Чланци поређани по датуму: utorak, 22 maj 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Evropska unija (EU) je opredelila 4,5 miliona evra za podršku preduzetnicima i preduzetnicama i mikro i malim preduzećima, najavljeno je danas u Aranđelovcu prilikom zvaničnog predstavljanja novog programa EU za lokalni razvoj - EU PRO, koji ima za cilj da doprinese sveukupnom privrednom i društvenom razvoju 99 lokalnih samouprava[1] u Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije.  Javni poziv koji je objavio EU PRO za podršku mikro i malim preduzećima otvoren je do 6. jula 2018. godine, a pravo učešća imaju preduzetnici i preduzetnice, mikro i mala preduzeća registrovana u  99 opština i gradova uključenih u program koja se bave proizvodnjom ili pružaju IT usluge, a osnovana su između 1. januara 2013. i 31. decembra 2017. godine.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je na predstavljanju programa EU PRO rekla da Srbija kao zemlja kandidat godišnje dobija oko 200 miliona evra bespovratne pomoćievrointegracije spoljnopolitička orijentacija Srbije, koje su zemlji dale stabilnost, donela nove investicije, bolji imidž, a samim tim i uticaj u međunarodnim odnosima, studentske programe, brojne donacije, razvojnu pomoć, te IPA fondove.

„Očekujem da i vi kao predstavnici opština radite na pripremi dobrih projekata, ali da i promovišete i podižete vidljivost u vašim lokalnim samouprava koliko smo zaista novca dobili od EU“, navela je  ministarka Joksimović i dodala da lokalni ekonomski razvoj znači i pomoć za osnivanje malih i srednjih preduzeća, kao i podršku već osnovanim kroz nabavku opreme.  

Pozivajući lokalne samouprave i predstavnike malog biznisa da aktivno učestvuju u realizaciji programa EU PRO, šef Delegacije EU, ambasador Sem Fabrici je rekao da će se kroz ovaj program koji obuhvata 99 od 174 lokalne samoprave u Srbiji ulagati u infrastrukturu i doprineti unapređenju ukupnog poslovnog okruženja i konkurentnosti lokalne privrede.

 „Mikro i mala preduzeća su osnova evropske i srpske ekonomije, imaju vodeću ulogu u otvaranju novih radnih mesta i ostvarivanju privrednog rasta, i poziv koji smo danas objavili vredan 4,5 miliona evra namenjen je upravo njima kako bi unapredili svoje poslovanje, ali i bili društveno odgovorni prema svojim zajednicama“, rekao je šef Delegacije EU.

Ambasador Fabrici je podsetio da je Evropska unija prvi trgovinski partner Srbije, te da je u prethodne tri godine, izvoz iz Srbije utrostručen, trgovinska razmena je 64 odsto, a 78 odsto stranih investicija dolazi iz EU, ističući da je u proteklih 10 godina EU uložila u Srbiji tri milijarde evra bespovratne pomoći.

 „Kroz realizaciju projekata, lokalne samouprave će imati priliku da unaprede znanja i veštine koja će im koristiti pri sprovođenju budućih projekata koje finansiraju donatori, prvenstveno Evropska unija“, rekao je Grem Tindal, menadžer programa EU PRO, ističući da jačanje lokalnih samouprava predstavlja važan segment ukupnog ekonomskog razvoja zemlje.

Pozdravljajući prisutne, predsednik opštine, Bojan Radović je naveo da će Aranđelovac pratiti prilike koje se pojavljuju kroz program EU PRO i pripremati predloge projekata. „Iako je konkurencija jaka, mi ćemo se takmičiti. Program treba da podigne konkurentnost opština, a mi želimo da budemo konkurentni, pa i kad se takmičimo“, rekao je Radović.

Predstavljanju programa EU PRO prisustvovali su predstavnici 99 lokalnih samouprava, kao i predstavnici zemalja EU, među njima i ambasadori Mađarske, Poljske, Austrije, Belgije, Hrvatske, Kipra, Nemačke, Slovačke, Rumunije, Italije u Srbiji.

Oni su imali priliku da u Aranđelovcu posete Sajam EU projekata na kome je predstavljen deo dosadašnje podrške Evropske unije Srbiji kao i aktivnosti koje sprovode Ministarstvo za evropske integracije, Evropska investiciona banka i EU Info centar. Predstavljeni su uspešni primeri podrške preduzetništvu, malim i srednjim preduzećima, koji su realizovani kroz različite EU programe kao što je COSME, programe koje realizuje Privredna komora Srbije - Erasmus Program za mlade preduzetnike, Horizont 2020, Evropska mreža preduzetništva, zatim projekti Fonda za inovacionu delatnost i nedavno završenog programa Evropski PROGRES.

 

Aktivnosti EU PRO-a, programa  koji doprinosi ravnomernijem društveno-ekonomskom razvoju Srbije, Evropska unija podržava sa ukupno 25 miliona evra. Program ima za cilj da doprinese povećanju konkurentnosti mikro i malih preduzeća, poboljšanju poslovnog okruženja i unapređenju socijalne kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

 

[1] Aleksandrovac, Aleksinac, Aranđelovac, Arilje, Babušnica, Bajina Bašta, Batočina, Bela Palanka, Blace, Bogatić, Bojnik, Boljevac, Bor, Bosilegrad, Brus, Bujanovac, Crna Trava, Čačak, Čajetina, Ćićevac, Ćuprija, Despotovac, Dimitrovgrad, Doljevac, Gadžin Han, Golubac, Gornji Milanovac, Ivanjica, Jagodina, Kladovo, Knić, Knjaževac, Koceljeva, Kosjerić, Kragujevac, Kraljevo, Krupanj, Kruševac, Kučevo, Kuršumlija, Lajkovac, Lapovo, Lebane, Leskovac, Loznica, Lučani, Ljig, Ljubovija, Majdanpek, Mali Zvornik, Malo Crniće, Medveđa, Merošina, Mionica, Negotin, Niš, Nova Varoš, Novi Pazar, Osečina, Paraćin, Petrovac na Mlavi, Pirot, Požarevac, Požega, Preševo, Priboj, Prijepolje, Prokuplje, Rača, Raška, Ražanj, Rekovac, Sjenica, Smederevo, Smederevska Palanka, Sokobanja, Surdulica, Svilajnac, Svrljig, Šabac, Topola, Trgovište, Trstenik, Tutin, Ub, Užice, Valjevo, Varvarin, Velika Plana, Veliko Gradište, Vladimirci, Vladičin Han, Vlasotince, Vranje, Vrnjačka Banja, Zaječar, Žabari, Žagubica, Žitorađa.

 

Објављено у Agroekonomija

Sveta loza sa Hilandara zasađena je na platou spomen Hrama Svetog Save u Beogradu. Lozu je sa Svete gore, blagoslovom igumana Manastira Hilandar doneo profesor Nebojša Marković, proto-majstor novih hilandarskih vinograda. Prvobitna ideja bila je da se ta sadnica vinove loze zasadi u porti Manastira Milentije čija je obnova u toku. Ipak, zahvaljujući članovima odbora za obnovu Manastira Milentije i kalemarskoj veštini i umeću porodice Pantelić iz Selišta kod Trstenika proizvedeno je 49 kalemova prve klase. Odlučili su da ih zasade u portama crkava i manastira Eparhije kruševačke, ali i drugim srpskim svetinjama. Hilandarska loza do sada je zasađena u Studenici, Žiči, Ljubostinji, Manasiji, Ravanici, Svetom Romanu i mnogim drugim svetinjama. Blagoslovom Episkopa kruševačkog g-dina Davida, tri sadnice Hilandarske loze su zasađene i na platou Hrama Svetog Save na Vračaru. U ime nastojatelja Hrama Svetog Save arhimandrita Stefana, novonarečenog Vikarnog Episkopa Patrijarha srpskog – lozu su zasadili jereji Dragan Šovljanski i Predrag Prodić a ispred Odbora za obnovu Manastira Milentije to su učinili profesor doktor Mirko Kovačević i g-din Ranko Pantelić, kalemar iz Selišta kod Trstenika. Izvor: TV Hram

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Brojne skupocene eksponate mehanizacije ovogodišnjeg sajma poljoprivrede u stranu je “bacio” bik Disko,  koji je bio atrakcija sajma. Ovaj gorostas težak 1.600 kilograma u vlasništvu je Stočarsko-veterinarskog centra Krnjača – Beograd, a uz njega svakodnevno pa i u vreme sajma vreme provodi Slaviša Pacikoza, selekcioner našeg najpoznatijeg insituta u ovoj branši.

Za Agrobiznis magazin Pecikoza kaže da je ovaj priplodni bik simentalske rase ido sada ostavrio oko 170.000 potomaka, a njegove ćerke na mnogim takmičenjima osvajaju prestižne nagrade, a na sajmu su izložene čak i njegove sestre.

Sada već poznati bik Disko poreklom je iz Austrije, kupljen kao tele, ali je stasao u Srbiji što je donelo i određene prednosti ističe Peciokoza i dodaje: "Odgajan je na našoj hrani i u našim klimatskim uslovima, prilagođen je na naše bolesti i ishranu, tako da njegovi potomci postanu otporniji. Gabaritom je mnogo veći, jer koristimo specijalnu recepturu za bikove koji skaču, od kojih se uzima seme. Kod nas nije poenta da bikovi budu što teži, nego da budu što bolje kondicije, da imaju izražene mišiće i da budu što bolje građe, što se i vidi. Cela struktura mu je kao kod atlete, a prilikom jednog skoka u zavisnosti od doba godine izbaci i 700 doza semena koje ide širom Srbije”  Ali Disko svoje potomstvo ima u i regionu, mahom Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

Kako navode stručnjaci insitutta Disko dnevno pojede desetak kilograma suve hrane. Vodi se računa da u ishrani bude tačna razmera hranljivih materija koje će biku doneti bolje priplodne karateristike.

"Prilikom ishrane bikova koristimo uglavnom pšenicu i ječam, soju i premikse. To su količine koje su tajna i koje se decenijama koriste kod nas. To je ono što povećava količinu semena prilikom svakog skoka", kaže on i dodaje da naravno dobija i porcije kvalitetnog sena, čiste vode id a se prema njemu ophode onako kako je to poželjo za životinje koje se koriste u reprodukciji.

Pored Diska Stočarsko-veterinarskog centar Krnjača – Beograd predstavio je još dva bika Vilija koji ima pet godina takođe simentalske rase i bika Fratello, rase Šarole, koja je namenjena tovu.

Vili 

 

Fratello 

 

Prema upravo objavljenim podacima, 85. Međunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu posetilo je 140.000 ljudi dok je disko iza sebe do sada ostavio 170.000 potomaka, a sada se nalazi u punoj eksploataciji. 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za jun 2018. godine 

www.agrobiznis.rs 

 

Објављено у Stočarstvo

ŠID: Prošle nedelje je direktor turske Uprave za kontrolu mesa i mleka sa svojim inspektorima posetio Industriju mesa „Srem Šid”, koju je nedavno kupio srpski konzorcijum „Đurđević–Agropapuk”, da bi se uverili u stanje nekadašnje poznate klanice.
srem sid

Upravo u toj sremskoj klanici srpski konzorcijum „Đurđević–Agropapuk”, po dogovoru vlada Srbije i Turske, treba da prerađuje isključivo goveđe meso za tržište Turske, a po nezavaničnim najavama, klanica bi mogla početi rad za mesec dana.

Direktor mesne industrije „Đurđević” iz Pećinaca Đorđe Kuzminac objašnjava za „Dnevnik” da je u planu da Industrija mesa „Srem Šid” obezbedi dovoljne količine goveđeg mesa i da ispoštuje uslove koji su dogovoreni na niovu vlada Srbije i Turske o izvozu 5.000 tona te vrste mesa.

U prvoj fazi posao će dobiti stotinak radnika, kaže Kuzminac i dodaje kako veruje da će uspeti da obezbede dovoljnu količinu goveđeg mesa koje treba da se preradi za izvoz u Tursku jer su počeli razgovore s farmerima da povećaju obim proizvodnje.

Drugi proizvođač mesa u Srbiji
Industrija mesa „Đurđević” iz Pećinaca drugi je proizvođač mesa u Srbiji, ima kapacitet koji omogućava dnevnu obradu 1.000 svinja, 150 junadi i 30 tona prerade.

Osim njih, još osam kompanija iz Srbije dobilo je pre godinu dana dozvolu za izvoz jagnjetine u Kinu.

Razvijamo i kooperantske odnose sa stočarima, dogovaramo se o otkupu i sve ono što je za siguran plasman potrebno. Jer, izvoz u Tursku znači za nas siguran plasman, a kada se ima tržište, onda se može raditi na sirovinskoj bazi. Jedno bez drugog jednostavno ne ide, kaže Kuzminac.

Industrija mesa „Đurđević” je pre godinu dana prva dobila državnu dozvolu za izvoz jagnjetine u Kinu, ali, po rečima našeg sagovornika, do danas nije došlo do realizacije tog posla.

Još uvek su u toku pregovori s kineskim partnerom. Nismo uspeli da ostvarimo dobre kontakte s kupcima po pitanju obrade, odnosno određenih zahteva koje oni imaju, ali razgovori su u toku i verujemo da će do realizacije izvoza jagnjetine u tu državu doći, rekao je Kuzminac.

Lj. Malešević

https://www.dnevnik.rs  

Објављено у Tehnologija prerade
utorak, 22 maj 2018 05:39

Kako je žito reagovalo na kišu

Pančevo – Žednoj pšenici na poljima južnobanatskih opština Pančevo, Alibunar, Kovačica i Opovo, padavine su jako prijale.

Poslednje u nekoliko minulih kišnih dana donele su 49 litara tečnosti po kvadratnom metru, što je samo donekle dovoljno hlebnom žitu, koje je najdalje odmaklo u razvoju i sprema se za nalivanje zrna.

Još od jeseni poljoprivrednici ove regije imaju problem sa sušom, pa je klasje počelo i da podgoreva, a pojedine, kasno posejane kulture, stale su sa nicanjem i kasne, ne toliko zbog temperature vazduha, koliko je sunce isijavalo, a sve vreme duvao topao vazduh i košava, te je setva na nekim mestima obavljena u suvo zemljište.

Ozimi usevi koji su plitko posejani slabo su se ukorenili s jeseni, koja je takođe bila izuzetno topla, pšenica je non-stop „radila” i da nije bilo februarskog hladnih talasa, prema oceni stručnjaka za ratarstvo Bogdana Garalejića, rukovodioca savetodavne službe Instituta „Tamiš” u Pančevu, klasala bi još i ranije, a i ovako je poranila sedam do deset dana.

Rubni delovi oranica u koje je sunce direktno udaralo su se gotovo osušili, ali je slika u samom usevu drugačija i nema tako drastičnog sušenja pšenice, koja je trenutno u fazi oplodnje. Njoj su i nadalje, po oceni Garalejića potrebni oblaci i temperature do 25 stepeni, a najviše padavine za nalivanje zrna koje bi trebalo da traju i do 45 dana, kako bi ovdašnji ratari mogli da računaju na stabilne i dobre prinose.

„Ukoliko dođe do novih toplotnih udara i naglog presecanja tog perioda imaćemo problem u kojem će se vegetacija završiti, doći će do naglog zrenja i prinosi će biti niži. Takođe, ono što je sada bitno jeste da su poljoprivredni proizvođači završili i završavaju zaštitu klasa od bolesti i da dodaju poneke insekticide zbog žitne pijavice, a suvo vreme je pospešilo i pojavu lisnih vaši. Svakako bi dorodošle veće padavine, kojih istina na ovom terenu ima sporadično i mestimično, ali je ovo i period vremenskih nepogoda sa jakim vetrovima”, kaže za „Politiku” Garalejić.

On skreće pažnju da je primetna neupućenost i manjak znanja o samoj proizvodnji, pre svega kada je reč o plodoredu.

„U atarima velikog broju sela, a mi ih na ovoj teritoriji imamo 32, plodored je narušen. Uočljiva je dominacija dve biljne vrste – kukuruza i suncokreta, koja se preseca uljanom repicom, što izaziva velike probleme u zaštiti bilja i utiče na otpornost štetočina, jer bismo morali da imamo razmak od tri godine. Svaka uljana kultura iza sebe ostavlja određene patogenosti u zemljištu, što ne baš da bi uništilo kulture, ali bi moglo da prepolovi prinos sledeće, ako nema tog razmaka. Plodored mora da se proširi, ne mogu trgovci da diktiraju šta će proizvođači sejati, a to je ono što se dešava. Borimo se da učimo proizvođače da steknu znanja o poslu kojim se bave, a taj nivo je izuzetno nizak, da bi mogli da donose odluke”, upozorava Bogdan Garalejić iz Instituta „Tamiš” u Pančevu.

http://www.politika.rs 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31