Чланци поређани по датуму: utorak, 26 jun 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
utorak, 26 jun 2018 09:12

Kajsije izvor zdravlja

Da zdravlje na usta ulazi dokazuju i brojne namirnice koje možete da kupite na pijaci, a na čelu povorke su i kajsije - jeftino voće čija sezona traje upravo od juna, pa sve do kraja avgusta, a obiluju blagotvornim efektima. Pre svega kajsije zauzimaju visoko mesto na kulinarskoj sceni, a nezaobilazan su sastojak najrazličitijih poslastica, dok su slatko i džem od kajsija nešto bez čega je zaista teško zamisliti meni, posebno u zimskim danima. Ne zaboravimo ni rakiju!

Kajsije su i odlična i pre svega niskokalorična užina tokom leta - na 100 grama imaju svega 50 kalorija. Zbog niske kalorične vrednosti predstavljaju idealnog saveznika ukoliko ste na dijeti, no još jedno svojstvo čini ih savršenim izborom za skidanje kilograma. Naime, ovo voće je bogat izvor bikljnih vlakana, pa i te kako podstiče probavu i stoga se preporučuje svim osobama koje pate od neredovne stolice. Nutricionisti ističu i kako kajsije sadrže vitamine B kompleksa, folnu kiselinu, vitamin E, a bogate su i gvožđem pa je poželjno da ih što češće konzumiraju svi oni koji imaju problema sa anemijom.

Takođe, kajsije su bogate karotenom, koji im i daje žuto-narandžastu boju , a u njima ima i značajnog udela vitamina C i kalijuma. Zahvaljujući provitaminu A korisne su za vid i štite od sunca. Pomažu organizmu u odbrani od bakterijskih infekcija, obnovi oštećenog tkiva, u razvoju jačih zuba i kostiju.

Zanimljivo je i da se sveži sok od kajsije, bez dodatka konzervansa i šećera - u tom obliku koristi kao lek kod groznice i kožnih bolesti, rashlađuje i ubrzava eliminaciju otpadnih materija varenja. Takođe, narodni "lekari" savetuju da se uz pomoć njega borite sa kožnim tegobama poput ekcema ili opekotina.

Seme kajsije koristi se u prehrambenoj industriji, najčešće kao zamena semena badema. Od ovog semena pravi se italijanski liker amaro, biskviti, dok se ulje iz kajsije koristi kao jestivo. Zbog bogatstva proteinima i esencijalnim masnim kiselinama, seme se koristi i u kozmetičkoj industriji.

Savet za kupovinu kajsija:

Prilikom kupovine pripazite da kajsije ne budu zelenkaste ni pretvrde, a ako su mekane, dobro pogledajte da kora nije počela da tamni. Ako ih čuvate na sobnoj temperaturi, treba ih iskoristiti u par dana. U frižideru mogu stajati nešto duže.

 

Izvor:https://zena.blic.rs/zdravlje/za-kilogram-ovog-voca-dacete-80-dinara-a-dobicete-izvor-zdravlja-poboljsava-probavu-i/t0lyhk2

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Opštinska uprava Ivanjice raspisala je konkurs za podsticajna sredstva u poljoprivredi. Subvencionisaće nabavku opreme za pčelarstvo, rok za prijavu je od 25. juna i trajaće do 20. jula.2018. odnosno dok se ne utoše sredstva namenjena za ovu svrhu u iznosu od 1.430.000 dinara.

Osim ovog, otvoren je i konkurs za subvencionisanje nabavke za opremu za mužu - muzilice. I ovaj konkurs je otvoren 25. juna a trajaće do utroška sredstava u iznosu od 600.000 dinara, najkasnije do 20. jula. 2018. Lepa vest iz Ivanjice stigla je i za stočare ovog kraja. Za njih je raspisan konkurs za nabavku kvalitetnih, priplodnih grla ovaca. Konkurs je otvoren od 25. juna do 9. jula, odnosno do utroška predviđenih sredstva u iznosu od 10.500.000 dinara.

Sve informacije u vezi sa raspisanim konkursom mogu se dobiti lično u kancelariji broj 17 opštinske uprave u Ivanjici ili na broj telefona 032/515-0326  

 

Izvor: http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest758576.html

Објављено у Agroekonomija

Međunarodni dan Dunava obeležava se svakog 29. juna u 14 evropskih podunavskih zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, kako bi se podigla svest o potrebi očuvanja reke kod što većeg broja ljudi i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodnih resursa.

Međunarodna konvencija je osnov za saradnju evropskih država radi zaštite reke Dunav, u čijem slivu živi više od 80 miliona ljudi. Ove godine, u našoj zemlji ovaj dan se obeležava pod sloganom „Sačuvajmo Dunav“.

Kad je reč o Srbiji, od neposrednog su značaja za regionalni razvoj dva sporazuma. Prvi je Konvencija, a drugi je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (ICPDR) sa sedištem u Beču koja je formirana za sprovođenje ove konvencije. Dunav, koji je druga po veličini reka u Evropi, dugačak je 2.860 kilometara, a u poslednjih 150 godina izgubio je 80 odsto svojih plavnih i vlažnih područja. Neki od glavnih uzroka su izgradnja brana, ekstrakcija sedimenta i pregrađivanje u cilju korišćenja hidropotencijala, poljoprivreda, urbani razvoj, odbrana od poplava i plovidba. Kad govorimo o nivou zagađenosti Dunava, dunavske zemlje su 2016. godine s poljoprivrednim sektorom započele proces rasprave kako bi se zagađenja iz difuznih izvora svela na minimum. Tokom proteklih nekoliko decenija Dunav je bio svedok drastičnih promena zemljišta i prekomerne eksploatacije prirodnih resursa nasipima, kao i ilegalnim ribolovom. Na Dunavu postoje mnoge brane, koje prekidaju kontinuitet toka vode, doprinose eroziji i narušavaju migraciju mnogih vrsta riba. Najkritičnije ugrožena vrsta u Dunavu je jesetra - riba koja proizvodi dragoceni crni kavijar. Kombinacija brana, zagađenja i ilegalnog ribolova dovela ju je na ivicu izumiranja.

Nažalost, pored klimatskih promena, na kvalitet voda utiču i direktno ispuštanje komunalnih i industrijskih voda u vodne tokove, drenažne vode iz poljoprivrede, rudnika, ocedne vode iz deponija, termoelektrana, priključenost na kanalizaciju... Srbija prednjači u svemu ovome, međutim, jedna smo od retkih podunavskih zemalja koja se može pohvaliti da se na njenoj teritoriji kvalitet vode Dunava poboljšava - stanje Dunava je mnogo bolje na izlazu iz naše zemlje, gde ima karakteristike koje ga svrstavaju u drugu ili treću klasu, nego što je to na ulazu. Štaviše, situacija bi bila još povoljnija da su reke koje se ulivaju u Dunav čistije. Pritoke Dunava su često u četvrtoj klasi ili neretko i van klase, što ukazuje na veoma loše stanje tih reka, među kojima su Tisa, Tamiš, Velika Morava.

Iako je kvalitet Dunava u našoj zemlji poboljšan, i dalje smo jedina zemlja koja otpadne vode direktno ispušta u ovu reku. U Beogradu sa dva miliona stanovnika situacija je posebno alarmantna jer ne postoji ni jedna jedina fabrika za preradu otpadnih voda, ali zato ima 200 direktnih izliva otpadnih voda u reke. To u praksi znači da se svake godine oko 120 miliona kubnih metara fekalija, od kojih je 30 miliona otrova iz industrijskih postrojenja, među kojima su hemikalije i pesticidi, slije direktno u Savu i Dunav.

Glavni izvori zagađenja vode u Srbiji su teški metali, pepeo iz termoelektrana, nafta, otpaci iz klanica, neuredne deponije, poljoprivreda i saobraćaj. Naši najveći gradovi ispuštaju neprečišćene otpadne vode direktno u reke jer ne poseduju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Prema nekim istraživanjima, prosečan žitelj naše zemlje godišnje proizvede 300-400 kilograma đubreta, koje bi trebalo da završi na deponijama sa sistemima za zaštitu đubreta i ocednih voda. Procene su da samo 10 odsto deponija u Srbiji zadovoljava standarde Evropske unije.

 

Izvor: https://www.kurir.rs/vesti/odrzivi-razvoj/3074783/cilj-broj-6-un-agende-odrzivog-razvoja-2030-sacuvajmo-dunav

Објављено у Ekologija voda
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30