Чланци поређани по датуму: četvrtak, 31 maj 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Banca Intesa pokreće šesti unapređeni godišnji ciklus Intesa Farmer konkursa

Beograd, 31.05.2017. – Banca Intesa pokreće šesti po redu godišnji ciklus Intesa Farmer nagradnog takmičenja za najuspešnije poljoprivredne proizvođače koji će biti nagrađeni u tri kategorije: Intesa farmer godine, Intesa farmer inovator i Intesa mladi farmer.

„Jačajući sve vidove podrške koju pružamo sektoru agrara, ove godine smo dodatno unapredili naš tradicionalni konkurs kroz uvođenje novih kategorija i novčanih nagrada kojima želimo da podstaknemo poljoprivrednike da budu još inovativniji u vođenju svojih gazdinstava. Zahvaljujući kvalitetu ponude, atraktivnim kamatnim stopama i stalnom poboljšanju poslovnih procesa i prethodne godine smo ostali njihov stabilan partner sa ukupnim plasmanima od preko 47 miliona evra, što je gotovo 34 odsto više u odnosu na godinu ranije. Sa snažnom podrškom nastavili smo i 2018, o čemu govori više od 20 miliona evra novih kredita koje smo plasirali od početka godine“, izjavio je Darko Popović, član Izvršnog odbora i direktor Divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom Banca Intesa.

Najbolje poljoprivrednike će odabrati stručni žiri u sastavu Maja Andonov, direktor Sektora za poslovanje sa malim biznisom Banca Intesa, Đorđe Radulović, direktor Odeljenja za upravljanje prodajom registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima Banca Intesa, Vojislav Živanović, menadžer za sponzorstva, donacije i događaje Banca Intesa, Milan Prostran, agroekonomski analitičar i Goran Đaković, glavni urednik časopisa Agrobiznis magazin.

Pobednik kategorije Intesa farmer godine će biti izabran na osnovu ostvarenih godišnjih rezultatata u poljoprivrednoj proizvodnji, realizovanih investicija, posedovanja sopstvenih prostora za skladištenje, mehanizacije, obradivih površina, uključenosti članova porodice u proizvodni proces i drugog, a ukoliko se gazdinstvo bavi i stočarstvom, jedan od neophodnih uslova je uzgoj rasnih grla stoke. O Intesa farmer Inovatoru će se odlučivati na osnovu ostvarenih godišnjih rezultata, upotrebe inovativnih rešenja u proizvodnji i plasmanu, primeni online prodaje sopstvenih proizvoda, korišenja aplikacija za upravljanje gazdinstvom i proizvodnje, prerade i plasmana proizvoda sa geografskim poreklom. Intesa mladi farmer je potrebno da ima do 40 godina starosti i da je najmanje tri godine samostalni nosilac gazdinstava, a svakako će u obzir biti uzeti i ostvareni godišnji rezultati.

Na takmičenje se u periodu od 01.06. do 31.08. mogu prijaviti registrovani poljoprivredni proizvođači, klijenti Banca Intesa, u svim ekspoziturama banke širom zemlje, putem imejl adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., kao i sajta www.bancaintesa.rs.

Najuspešniji takmičari u svim kategorijama biće proglašeni na jesen i nagrađeni vrednim novčanim nagradama – Intesa farmer godine sa 1.200.000 dinara, Intesa farmer inovator sa 600.000 dinara i Intesa mladi farmer takođe sa 600.000 dinara.

Објављено у Agroekonomija

Meštane Jarkovca, ali i žitelje okolnih mesta, veoma je obradovala vest da postoji mogućnost da novi vlasnik fabrike IMT, a to je indijska kompanija “Tafe”, ponovo otvori pogon u ovom selu na području opštine Sečanj. Indijci su za 66,8 miliona dinara stekli pravo na intelektualnu svojinu IMT-a koja uključuje brend, nacrte dizajna i autorska prava, kao i nekretnine u Jarkovcu, dok zemljište gde je fabrika IMT-a ostaje u vlasništvu Srbije. Govoreći o narednim koracima, zamenik direktora indijske kompanije ”Tafe” za evropsko tržište Kamal Ahuđa naveo je da će tim inženjera iz Indije, kojima će se priključiti nekoliko bivših radnika i direktora iz IMT, uskoro doći u Srbiju kako bi odabrali lokacije za proizvodnju delova za traktor. Prilikom potpisivanja kupoprodajnog ugovora, najavljeno je da bi proizvodnja novih IMT traktora mogla početi najkasnije za godinu dana, uz napomenu da će ključne komponente, poput motora, stizati iz Indije, dok će se u Srbiji praviti ostali delovi i sklapati traktori sa oznakom IMT.

- Nismo još sto posto sigurni da li ćemo traktore proizvoditi na lokaciji u Jarkovcu. Upravo je izazov kvalifikovana radna snaga. Da li su radnici spremni da se voze do Jarkovca svaki dan, ili ćemo biti prinuđeni da fabriku podignemo negde bliže Beogradu, ostaje da se vidi - rekao je Ahuđa.

Da bi opština Sečanj, na čijem se području nalazi nekadašnji proizvodni pogon IMT-a, mogla da udovolji potrebama novog inostranog investitora smatra pomoćnica predsednika sečanjske opštine i bivša upravnica pogona u Jarkovcu Biljana Savović.

- Svojevremeno smo ovde imali dobre elektro-zavarivače, koji su bili deficitarni u kompaniji IMT, pa su naši radnici išli na ispomoć u druge pogone – objašnjava Savović u razgovoru za “Dnevnik”, i dodaje da je fabrika u Jarkovcu prestala sa radom pre nekoliko godina.

Ona se priseća da je u najbolje vreme IMT u Jarkovcu zapošljavao 120 radnika. U tom pogonu, koji je sada preuzeo “Tafe”, proizvodile su se jednoosovinske prikolice nosivosti 3,5 tona, kao i stranice za traktorske kabine. Najviše proizvoda, po rečima naše sagovornice, plasirano je na tržišta Republike Srpske i Kosova.

- Pogoni u Jarkovcu su i dan – danas dobro očuvani, a osim proizvodne hale, tu se nalaze i farbara i skladišni prostor. Mi se iskreno nadamo da će novi vlasnik kompanije odlučiti da oživi proizvodnju delova za traktore u našoj sredini, jer jedino kroz nove investicije možemo sačuvati mladost u sečanjskoj opštini i omogućiti omladini da ostane da živi i radi ovde – ističe Savović.

Međutim, u Opštini Sečanj kažu da za sada nije bilo nikakvih kontakata sa indijskim ulagačima, tako da je ovoj lokalnoj samoupravi još uvek nepoznanica kakve su namere Indijaca i šta planiraju sa pogonom u Jarkovcu. Ali, da su dobrodošli u ovu banatsku sredinu ne krije ni predsednik opštine Sečanj Predrag Rađenović.

-Iskreno se radujem njihovom dolasku, jer bi oživljavanje proizvodnje u velikoj meri pomoglo stanovnicima Jarkovca, ali i naše opštine. Svaka nova investicija, bez obzira na to da li je strana ili domaća, jeste dobrodošla – izjavio je Rađenović za list “Dnevnik”.

Za meštane Jarkovca, pokretanje IMT-a bi, kažu, značilo procvat sela, koje je doživelo sunovrat kada je firma zatvorena.

-U pogonu je bilo zaposleno stotinak radnika iz sela, ali i okolnih mesta. Kada je počela kriza u fabrici, polako su odlazili jedan za drugim, a poslednji radnici su napustili pogon pre nekoliko godina. Kada smo čuli da postoji mogućnost da se ponovo aktivira ovaj pogon, stvarno smo se obradovali. To je način da se mladi, ali uopšte i meštani, zadrže u ovom i u okolnim selima – veli nekadašnji radnik IMT-a u Jarkovcu Janoš Kormanjoš.

Poljoprivrednik Nenad Marković iz Jarkovca svoje oranice i dalje obrađuje IMT-ovim traktorom.

- Mogu vam reći da je ovo traktor za sve generacije i ne verujem da u selu ima kuća koje se bave poljoprivredom, a da nemaju ovakvu jednu mašinu. To je amajlija svakog domaćinstva – poručuje Marković.

Željko Balaban

 

https://www.dnevnik.rs 

Објављено у Poljoprivredna mehanizacija

Futoški kupus, jedna od robnih marki koja promoviše prvenstveno Futog, ali i Novi Sad i ovu regiju, jer se radi od posebnoj, unapređenoj vrsti kupusa koji ovakav, sa svim svojim vrlinama, može da raste samo na 5.000 hektara zemljišta koje pokriva teritoriju Futoga, i malim delovima Veternika i Begeča.

Seme futoškog kupusa ko zasadi van tog područja dobiće kvalitetan kupus, ali on neće biti futoški, jer trakav raste samo na tih 5.000 hektara, kaže u razgovoru za “Dnevnik” Miroljub Janković, zamenik predsednika Udruženja “Futoški kupus”.

Udruženje obuhvata trenutno 50 proizvođača koji prave sertifikovani futoški kupus, a godišnje se proizvede oko 2.000 tona ovog futoškog bisera. Ono što odlikuje to područje za sadnju kupusa “mejd in Futog” je zemljište-černozem, mikroklima, uticaj Dunava i Fruške gore, znanje ljudi, ali i autohtona sortna populacija koja se izdefinisala na tom prostoru kroz istoriju i koja je svojom evolucijom, potpuno prirodno, došla do kvaliteta kakav danas poseduje.

–To je kupus koji ima ubedljivo najtanji list. Svetlo zelene je boje, blago je spljoštena glavica i najslabije mu je razvijena nervatura, to jest žilice, od svih drugih kupusa. Najbrže se ukiseli od svih i ima sasvim drugačiji kupus – hvali svoju, odnosno futošku robnu marku Janković.

On dodaje da su za specifičan ukus futoškog kupusa zaslužni vitamini, mineralne materije, aminokiseline...

Spor oko zemljišta diže porez u nebo


Proizvođači futoškog kupusa, posebno ove godine, suočili su se sa novim problemom koji je doveo u pitanje njihov dalji rad. Naime, kako ističe Miroljub Janković, velika većina zemljišta na kome se uzgaja robna marka Futoga upisana je kao građevinsko zemljište, pa je i porez za takvu zemlju izuzetno velik. Ova odluka doneta pre više godina, ali je problem nastao kada su stigla poreska rešenja, pa su pre nešto više od mesec dana pokrenuli građansku inicijativu da to zemljište bude u funkciji u kojoj je i sada. Tekst ove inicijative, ističe naš sagovornik, došao je do nekih članova Gradskog veća i rečeno im je da će ta odluka biti povučena. Međutim, uzgajivači žele da lokalna samouprava povuče spornu odluku, a ne da poljoprivrednici podnose zahteve pred nadležnim organima, jer ih to košta.

– To znači da moramo da podnesemo poresku prijavu i da platimo takse. Nismo mi statusno promenili namenu zemljišta, već lokalna samouprava, a sad treba da platimo da bi se to ispravilo? Zbog toga smo uskraćeni za podsticaje, jer bez plaćenog poreza ne možeš da očekuješ podsticaj. A mi toliki porez ne možemo da platimo – navodi Janković.

– Mnogi stručnjaci tvrde da je futoški kupus lek. A mnogi istorijski podatke svedoče da je korišćen kao lek. Ugarska i Austro-ugarska su nekoliko stotina godina lečili svoju vojsku tim kupusom. “Sremska kuga” koja se pojavila s početka 18. veka, lečila se futoškim kupusom. Prebogat je vitaminom C koji se kišeljenjem ne uništava, ali se obogaćuje mlečnom kiselinom. Ima u sebi mineralne materije koje su jako dobre za probavu, naročito za želudac, za uspostavljanje prirodnog balansa u želucu. Niskokaloričan je, pa se može konzumirati u velikim količinama, bez da pravi probleme probavnom traktu. Istorijski spisi kažu da su se listom kupusa lečile rane. Ako se cedi sok iz kupusa, dobija se par ekselans lek koji za 40 dana skida čir sa želuca ili dvanaestopalačnog creva – pojašnjava Janković.

On navodi da svi ljudi sa prostora bivše SFRJ znaju šta je futoški kupus i jako bi im bilo drago da ga mogu kupiti.

– Naša šansa je komunikacija sa dijasporom. Imamo velikih trgovaca i menayera da se naša roba plasira. I ne samo Futoški kupus, već i drugi proizvodi višeg kvaliteta sa geografskim poreklom – ističe naš sagovornik.

Ako se izuzmu manifestacije “Dani kupusa” u Futogu, svaki Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu prilika je da se znatiželjnici upoznaju sa kvalitetom futoškog kupusa u, verovatno, najboljoj simbiozi biljnog i životinjskog sveta - sarmi. A potpisnik ovih redova uverio se da su sarme vrhunske. I to više puta. Godinama. Međutim, “sarma diplomatija” dala je rezultate i ove godine, jer su brojne strane delegacije posetile štand Futoškog kupusa. Sa tog štanda ponesu seme, kao znak pažnje, sa namerom da testiraju kvalitet futoške sorte u sopstvenoj zemlji. Tako je, pre koju godinu, kaže Miroljub, završio u namibijskoj pustinji. Kakav je rod bio, i da li je seme zelenog futoškog kupusa pobedilo pesak, nismo saznali.

A. Savanović

www.dnevnik.rs 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31