Чланци поређани по датуму: četvrtak, 21 jun 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ako spadate među one ljude za koje se kaže da su pristalice pesimizma i da život posmatraju kroz crno – beli okvir, sigurno ćete reći da su srpska sela pusta i prazna i da svaki mladi čovek iz ruralnog kraja jedva čeka da se dokopa velegradskog načina života. Međutim, ako se, poput nas, ubrajte u one koji život gledaju sa njegove svetlije strane i vole da ga oboje u šarene, vesele boje, vaša slika mladih na selu će verovatno biti drugačija. Setićete se barem nekoliko mladih i vrednih ljudi koji svoju budućnost i sreću nalaze na starim porodičnim imanjima. Oni zaista postoje i ima ih širom naše lepe Srbije, a bave se najrazličitijim granama poljoprivrede. Mi smo u ovom broju časopisa odlučili da vam predstavimo nekoliko njih.

 

Prvi mladi poljoprivrednik koji je na nas ostavio veliki utisak jeste dvadesetogodišnji Milan Stamenković, iz sela Dešilovo, u opštini Merošina. On je prošle godine, sa svega 19 godina bio najmlađi među svima koji su konkurisali za podsticaje za mlade preko Ministarstva poljoprivrede, pa je zato privukao pažnju mnogih ljudi iz agrara, savetnika, ministara, agronoma i raznih stručnjaka. Milan se bavi stočarstvom. Završio je Srednju veterinarsku školu u Prokuplju i upisao Visoku poljoprivrednu na smeru stočarstvo. Kaže da je zahvaljujući znanju koju stiče od svojih profesora uspeo mnogo da unapredi proizvodnju na svom imanju.

Opširnije u novom broju magazina Agrobiznis

Објављено у Agroekonomija

Biti poljoprivrednik u Srbiji nikada nije bilo lako, nije ni danas uprkos primeni savremene mehanizacije i mnogim olakšicama bez obzira koja je grana poljoprivrede u pitanju. Nije lako biti u toku sa svetskim trendovima, pa se poljoprivrednici sreću sa brojnim pitanjima na koje nije lako naći odgovor. Zato smo mi u redakciji Agrobiznisa pokrenuli serijal tekstova u kojima će poljoprivrednici moći da pronađu odgovore na mnoga pitanja koja ih intersuju.  

Upotreba veštačkog đubriva

Poslednjih godina zdrava, organska hrana i njen uzgoj postao je jedan od pririteta i trend u modernom svetu. Razni stručnjaci osporavaju upotrebu veštačkog đubriva, pa su se domaći poljoprivrednici našli u dilemi da li, kada i koliko koristiti veštačko đubrivo?  Da li ga koristiti samo za njive ili i za livade?

Milutin Marinković iz Ravnog Gaja pita koliko upotreba veštačkog đubriva utiče na zdravlje ljudi i domaćih životinja?

- Veštačka (mineralna) đubriva utiču na povećanje prinosa i poboljšanje kvaliteta svih biljaka, pa samim tim i na biljkaka koje se koriste kao stočna hrana. Samo u vrlo retkim slučajevima, pri nepravilnoj primeni i vrlo visokim količinama azotnih đubriva može doći do nagomilavanja nekih oblika azota (nitratnog) u biljci koji može biti opasan za domaće životinje. Međutim, u našim uslovima količina azotnih đubriva koje se primenjuju i koje se preporučuju ni izdaleka ne ugrožavaju zdravlje ni životinja, ni ljudi.

Nastaviće se...

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
četvrtak, 21 jun 2018 07:53

Sezonski poslovi u vinogradima

NA 82 hektara vinograda kruševačke firme "Rubin", na Karađorđevom brdu iznad Paraćina, sezonci ovih dana imaju pune ruke posla. Vinova loza se orezuje, krati i vraća u špalir, kako to stručno kaže rukovodilac plantaže diplomirani inženjer poljoprivrede Vladimir Čolović.

Sezonski radnici su u vinogradu praktično svakog dana, od rezidbe do berbe, dok ostali radnici "Rubina" rade na zaštiti loze i međurednoj obradi. Taj posao bi trebalo da se završi do početka jula, a zatim sledi uklanjanje viška zelene mase sa čokota, što takođe zahteva manuelni rad.

- Ovi poslovi trajaće do početka berbe. Ako vrućine nastave, a prognoza je baš takva, berba će početi već polovinom avgusta. Vremenski uslovi, zasad, odgovaraju grožđu, zbog sunca vuče više šećera i daće bolji kvalitet, pa se možemo nadati i rekordnom rodu ove sezone - zadovoljno ističe Čolović. 

Na ovoj plantaži iznad Paraćina zastupljene su četiri sorte grožđa. Najviše je pod frankovkom - više od polovine vinograda - 46,8 hektara, merlo je na 24 hektara, belo grožđe rkaciteli na 10, dok je najmanje pod sortom game - 1,2 hektara. Zemljište na Karađorđevom brdu je smonica i malo je teže za obradu, ali zato daje dobar kvalitet grožđa. Najviše odgovara sorti frankovka, čiji je prinos prošle sezone bio preko 10 tona po hektaru.

- Sve ove sorte na smonici mogu da izvuku najbolje iz sebe, što se pokazalo i prethodnih godina. Sav rod nakon berbe pakujem transportujemo kamionom i do Kruševca na dalju preradu - rezimira Čolović.

 

Izvor:Večernje novosti

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović, sastao se sa ambasadorom Holandije u Beogradu Henkom Van Den Dolom, sa kojim je razgovarao o saradnji dve zemlje u oblasti inovacija i tehnološkog razvoja.

Popović je poručio da Srbija želi da se osloni na iskustva Holandije u digitalizaciji i izgradnji inovacionog ekosistema, jer je ona jedan od lidera EU u tom polju, posebno kada je digitalizacija poljoprivrede u pitanju. 

"Holandija je drugi izvoznik poljoprivrednik proizvoda u svetu, odmah posle SAD, a pre svega zahvaljujući stalnom razvoju i primeni inovacija u poljoprivredi. Tu vidim veliki potencijal za saradnju dve zemlje, jer u toj oblasti i Srbija ostvaruje zapažene rezultate", rekao je Popović. 

Takođe, dodao je da je naša zemlja upoznata sa iskustvima Holandije u razvoju inovacione infrastrukture, istakavši da Naučno-tehnološki park u Amsterdamu predstavlja izvanredan primer spoja industrije, nauke i inovacija. 

On je podsetio da se u ovom trenutku u Srbiji grade dva naučno-tehnološka parka, u Novom Sadu i Nišu, a da ukupna vrednost investicije prelazi 30 miliona evra. 

"Želimo da stvorimo najbolji ambijent za saradnju nauke i privrede, za razvoj srpske industrije i ostanak mladih u Srbiji", poručio je Popović. 

Kako je saopšteno, ambasador Van Den Dol saglasio se sa srpskim ministrom inovacija da postoji veliki potencijal za saradnju Srbije i Holandije u razvoju inovacija u poljoprivredi. 

"Holandija je mala zemlja koja hrani ceo svet i koja je postala generator poljoprivrednog napretka u Evropi", istakao je ambasador. 

Za to je, prema njegovim rečima, zadužen "zlatni trougao" - država, privatni sektor i akademska zajednica. 

Ambasador Holandije poručio je i da je ta zemlja spremna da podrži srpske institute u istraživanjima koja mogu da donesu obostranu korist za dve zemlje.

 

Izvor:B92

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30