Чланци поређани по датуму: sreda, 27 jun 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Preduzeće koje se inače bavi proizvodnjom cigle i crepa „Mladost“ iz Leskovca, zakupilo je oko 200 hektara zemlje na području grada Leskovca, uglavnom nekadašnje plantaže vujanskog „Porečja“, i oko 100 hektara na području opštine Vlasotince sa namerom da na ovim  površinama podiže nove voćnjake.

Ovo je za JUGpress potvrdio i šef Odseka za privredu i poljoprivredu grada Leskovca Boban Sokolović.

“Oni su ovo zemljište uzeli po članu 61. zakona, po kome prvih pet godina nemaju obavezu plaćanja, ali u tom periodu imaju obavezu da prokrče stare voćnjake i podignu nove zasade,- dodao je Sokolović.

Od šeste godine počinju da plaćaju zakup.

” Ukoliko ispoštuju ono što je predviđeno ugovorom u prvih pet godina, onda im se produžuje zakup na još 25 godina. Šta dalje oni rade na tom prostoru to dogovaraju direktno sa Ministarstvom poljoprivrede”,  dodaje Sokolović.

On kao neistinite odbacuje priče koje se čuju u porečkom kraju da će, zapravo, “Mladost” po brdima iznad sela, na kojima su nekada bili voćnjaci “Porečja”, da kopaju zemlju za svoju proizvodnju.

“Ugovori su potpisani, ljudi dižu potpuno novu proizvodnju i to je jedna od većih investicija u poljoprivredu kod nas”, rekao je Sokolović.

Nekadašnji radnici “Porečja” su nam ispričali da su, zapravo, najbolje površine pod voćnjacima zauzele dve firme iz porečkog kraja “Jugprom” i “Fungo jug”, i da nije poznato da li oni nekome i koliko, plaćaju za to.

Kažu i da je zemlja koja je ostala na nekim mestima slabijeg kvaliteta, ali smatraju da je to što će “Mladost” da podiže nove voćnjake “odlična vest” i da to može da znači da će i ljudi iz porečkog kraja najzad dobiti šansu za posao.

 

Izvor: https://jugpress.com/mladost-sadi-vocnjake-u-leskovackom-i-vlasotinackom-kraju/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
sreda, 27 jun 2018 08:29

Zlatarski sir se topi u ustima

U karstnom delu Starovlaške visije, izdiže se planinski masiv Zlatara koji odlikuju velika prostranstva pašnjaka i livada i značajan potencijal za razvoj stočarstva i proizvodnju hrane visokog kvaliteta. Područje proizvodnje Zlatarskog sira smešteno je izmedju reka Uvca, Veljušnice, Kladnice, Mileševke i Zlošnice i sastoji se od staništa bogatih vodama i velikom pejzažnom i biološkom raznovršnošću. Impresivni meandri reke Uvac čine ovo područje jednim od najlepših bisera naše prirodne baštine.

 

U kućama gostoljubivih Zlataraca, Zlatarski sir jede se uz svaki obrok a sastojak je i mnogih tradicionalnih specijaliteta poput heljdopite, heljdinih palačinki sa sirom, proje itd…
Zlatarski sir je punomasni sir, mlečno bele do belo žute boje, pravilne kriške debljine od 1 do 2 cm. Presek kriške ima zbijenu strukturu sa malim šupljinama ili je bez šupljina. Ima miris na mleko sa blagim mirisom fermentacije bez mirisa na kiselo. Zlatarski sir obeležava jasno izražen prijatan ukus fermentisanog sira, slan je i bez prisustva gorčine. Pri žvakanju oseća se prijatna aroma koja dugo traje i kremasta struktura sira koji se topi.

Za proizvodnju Zlatarskog sira koristi se kravlje ili mešavina kravljeg i ovčijeg mleka grla koja se hrane (dominantno) hranom koja potiče sa visokoplanionskih pašnjaka specifičnog florističkog sastava, koji nesporno utiče na kvalitet u pogledu jedinstvenih osobina mleka od kojeg se priprema Zlatarski sir. Pored kvaliteta sirovine, podsiravanje neposredno nakon muže i velika briga o svakom koraku u proizvodnji, doprinose da se miris i ukus trava sa prirodnih pašnjaka očuva i u siru. Zrenje sira zavisi od sezone i vremenskih uslova i traje najmanje tri nedelje pa do dva meseca, nakon čega Zlatarski sir dobija ukus zgorelog zrelog sira.

Објављено у Agroekonomija

Slobodanu Džagiću (23) u pravom smislu reči cvetaju ruže već dve godine. Po završetku Srednje poljoprivredne škole u Šapcu, smer hortikultura, odlučio je da se posveti zanatu za koji se obrazovao, verujući da to može biti unosan biznis i danas pristojno živi gajeći ruže na komadu zemlje svog pradede.

- Iako već treća generacija porodice živi u gradu, ja sam voleo selo i još kao dečak zamišljao sam da ću se vratiti ovde, gde je moj pradeda, poznati kalemar, proizvodio sadnice šljiva, krušaka, trešanja, kajsija, dunja i oraha - priča Slobodan, sada već uspešan ružar.

Ružarstvo, kojim se bavi Slobodan, isplati se u Srbiji bez obzira da li je reč o rezanom cveću ili sadnicama koje uglavnom završe u izvozu.

Slobodan snabdeva Šabac i Rumu, a planira da proširi tržište na Sremsku Mitrovicu, Loznicu i Beograd.

- Ne mogu da proizvedem koliko mogu da prodam. Ovo je posao od kog svakog dana i cele godine stiže novac. Do prvih prihoda potreban je komad zemlje i ulaganje od oko 3.500 evra. Plastenik košta 2.000 evra, za sadnice je potrebno oko 1.000 evra i još 500 evra za sredstva za održavanje i prehranu. U prvoj godini se pokriju troškovi, a već u drugoj mogu se očekivati dve prosečne plate. Dalje sve zavisi od sposobnosti - priča mladi cvećar.

Dodaje da je u prvoj godini zasadio 1.300 sadnica ruža.

- Ubrzo sam proširio, tako da sada imam 3.300 sadnica koje režem. Početkom ove godine zasadio sam još 3.000 koje ću uskoro kalemiti kako bih dogodine imao 6.300 - objašnjava Slobodan. On je podigao dva plastenika znajući da samo tako može dobiti vrhunski kvalitet.
- Kada su ruže u plasteniku, one su zaštićene od kiše i vetra. Deluju negovano i imaju duže drške. Ta roba ima svog kupca i kod takve proizvodnje nema velikog škarta - objašnjava on.

Slična zarada je i od sadnica ruža. Da bi se proizvodile sadnica ruža na 50 ari, potrebna je podloga za 25.000 sadnica, koja se u prvoj godini postavlja na 25 ari jer je reč o dvogodišnjem ciklusu proizvodnje, i ona košta 750 evra. Sistem za zalivanje za pola hektara, koji ostaje trajno, u proseku je oko 500 evra. U prvoj godini radi se kalemljenje koje je oko 600 evra. Za freziranje i okopavanje još oko 200 evra. Zarada se ostvaruje u jesen iduće godine.

Proizvodnja je oko 15.000-20.000 ruža za prodaju. Minimalna cena na veliko je 40 do 50 centi, što je oko 6.000 do 7.000 evra. Kada se oduzmu ulaganja, za dve godine ostaje između 4.000 i 5.000 evra.

Procenjuje se da Srbija godišnje proizvede oko osam miliona sadnica ruža. Gotovo petinu gaje meštani Lipolista kod Šapca. Sadnice ruže ovde se proizvode na oko 30 hektara, a uzgaja ih 15 domaćinstava.

U ružičnjaku Milana Topalovića cveta oko 200.000 pupoljaka koje neguje već treća generacija. Šest hektara obrađuje za ovu namenu da bi svake godine imao proizvodnju.

Glavno tržište im je Rusija, gde izvoze polovinu proizvodnje. Ostatak ide u bivše jugoslovenske republike, Poljsku i u druge evropske zemlje. Ne poljima u ovom kraju ima oko 300 različitih sorti.

- Ako je crvena i ako je još mirisna, onda je pun pogodak. Na drugom mestu uglavnom su žute. Traže se šatirane, roze, bele... Postoje i crne. Pupoljci su crni, poput "barkarole", "švarc madone" i slično. Kasnije, kada se pupoljak otvori, one su tamnokadifaste crvene - objašnjava proizvođač iz Lipolista.

Uzgajivači ruža u šali kažu da je jedina mana ovog posla što grehe ne mogu da iskupe poklanjajući suprugama ruže.

- Ta priča sa "101 ružom" kod moje žene, koja sa mnom radi u ružičnjaku, ne pali. Kod drugih žena možda - priča kroz smeh Goran Mijailović, predsednik Udruženja "Ruže Lipolista" i jedan od proizvođača ruža.

www.blic.rs 

Korisni saveti o ružama: http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/3716-jednostavni-saveti-za-najlepse-ruze 

Објављено у Hortikultura
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30