Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 28 maj 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

 

Najviše se trgovalo: šargarepom (283 t), krompirom (244 t), paradajzom (206 t), tikvicom (119 t), jabukom (110 t), crnim lukom (102 t), krastavcem (89 t), trešnjom (77 t), kupusom (71 t), pomorandžom (32 t), zelenom salatom (31 t), jagodom (29 t), humusom (27 t), prazilukom (27 t) i paprikom (21 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: šargarepe (223 t → 283 t), krompira (217 t → 244 t), paradajza (180 t → 206 t), tikvice (70 t → 119 t), krastavca (81 t → 89 t), trešnje (52 t → 77 t), zelene salate (30 t → 31 t), dok je promet: jabuke (128 t → 110 t), crnog luka (160 t → 102), kupusa (120 t → 71 t), pomorandže (33 t → 32 t), jagode (66 t → 29 t), humusa (29 t → 27 t), praziluka (52 t → 27 t) i paprike (24 t → 21 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        25 - 40 din.

krompir mladi              60 - 90 din.

kupus                          25 - 30 din.

kupus mladi                60 - 70 din; prošle nedelje 70 - 80 din.

crni luk                        30 - 40 din.

praziluk                       30 - 40 din; prošle nedelje 35 - 50 din.

krastavac                    40 - 60 din; prošle nedelje 60 - 80 din.

paradajz                      70 - 140 din.

šargarepa                   20 - 60 din.

tikvica                          40 - 50 din; prošle nedelje 50 - 60 din.

paprika                        120 - 180 din.

zelena salata              180 - 250 din.

humus                         15 - 20 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 80 din.

jagoda                         120 - 150 din.

trešnja                        70 - 100 din.

pomorandža               45 - 60 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 110 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Објављено у Tržište

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ni na slobodan dan nije "pobegao" dalje od svog resora, pa je i ovaj vikend iskoristio da se bavi poljoprivredom, ali i edukacijom.

On je svog sina odveo u kupovinu jagoda, ali je njegov naslednik za to morao malo da se pomuči.

Nedimović je, naime, doveo sina na jednu plantažu jagoda u okolini Sremske Mitrovice gde, ako želite da kupite ovo voće, morate sami da ga naberete. Za uzvrat, jagode dobijate po povoljnijoj ceni.

Zašto se odlučio da umesto na pijaci na ovaj način on i njegov sin dođu do voća, Nedimović je objasnio time da "ništa nije važnije od stvaranja zdravih navika kod svoje dece".

 

Izvor: www.blic.rs

foto: privatna arhiva

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
ponedeljak, 28 maj 2018 06:55

Crnogorci vole više uvozno?

PODGORICA - Kampanja "Kupujmo domaće" u aprilu, u prvom mjesecu sprovođenja, nije uticala na smanjenje uvoza hrana u tom periodu, već je on povećan u ukupnom iznosu, ali i kod većine proizvoda.

Uvoz hrane u aprilu ove godine, prema podacima koje je Monstat prekjuče objavio, vrijedio je 34,5 miliona eura, dok je u istom mjesecu 2017. iznosio 31,8 miliona.

Program "Kupujmo domaće" pokrenuli su 3. aprila ministarstva poljoprivrede, ekonomije, Privredna komora i najveći trgovački lanci. Kako je tada saopšteno, cilj programa je da se poveća prodaja domaćih prehrambrenih proizvoda, proizvodnja, zaposlenost i smanji uvoz. Organizatori su zajedno obezbijedili 115 hiljada eura za marketinšku promociju i obilježavanje prostora u marketima gdje se nalaze samo domaći proizvodi. Programom je obuhvaćeno preko 3.000 domaćih proizvoda.

Uvoz živih životinja za proizvodnju hrane u aprilu ove godine iznosio je dva miliona eura, dok je u istom mjesecu prošle godine on vrijedio 2,2 miliona eura. To je jedina kategorija u kojoj je došlo do smanjenja uvoza hrane.

Uvoz mesa i mesnih prerađevina ostao je isti, odnosno na nivou od oko 7,5 miliona eura, dok je uvoz mlijeka, mliječnih proizvoda i jaja povećan sa prošlogodišnja 4,2, na 4,4 miliona eura. Uvoz ribe i prerađevina od ribe povećan je sa 0,9, na 1,3 miliona eura, a žitarica i proizvoda od žitarica sa 4,3, na pet miliona eura.

Značajno je povećana i kupovina uvoznog povrća i voća sa 4,9, na 5,6 miliona eura. Uvoz šećera, proizvoda od šećera i meda ostao je na nivou od 0,9 miliona eura. Uvoz kafe, čaja, kakaoa i začina u aprili je iznosio 2,7 miliona eura ili oko 100 hiljada eura više nego u istom mjesecu prošle godine. Povećan je i uvoz ostalih prehrambrenih proizvoda sa 3,1, na 3,3 miliona eura, kao i stočne hrane sa 1,2, na 1,8 miliona eura.

Organizatori programa "Kupujmo domaće" su početkom aprila najavili da će on biti njihovo dugoročno opredjeljenje, kojim žele da ukažu na važnost kupovine domaćih proizvoda i uticaj na crnogorsku ekonomiju. Saopšteno je i da će u nastavku programa realizovati i set edukacija i savjetodavne podrške za proizvođače u cilju unapređenja znanja i marketinške funkcije, kao i da će pred sezonu povezati turističku privredu i domaće proizvođače, kako bi domaća hrana ovog ljeta bila prisutnija i hotelima i restoranima.

"Po određenim procjenama, za svaki proizvod koji se kupi, a proizveden je u Crnoj Gori, našoj ekonomiji ostaje izmedju 80 i 85 odsto iznosa. Upravo taj novac utiče na veće plate, povećanje kupovne moći i povećanje životnog standarda građana. Međutim, najveći problemi domaćih proizvođača jesu ograničeni kapaciteti proizvodnje, nemogućnost kontinuirane isporuke i potrebne količine, nedovoljno razvijena funkcija marketinga. Mi ne možemo uticati na to koji proizvodi će se naći na policama marketa, ali smo u intenzivnoj komunikaciji sa trgovinskim lancima i zajedno radimo na stvaranju prostora za manje proizvođače", saopšteno je tada iz Ministarstva ekonomije.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmjena Crne Gore za period januar-april, prema preliminarnim podacima Monstata, iznosila je 851,6 miliona eura, što ukazuje na rast od 12,9 odsto u odnosu na isti period 2017. Izvoz robe povećan je 14,3 odsto, na 129,2 miliona eura, a uvoz 12,7 odsto, na 722,4 miliona eura, saopšteno je iz Monstata. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 17,9 odsto i veća je u odnosu na isti period prethodne godine (17,6%).

Izvor: http://rs.seebiz.eu 

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 28 maj 2018 06:50

Ratari svake godine rizikuju, zašto?

Poljoprivrednu proizvodnju, koja značajno zavisi od vremenskih uslova, posebno poslednjih godina kada je uticaj klimatskih promena veliki, prate veliki rizici.

Tako je od početka ovog veka na području naše zemlje i regiona bilo pet ekstremno sušnih godina, isto toliko puta ovo područje suočilo se s velikim poplavama.

Zato je i osiguranje u poljoprivredi sve značajnije u zaštiti ulaganja u tu privrednu granu, rečeno je na nedavnom sastanku posvećenom osiguranju u poljoprivredi na kojem su učestvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, osiguravajućih kuća, kao i poljoprivrednici. Svi učesnici istakli su da je procenat osiguranih površina u Srbiji mali – svega oko deset odsto, što je znatno manje nego u Evropi, te da je potrebno da svi zajedno nađu najbolji model koji bi doprineo da se osiguranje u poljoprivredi poveća. 

Po rečima državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Velimira Stanojevića, da bi se povećao procenat osiguranja u poljoprivredi, potrebna je da poljoprivrednici budu bolje informisani o tome kakve su koristi od toga, te da imaju tačne i precizne informacije. 



"Za subvencionisanje i podsticaj poljoprivrede iz bdžeta Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva namenjeno je 75 odsto novca", rekao je Stanojević. 

Među njima su i subvencije za osiguranje, koje iznose 40 i 45 odsto premije osiguranja, ali, nažalost, pare planirane za te podsticaje nisu dovoljno iskorišćene jer, iako je prošle godine kao subvencija za te namene isplaćeno 600.000.000 dinara, novca je bilo još. 

Stanojević je ukazao i na to da tu vrstu podsticaja više koriste veliki sistemi nego mala poljoprivredna gazdinstva, da se najčešće osiguravaju višegodišnji zasadi, dok je znatno ređe osiguranje životinja, piše Dnevnik.

https://www.b92.net/ 

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31