Чланци поређани по датуму: četvrtak, 08 mart 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
Predstavnici holandske firme MAAZ Dairy Foods posetili su Mlekaru Valletta u Vučkovici, u okolini Guče, i razmatrali mogućnosti zajedničke saradnje u proizvodnji tvrdog sira.
 
Prema rečima načelnika Moravičkog okruga Slobodana Jolovića ova holandska kompanija želi da svoje poslovanje iz Ukrajine premesti u Srbiju.
 
- Moravički okrug ima oko 20.000 grla stoke, od čega nešto više je od 50% muznih krava, što je jedan značajan potencijal za ovaj deo Srbije. Saradnja sa najvećim proizvođačem sira u Evropi sigurno bi doprinela da se unaprede naši potencijali, kako proizvodni, tako i preradni. U pregovorima smo istakli da smo zainteresovani da se 3.000 krava izmesti iz Ukrajine za Srbiju, kao i da obezbedimo ulaganje u farme i u kooperativnu proizvodnju. Negde oko 50 proizvođača na ovom području ima kapacitete da prihvati između 10 i 50 muznih krava - objašnjava Jolović.
 
Sa druge strane MAAZ Dairy Foods bi proširila svoje preradne kapacitete, jer bi prozvodila u mlekari Valletta sir sa geografskim poreklom, koji je nešto skuplji i izvozno orjentisan. Njihova obaveza će biti ulaganje u proširenje i izgradnju preradnih kapaciteta.
 
- Morali bi da sagrade i jednu fabriku za proizvodnju mleka u prahu, što bi mnogo značilo ljudima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom na teritoriji Moravičkog okruga - navodi Jolović.
 
Vlasnik mlekare Valletta Radiša Čubrić istakao je da je saradnja sa holandskom kompanijom važna kako bi se zadržao ceo asortiman, a i dodala proizvodnja najkvalitenijeg sira koji bi se izvozio u Rusiju i evropske zemlje.
 
Meine Haringsma, predstavnik firme MAAZ Dairy Foods kazao je da je ovo njihova treća poseta Vallette, gde su došli sa ekspertima koji su odradili profesionalnu analizu kapaciteta i opreme.
 
Објављено у Tehnologija prerade
četvrtak, 08 mart 2018 12:38

Nepalac najbogatiji balkanac

Prvi nepalski milijarder i vlasnik kompanije CG Corp Global (konglomerata koji se sastoji od 122 kompanije), a koja je u oktobru prošle godine otvorila u Rumi svoju prvu fabriku u Evropi, Dr Binod Čodri (Binod Chaudhary) - prema najnovijoj Forbsovoj listi svetskih milijardera, za 2018. godinu, uvećao je vrednost svoje poslovne imperije za više od 200 miliona dolara.

Prema tek objavljenoj Forbsovoj listi svetskih milijardera vrednost poslovne imovine iznosi 1,52 milijarde dolara u odnosu na 1,2 milijarde dolara koliko je iznosila 2017. godine a dr Binod Čodri napredovao je za šest mesta.

Binod Čodri na Forbsovoj listi milijardera našao se prvi put 2013. godine, kada je sa još nekoliko biznismena označen, kao "novi milijarder kojeg treba zapamtiti". Magazin "Forbs" 2016. godine uvrstio ga je i među 40 izuzetnih svetskih dobrotvora, kada je, posle strahovitog zemljotresa u Nepalu, desetine miliona dolara dao za obnovu zemlje i izgradnju kuća ugroženim porodicama.

Kompanija CG Corp Global konglomerat je od 122 kompanije i više od 70 brendova na globalnom tržištu. Bavi se finansijama, bankarstvom, hotelijerstvom, proizvodnjom hrane i pića, mobilnom telefonijom, hidroenergetikom. Našoj javnosti kompanija je postala poznata kada je u oktobru prošle godine otvorila fabriku nudli u Rumi, "Wai Wai". Ove nudle inače su svetski poznati brend i u svetu se godišnje proda više od dve milijarde pakovanja.

Dr Binod Čodri je oženjen i otac troje dece. Svoj biznis je započeo od očeve radnje a poznati je filantrop. Autor je i inspirativne autobiografije, koja je bestseler u Aziji, pod nazivom u originalu "Making it big".


Dr Binod Čodri o "generaciji Y" u martovskom broju LMD magazina

"Cela paradigma o generaciji Y je evolvirala. Ovo je era tehnološkog napretka u kojima mladi ljudi sa svojim start ap biznisima postaju globalno uspešni. Trendi "Jutjuberi" teraju tradicionalne TV stanice da razmišljaju kako da opstanu, tinejdžerske instagram zvezde postaju "studije slučaja" marketinških gurua, a onlajn mediji gase štampane medije. Postoje "Alibaba", "Uber" i "Airbnb" koji su potpuno promenili način na koji se biznis doživljava i koji su najsvetliji primer da poslovne prilike prilike postoje i van onoga što vas uče poslovne škole i knjige.
Da biste uspeli u ovom okruženju, morate se osloniti na moderne tehnologije, morate spajati ljude - one kojima treba proizvod sa onima koji imaju proizvod, zadovoljstvo potrošača vam mora biti prioritet dok su inovaticije i brza realizacija imperativ" - rekao je u poslednjem velikom intervjuu na 12 strana, za martovski broj LMD magazina, Binod Čodri.

Објављено у Finansije

Organizacija Evropskih farmera i zadrugara - Copa i Cogeca podržale je novu strategiju za pčele koju su usvojili članovi Evropskog parlamenta. 

U rezoluciji najznačajnijeg zakonodavnog tela EU poslanici pozivaju države članice EU da ulažu u zaštitu zdravlja pčela, borbu protiv uništavanja pčela i da daju podršku pčelarima. Cilj ove inicijative je da se obnovi populacija pčela.

Poslanici pozivaju na akcioni plan EU za borbu protiv smrtnosti pčela, programe gajenja koji povećavaju otpornost na invazivne vrste kao što je Varroa destructor i istraživanja koja razvijaju inovativne lekove za pčela i povećavaju dostupnost. Ovim aktom parlamentarci žele da osiguraju da uvoz ispunjava visoke standarde EU i da su granične inspekcije i provera jedinstvenog tržišta usklađeni a sav uvezeni med testiran, sa efikasnim laboratorijskim procedurama testiranja.

Posebno se zahteva da med i pčelinji proizvodi budu tretirani kao "osetljivi" u trgovinskim pregovorima sa zemljama koje nisu članice EU.


Pozdravljajući glavnu akciju izveštaja, generalni sekretar Copa i Cogeca, Pekka Pesonen, rekao je: "EU je drugi najveći svetski proizvođač, posle Kine. U Evropskoj Uniji radi 600 000 pčelara i proizvede se oko 250 000 tona meda svake godine. To je važan sektor za nas i to jeste dobra vest da članovi EP-a žele dugoročnu Strategiju za jačanje pčelarstva ".

Објављено у Pčelarstvo

Savet za ekonomski razvoj grada podržao je na jučerašnjoj sednici Predlog strategije razvoja poljoprivrede do 2022. godine, kao i Predlog programa razvoja turizma u Novom Sadu u naredne četiri godine. O tim predlozima raspravljaće odbornice i odbornici Skupštine grada na sednici zakazanoj za petak.

Predlog strategije razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja grada Novog Sada za period 2018–2022. godina, kako glasi puni naziv dokumenta, izradili su Institut ekonomskih nauka i Institut za ekonomiku poljoporivrede iz Beograda i konsultantska firma CMS iz Novog Sada. Dokument od dvestotinak strana sadrži analizu stanja (poljo)privrede u gradu i nudi akcioni plan za realizaciju Strategije.

U takozvanoj SVOT analizi, ističu se prednosti Novog Sada kao saobraćajnog čvorišta najvećeg stepena urbanizovanosti, s pozitivnim priraštajem, kvalitetnom zemljom, klimom, vodom, s prilično velikim brojem zemljoradničkih zadruga, izuzetnim uslovima za povrtarstvo i slično. Ipak, postoje i negativni aspekti, kao što su „ispošćavanje“ zemljišta, prekomerna seča šuma, manje učešće poljoporivrede u BDP-u grada u odnosu na državni prosek, nedovoljno učešće voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva, manjak specijalizovanih zadruga za određene oblasti poljoprivrede, razvoj infrastrukutre koja ne prati razvoj grada i slično...

Strategija nudi određena rešenja za uočene probleme, te se tako, kroz akcioni plan, predlažu i određene mere koje bi trebalo da dovedu do konkuretne poljoprivrede koja bi povećala prihode poljoprivrednicima i uvećala proizvodnju, ujedno čuvajući prirodne resurse i razvijajući prigradska naselja i kvalitet života u njima. Prva grupa mera odnosi se na obrazovanje i prenošenje znanja lokalnim poljoprivrednicima, dok druga podrazumeva osnivanje službe za stručnu i tehničku pomoć poljoprivrednicima koja bi imala kancelarije u mesnim zajednicama. Predviđeni su i podsticaji za sertifikovanje proizvodnje i proizvoda, ali i njihov plasman na tržištu. Strategija ističe i važnost redovne analize zemljišta, a potom i sugeriše podršku za razvoj gazdinstava s mladim poljoprivrednicima i uključivanje žena u proizvodnju.

Od infrastrukture, Strategija se fokusira na atarske puteve, te se naglašava da ih je neophodno dobro održavati i izgraditi otresišta na izlazima na asfaltne puteve. Tu su i podsticaji za očuvanje biodiverziteta, uvođenje „Lider“ pristupa u razvoju lokalnih zajednica, povećanje organske proizvodnje, upravljanje rizcima i slično...

 

izvor : https://www.dnevnik.rs 

Објављено у Finansije
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31