Чланци поређани по датуму: nedelja, 24 jun 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 24 jun 2018 20:10

Konkurs za novinare

Nagrada „SELENČA ORGANIC“ dodeljuje se za medijske priloge koji se bave temama organske proizvodnje, koji promovišu proizvodnju i one koji se bave organskom proizvodnjom, a objavljeni su u štampanim, elektronskim i internet medijima (novinski prilog, radijski, televizijski i internet prilog), od nacionalnog, regionalnog i lokalnog značaja.
Konkurs traje od 20.06.2018. do 17.09. 2018. godine u 20 časova.
Nagrade će biti dodeljene 28. septembra 2018. godine u Selenči, kada se održava 12. Forum o organskoj proizvodnji.
Uslovi konkursa
Na konkurs mogu da se prijave autori koji žive i rade na teritoriji Srbije. Autori moraju imati najmanje 18 godina.
Rad mora biti objavljen u mediju u Srbiji i mora imati vidljivo obeležje medija u kojem je objavljen. Svaki učesnik (ili grupa autora) na konkurs može da pošalje JEDAN rad, koji je objavljen od 01. septembra 2017. godine do 17. septembra 2018. godine.
Uz rad treba dostaviti prijavni formular koji se može preuzeti na sajtu www.organiccentar.rs i kratku biografiju autora.
Radovi se dostavljaju na sledeći način:
1. poštom (adresa: Centar za organsku proizvodnju – za nagradni konkurs, Maršala Tita 179, 21425 Selenča), ili
2. mejlom (Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.).
Rad iz štampanog medija (novinski prilog) može da se dostavi kao isečak iz medija (da bude vidljivo o kojem se mediju radi) ili skenirano iz medija u kojem je objavljen. Rad objavljen na „web“-u koji se šalje poštom, mora biti narezan na kompakt disk sa navođenjem linka za taj rad.
Radijski i televizijski prilozi mogu da se pošalju poštom (narezani na kompakt disk) ili mejlom. Ako su radovi na podkastu, napisati link za taj rad na internetu. Obavezno napisati datum kada je emitovan ili objavljen prilog.
Radovi mogu biti objavljeni na srpskom jeziku ili na jezicima nacionalnih zajednica. Uz radove koji su objavljeni na jezicima nacionalnih manjina treba poslati prevod na srpski jezik.
Rok za slanje radova je 17.09.2018. u 20:00h. Radove poslate posle tog roka žiri neće razmatrati.
Nagrađeni će o rezultatima konkursa biti obavešteni najkasnije 22. septembra 2018. godine i obavezuju se da će doći na dodelu nagrada u Selenču. Putne troškove (cena autobuske karte ili benzina) plaća organizator konkursa.
Nagrade
U svakoj od četiri kategorije dodeljuje se po jedna nagrada.
U slučaju nezadovoljavajućeg kvaliteta radova ili neprijavljenih radova u nekoj kategoriji, u toj kategoriji neće biti dodeljena nagrada.
Žiri koji odlučuje o nagradama imenuje Upravni odbor Centra za organsku proizvodnju Selenča.
Nagrade po kategorijama su jednake – studijsko putovanje i paket organskih proizvoda.
Za dodatne informacije osoba za kontakt je Mirjana Damjanović Vučković Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.  tel: 069 707 217.

Објављено у Organska proizvodnja

Nastavljen je otkup crvenog zlata nakon sastanka poljoprivrednika sa predstavnicima ministarstva poljoprivrede i trgovine. Većina otkupljivača na terenu prihvatila je zahtev Asocijacije malinara Srbije pa je akontna cena za prvu klasu u rodu u većini hladnjača povećana na 125 dinara, dok se za drugu klasu plaća 40 do 80 dinara. Nedopustivo je prekidati otkup maline bez prethodne najave proizvođačima, što je bio slučaj na nekoliko ključnih otkupnih mesta, saopštilo je ministarstvo poljoprivrede. Angažovane su sve raspoložive inspekcijske službe kako bi otkup do kraja berbe bio u skladu sa tržišnim pravilima. U Asocijaciji ističu da su se dogovorili da se hladnjače na jugu Srbije isprazne i maline prebace u hladnjače u Šapcu i Somboru kako bi se oslobodili kapaciteti i nastavio otkup.

Kada su u pitanju štete RTS javlja da je ponedeljak rok za dostavljanje izveštaja lokalnih samouprava o šteti koja je nastala usled elementarnih nepogoda. Prihvatiće se samo one informacije koje dostave lokalne samouprave na osnovu procene štete, a osnovni kriterijumi za raspoređivanje pomoći biće da li postoji šteta i da li postoji potreba za obnovom, nakon čega će se uraditi procena sredstava. Nevreme je nanelo štetu u 18 opština. Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima napraviće program pomoći kako bi se u najkraćem roku posledice sanirale, a zakon o obnovi dopušta u slučaju privrede i poljoprivrede dodelu pomoći u situacijama gde osiguranje nije bilo moguće, kao što je šteta na žemljištu. Država će koliko može pomoći. Ipak, najsigurniji način od zaštite je osiguranje. U Srbiji je samo 10% obradivih površina osigurano, a da poljoprivrednici o osiguranju misle tek kada se šteta desi, ukazuje podatak da se samo 2 do 3 % od ukupnih premija svih osiguravajućih kuća odnosi na osiguranje u poljoprivredi. Sagovornik Prof.Dr Zorica Vasiljević: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, subvencioniše odnosno regresira troškove osiguranja, bez poreza na premiju u iznosu od 40% ukoliko je gazdinstvo registrovano. 45% taj procenat iznosi ako se radi o opštinama i regionima sa posebno otežanim uslovima proizvodnje. Međutim, može i lokalna samouprava da daje podsticaj iz svojih sredstava, ako ima neki opštinski agrarni budžet ili neka namenjena sredstva. Poslednjih godina je država ukinula mogućnost da se koriste obe vrste subvencija kada su druge vrste subvencija u pitanju. Međutim, kada je osiguranje u pitanju, kako kažu odgovorni ljudi iz ministarstva "gledaju kroz prste" što znači da može i lokalna samouprava. Na primeru jednog gazdinstva koje je osiguralo 7,5 hiljada hektara pšenice u južnom Banatu. Osigurava se rod. Procenjeno odprilike da je nekih 6 tona po hektaru rod, pa to kada pomnožite to je odprilike oko 700 000 neka vrednost proizvodnje, ovo gazdinstvo bi moralo da plati oko 13 000 dinara osiguranje za čitavu godinu. Međutim,gazdinstvo je iskoristilo i podsticaj koji daje država jer je registrovano, i podsticaj lokalne samouprave i na kraju je gazdinstvo platilo nekih 33% od ove sume, znači svega 4 500 dinara. Pa dozvolićete, moramo priznati da 4 500 dinara nije mnogo za nekoga ko gaji pšenicu

Iskustva evropskih zemalja nas uče da rizik uvek postoji, ali samo uspešni znaju da rizik može da se predvidi, da njime može da se upravlja i na taj način da se minimizira ili u najboljem slučaju izbegne.

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Procena štete prouzrokovane elementarnim nepogodama biće poznata za 10 do 15 dana, izjavio je ministar za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Branislav Nedimović, ističući da će Vlada obezbediti pomoć. Nedimović je podsetio da je elementarnim nepogodama prethodnih dana pogođena 21 opština i da je Vlada formirala komisiju za procenu štete. "Koliko će ona iznositi ne znamo dok ne dobijemo detaljne podatke o visini štete, ali oštećeni privrednici i građani svakako mogu očekivati neku vrstu pomoći, bilo u novcu ili opremi", kazao je Nedimović. Nedimović je otkrio i šta bi uradio sa 1,5 miliona dinara, koliko Ministarstvo poljoprivrede kroz startap program daje mladima. "Za 12.600 evra, koliko država daje mladim poljoprivrednicima, podigao bih zasad oblačinske višnje na površini od 1,5 do dva hektara sa sistemom za navodnjavanje. Druga opcija je stočarstvo, kupio bih 30 ovaca, a pored ove subvencije od države bih dobio dodatnih 7.000 dinara po ovci", naveo je Nedimović. On je rekao da će konkurs biti objavljen 1. jula i da će trajati 90 dana. Navodi da su ove godine pravilnikom određeni striktniji uslovi i da nosilac projekta mora da uplaće penziono i ne sme da ima više od 40 godina. Govoreći o malinarima, Nedimović navodi da država ne može da utiče na cenu maline, ali to ne znači da ne treba da pomogne. "Možemo da regulišemo tržište, da vodimo računa da ne dođe do poremećaja i zloupotreba, ali da država bude tu kada imamo ekstremne situacije", rekao je Nedimović. Prema njegovoj proceni, može se očekivati da će cena maline biti sve niža. "Zato bi malinari nižu cenu trebalo da kompenzuju većim zasadima i količinama, trebalo bi da obrate više pažnje na kvalitet, da diverzifikuju zasade i da pored maline gaje i neko drugo voće. Važno je i da standardizuju našu proizvodnju da izbrendiraju srpsku malinu, a ne da govore o ariljskoj ili prijepoljskoj malini", savetuje Nedimović.

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30