Чланци поређани по датуму: utorak, 03 jul 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
utorak, 03 jul 2018 08:55

Sok od višnje melem za nesanicu

Istraživanja pokazuju da su višnje melem protiv nesanice. Samo dve čaše soka od ovog ukusnog voća dnevno pomoći će vam da brže zaspite. Ova voćka je prirodan izvor melatonina, hormona koji utiče na san i može vam pomoći da se rešite nesanice.

Stres i tropske vreline tokom leta mogu biti okidač su za nesanicu. A, kada se ona ponavlja iz noći u noć, neminovno je da dođu iscrpljenost, pad energije, dekoncentracija, bezvoljnost, glavobolja, vrtoglavica... Da biste poboljšali kvalitet sna, probajte sa alternativnim rešenjima, koja isključuju upotrebu sedativa. Stručnjaci preporučuju sok od višnje, na osnovu istraživanja koje je sprovedeno. 

U studiji koja je to dokazala učestvovale su osobe koje pate od nesanice. U razdoblju od dve nedelje one su svakodnevno pile 500 ml soka od višanja, a u naredne dve nedelje placebo napitak, nalik ovom soku. Svi ispitanici su izjavili da su lepše i duže spavali, kao i da se nisu mučili, nego su odmah zaspali. Rezultati studije su otkrili da sok od višanja može da produži san u proseku za 84 minuta.

Naučnici su objasnili da se to dešava zato što je ova voćka prirodan izvor melatonina, hormona koji utiče na san i pospešuje ga. Sadrži i aminokiselinu triptofan, a ona je takođe odgovorna za kvalitetan san.

 

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/lifestyle.304.html:735270-Sok-od-visanja-za-duzi-san

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Organska proizvodnja je velika razvojna šansa za poljoprivrednike u Srbije, ali domaći proizvođači ukazuju da im je neophodna podrška. U Srbiji je tek 0,4 odsto zemljišta pod organskom proizvodnjom, za razliku od evropskog proseka koji iznosi od pet do šest odsto.

U Srbiji ne postoji nijedna plantaža organskih jabuka, pišu "Novosti". A, postoje proizvođači u našoj zemlji kojima je organska jabuka osnovna sirovina za njihove proizvode. I, umesto da te jabuke nabavljaju u Srbiji, oni su prinuđeni da je - uvoze. Tako, na primer, jedna domaća firma koja proizvodi čips od organske jabuke, prinuđena je da jabuke uvozi iz drugih zemalja i plaća ih 1,4 evra po kilogramu. Reč je o ogromnim novčanim iznosima, a ujedno i velikom potencijalu za domaću poljoprivredu.

Ovim rečima Veljko Jovanović, direktor sektora poljoprivrede u Privrednoj komori Srbije, oslikava samo jedan segment koji karakteriše domaću organsku proizvodnju. On ističe da je u Srbiji je tek 0,4 odsto zemljišta pod organskom proizvodnjom, a vrednost izvoza takvih proizvoda svega oko 20 miliona evra godišnje, što je vrednost izvoza konvencionalnog smrznutog voća jedne kompanije iz Srbije.

U Ministarstvu poljoprivrede navode da u Srbiji postoji potencijal za razvoj organske proizvodnje s obzirom na to da je sedam odsto površina zaštićeno zemljište, idealno za takvu vrstu proizvodnje, dok proizvođači organske hrane ocenjuju da nema uspeha bez znatne podrške države u toj oblasti.

Direktor sektora poljoprivrede PKS Veljko Jovanović rekao je da je organsko tržište u Srbiji na "nivou statističke greške", te da nije povoljno za domaće proizvođače zbog velike razlike u ceni između konvencionalnih i organskih proizvoda i male kupovne moći stanovništva.

On je istakao da se, nažalost, domaći proizvođači bave primarnom biljnom proizvodnjom, najviše žitaricama.

- To nije dobar znak, jer to znači da smo najviše ipak sirovinska baza, a trebalo bi da raste onaj deo koji se odnosi na potencijalnu preradu - upozorio je Jovanović. On, međutim, ističe da je dobro što svaki domaći proizvođač ipak može da nađe tržište za sebe, te da raste broj individualnih proizvođača u Srbiji koji se bave organskom proizvodnjom.

Jovanović je rekao da su kroz program koji PKS sprovodi uz podršku Nemačko-srpske razvojne saradnje (GIZ) nedavno ostvareni kontakti domaćih proizvođača sa kupcima iz Nemačke, te da domaće kompanije sada očekuju i konkretne ugovore.

- Najviše šansi domaći proizvođači imaju na tržištu EU i to zbog njegove blizine, Sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU i potreba evropskog potrošača - ukazuje Jovanović.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević naveo je da organskoj proizvodnji u Srbiji pogoduju klimatski i zemljišni uslovi, te da velika domaća gazdinstva obrađuju sve veće površine, a farmeri uzgajaju sve veći broj stoke.

- Napredovali smo, ali daleko smo od onoga gde možemo da budemo s obzirom na potencijale - istakao je Stanojević, dodajući da Ministarstvo nastoji da promoviše organsku proizvodnju, te da postoji ogroman potencijal za njen razvoj koji iz godine u godinu raste jer domaća velika gazdinstva obrađuju sve veće površine.

Tomislav Knežević iz GIZ-a rekao je da je pre osam godina u Srbiji pod organskom proizvodnjom bilo oko 6.000 hektara, dok je danas više od 15.000 hektara, a da je broj proizvođača u tom periodu sa 1.000 povećan na više od 3.500. Knežević je naveo da je fokus u poslednje dve godine na konkretnoj saradnji sa proizvođačima i podršci izvozu, kao i povezivanju srpskih i nemačkih kompanija. Kada je reč o digitalizaciji poljoprivrede u Srbiji, Knežević kaže i da je prošle godine razvijen softver za praćenje organske proizvodnje, te da je na šest lokacija u Srbiji više od 1.000 proizvođača preuzelo aplikaciju na mobilnom telefonu. Naveo je da je Nemačka najveći bilateralni donator Srbije sa razvojnom pomoći od 1,8 milijardi evra od 2000. godine, te da je prepoznala globalne trendove i potencijale Srbije i radila na kreiranju uslova za organsku proizvodnju u Srbiji.

Vladimir Babić, iz kompanije koja se organskom proizvodnjom bavi od 2012. do danas na 2.000 hektara, kaže da 95 odsto proizvoda - žitarica i uljarica, izvozi kao sirovinu uglavnom na tržište zapadne Evrope, mahom u Švajcarsku, a očekuje i izvoz na rusko tržište do kraja godine.

- Organska proizvodnja je veliko iskušenje za proizvođače i bez ozbiljne podrke države zaista nije realna - kaže Babić i dodaje da poznaje izvesne proizvođače koji čak izlaze iz te proizvodnje upravo zbog nedostatka pomoći države, pišu "Novosti"

Izvor: Novosti.rs i https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/sansa-nemamo-nijednu-plantazu-organskih-jabuka-vec-ih-uvozimo-za-14-evra-po-kilogramu/rz7h6sl

Објављено у Organska proizvodnja

Nadničari na njivama ili berači u malinjacima i šljivicima u Srbiji od naredne godine bi mogli da za svaki dan proveden u polju uz nadnicu dobiju i plaćene doprinose za penziju i deo zdravstvenog osiguranja.To je, između ostalog, predviđeno Predlogom zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima koji je prošle nedelje poslanicima u Skupštini Srbije predstavio ministar rada Zoran Đorđević. Kada bude usvojen, ovaj zakon će se odnositi jedino na sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, ne i na ostale delatnosti.

Prema ovom Zakonu, čija će primena početi tek šest meseci po usvajanju zakona (sada je gotovo izvesno da to neće biti pre 2019.) poslodavac – bilo da je pravno ili fizičko lice – moći će da angažuje sezonskog radnika na period ne duži od 180 dana. Isti radnik kod istog poslodavca neće moći da radi duže od 120 dana.

Angažovanje na osnovu ovog zakona se vodi kao rad van radnog odnosa. To ustvari znači, da se za sve vreme obavljanja poslova u skladu sa ovim zakonom, sezonski radnik ne briše sa evidencije nezaposlenih, niti se obustavlja isplata novčane naknade za vreme privremene nezaposlenosti. Osim toga, naknada za rad ostvarena u skladu sa ovim zakonom ne utiče na isplatu socijalne pomoći, tako da sezonski radnik ima pravo iz zdravstvenog osiguranja samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, kao i prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

Zakon reguliše i da radno vreme sezonskog radnika ne sme biti duže od 12 časova dnevno, a oni koji budu radili osam časova dnevno ili duže imaće pravo na odmor u toku dana u trajanju od najmanje 30 minuta.

Sezonski radnik biće plaćen za svaki čas rada, koja se obračunava po radnom času, bez pripadajućih doprinosa i poreza, najmanje u iznosu minimalne cene rada, koja važi na dan isplate. Isplaćuje se, kako je naglašeno u zakonu, na kraju radnog dana ili u drugim ugovorenim rokovima.

Poslodavac ima pravo da otpusti radnika kad za njegovim radom istekne potreba ili u slučaju da ne obavlja posao na zadovoljavajući način. Naravno, poslodavac je dužan da isplati sve do tada neisplaćene zarade radniku kojeg je otpustio.

Obaveza poslodavca je da Poreskoj upravi elektronski prijavi radnika svakog meseca i to prvog dana po angažovanju radnika do 10 časova za onog koji radi u prepodnevnoj ili do 15 časova za onog koji radi u popodnevnoj smeni. Isto važi i za odjavu. Ukoliko okasni sa odjavom, poslodavac će morati da plati radniku naknadu i za taj dan.

Zakon, o kom poslanici tek treba da glasaju, predviđa i kazne za one koji ga krše i to u rasponu od 100.000 do milion dinara, ali i obavezu usvajanja podzakonskih akata. Ministru rada je ostavljen rok od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona da to učini, a ministru finansija 120 dana.

U Ministarstvu rada za Danas kažu da je predlog zakona na razmatranju u Skupštini i da očekuju njegovo donošenje u toku tekućeg skupštinskog zasedanja. Zakon će se, kako napominju, primenjivati po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu iz razloga što je za njegovo sprovođenje potrebna nabavka i testiranje softvera koji će biti korišćen za elektronsku prijavu preko portala Poreske uprave.

Ministar rada Zoran Đorđević najavio je smanjenje obaveze poslodavaca, međutim, prema ovom Predlogu zakona, poslodavcima se porez obračunava i plaća kao i inače, po stopi od 10 odsto. I doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje su 26 odsto, dok će jedino umanjenje biti ustvari za zdravstveno osiguranje, jer se ne uplaćuje celo već samo deo koji se odnosi za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti i to će biti dva odsto. U Ministarstvu rada za Danas kažu da će zakon omogućiti poslodavcima koji angažuju radnike na sezonskim poslovima prema važećim propisima, da smanje troškove angažovanja sezonskih radnika za jednu trećinu, koliko su smanjeni porezi i doprinosi.

Na koje poslove se odnosi zakon?

Ovim zakonom predviđena je prijava sezonskih radnika u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu i odnosi se na poslove koji se obavljaju samo u određeno vreme tokom godine, kao što su sadnja, setva, berba, žetva, zaštita bilja, priprema zemljišta, orezivanje, čišćenje, ljušćenje, sortiranje, šišanje ili striža, ispaša. Ne odnosi se, i to je naglašeno, na lov i ribolov, kao i na uslužne delatnosti u vezi sa šumarstvom, akvakulturu.

 

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/prijava-sezonaca-na-njivama-naredne-godine/

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31