Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 21 maj 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
Beograd, 21. maj 2018. godine – Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa glavnom izvršnom direktorkom indijske kompanije za proizvodnju traktora i mašina za poljoprivredu „Tafe“ Malikom Srinivasan o planovima ove kompanije u narednom periodu.

Srinivasan upoznala je premijerku Brnabić sa planovima i pripremama za proizvodnju unapređenih modela traktora sa Euro 3 motorom, ističući da je prvi takav model već predstavljen na prošlonedeljnom Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. 

Ona je naglasila da će kompanija prvenstveno biti fokusirana na proizvodnju mehanizacije namenjenu malim gazdinstvima, koja čine većinu naše proizvodnje.

Direktorka kompanije „Tafe“ je istakla da je zainteresovana za saradnju sa Vladom Srbije kako bi se ovakvim gazdinstvima olakšala kupovina mehanizacije.

Premijerka Brnabić rekla je da je Vlada Srbije već pripremila kreditnu podršku za poljoprivrednike za kupovinu traktora, a da je u planu i Garantni fond za proizvođače voća i povrća za nabavku mehanizacije.

Srinivasan je istakla da kompanija planira i višemilionske investicije u proizvodne pogone u Srbiji. 

Prema njenim rečima, cilj kompanije je da se u narednih pet godina proizvodi 5.000 traktora godišnje u Srbiji, dok bi se po ispunjavanju svih neophodnih uslova izašlo i na tržište Ruske Federacije.

Premijerka Brnabić rekla je da će Vlada Srbije pružiti svu neophodnu pomoć i podršku rukovodstvu kompanije, kako bi se što lakše realizovali planovi za naredni period.

Kompanija „Tafe“ je u aprilu ove godine, za oko 66 miliona dinara kupila pravno lice, odnosno žig IMT, pogon u Jarkovcu kod Sečnja i tehnološke crteže.

Srinivasan, koja je na Forbsovoj listi 2017. godine zauzela 63. mesto među 100 najbogatijih ljudi u Indiji, do sada je više puta posetila Srbiju.

Sastanku je prisustvovao i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Објављено у Agroekonomija

Za mnoga poljoprivredna gazdinstva koja su posvećena uzgoju duvana i glavna im je preokupacija, žuti list već godinama obezbeđuje egzistenciju, a poljoprivre­dnik mlađe generacije Aleksandar Rajaković (33) iz Hrtkovaca, moglo bi se reći da je novi u ovoj proizvodnji jer se duvanom bavi tek tri sezone.

- Za uzgoj duvana smo se opredelili jer mislimo da je jedna od najisplativijih kultura kojom se bave ljudi na ovom terenu – kaže Aleksandar Rajaković. – Krenuli smo sa tri sušare i proizvodnjom na 13 hektara, a u međuvremenu smo proširili proizvodnju na preko 27 hektara i imamo šest sušara. Pre nego što smo se okrenuli duvanu pretežno smo se bavili ratarstvom. Sejali smo pšenicu, kukuruz, suncokret i soju, a porodica se bavi i povrtarstvom.

Porodica Rajaković obrađuje oko 100 hektara, a do pre koju godinu su obrađivali skoro duplo više, dok je bilo mogućnosti da u zakup uzmu njive u vlasništvu države.

- Sada te zemlje u državnom vlasništvu više nema za zakup jer se izdaje gazdinstvima sa prvenstvom zakupa uglavnom po osnovu stočarstva, tako da je to prevagnulo da uđemo u proizvodnju duvana. Razlog je i to što se otkupne cene duvana znaju unapred, a definisani su i svi ostali uslovi koje pruža fabrika Kompanije Japan tobako internešnel (JTI) u Senti. Prate nas i stručnom podrškom kroz ceo proizvodni ciklus, maltene 24 sata, od zasnivanja rasada do završetka berbe i preuzimanja suvog lista duvana, što je veliki plus za nas proizvođače – naglašava Rajaković.

Uz opredeljenje da se na duže staze posvete uzgoju “virdžinije” porodica Rajaković je sopstvenim ulaganjima podigla sušare, mahom polovne, ali i za svaku polovnu sušaru izdvojiti 5.000 do 6.000 evra, što je prema rečima našeg sagovornika bila najprihvatljivija kombinacija. Poljoprivrednici Hrtkovaca su u Sremu među najvećim proizvođačima žutog lista, jer pored JTI-a, proizvodnju duvana ugovara još četiri prerađivača.

Proizvodnja duvana zahteva dosta truda, jer sa zasnivanje rasada pod plastenicima kreće se krajem februara ili početkom marta, a početkom maja kreće iznošenje rasada na njive i sadnja, potom sledi nega useva do berbe, koja počinje polovinom jula i traje oko četiri meseca, sve do prvog mraza.

- Svi ukućani su uključeni u poslove, a u vreme berbe angažujemo sezonske radnike. Sve sem branja lista možemo sami da postignemo, međutim, kada krene berba i sušenje na njivi svakodnevno mora biti 12 do 15 ljudi.- napominje Aleksandar. – U odnosu na druge ratarske kulture gde se najveći deo posla odradi mašinski, u proizvodnji duvana je sasvim drugačije jer zahteva više radne snage, ali je računica povoljnija. Pored toga proizvodnja duvana je dosta sigurnija od klasičnog ratarenja.

- Poljoprivrednik mlađe garde Aleksandar Rajaković iz Hrtkovaca sa familijom našao interes da se posveti proizvodnji duvana, jer se unapred zna otkupna cena, a senćanska fabrika Kompanija JTI pruža stručnu podršku i sve uslove
Aleksandar i supruga mu Anica imaju dvoje dece i očekuju još jednu prinovu. Koreni su im paorski, pa u poljoprivredi vide budućnost. Na istom gruntu žive Aleksandrovi roditelji, otac Živko i majka Angelila, tako da su pod istim krovom tri generacije Rajakovića. U komšiluku je i porodica Aleksandrove sestre Ksenije. Iz praktičnih razloga imaju pet registrovanih gazdinstava, da bi ostvarivali više subvencija, ali i poslovi su tako raspoređeni da svi budu uposleni tako da doprinesu što je moguće više. Aleksandar, ali i ostali ukućani potvrđuju da svi zajedno, na okupu, dobro funkcionišu. Poslovi su tako raspoređeni da su Aleksandar i njegov otac Živko najviše u traktorima na njivi, pod kontrolom majke Angeline je rasad u plastenicima, ima poslova i oko stoke, jer drže tridesetak ovaca i svinje, najviše za sopstvene potrebe. Supruga Ankica vodi računa o deci i vodi brigu o kući. Za unapređenje proizvodnje na imanju Rajakovići su do sada u više navrata koristili podsticajna sredstva prilikom nabavke poljoprivredne mehanizacije, sisteme za navodnjavanje, što je itekako pomoglo, jer je iz državne kase za te svrhe povraćaj sredstava bio 40 odsto ulaganja.

Obavezno šišanje rasada
Za proizvodnju rasada “virdžinije” Aleksandar Rajaković koristi dva plastenika. Potrebno je odnegovati rasad ujednačenog kvaliteta, što zahteva zaštitu, ali i šišanje lista da bi biljke ojačale i bile spremne za iznošenje na njive.

Zasnivanje proizvonjde rasada je u tacnama od stiropora koje plutaju u bazenima ispod plastenika, a za razvoj biljaka vodi se dodaju hraniva i zaštitni preparati radi sprečavanja od bolesti i insekata, štetočina. Rasad u plastenicima prispeva za 55 do 60 dana, spreman za sadnju na njivi.

- Srednju poljoprivrednu školu završio sam u Rumi, za rukovaoca-mehaničara poljoprivredne tehnike, pa sam u neku ruku sam svoj gazda i majstor. Puno mi znači što sam se u školovao u poljoprivrednoj struci, jer stečeno znanje koristim u praksi i itekako je dragoceno, kada sam već odlučio da ostanem na selu – veli Aleksandar Rajaković.

U Hrtkovcima smo bili po kišnom danu pa se nije moglo na njivu, ali imajući u vidu da su svi usevi bili željni kiše, ona je dobrodošla za sadnju duvana, kako za rasad koji je još kod kuće ispod plastenika i treba da se iznese na njive, tako i za rasađeno jer će se bolje primiti i napredovati.

- Obavili smo oko polovine posla na sadnji, nisu baš bili povoljni uslovi zbog sušnog perioda, tako da će nam kiša koja je padala ova dva dana puno značiti. Dobro je što nešto više od polovine površina možemo da navodnjavamo, tifonima, razanim rasprskivačima i sistemomom kap po kap. To je preduslov da na tim površinama gde imamo mogućnosti za navodnjavanje postižemo stabilne prinose. Prošla godina je bila sušna i da nije bilo zalivanja, bilo bi jako loše. U pogledu prinosa i nije bilo loše, nego je kvalitet bio slabiji pa je prihod zbog toga bio manji nego što smo očekivali. Po hektaru postižemo prinos od dve do dve i po tone suvog lista, ali pored toga bitno je proizvesti što kvalitetniji duvan, jer se prilikom isporuke klasira i na osnovu toga obračunava – pojašnjava Rajaković.

List “virdžinije” se suši u sušarama, a kod korišćenja energenata mogućnosti su za korišćenje peleta, drva, uglja, koštice voća i zemni gas. Porodica Rajaković kao energent koristi zamni gas, a njihovo iskustvo je da se postižu najbolji efekti.

Tekst i foto:Foto: Milorad Mitrović/Aleksandar Rajaković iz Hrtkovaca

Izvor: www.dnevnik.rs 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Obraćajući se učesnicima Prve regionalne konferencije "Žene u agrobiznisu" koja je održana protekle nedelje na 85. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu Biljana Petrović, rukovodilac NLB Banke u sektoru koji se bavi finasiranjem poljoprivrede je rekla:

„Žene tek treba da se izbore za veće učešće u agro biznisu. Evropske statistike pokazuju da je prosečna površina gazdinstva u vlasništvu žena dvostruko manja od površine koju poseduju njihove muške kolege. Prosečno „žensko“ gazdinstvo poseduje 6, a prosečno „muško“ 12 hektara. U Srbiji, žene su nosioci oko 17 odsto gazdinstava, a kada mi NLB Banci analiziramo plasmane poljoprivrednicima, dolazimo do zaključka da se udeo gazdinstava koja smo kreditirali, a čiji su nosioci žene, podudara sa tom statistikom, što znači da su žene jednako zainteresovane za finansiranje svoje proizvodnje kao i muškarci. Time potvrđuju da su jednako kao i poljoprivrednici muškog pola zainteresovane za kredite. Ono što bi žene trebalo da dodatno motiviše da apliciraju za kredit i unaprede poslovanje na svojim gazdinstvima je pristup izuzetno povoljnim izvorima finansiranja – svaka poljoprivrednica sada može da dobije kredit u dinarima, bez valutne klauzule, na 36 meseci uz kamatu od svega 1 odsto. To je izuzetno dobra prilika da kreditom završe poslove koji su im na gazdinstvu neophodni u ovom trenutku. Još bih dodala da smo primetili trend rasta kada su u pitanju žene kao nosioci gazdinstva i nadam se da će taj udeo biti sve veći. Posebno bih naglasila da su žene izuzetno dobri klijenti. Tokom 15 godina svoje bankarske karijere, nisam još srela nijednu ženu koja nije vratila kredit od prvog do poslednjeg dinara, i uvek ću podržavati žene da uzimaju kredite, da ulažu u svoju proizvodnju jer samo ako ulažete u sebe, ako radite na sebi možete da postignete uspeh. “

 

Објављено у Žene u agrobiznisu
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31