Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 18 jun 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 18 jun 2018 07:33

Konkurs za mlade poljoprivrednike

Mladi koji žele da naprave gazdinstvo ili da prošire poljoprivrednu proizvodnju uskoro će od države moći da dobiju kredit od 1,5 miliona dinara, od čega 75 odsto bespovratno, saznaje Blic. Ministarstvo poljoprivrede i ove godine obezbedilo je novac za mlade poljoprivrednike koji žele da pokrenu biznis, a koji nemaju dovoljno sredstava za finansiranje proizvodnje ili opreme. Za razliku od prošle godine, kada je država davala startap kredite od po 10.000 EUR, ove godine mladi mogu da računaju na maksimalan iznos od 1,5 miliona dinara. Znatan deo te sume poljoprivrednici će dobijati unapred, troškove će dokazivati računima, a investiciju će kontrolisati inspekcija Ministarstva poljoprivrede. - Mladi poljoprivrednici u Srbiji čine 3% populacije, dok je prosek u Evropskoj uniji duplo veći. Ovde sela napuštaju zbog male zarade i teških uslova života, a da bi mlađi od 40 godina ostali na selu ili počeli da se bave poljoprivredom, država je odlučna u nameri da im 75 odsto uloženog novca praktično pokloni - kaže izvor Blica. Novac iz državnog budžeta moći će da dobiju poljoprivrednici od 18 do 40 godina. Uslov je i da imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo ili preduzetničku radnju, da nisu započeli investiciju koju planiraju realizovati državnim novcem, da za tu investiciju ne koriste već druge podsticaje i da su izmirili poreze prema državi. - Podsticaji su namenjeni za nabavku novih mašina, mehanizacije, ulaganje u razvoj i proširenje biljne proizvodnje i pripreme poljoprivrednih proizvoda, zatim za razvoj i unapređenje primarne stočarske proizvodnje, kao i za podršku investicijama za razvoj i unapređenje prerade mleka, povrća i voća - navode u Ministarstvu poljoprivrede za Blic. Prilikom rangiranja Ministarstvo će uzimati u obzir da li je podnosilac žena ili muškarac. Žene će imati pet bodova više. Ministarstvo će gledati i koliko porodica ima članova (četiri člana porodice donosiće devet bodova, a šest članova 15 bodova). Rangiraće se i koliko je razvijeno mesto gde se realizuje ulaganje. Zvaničan konkurs biće raspisan uskoro. Uslovi su da kandidat mora imati najmanje 18, a najviše 40 godina registrovano poljoprivredno gazdinstvo, izmirene poreske obaveze prema državi i da planirana investicija nije započeta niti finansirana drugim subvencijama. Ministarstvo poljoprivrede je i prošle godine pomagalo mlade u ostvarenju svojih ideja i proširenju poljoprivredne proizvodnje. Svaki poljoprivrednik koji je ispunio uslove mogao je da dobije najviše 10.000 evra. Ministarstvo je odobrilo 667 zahteva i isplatilo ukupno 459 miliona dinara.

Kako Agrobiznis magazin saznaje iz dobro obaveštenog izvora u Ministarstvu poljoprivrede, konkurs će biti objavljen prvog dana jula meseca. Ovaj časopis je u saradnji sa NLB Bank-om organizovao niz predavanja za mlade na kojima je učešće uzelo više od 100 poljoprivrednika mlađih od 40 godina. 

www.ekapija.com 

Објављено у Agrarni budžet
ponedeljak, 18 jun 2018 07:16

Šta je medljika i kako je prepoznati?

Mnogi greše kada misle da medljiku pčele ne zatvaraju, zapravo je istina da neku medljiku pčele zatvaraju neku ne, u zavisnosti koja je i sa kog drveta potiče. Medljika se ne preporučuje da ostaje u košnici  za zimovanje pčela jer je teško svarljiva, narošito u predelima gde malo ima pročisnih izlazaka zimi smatra Slobodan Jović iskusni pčelar i edukator.  Medljika ili medena rosa vrlo je specifičan pčelinji proizvod. Ne nastaje iz nektara biljaka, već na listovima šumskog drveća i drugačijeg je sastava u odnosu na ostale vrste meda. Postoje dve vrste medljike: životinjska i biljna (medna rosa)...

Najsigurniji način raspoznavanja nektarskog i medljičinog meda su probe za otkrivanje medljike. Rade se tako što se jedan deo meda rastvori se u istoj količini destilovane vode. Ovom rastvoru se dodaje deset delova 96%-nog alkohola. Ako postoji medljika, rastvor postaje mutan i na dnu epruvete se pojavljuje talog. U protivnom rastvor ostaje proziran.

Објављено у Pčelarstvo
ponedeljak, 18 jun 2018 07:02

Futoški kupus, a seme slovenačko

Kad domaćin u Srbiji odluči da poseje kupus, onaj pravi, iz Futoga, lako može da mu se dogodi da u svojoj poljoprivrednoj apoteci pazari seme "futoškog zelja", proizvedeno u Sloveniji. Sličan slučaj može da mu se dogodi i ako želi da zaseje paradajz volovsko srce ili novosadski jabučar... Stručnjaci objašnjavaju da ovakva situacija nije neuobičajena i da tradicionalne sorte iz Srbije nisu zaštićene "autorskim pravima", odnosno da ih može gajiti i prodavati ko god želi, isto kao što i naše semenarske kuće mogu da proizvode seme popularnih sorti iz bilo kog kraja sveta, naravno, ako nisu zaštićene. - Novi hibridi i sorte štite se kao intelektualna svojina, a sa starim sortama to, naravno, nije slučaj - objašnjava prof. dr Žarko Ilin, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. - To znači da se paradajz jabučar, paprika somborka, pa i druge sorte povrća mogu bez problema gajiti i van naše zemlje. Sa druge strane, međutim, mora se reći kako Srbija stvari nije prepustila slučaju, tako da je, 2010. Zakonom o zaštiti bilja regulisano i očuvanje ovih dragocenih genetskih resursa. Ministarstvo poljoprivrede, precizira Ilin, odredilo je, takođe, održavaoce starih sorti, čiji je prvenstveni zadatak da ih sačuvaju od nestanka, ako bi prestao komercijalni interes za njihovu proizvodnju. Na ovom poslu, angažovano je desetak ozbiljnih naučnih instituta u Srbiji. - Trenutno, na ovoj listi imamo 111 raznih sorti - precizira Ilin. - Imali smo, ranije, njih 360, ali veći deo je izgubljen, odnosno prestao je da se ozbiljnije gaji, tako da su izbrisane iz ovog registra. To, naravno, ne znači da se one neće jednog dana vratiti, samo ako neko pokaže interesovanje za njih, i ako ih malo ozbiljnije potraži i odneguje... Zadatak da čuva stare sorte dobio je i novosadski Intitut za ratarstvo i povrtarstvo. Kako objašnjava dr Janko Červenski, rukovodilac odeljenja za povrtarstvo na Institutu, zaduženi su da gaje više od 15 starih sorti... - Gajimo crni luk holandski žuti, praški celer, bečku plavu kelerabu, naravno, futoški kupus, papriku kalifornijsko čudo, žutu feferonu, papriku kurtovska kapija, beogradsku tikvicu, salatu majsku maslenu, crnu zimsku rotkvu, pasulj slavonski zeleni, paradajz novosadski jabučar... - nabraja Červenski. - Prema potrebi, zalihe semena obnavljamo svakih tri do četiri godine, naravno, u zavisnosti od potreba tržišta, ali u svako vreme imamo dovoljne zalihe semena, dovoljne klijavosti. Najviše se, naravno, traži futoški kupus, koji se dobro kiseli, paradajz jabučar, odličan za proizvodnju soka od paradajza, kao i paprika kurtovska kapija, koja je neprevaziđena za pečenje. Kontrola kvaliteta Profesor Ilin, takođe, navodi kako seme koje se plasira na tržište Srbije, kako ono iz uvoza tako i domaće, ne sme da proizvodi bilo ko, i kako ono mora da zadovoljava stroge standarde kvaliteta. - Poljoprivredna i fitosanitarna inspekcija vode računa o tome i onaj ko kupi deklarisano seme, pa bilo ono iz Slovenije, Hrvatske, Bugarske ili Srbije, mora da dobije ono što je pazario - jasan je Ilin. - Interesantno je da se seme za neke naše sorte gaji i u Holandiji. 

www.ekapija.com 

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30