Чланци поређани по датуму: sreda, 07 mart 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
sreda, 07 mart 2018 14:35

Postignut dogovor Srbije i Makedonije

Na sastanku ministra trgovine Srbije Rasima Ljajića i makedonskog ministra poljoprivrede Ljupča Nikolovskog zbog vancarinskih barijera na izvoz brašna iz Srbije postignut je dogovor, potvrđeno je za N1 u Ministarstvu trgovine.

Kako su naveli, nakon postizanja dogovora, Srbija je odustala od uvođenja kontramera Makedoniji.

Dogovoreno je da se markice na uvozna pakovanja brašna od jedan, dva i pet kilograma stavljaju u Srbiji, a na ona od 25 i 50 kilograma da se to radi u Makedoniji.


Nikolovski i Ljajić su nakon sastanka rekli da su obe strane napravile kompromis kako bi se došlo do rešenja problema.

Ovo je početak dugoročnog rešavanja problema između dve vlade u oblasti poljoprivrede i trgovine, rekao je Nikolovski posle radnog sastanka u Skoplju. Prema njegovim rečima, Makedonija i Srbija će formirati komisiju za dalju saradnju i prevazilaženje svih otvorenih pitanja.

Srpski ministar trgovine je izrazio očekivanje da će za mesec dana Srbija i Makedonija sistemski rešiti ovaj problem. „Jasno su pokazali političku volju da se uklone sve carinske barijere“, rekao je Ljajić.

Podsetimo, vlasti u Skoplju su pre dve nedelje odlučile da se brašno iz Srbije može uvesti samo bez akciznih markica koje se dobijaju u Makedoniji posle fitosanitarnih pregleda, što, kako tvrde izvoznici, može da traje i mesec dana. Zbog toga izvoznici bražna iz Srbije mesečno gube oko 200.000 evra.

To je 13. put u poslednjih sedam godina da su Srbija i Makedonija u sporu zbog brašna.

Iz Srbije se godišnje u Makedoniju izveze 40.000 do 50.000 tona brašna.

 

izvor : http://rs.n1info.com 

Објављено у Tržište

Da bi se postiglo brže formiranje dobro razvijenog žbuna rezidba kupine sa tim ciljem se izvodi 3-4 godine, dok se ne formira dobro razvijen žbun i kupina ne stupi u punu rodnost. Stalnom obnovom rodnog drveta reguliše se rodnost i kvalitet ploda.

Sa rezidbom se počinje još pri sadnji kupine, kada se skraćuju žile korena. Stablo se jače oreže (na 20-30 cm) da bi se uspostavila ravnoteža s korenovim sistemom.

Bez obzira u kom se godišnjem dobu sadilo, skraćivanje sadnica se vrši samo u proleće.

Rezidba podstiče razvoj korena i adventivnih pupoljaka iz kojih treba da izrastu što jači letorasti – izdanci. Oni dostižu dužinu  2-3 metra, a skraćuju se leti tako da naredne godine daju rod. Krajem leta, kada su izdanci porasli, stari deo sadnice treba orezati do zemlje.

 Rezidba kupine u rodu

Ova mera izvodi se iz u dva navrata – u proleće (krajem marta, početkom aprila) i u drugoj polovini leta, nakon berbe. Prvo se svi oštećeni i slabo razvijeni izdanci uklone iz zemlje, a zdravi i dobro razvijeni izdanci se ostavljaju.

U zavisnosti od bujnosti sorte, razmaka sadnje u redu, sistema gajenja i rasta izdanaka menja se broj izdanaka koje treba ostaviti za rod po žbunu.

Izdanci koji se ostave po žbunu orezuju se na sledeći način : skraćuju se vrhovi i po strani izbojci na određenu dužinu. Jačina skraćivanja vrhova izdanaka zavisiće od sistema gajenja i dužine izdanaka.

Kod špaliranog sistema gajenja skraćivanje izdanaka je minimalno, a kod kombinovanog uspravnog sistema vrhovi izdanaka se skraćuju na 20-40 cm iznad poslednjeg reda žice. Skraćivanje bočnih izboja takođe zavisi od bujnosti sorte. Bočne grančice bujnih sorti trebalo bi skratiti na 30-40 cm od osnove, dok kod slabo bujnih sorti treba da bude 10 cm od osnove.

Kod uspravno rastućih sorti kupine (kod kojih se formira veliki broj bočnih grančica) rezidbom u proleće treba izvršiti njihovo proređivanje uklanjanjem od osnove.

Jedna od sličnosti sa rezidbom maline je da u rodnim zasadima kupine treba ukloniti mlade izdanke od početka kretanja vegetacije do kraja cvetanja, jer se pokazalo da se one kasnije pretvaraju u vrlo bujne izdanke koji potroše veliku količinu vode za razvoj i mineralnih materija, što se kasnije negativno odrazi na prinos i kvalitet ploda. Time se primorava razvoj srednje bujnih rodnih izdanaka koji u narednoj godini daju visoke prinose.

Kako bi se kod određenih puzećih sorti kupine koje su bez bodlji (npr. Tornfri, Smutsen) potenciralo grananje i razvijanje bočnih rodnih grančica, leti bi trebalo izvršiti pinciranje (zakidanje) vrhova mladih izdanaka (kada dostignu dužinu 80-100 cm).

Odmah nakon završetka berbe (u zavisnosti od sorte – krajem leta ili početkom jeseni), sve izdanke koji su dali rod treba orezati dd zemlje. Zatim, potrebno je odstraniti i sve polomljene, suve i slabo razvijene i pregusto izrasle izdanke, i sve zajedno izneti iz zasada potom spaliti. Ovakvo uklanjanje izdanaka starih dve godine je bitna preventivna zaštitna mera jer znatno smanjuje opasnost od napada bolesti i štetočina.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ako je suditi prema najavama koje stižu iz Vlade Srbije, Međunarodni dan žena biće u znaku žena na selu. Teme kojom se AGROPRESS bavi od svog osnivanja. Mada nismo uključeni u projekte koje najavljuju ministri i premijerka, na dva događaja danas i sutra, pozdravljamo svaku inicijativu koja će osnažiti žene na selu. AGROPRESS je od svog osnivanja do danas kroz različite vidove obuka i afirmaciju ženskog preduzetništva podržao više od 1000 žena iz svih krajeva Srbije. Neke od njih su danas predsednice Udruženja poljoprivrednika, uspešni proizvođači, članice zadruga ili aktivisti stranaka.

Naše projekte podržali su USAID, EU, Ambasada Kanade, Ambasada Indije i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Prošle godine, svakog meseca imali smo radionice za žene na selu, zahvaljujući podršci kompanije DUNAV OSIGURANJE. Nastavljamo da ih podržavamo i dalje svakog dana rekao je predsednik AGROPRESS-a, Goran Đaković, koji je ovom prilikom čestitao svim ženama međunardoni praznik DAN ŽENA i podsetio da žene na selu imaju svoj dan 15. oktobar kada im se širom sveta daje dužna pažnja za ono što rade. 

Kako je najavljeno iz PRESS službe Vlade Srbije povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena, potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, prof. dr Zorana Mihajlović, održaće u sredu, 7. marta u 13 časova Konferenciju za medije na kojoj će govoriti o realizaciji inicijative „Uposlimo 1000 žena u ruralnim područjima“ (Pres sala, Vlada Srbije, Nemanjina 11). Inicijativu „Uposlimo 1000 žena u ruralnim područjima“ pokrenuli su u junu prošle godine Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, NALED i Etno mreža, sa ciljem ekonomskom osnaživanja žena na selu. Na konferenciji za medije obratiće se i Džulija Fini, ambasadorka Australije u Srbiji, Aleksandar Ružević, generalni direktor kompanije Koka Kola i Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a.

Već sutra na Međunarodni dana žena, 8. marta, sa početkom u 09.00 časova, u Palati Srbija, sala “Beograd“, (Bulevar Mihajla Pupina 2, istočni ulaz), organizuje se  Nacionalna konferenciji „Žene iz ruralnih krajeva – ravnopravne građanke Srbije“, koju organizuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.


Na konferenciji će govoriti predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, , ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna potanja Zoran Đorđević, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović, zamenica šefice UN agencije za žene za Evropu i Centralnu Aziju Sabina Frejzer i ambasador Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici, kao i direktorka Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Dragana Kalinović i pomoćnica Ministra privrede Katarina Obradović Jovanović. Pored predstavnika države i međunarodnih organizacija učestvovaće i predstavnice žena iz ruralnih krajeva koje će imati priliku da na konferenciji iznesu svoje probleme sa kojima se susreću, a Ministarstvo će predstaviti rezultate u odnosu na preporuke nevladinih i međunarodnih organizacija. Učestvovanjem predstavnika nadležnih institucija obezbediće se dijalog i mogućnost da se dobiju odgovori o trenutnom stanju legislative koja targetira žene na selu.

Kako smo već rekli AGROPRESS sa ponosom je sarađivao i radio na afirmaciji žena sa brojnim insitucijama i donatorima. Sa ponosom vam predstavljamo neke od primera uspešnh žena u agrobiznisu: 

„Naše voće je prepoznatljivo na širokom tršištu, jer zahvaljujući pogodnom podneblju sa velikom brojem sunčanih dana, bogato je mineralnim materijama i šećerom, i važi za najkvalitenije“, navela je predsednica Udruženja voćara Požarevca, i dodaje ,,Što se šljiva tiče, iako dosta domaćinstava ima manji ili veći zasad, naša šljiva nije standardizovana, različit je sortiment i neujednačen prinos i kvalitet.''

Cilj Udruženja je da pomogne poljoprivrednicima u podizanju zasada, i kroz edukacije da što više saznaju o svemu tome. Po njenim rečima, jako je bitno da poljoprivrednici dobiju pravu informaciju u pravo vreme što se tiče sortimenta i samog podizanja zasada i ostalih agrotehničkih mera. 


„Neophodno je organizovano podizanje zasada i tek onda je šljiva spremna za plasman na tržište. Kada je u pitanju šljivovica, tu smo mnogo ozbiljiniji.“, kazala je Bačić.

KONOPLJA - Zadruga i Udruženje proizvođača alternativnog bilja

Pre tačno godinu dana, zvanično je osnovano Udruženje proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta KONOPLJA, a pre nekoliko meseci i Poljoprivredna zadruga „Konoplja“. To je, kako je istakla Maja Timotijević, predsednica Udruženja proizvođača i priređivača alternativnog bilja „Konoplja“, potvrda da su ozbiljno ušli u ovaj posao.

 

Ako iskustva od ove godine budu pozitivna, a mi svi očekujemo da tako bude, sigurna sam da ćemo za 5-10 godina moći da kažemo da smo ispunili zadatak“, rekla je Timotijevićeva i dodala da Zadruga u ponudi ima tri vrste sapuna i ulje od semena konoplje.

Iako čine 43 odsto radne snage u poljoprivredi, žene na selu često nemaju ni dana radnog staža, iako rade duže od propisanog punog radnog vremena. Samo 15 odsto poseduje zemlju, a obrađuju je ravnomerno sa muškarcima, i učestvuju u poljoprivrednoj proizvodnji. 

Na samo deset kilometara nadomak Valjeva nalazi se selo Brankovina. U Srbiji poznato mesto po narodnom stvaralaštvu i po jednoj od najpoznatijih pesnikinja Desanki Maksimović. Pored znamenitosti Brankovina je poznata po vrednim i velikim poljoprivrednim proizvođačima. Jedan od takvih primera je domaćinstvo Maksimović iz Brankovine, naša sagovornica Biljana Maksimović koja nas je ugostila na svom imanju koje se prostire na 7 ha rekla je: 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/1665-kod-maksimovica-sve-dobro-rada 

 

Објављено у Žene u agrobiznisu
sreda, 07 mart 2018 08:07

Vesnik proleća - Krokus

Već u februaru divlji krokusi otvaraju svoje cvetove. Cvetni patuljci ne porastu više od pet do deset centimetara u visinu. Ali zato iz jedne lukovice nikne deset i više cvetova. U najpoznatije divlje vrste ubraja se vrsta Crocus tommasinianus, koja se pouzdano samo rasejava i vremenom obrazuje zavidnu masu. Krokusi se veoma često gaje u vrtovima, obično po rubu bašte zbog svog niskog rasta, ili u kamenim baštama (alpinetumima). Posebno se ističu ispod četinarskog drveća gde je najčešće proređena vegetacija.

Lukovice krokusa imaju razvojni ciklus, koji mnogo zavisi od niske temperature i zato treba poštovati vreme sađenja. Lukovice prolećnih krokusa treba posaditi u jesen, šest do osam nedelja pre jakih mrazeva, dok lukovice jesenjih krokusa se sade u kasno leto. Sade se na sunčana i delimično senovita mesta, u dobro drenirano zemljište, na dubinu dva puta veću od veličine lukovice. Pre sađenja zemljište treba obraditi i usitniti do dubine od oko 20 cm i dodati kompost. U glinovitom zemljištu sade se na manju dubinu, pošto se dobro prekopa i doda krupan pesak, zbog drenaže. Zbog boljeg efekta sade se na razdaljinu od 6 do 10 cm, i u grupe od oko 12 i više biljaka. Lukovice se prekriju zemljom i obilno zaliju. Doda se i 5 do 7 cm slame, piljevine ili borove kore preko mesta gde su posađene da bi se zaštitile od hladnoće, a tlo od preteranog isušivanja. Pre početka zime mogu se i prekriti, da bi se sprečilo mržnjenje zemlje, a pokrivač se uklanja krajem januara da bi se mladi izdanci probili na površinu.

Znatno upečatljiviji su krupnolisni baštenski krokusi, čiji debeljuškasti cvetovi, kada su zatvoreni, malo podsećaju na šarena uskršnja jaja. Boje cvetova ograničavaju se na belu, žutu i ljubičastu s najrazličitijim nijansama. Upečatljive su višebojne sorte i one sa crtežima, na primer ljubičasto-bela sorta „Pickwick“ koju krase štraftice, a ona više od 60 godina krasi baštu. Krokusi se mogu uzgajati i u  saksijama. Dno saksije prekrijte polomljenom crepom i sl. glinenim materijalima. Potom saksiju napunite zemljom za cveće ili podlogom za cveće. Podlogu za cveće promešajte sa malo peska (najviše 1/3). Pesak mora biti prethodno sterilisan, kako bi se sprečilo prenošenje bolesti. Napunite saksiju sa oko 15cm visokim slojem podloge za cveće. Lukovice ređate tako da vrhovi lukovica budu okrenuti ka gore. Dodajte ostatak zemlje za cveće. Na kraju dobro zalijte.

 

AgroBiznis magazin

http://agrobiznis.rs/ 

 

Објављено у Začinsko i lekovito bilje

Poljoprivrednici koji se bave organskim uzgojem su prvi put u Srbiji dobili mogućnost besplatnog korišćenja jedinstvenog softvera, što će im pomoći da modernizuju poslovanje i smanje administrativni teret koji pada na proizvođače u organskoj poljoprivredi.

Softver pod nazivom Agrolife, koji je razvila firma Greensoft, omogućava korisnicima unos podataka u digitalnu bazu i redovno digitalno ažuriranje, što smanjuje utrošak vremena i energije koji su do sada ulagali u vođenje zapisa i sastavljanje izveštaja za kontrolne organizacije i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, navodi se u saopštenju Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, koja je omogućila besplatno korišćenje softvera u Srbiji.

Takođe, poljoprivrednicima olakšava praćenje administrativnih aktivnosti i aktivnosti u polju, a smanjuje mogućnost grešaka.

Obuke proizvođača i kontrolnih organizacija za korišćenje ovog softvera počinju ovog meseca, a planirano je da do kraja godine do 70 posto organskih proizvođača u Srbiji pređe na ovakav način vođenja dokumenata.

Softver Agrolife, obezbeđen u okviru projekta Razvoj privatnog sektora u Srbiji (PSD), koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine, potpuno besplatno sada mogu da koriste svi organski proizvođači, ovlašćene kontrolne organizacije (sertifikacione kuće), kao i Direkcija za nacionalne referentne laboratorije ispred Ministarstva poljoprivrede RS.

 

izvor : http://studiob.rs 

Објављено у Organska proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31