Чланци поређани по датуму: nedelja, 20 maj 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 20 maj 2018 18:02

Koliko košta hektar zemlje u Srbiji

Ako se izuzmu pojedini regioni u Mađarskoj, koji se naslanjaju na Dunav, cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji najveće su u ovom delu Evrope, ali i dalje daleko niže nego u većini zapadnoevropskih država.

Ovo se posebno odnosi na kvalitetne vojvođanske oranice čije cene vrtoglavo rastu – u poslednjih pet godina su udvostručene pa je već sada hektar skuplji nego u svim državama u okruženju. I ministar poljoprivrede Branislav Nedimović nedavno je konstatovao da je zemljište kod nas skuplje nego u susednim državama. Kako je rekao za list „Gazdinstvo”, nigde u regionu cene nisu tako visoke kao u Srbiji.

– U Mađarskoj i Rumuniji daleko su niže nego u Vojvodini. Možda je u Rumuniji zemljište lošijeg kvaliteta, ali u Mađarskoj svakako nije – izjavio je Nedimović.

Ipak, jasno je da zemlja nije jednako cenjena u svim delovima Srbije, postoje delovi u kojima je obrasla u korov pa je vlasnici daju praktično u bescenje.

 

http://www.politika.rs/scc/clanak/404039/Za-hektar-zemlje-u-proseku-6-000-evra 

 

Објављено у Agroekonomija

Sanja Zafirović je pre petnaest godina život u gradu zamenila životom na selu. Veštine kao što su kuvanje, spremanje i organska proizvodnja upotrebila je kako bi razvila svoje eko-etno domaćinstvo pokraj Blaca.

Sanja Zafirović: Ustaje se u ranim jutarnjim časovima, negde oko 7 časova, i onda kreću te neke porodične obaveze, pošto imam četvoro dece, sva ta deca moraju da se namire, svako ima svoj neki jutarnji ritual. Nakon tog jutarnjeg rituala počinje radni dan. Radni dan, priprema samog dvorišta, odnosno naše bašte i prenoćišta i restorana. Potom se ide u nabavku, da bi sve te namirnice koje spremamo u toku dana došle sveže i iz domaće radinosti i onda kreće priprema u kuhinji. Aktivno se radi, sigurno, od 7 ujutru do nekih 10 uveče, a onda se posvećujemo opet porodici i u 12 se leže, tako da je to aktivnost celoga dana. Reporter: Ove godine Sanja se sprema da iskoristi subvencije Ministarstva poljoprivrede namenjene ženama.

 Senad Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede: Imamo i posebne mere podrške u kojima se kategorija žena poljoprivrednica, odnosno nosilaca poljoprivrednih gazdinstava, posebno tretira. Reporter: Žene na selu preopterećene su obavezama u domaćinstvu i često bez adekvatne zdravstvene zaštite, a samo malo njih može da izdvoji vreme za obrazovanje. Kako ih osnažiti, ekonomski i socijalno i pravno, bila je tema Prve regionalne konferencije „Žene u agrobiznisu“ koja je održana na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, u koju su se uključile i društveno odgovorne kompanije, organizujući edukativne radionice širom Srbije.

Mr Mirko Petrović, Dunav osiguranje: Žene su učesnici tih radionica. Za ovih osam godina bilo je više od hiljadu petsto žena koje su bile učesnici radionica. Radionice se održavaju po manjim mestima, na selima, uz učešće žena kao individualnih poljoprivrednih proizvođača.

U manjini, ali takođe vredne i obrazovane poljoprivrednice, uspešno se bore na našem tržištu. Jedna od njih je i doktorka Maja Timotijević. Maja Timotijević, predsednica udruženja „Konoplja“: Ja sam predsednica udruženja „Konoplja“ i direktorka zadruge „Konoplja“. To je specijalizovano udruženje i zadruga koji se bave organizovanjem proizvodnje i prerade industrijske konoplje u Srbiji. Znači, naše tržište i naši, uopšte, kooperanti i naši članovi su sa cele teritorije Srbije.

O ženama poljoprivrednicama i njihovim poteškoćama uglavnom pišu novinari koji prate poljoprivredu. Okupljeni u raznim glasilima, kao što je, između ostalog, i specijalizovani kanal Agro TV koji se pojavio pre dve godine.

Marija Vukašinović, MTS: Danas, posle dve godine, kada sagledamo rezultate Agrotelevizije, možemo da kažemo da smo napravili pravi izbor što smo taj projekat podržali, što smo ga pomogli na svaki mogući način i što je poljoprivreda kako grana privredna, koju i ova država smatra budućnošću, što je dobila podršku i na ovakav jedan način. Reporter: I sve je više ljudi koji vode računa o ishrani, sve je više tih urbanih bašti, tako da ljudi i na svojim terasama i u svojim dvorištima hoće da gaje voće i povrće, i u suštini, sve te informacije su jako korisne i naša publika nije ograničena na selo, ona je ..., svi jedemo na kraju krajeva.

Marija Vukašinović, MTS: Agrotelevizija trenutno ima preko 25 sopstvenih formata različitih tematika. To nije samo ona poljoprivredna proizvodnja osnovna, to su sve druge neke delatnosti koje se oslanjaju na poljoprivredu ili se negde tiču poljoprivrede. Pa tako imamo, ovaj, i emisije o zdravoj hrani, o nekim drugim mogućnostima, načinima zdravog života, povezanosti sa prirodom, o hortikulturi, o kućnim ljubimcima i mnoge druge teme koje zanimaju ne samo onu publiku koja je vezana usko za poljoprivrednu proizvodnju, koja od nje živi, nego za širu populaciju i celu našu korisničku bazu. Reporter: Za prepoznavanje i ukazivanje na probleme žena na selu, Radio televizija Srbije i emisija „Znanje imanje“ dobili su nagrade „Šampion kvaliteta“ Novosadskog sajma 2018. godine.

Објављено у Žene u agrobiznisu
nedelja, 20 maj 2018 17:25

Subvencije za sitne životinje

Ubuduće subvencije za gajenje kunića - Uzgajivači zečeva primljeni u grupaciju za stočarstvo PKS  Samo u nekoliko farmi u Srbiji se uzgajaju kunići, iako od ovog posla može da se lepo živi. Da bi se započeo uzgoj kunića, potrebno je između 10.000 i 15.000 EUR, a od ove godine, uzgajivači su primljeni u Grupaciju za stočarstvo pri PKS, pa će ubuduće moći od države da dobiju subvencije. - Primljeni smo u Grupaciju za stočarstvo i sada ćemo moći da dobijamo pare za kuniće - kaže Milan Pavlović, potpredsednik Udruženja kunića Panon. - Prethodnih tridesetak godina nikad ništa nismo dobijali. Najveći broj farmi sa kunićima je u Vojvodini, dok ih ima nekoliko i u centralnoj Srbiji. Kod nas ima tek nekih sedam ili osam farmi koje su ozbiljne i meso od kunića prodaju velikim marketima. U Srbiji se mesečno prizvede između šest i sedam hiljada kunića. U zavisnosti od farme, proizvodnja ide od 500 do 1.000 kunića na mesečnom nivou. Kako nam je ispričao Pavlović, ženke kunića kote se sedam ili osam puta godišnje, i svaka od njih izvede do 80 mladih. - Najbolji kunići za uzgoj su francuski hibridi hajkom, koji za 85 dana doguraju kilažu od tri kilograma - govori Pavlović.

Meso kunića je najzdravije meso kada je reč o nutritivnoj vrednosti, jer nema masnoće i holesterola, objašnjava. - Upravo pravimo specijalizovanu klanicu samo za kuniće, koja bi trebalo da bude gotova do decembra, pa da dobijemo sertifikat za izvoz na rusko tržište. Sada se negde nedeljno kolje oko 300 kunića za trgovinske lance - navodi on. Uzgoj kunića se isplati, ističe Pavlović. - Ima ljudi koji samo do toga žive, jer je zarada više nego dupla. Otprilike, ko ima farmu od nekih 50 ženki u priplodu, mesečno ima čistih oko 500 eur. Uglavnom na farmama ima od 70 do 150 ženki kunića. Ne postoji nijedna životinja koja se isplati više od kunića da se gaji.

www.ekapija.com 

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31