Чланци поређани по датуму: petak, 09 mart 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Beograd-Šabac 09.03.2018 - NLB Banka Beograd je otvorila ekspozituru u Šapcu 2016. godine, upravo u periodu održavanja Sajma poljoprivrede, ističući na taj način svoju posvećenost poslovanju sa poljoprivrednicima

„U podršku agro biznisu krenuli smo 2015. godine, stavljajući poljoprivredu među najvažnije strateške prioritete svog poslovanja. Konstantno smo jačali podršku ovom segmentu, uvećavajući višestruko iznos plasmana iz godine u godinu. U 2017. godini, u podršku poljoprivredi smo investirali gotovo 50 miliona evra i dostigli tržišno učešće od preko 10 odsto" objasnila je na otvaranju ovogodišnjeg Sajma poljoprivrede u Šapcu Biljana Petrović, direktorka Odeljenja za upravljanje prodajom agro biznisu NLB Banke.

Ona je istakla da odlični rezultati NLB Banke u radu sa poljoprivredom proističu iz specifičnog koncepta poslovanja banke sa ovim segmentom – NLB NA POLJU. Ovaj koncept podrazumeva rad sa klijentima direktno na gazdinstvima, čime srpski domaćini štede vreme i dobijaju pravu informaciju na pravom mestu, kao i ponudu proizvoda i usluga prilagođenu njihovom konkretnom poslovanju.

NLB Banka u svojoj ponudi ima široku lepezu proizvoda i usluga namenjenih poljoprivrednicima, od otvaranja i vođenja računa gazdinstva, elektronskog i mobilnog bankarstva, platnih kartica i kredita za sve potrebe gazdinstva. Banka poljoprivrednicima omogućava da izaberu tip kredita i model otplate koji su usklađeni sa fazama konkretnog tipa proizvodnje, koji se svakako razlikuje  kod npr. proizvodnje žitarica, voćarstva, stočarstva i drugih tipova poljoprivrednih delatnosti. U tom smislu, plan otplate se može prilagoditi ciklusa proizvodnje, a rate otplaćivati u mesečnim, tromesečnim, šestomesečnim ratama ili nakon godinu dana. Uslovi finansiranja direktno zavise od odabranog tipa, iznosa i ročnosti kredita i prilagođavaju konkretnom gazdinstvu.

 

NLB Banka je posvećena poljoprivredi i u domenu društveno odgovornog poslovanja. U ovom segmentu, raspisala je, sedmu godinu za redom, NLB Organic konkurs namenjen organskim proizvođačima, na komeće tri najbolja projekta nagraditi iznosom od milion i po dinara.

                   

 

 

Објављено у Finansije

Živinarstvo kao linija stočarske proizvodnje, omogućava da se u relativno kratkom vremenskom periodu, dobiju značajne količine proizvoda, jaja i mesa. Živinsko meso kao i svaka životna namirnica
ima svoju, ne samo fizološku, već i ekonomsku granicu potrošnje, pa se i o proizvodnji ove namirnice i te kako vodi računa o proizvodnoj i tržišnoj ceni. Potrebe za živinskim mesom, danas su velike
i zadovoljavaju se najvećim delom iz organizovane industrijske proizvodnje na farmama. Živinarska proizvodnja poprima principe savremene proizvodnje. Smatra se da je živinarstvo profitabilna grana stočarstva iz razloga relativno brzog obrta uloženih sredstava. Proizvodnja živinskog mesa, tov brojlera u Srbiji je skoncentrisana u nekoliko velikih preduzeća, koja imaju sopstvene klanice, kao i na brojnim malim farmama.

Živinarstvo kao linija stočarske proizvodnje, omogućava da se u relativno kratkom vremenskom periodu dobiju značajne količine proizvoda, jaja i mesa. Sve je više prisutan intezivan industrijski sistem gajenja živine, a postoji i ekstenzivan tradicionalni sistem gajenja. Proizvodnja živinskog mesa ima potencijala u Srbiji.

Tov na industrijski način za potrebe tržišta je rentabilan, ukoliko se tov obavlja u velikim jatima. Industrijski sistem podrazumeva uzgoj brojlera u podnom ili baterijskom sistemu smeštaja, gde se proizvodi preko 30 kg živih brojlera, po 1 m2 podne površine. Pilići se isključivo hrane izbalansiranim smešama koncetrata i gaje se u zatvorenim kontrolisanom prostoru. Iskustva mnogih proizvođača su pokazala, da je tov pilića od 5.000 komada ekonomski koristan, ali jato od 10.000 komada donosi dvostruko više, za jedan vremenski period i isti uložen trud. Na farmu se naseljavaju jednodnevni pilići i tove se 42 - 45 dana. Da bi pilići napredovali, uslovi na farmi moraju biti adekvatni, veterinarske kontrole treba redovno da se sprovode. Dobra genetika i koncetrat bolesti se mogu svesti na minimum, a uginuća skoro i da ne budu velika. Imajući u vidu velike temperature u letnjem periodu, iskusni proizvođači savetuju da pored podne ventilacije, treba da postoji ventilacija i sa strane. Faktori koji imaju uticaja na proizvodnju živinskog mesa su: izbor hibrida, objekta i opreme, okruženja, ishrane, higijene i zdravstvene zaštite. Ne treba podcenjivati nijedan faktor od značaja za proizvodnju. U vidu se mora imati da je ova stočarska proizvodnja vrlo osetljiva, najmanje greške i propusti u tehnologiji vrlo negativno odražavaju na rezultate. Stručnjaci iz oblasti živinarstva savetuju da se na farmi ne smeju naseljavati pilići različitih uzrasta i porekla.

Cilj ovakve proizvodnje je da se u što kraćem vremenskom periodu postigne određena, ali što je više moguće ujednačena prosečna masa grla. Nastojanja su u isto vreme da se po jedinici izbalansirano količina hrane. Odgajivač mora stalno da prati i analizira troškove i naravno odmah da ih otklanja. Kada se obavlja tov u velikim jatima odgajivači imaju veliku pomoć pri obračunavanju i analiziranju troškova, ako uvedu neki integralni sistem upravljanja uz pomoć računara. Stalno analiziranje i praćenje ima za cilj da se pronađe optimalno rešenje između visine ulaganja i pokaznih efekata, upravljanja i odlučivanja.

Greške u svakoj proizvodnji se dešavaju, proizvođači ih čine u tehnologiji ishrane da mešaju hranu različitih proizvođača, da ne bi došlo do stresiranja pileta, pravilo je ako se počne sa hranom od jednog
proizvođača sa njom i treba završiti tov. Druga greška je u objektu, da se nedovioljno provetrava, gde tepmeratura u objektu bude preniska i previsoka, ukoliko je temperatura previsoka doćiće do vlaženja samog pileta, pilići budu mokri i tada kreću razne bolesti. Ukoliko je tepmeratura niska to dovodi do prehlađenosti nogica, prehlađenosti pileta i tada pilići slabo jedu i tada jedni druge griju i to dovodi do oslabljenog tova.

Da tov pilića bude isplativiji i sa uspehom potrebno je poštovati stručna iskustva proizvođača, koji su dugo prisutni u ovome poslu i naučna saznanja istraživačkih radova iz oblasti tehnologije proizvodnje i zdravstvene zaštite živine. Proizvođač da bi bio uspešan, važno je da se pre tova upozna sa troškovima proizvodnje.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Објављено у Živinarstvo
petak, 09 mart 2018 13:43

Kuvamo s ljubavlju - Breskvice

Kako biste prirpremili Breskvice potrebno je da sve sastojke dobro izmešate i staviti da odstoje u frižider u 2 sata. Nakon toga dodati jos brašna i polako mešati, dok testo ne bude takvo da se odvaja od činije. Oblikovati kuglice, koje treba da odstoje u tepsiji 10 min. Staviti tepsiju u hladnu rernu i uključiti na 180 stepeni Celzijusa.

Izdubiti kugilce, dok su jos vruće i u tu smesu dodati mlevene orahe, rum, kašiku marmelade od kajsije, toplo mleko i 100 g istopljene čokolade. Napuniti izdubljene kuglice i spajati po dve.

Skuvati 2 dcl vode sa 2 kašike šećera, kuvano podeliti u dve posude. U jednu staviti ekstrat od maline i crvenu boju, a u drugu žutu boju.Pola breskvice umočiti u jednu boju, pola u drugu, pa uvaljati u kristal šećer.

• 4 dcl ulja,
• 4 dcl šećera,
• 2 dcl mleka,
• 2 jaja,
• 2 praška za pecivo,
• 4dcl. brašna.

Prijatno!

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

1. Stavovi Zadružnog sveza Srbije o stanju Zadružni savez Srbije redovno na Skupštini saveza, koja se održava najmanje jednom godišnje, obaveštava članove o aktuelnim problemima i stanju, prvenstveno u zemljoradničkom zadrugarstvu. Na Skupštini saveza održanoj 28. juna 2017. godine razmatran je materijal o poslovnim prihodima u zemljoradničkim zadrugama, u zavisnosti od pretežne delatnosti, za koju je registrovana zadruga. Od 1548 zemljoradničkih zadruga registrovanih kao privredno aktivna društva, njih 905, što čini 58,05%, iskazalo je rezultate poslovanja. Ostale zemljoradničke zadruge, koje čine 41,05 % ukupnog broja evidentiranih zadruga, ili nije predalo izveštaj o finasijskom poslovanju, ili je u istom iskazalo poslovanje sa nulom, ili dostavilo potvrdu o poslovnoj neaktivnosti. Ovo ukazuje da je veliki broj zadruga izgubio poslovnu aktivnost, usled sive ekonomije, migratornih procesa, starenja stanovništva, ekonomske neodrživosti gazdinstava fizičkih lica i procesa širenja obavljanja poljoprivredne proizvodnje, od strane pravnih lica, koja imaju lakši pristup tržištu kapitala, sirovina i finalnih proizvoda. Najnepovoljnije stanje u zemljoradničkim zadrugama je u jugoistočnom, južnom i zapadnom delu Republike Srbije, a posebno u zemljoradničkim zadrugama, koje se bave samo nabavkom i plasmanom reprodukcionim materijalima i sporadnično
prometom voća i povrća. Nešto povoljnije stanje u zadrugama na ovom području, je u zadrugama koje imaju finalni proizvod dobijen u sopstvenim prerađivačkim kapacitetima. Najbolje stanje je u onim koje imaju sopstvene finalne proizvode izvoze. Na osnovu ovih rezultata potvrđeni su i stavovi Zadružnog saveza Srbije da uspešan razvoj poljoprivrede i zadrugarstva mora počivati na programskom pristupu razvoja, podeli rada i odgovornosti i ekonomski održivom gazdinstvu fizičkog lica.

2. Program Vlade na unapređenju rada zemljoradničkih zadruga u 2017. godini Pohvalno je što je prvi put od drugog Svetskog rata Vlade Republike Srbije u 2017. godini pripremila i realizovala program pomoći oživljavanja rada zemljoradničkih zadruga. Ovaj program je bio koncipiran, da se pomogne zadrugama, koje dugo rade, da u svom poslovanju otklone neka od uskih grla dobijanjem namenskih
sredstava. Istovremeno omogućeno je da i novoformirane zadruge budu korisnici sredstava, što je od neprocenjivog značaja za one koji su imali ideju i program da sredstava ulože u program i delatnost u kojom mogu stvoriti finalni proizvod, ili se sa drugim oblikom proizvoda pojaviti na tržištu. Ovaj Program izazvao je veliko interesovanje, pa je u 2017. godini formirano 185 novih zadruga od čega je preko 95% zemljoradničkih zadruga. Neke karakteristike kod novoformiranih zadruga dosta realno oslikavaju stanje u zadrugarstvu, pa i u poljoprivredi u celini. Na ime prosečan broj zadrugara kod novoformiranih zadruga je 6,7, a prosečna starost zadrugara je 46,7 godina. Preko polovine zadrugara se bavi i drugim delatnostima, a poljoprivredna proizvodnja im je samo dopunska.

U postupku realizacije Programa Vlade za podršku sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije, kroz učešće države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za osnivanje novih zadruga i investicione projekte postojećih zadruga u 2017. godini naročito u nišavskom, topličkom, pirotskom, pčinjskom i jablaničkom okrugu, koji sprovodi ministar bez portfelja Milan Krkobabić
su dobre i u duhu se međunarodnih kretanja jednog segmenta razvoja zemljoradničkih zadruga, koje u svom razvoju mogu i trebaju da postanu nosioci dela regionalnog i ruralnog razvoja na svojim područjima.

3. Izneti stavovi odgovornih lica prilikom vršenja zadružne revizije Sistematizovani stavovi direktora zadruga prilikom vršenja zadružnih revizija o problemima u funkcionisanju zemljoradničkiha zadruga, a koji mogu biti od koristi kreatorima ekonomske i agrarne politike za 2018. godinu, su:

(1) I dalje usporen proces uknjižbe zadružne svojine sa redovnim žalbama državnih pravobranilaca, pa i na rešenja Katastra gde je dostavljena kompletna dokumentacija od strane zadruga;
(2) Siva ekonomija preuzima legalne poslove koji se obavljaju preko zadruga i time umanjuje njihove poslovne aktivnosti;
(3) Otežan pristup tržištu kapitala i tržištu finalnih proizvoda;
(4) Nesolventnost kupaca i plaćanje van zakonom utvrđenih rokova;
(5) Usvojeni nerealno Unapred pripremljeni programi reorganizacije u kojima su blokirana velika potraživanja zadruga i obično se u praksi pokazuje da ostaju nenaplativa;
(6) Nemogućnost obezbeđenja garancija za učešće na tenderima, a često i osporavanje osnovnih sredstava zadrugara kao garanta za uspešno izvršene poslove; i
(7) Nedostatak kvalifikovane radne snage i nezainteresovanost mlađih populacija za obučavanje za obavljanje poslova u zanatskim i drugim zadrugama.

Na početku 2018. godine ovi pokazatelji su još nepovoljniji. U januaru mesecu, formirano je 10 novih zadruga sa prosečnim brojem zadrugara od 6,3 i prosečnom starošću zadrugara od 51,7 godina. Dobar deo direktora u novoformiranim zadrugama su penzioneri, što ukazuje da mladi još uvek ne žele da preuzmu rizik rukovođenja. Najvažnije je da se i u 2018. godini nastavlja realizacija započetog programa unapređenja rada zemljoradničkih zadruga iz budžeta Vlade Republike Srbije, sa sredstvima, koja su četiri puta veća, u odnosu na sredstva iz predhodne godine. Prema informacijama kojima raspolaže Zadružni savez Srbije interesovanje zadruga je veliko, a stav saveza je da zadruge treba da pripreme realno izvodljive programe, koji će biti prvenstveno u funkciji finalizacije proizvoda i oživljavanju strateške stočarske proizvodnje prvenstveno govedarske i ovčarske.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Објављено у Zadrugarstvo

Predrag Kostić, iz Ravnog gaja kod Barajeva, ima svega 44 godine, a još od ranog detinjstva zavoleo je život sa životinjama i život na farmi. Njegova farma danas ima preko 35 krava muzara, a sa teladima i junadima, broj grla na farmi je preko 100. Sva grla su simentalske rase, a u šali Predrag voli da kaže, „Protiv uroka imam i jednu crno belu kravu, holštajn frizijske rase”. Njega je pred kraj januara ispred FARMNET–a posetio dr vet. med. spec. Branko Jovetić i redakcija Agrobiznis magazina. Jovetić je za Farmnet magazin istakao da je zadovoljan uslovima držanja goveda na farmi, kao i da je higijena krava na zavidnom nivou, uz konstataciju da su grla u dobroj kondiciji, sa zdravim zglobovima i papcima. Naš domaćin Predrag požalio se veterinaru da sa pojedinim grlima ima problem zbog tihog teranja, odnosno pojave da kod krava nema jasnih znakova polnog žara, pa je nemoguće utvrditi kada treba izvršiti veštačko osemenjavanje. Urađen je ultrazvučni pregled
reproduktivnog trakta kod nekoliko grla. Prilikom pregleda dr Jovetić je istakao da su kod jednog grla pronađeni cistični jajnici, za šta je prepisao odgovarajuću terapiju (OVARELIN). Prosečna mlečnost na ovoj farmi je 20 litara, sa dnevnom proizvodnjom mleka do 500 litara. Otkup mleka ide preko mlekare Granice iz Mladenovca, a Predrag ima cenu 39,65 dinara po litru, plus sedam dinara subvencija od države. On za magazin kaže da nema nikakvih problema bilo da je reč o mlekari ili državi.

 

Što se tiče ishrane krava, Predrag primenjuje recepturu, koju je dobio od stručnjaka FARMNET-a, a mleko proizvedeno na njegovoj farmi je u kategoriji ekstra klase. Što se tiče bolesti i problema na farmi, naš sagovornik ističe da od pre tri godine, kada je investirao u mlekovod, nema nikakvih problema sa mastitisom. Ponekad dolazi do pojave retencije, odnosno zaostajanja
posteljice kod krava nakon teljenja. Kada je reč o tovu, povremeno ima problema sa prolivom kod teladi, naročito u vreme velikih vrućina, tokom leta. Junad prodaje klanicama, a trenutna cena je 1,9 evra po kilogramu žive stoke.

Doktor vet. med. spec. Branko Jovetić, konstatuje da ova farma ima potencijal za povećanje mlečnosti i poboljšanje plodnosti, tj. unapređenje reproduktivnih parametara, odnosno smanjenje servis perioda. Ukratko, to podrazumeva stručan i kontinuiran rad na reprodukciji. Sa tretmanom životinja treba početi, već dve do tri nedelje nakon teljenja. Neophodno je pratiti kako se odvija involucija materice. Treba na vreme izvršiti pregled i lečenje grla kod kojih postoje patološke promene na polnim organima. Rektalni pregled se dopunjuje ultrazvučnim pregledom i na osnovu nalaza na jajnicima i materici primenjuje se odgovarajuća terapija. Neophodno je redovno raditi preglede i pratiti šta se dešava nakon sprovedene terapije. Pored uobičajenih protokola u kojima se primenjuju prostaglandini za izazivanje estrusa kod krava, primenjuju se brojni drugi reproduktivni protokoli kojima se povećava stopa koncepcije tj. steonosti krava. Kod junica koje se uvode u osemenjavanje treba koristiti seksirano seme, čime se dobija veći broj ženske teladi. Ovo su samo neki od saveta našeg veterinara kojima se može unaprediti proizvodnja i plodnost mlečnih krava. Predraga Kostića, nedavno su posetili i predstavnici Nacionalne referentne laboratorije za kontrolu mleka, i tom prilikom uzeli uzorke na analizu, tako da se konačno ostvarila njegova želja, a i želja brojnih stočara, da postoji nezavisna kontrolna institucija, koja će nezavisno kontrolisati svo mleko na tržištu. Predrag, takođe smatra da je dobro da se plaćanje mleka vrši na osnovu kvaliteta, i da je to najpoštenije za sve proizvođače.

Posetili smo i Branka Marinkovića iz sela Kožuar kod Uba, gde ga je naš doktor informisao o prednosti upotrebe seksiranog semena bikova. Upotrebom seksiranog semena pri osemenjavanju procenat
rođenja ženske teladi, može biti oko 80 procenata. Kod ovog domaćina, u dva slučaja, kod prvotelki, primećeno je da je došlo do oštećenja reproduktivnih organa prilikom teljenja, tj. cepanja međice
i grlića materice. To se, prema rečima veterinara, dešava kada je porođajni kanal uzak, a plod veliki. Zbog toga treba voditi računa pri izboru semena za osemenjavanje junica. Neophodno je voditi računa o kondiciji junica, koje ulaze u osemenjavanje, kao i o tome da se osemenjavaju tek kada dostignu polnu i telesnu zrelost (15 meseci i 350 kg). Kod jedne od ovih krava veterinar je utvrdio postojanje endometritisa i cervisitisa i preporučio ispiranje materice toplim fiziološkim rastvorom sa dodatkom povidon joda. Imajući u vidu da se radi o prvotelkama, treba raditi na njihoj kondiciji. Domaćin je sugerisao da je imao problema sa pneumonijom kod nekoliko krava, za šta je dobio savet da koristi antibiotike bez karence za mleko, kao i nesteroidnu antiinflamatornu terapiju kod steonih krava, koja će dati željene rezultate, bez uticaja na kvalitet mleka, što znači da se takvo mleko može koristiti za ljudsku ishranu. Neophodno je izvršiti vitaminiziranje krava, a objekat za smeštaj krava redovno čistiti, prati i vršiti dezinfekciju.

Branko ima oko 60 grla goveda, pretežno holštajn frizijske rase, od čega 26 krava na muži. Oba farmera rade nabavku preko FARMNET mreže i ističu da cene, koje dobiju preko mreže, nisu uspeli da sami pronađu. Pored toga što mogu dobiti besplatan savet i informacije, umrežavanje za njih predstavlja dobru polaznu osnovu za podizanje nivoa proizvodnje. Svako ima svoje viđenje proizvodnje kroz Farmnet mrežu, a iskustva se razmenjuju između samih farmera.

Cilj Farmnet mreže je da farmerima treba približiti servis, da pored nabavke repromaterijala za farme, dobijaju kompletnu stručnu podršku od strane nutricionista, kao i veterinara raznih specijalnosti, koji prate komletno zdravstveno stanje grla na farmi. Cilj je da se podigne nivo proizvodnje, bez dodatnih ulaganja. Edukacija i razmena informacija za članove FARMNET mreže je besplatna.

Farmnet je SERVIS POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA koji ima za cilj povećanje obima proizvodnje i konkurentnosti kroz jedinstven informacioni sistem. Podižu transparentnost u nabavci, proizvodnji i a poljoprivrenih proizvođača.
• Farmnet je besplatna informaciona platforma, koja je dostupna svim prozvođačima podjednako
• Farmnet je distributivni kanal koji nastupa na tržištu, za i u ime naših poljoprivrednih proizvođača
• Farmnet kroz mrežu kontakata u Evropi i Srbiji ima za cilj da se izbegnu svi posrednici u lancu koji povećavaju cenu.
• Farmnet ima pristup razvijanja nezavisnih, nepristrasnih i objektivnih izvora informacija za svakog poljoprivrednika. Bez marketinga velikih kompanija, samo činjenice sa terena.

Farmeri preko Farmnet servisa imaju mogućnosti da razmene svoje agronomske podatke i iskustva jedni s drugima, sve kako bi mogli doneti bolje odluke o semenima i agronomiji, mehanizaciji

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Објављено у Stočarstvo
petak, 09 mart 2018 12:52

Ovo su dunje koje cvetaju po Srbiji

Dunja se u Srbiji proizvodi na oko 1.600 hektara, što je više nego pre 10 godina, ali i manje nego osamdesetih godina. Najveći proizvođači ovog voća su u okolini Blaca, Aleksandrovca i Kraljeva. Iako je
posle Španije, Srbija sa 13.000 tona godišnje najveći proizvođač dunja u Evropi, potražnja na srpskom tržištu je veća od ponude. To je prostor za intenziviranje proizvodnje dunja, ali i izvoz prerađevina od tog voća. Najzastupljenije sorte dunja kod nas su leskovačka, vranjska i morava.

LESKOVAČKA
Leskovačka dunja je naša domaća sorta, najviše je zastupljena u Vojvodini i dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave. Njeni plodovi su krupni, okruglasti, jabučasti, rebrasti ili ravni, izuzetnog mirisa. Meso ploda je aromatično, sočno, kiselo slatko. Stablo je okruglaste krune, bujno, ali posle sazrevanja ploda srednje bujno. Kasno cveta, a sazreva tokom oktobra. Rađa rano, redovno i dobro. Otporna je na mraz, ali osetljiva na insekte štetočine, a leskovačku dunju oprašuje vranjska dunja.

VRANJSKA
Vranjska dunja ima nadimak dunjac. Ima krupnije plodove od leskovačke dunje. Težina ploda je od 500 do 1000 g Kruškolikog je oblika, pokožica je maljava zlatnožute boje. Meso žuto kiselkasto slatko, sunđerasto slabijeg kvaliteta od leskovačke. Stablo bujno krupnog lišća, dekorativno. Osetljiva na štetne insekte smotavce plodova, a za plod se može reći da je osetljiv na ubode. Oprašivač joj je leskovačka dunja. Kao glavne mane ove sorte pominju se: to što se meso ploda brzo raspada prilikom kuvanja i što oblik ploda nije najpogodniji za industrijsku preradu.

MORAVA
Domaća sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Nastala je ukrštanjem sorte Reans Mamouth i Leskovačke dunje. Sazreva početkom oktobra, nešto ranije od leskovačke i vranjske dunje. Samooplodna je. Relativno je otporna na prouzrokovače bolesti i štetočine. Dobro podnosi ekološke stresove (mraz i sušu). Rano prorodi i rađa redovno i oblino. Plod sadrži prosečno oko 13,8 % suve materije, 8,6 % šećera i 0,96 % ukupnih kiselina. Plodovi mogu relativno dugo da se čuvaju, što im produžava vreme upotrebe. Ima visoku i redovnu rodnost, kao i dobar kvalitet ploda, posebno dobra osobina ove sorte je glatka površina ploda i odsustvo u mesu ploda kamenih ćelija, što je izuzetno povoljno pri proizvodnji kompota, marmelada.

ŠAMPION
Treba pomenuti i sortu Šampion, koja se kod nas takođe gaji. To je američka sorta sa krupnim plodom od oko 350 gr, kruškolikog oblika prekrivenog sivim dlačicama. Meso je žućkasto i prijatne arome, ali sa jednom manom, koja se ogleda u kamenim ćelijama. Smooplodna je, bujna i vrlo rodna. Podloge koje se koriste za kalemljenje su MA i Ba 29 kojoj se daje prednost. Stabla na ovoj podlozi bolje podnose veći sadržaj kreča, tako da je manja opasnost od hloroze, imaju bujniji korem i odlikuju se boljom rodnošću.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.