sam zadovoljna ovim poslom. Beremo krastavce i to mi je teže od paradajza, a zanimljivo mi je da šišam paradajz", kaže Viktorija Gomboš, učenica.

Poslodavci su ove godine bili prinuđeni da povećaju cenu radnog sata jer su, u ovom slučaju Kikinđani, u velikom broju odlazili na rad po drugim gradovima, pa je postojala opasnost da će severni Banat ostati bez sezonskih radnika.

Međutim, izgleda da naša omladina još uvek poznaje radne navike, a "stara garda", naviknuta na težak posao, ne bira ni vreme ni mesto.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/bogata-ponuda-za-sezonske-poslove_931406.html

Објављено у Agroekonomija
sreda, 04 jul 2018 08:58

Kretanje cena višnje

Dani višnje i višnjara otkazuju se u više gradova na jugu Srbije. Kako objašnjava Hranislav Stojanović voćar, ali i savetnik za poljoprivredu u opštini Merošine kod Niša, gde je pod višnjom 3.000 hektara, manifestacije se otkazuju, jer proizvođači nisu zadovoljni otkupnom cenom od 25 dinara. Prošlih sezona otkupna cena višanja bila je 70 i 40 dinara po kilogramu, pa ove neki proizvođači čak odustaju i od branja.

Porodica Stojanović jedna je od retkih koja višnje bere kao što se u Italiji skupljaju masline. Uključuje se tresač, skupljeni plodovi čiste od lišća i skupljaju direktno u korpu. Spremne za prodaju. Međutim, na tržištu višnje ove godine.

"Doživeli smo debakl i katastrofu", kaže agronom Hranislav Stojanović.

Dok ih je ranijih godina mučio nizak prinos i loš kvalitet ploda zbog vremenskih nepogoda, sada se bore sa otkupnom cenom od 25 dinara.

"Cena berbe je od 15 do 20 dinara. I gde se tu nađemo mi? To se ne isplati, nema ekonomskog opravdanja. Mnogi proizvođači beru višnju samo zato što sledeće godine neće imati rod", dodaje Stojanović.

Oblačinska višnja smatra se najboljom na svetu. Preživela je minus u martu, mraz u aprilu.

Otporna na zakone prirode, ali protiv zakona tržišta opet gubi, što je u ovom kraju veliki problem. Još jedna računica kaže: 20 odsto svetske proizvodnje višnje je u Srbiji, a 20 odsto srpske u Merošini.

"Mi volimo to, volimo ovaj posao. I kod roditelja sam isto brala, i ovde sam nastavila i moja deca su sada uključena", kaže Brankica Stojanović.

Tako je u skoro svakoj kući u Merošini. Prerađivački kapaciteti, međutim, u ovom kraju nisu u skladu sa proizvodnim. Hladnjaču imaju, među najvećim na Balkanu, ali već četiri godine je u stečaju. Napuštene hale oktužuje korov i gladni psi. Hladnjaču prate i obećanja da investitori dolaze. Poslednja najava ministra – zainteresovani su Mađari.

"Ne mrda ništa to. Ministri se menjaju, državnici, predsednici samo obećavaju i na tome se završava", rekao je Hranislav Stojanović.

Zato su odlučili da završe sa tradicionalnom manifestacijom. Opština višnje ove godine neće organizovati Dane višnje.

"To bi se reklo da je parada pijanstva i kiča. Tu se neki koncert održi, nikad niko nije došao od prerađivača i izvoznika, retko se neko prevari", kaže voćar i savetnik za poljoprivredu Hranislav Stojanović.

Bez prerađivača i izvoza višnjari se snalaze. Upućeni na hladnjače u drugim mestima i manje otkupljivače. Sa cenom od 25 dinara po kilogramu, ima i onih koji višnju ove godine neće brati.

Izvor: http://rs.n1info.com/a401062/Biznis/Problemi-s-visnjama-na-jugu-Srbije.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ratari koji još nisu skinuli ovogodišnji rod pšenice jedva su dočekali sunce da je požanju. Duž puta od Žablja ka Novom Sadu pšenica je već ovršena, ali ima još dosta atara u kojima taj najvažniji posao u poljoprivredi nije ni počeo.Oni koji su skinuli rod, smestili su ga u mlinove, čekajući cenu koja u iščekivanju da se vršidba zahukta treba da bude formirana. Za sada nijedan mlin nije počeo da otkupljuje žito niti plaća rod spram kvaliteta zrna, to jest po klasama.

Direktor udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da će zrno pšenice dobrog kvaliteta biti sigurno plaćeno i da paori čiji je rod kvalitetan ne treba da strepe da neće dobiti više novca za kilogram roda. Tokom vikenda, kaže, pšenicom se trgovalo po 16 i 16,5 dinara, bez PDV-a, uzimajući u obzir baš kvalitet hlebnog zrna, dok mlinari primaju žito po akontnoj ceni po 15 do 16 dinara.

– Nećemo se vraćati na staru priču da li su mlinovi spremni za brze analize, odnosno da li su opremljeni apratima za brzo merenje vrednosti roda – rekao je Saković. – Kao i u svetu, i ovde će biti u primeni trgovanje spram kvaliteta roda. Ovogodišnja žetva je specifična u odnosu na ranije zbog lokalnih pljuskova pa je dug period od trenutka kada su kombajni ušli u njive do sada. 

On je dodao da je, računajući nedelju i ponedeljak, u Srbiji ovršeno 40 odsto ovogodišnjeg roda pšenice, a da je u Vojvodine žetva stigla na polovinu.

Po rečima direktora „Žitoprometa” Predraga Đurovića, žetva je na severu Bačke krenula punom parom pa je tokom samo jednog popodneva primljeno oko 30.000 tona novog roda.

Predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine Miroslav Kiš kaže da je ovogodišnji rod dobar.

– Prisustvo proteina i glutena zadovoljava pekarske standarde, dok je hektolitarske mase malo manja, ali ne u toj meri da utiče na cenu – kazao je Kiš, navodeći da bi kilogram novog roda trebalo da košta 20 dinara, s PDV-om, ali da paori očekuju da će biti između 17 i 18 dinara.

– Merimo kvalitet zrna samo na vlagu, hektolitar i primesu, dok prusustvo glutena i proteina radimo za svoje potrebe – kazao je Đurović. –Hektolitarska masa je nepunih 75 i ne skidamo odbitak do 74, ali novo žito kod kojeg je hektolitarska masa ispod 72 ne primamo.

Dodao je da je vlažnost zrna pristojna, oko 13, a primesa – čistoća 2,5 . „Žitopromet”,što nudi ratarima akontnu cenu od 16 dinara, s PDV-om.

Sudeći po rečima ostalih mlinara, ovogodišnji kvalitet roda će se razlikovati po regionima. U Sremu (okolina Rume) hektolitarska masa bila je samo 64, a vlažnost zrna se kretala između 18 i 19, premda se pšenica smatra suvom kada je vlaga 13.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/psenica-se-ni-ove-godine-ne-otkupluje-po-kvalitetu-03-07-2018

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31