Чланци поређани по датуму: utorak, 27 mart 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
utorak, 27 mart 2018 11:23

Malina - od rezidbe do trgovine

Kada se malina zasadi, orezivanje nakon toga ima za cilj da se za što kraće vreme dobije potreban broj (sklop) normalno razvijenih izdanaka za rod i formira se odabrani sistem gajenja, a u rodnom zasadu da se uz primenu ostalih agrotehničkih mera reguliše ravnoteža između rasta izdanaka i obilne rodnosti, i na taj način dobiju  plodovi visokog kvaliteta.

Kako će se rezidba izvodit zavisi od toga kojoj sorti pripada malina (crvena, crna, purpurna, žuta; da li je jednorodna ili dvorodna), kao i od sistema gajenja i mnogih drugih činilaca. Pošto se crvena malina najviše gaji u praksi i ima najveći značaj u ovom tekstu će biti opisano kako se vrši rezidba.

Ukoliko se intezivno bavite uzgojem maline, to će obuhvatiti više različitih sktivnodzo :

  • Skraćivanje sadnica (izdanaka) posle sadnje – zasađene izdanke bi trebalo skratiti na 20 cm, tj. na 2 ili 3 zdrava pupoljka iznad zemlje. To se radi zbog boljeg primanja i podsticanja razvoja korena i adventivnih pupoljaka iz kojih bi trebalo da se kasnije razvije veliki broj izdanaka već u prvoj godini nakon sadnje. Skraćivanje bi trebalo vršiti samo u proleće, pre nego što krene vegetacija, zbog sigurnijeg kretanja pupoljaka i primanja sadnica. Kod prve vegetacije nakon sadnje, mladi izdanci bi trebalo sami da se razvijaju, sasvim slobodno, bez ikakvih intervencija. Krajem leta, kada dovoljno porastu, skraćeni (stari) deo sadnice bit trebalo orezati do zemlje. U toku prve godine iz korena svake sadnice izbijaju 2-4 nova izdanka, ukoliko su uslovi povoljni. Do kraja vegatcije većina izdanaka će dostići svoj puni porast, duž stabla će formirati pupoljke, iz kojih će se u narednoj vegetaciji razviti rodne grančice, koje donose rod a potom se ceo izdanak suši. Može se zaključiti da izdanci maline žive u dve vegetacije – u prvoj niču i rastu, dostižu svoju punu visinu, u drugoj donose rod i suše se;

 

-  1 Skraćivanje i orezivanje (Šoškić A, 116)

 

  • Odabiranje izdanaka za rod i uklanjanje suvišnih – prema nekim istraživanjima koren jedne sadnice ne može da ishrani više od dva nova izdanka. Tako da je potrebno da se u proleće druge godine odaberu za rod najviše dva normalno razvijena izdanka po sadnici. Treba izabrati srednje bujne izdanke sa razvijenim pupoljcima po čitavoj dužini, a do osnove se odstranjuju tanji i zaostali, kao i oni prebujni. Na odabranim izdancima do mesta prikraćivanja bi trebalo da ima 20 do 25 dobro razvijenih i zdravih pupoljaka, i iz njiha će se formirati do 25 rodnih grančica, koje su neophodne za dobijanje visokokvalitetnih prinosa. Na kvalitet plodova i visinu prinosa značajan uticaj ima i rastojanje između izdanaka. Pri gajenju maline po sistemu špalira za rod trebalo bi ostaviti 6 do 7 izdanaka po dužnom metru reda, tako da razmak između izdanaka iznosi 15 do 18 cm. Ukoliko se malina gaji po sistemu žbunova, onda se ostavlja za rod 5 do 8 pravilno raspoređenih izdanaka, a pri gajenju u pantljikama od 15 do 20 cm, ostali se odstranjuju orezivanjem do zemlje;
  • Vezivanje i prikraćivanje odabranih izdanaka za rod – pri vezivanju izdanaka za žice treba voditi računa da izdanci imaju vertikalan položaj radi njihove nosivosti, ne bi trebalo da dođe do ukrštanja izdanaka. Vezivanje se vrši pomoću debljeg jutanog ili PVC kanapa na taj način što se jedan kraj kanapa vezuje za stub na početku reda, a potom se klupče protura u omču oko žice i oko izdanaka, zateže duž žice i vezuje sledeći izdanak. U proleće bi trebalo, nakon što se odaberu i vežu jednogodišnji izdanci, odraditi njihovo prekraćivanje;
  • Uklanjanje prvih serija mladih izdanaka i dvogodišnjih izdanaka posle berbe – Odmah posle završetka berbe plodova dvogodišnje izdanke maline koji su doneli rod bi trebalo orezati do zemlje, izneti iz malinjaka i spaliti. Trebalo bi takođe izvršiti proređivanje suvišnih ovogodišnjih izdanaka, s tim što se uklanjaju slabiji i oštećeni izdanci. Ovim se dobija više prostora, svetlosti, hrane i vode, što se pozitivno odražava na njihov porast, obrastanje rodnim pupoljcima, sazrevanje i otpronost prema mrazevima.

Što se tiče ostaih mera i aktivnosti, detaljno možete čitati u Agrobiznis magazinu. Malina je kultura koja dobro uspeva u našem podneblju, ako se radi po stručnim savetima doneće rod koji obezbeđuje zaradu. Očekivanja da ćete od maline na površini od 30 ari ili 50 živeti cele godne, nisu realna niti ekonomski utemeljna. Cena zavisi od tržišta kako svetskog tako i domaćeg jer je Srbija jedna od tri najznačajnija proizvođača u svetu. Da bi osigurali svoju poziciju potrebno je da imamo više proizvoda koji nastaju preradom maline kao što su sokovi, slatka, različite vrste napitaka. U Švajcarskoj prave medovaču sa malinama, u većini hotela džem od malina se služi kao deo luksuznije ponude doručka. Značaj u ovm poslu ima i marketing. Ne možete ostvariti dobru cenu za proizvod na čijem marketing ne radite ili radite tako što proizvod svake godine prosipate ispred Vladinih instucija koje niti su nadležne da se bave pitanjem cene niti imaju Zakonske osnove. Svaki proizvođač maline treba da bude svestan toga da građani Srbije više ne žele da slušaju priče o problemima malinara i o manipulacijama koje se dešavaju u odnosima između proizvođača i trgovaca (hladnjačara). Ukoliko se sa ovakvim trendom nastavi malina neće imati ni sadašnjih 5% domaćeg tržišta. Umesto da energiju troše na međusobne odnose dobro bi bilo da nešto svi urade na podsticanju potrošnje maline na domaćem tržištu i njenom brendiranju na inostranim tržištima. Takođe treba raditi na primeni novih sort i produžetku vremena zrenja dodnono plasmanu svežih plodva. Kada je reč o uvozu iz inostranstva treba imati u vidu da je Srpsko tržište slobodno, a kupvovina zavisi od onog ko kupuje odnosno uslova na tržištu. Svakako uvezene količine su toliko male da ne mogu značajnije uticati na tržište smatraju agroekonomisti i stručnjaci za tržište.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Poštovani,

U susret Uskrsu, od 3. do 7. aprila 2018.god. u halama 2 i 1A Beogradskog sajma održaće se manifestacija posvećena blagodetima i plodovima prirode i hortikulturi –BeoPlantFair 201821.Izložba lekovitog bilja i preparata od meda Darovi prirode i 6.Izložba baštenskih i parkovskih mašina i prateće opreme MotoPlantExpo.

“Bašta u srcu grada” slogan je manifestacije koja svakog proleća privuči veliko interesovanje posetilaca, a ponuda idejnih rešenja za uređenje vrta, okućnice ili balkona, kao i najraznovrsnijih usluga i proizvoda, atrakcija su za ljubitelje cveća i zelenila. 

Učesnici predstavljaju sve oblasti hortikulture - uzgajanje cveća i cvetnog materijala, proizvodnju sadnica i semenskog materijala, voćarstvo, vinogradarstvo, pčelarstvo, gajenje lekovitog bilja, uzgoj i održavanje zelenih površina, mehanizaciju za hortikulturu, zalivne sisteme, plastenike, sredstva za prehranjivanje i zaštitu, pejzažnu arhitekturu…

Koncept Sajma hortikulture zasnovan je na sintezi stručnog, edukativnog i estetskog, a celokupan program sajma raspoređen je u četiri celine: Flora, Zeleni dizajn, Darovi prirode i Organik fest i MotoPlantExpo.

Interaktivan i sadržajan stručni prateći program podrazumeva predavanja i prezentacije, demonstracije iz raznih oblasti hortikulture uz učešće eminentnih domaćih i inostranih predavača i prezentera, a odraz je dugogodišnje kvalitetne saradnje sa profesionalnim i strukovnim udruženjima i organizacijama. Uz edukativni segmet manifestacije zastupljeni su i zabavni sadržaji, kreativne radionice, takmičenja i nagrade za učesnike i posetioce.

Istovremeno sa Sajmom hortikulture BeoPlantFair u halama 1 i 4 Beogradskog sajma održaće se jubilarni 40. Međunarodni sajam nautike, lova i ribolova.

Radno vreme sajma je od 10 do 19 časova.

Pojedinačne ulaznice koštaju 300 dinara, grupne 200 (za grupe veće od 20 ljudi), a parking se plaća 100 dinara po satu. 

 

Novinarske akreditacije:                                                                                                                                      

Zahtev za novinarsku akreditaciju pošaljite na e mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.                                                                   

 

Dobrodošli na BeoPlantFair 2018!

Објављено у Hortikultura

Za razvoj i održavanje pčelinje zajednice i da bi bila u punoj snazi, nije dovoljan samo med. Može se desiti da pčele u nekim područjima i periodima ne nalaze dovoljno cvetnog praha. U tom slučaju pčele bi trebalo prihranjivati pogačama s dodatkom cvetnog praha ili njegovom zamenom, pod uslovom da pčele ne žele da se presele u područje gde ima meda ili da ga nema dovoljno u zalihama u košnici.

Da bi se podstakao brži razvoj pčelinjih zajednica, ukoliko su obezbeđene dovoljnim zalihama cvetnog praha ili ga redovno unoce a nektar ne, može im se davati testo napravljeno od 68% šećera u prahu i 32% invertnog sirupa. Nadražajno prihranjivanje šećernim sirupom, pa i pogačama podrazumeva manje ili veće angažovanje pčelara. Mnogo je lakše i ekonomičnije takozvano - ,,automatsko nadražajno prihranjivanje''. Ono se sastoji u tome što se prilikom uzimljavanja pčela ostavlja po nekoliko kilograma meda u donjem delu košnice, nastavku ispod gnezda ili pregradne daske u položenim košnicama. Pčele, iako možda nema još nektarne paše ili ne izleću napolje, prenose med iz donjih okvira gore i time podstiču maticu na leženje, kada pčele unose nektar spolja.

U našim uslovima već krajem marta matica pređe u donje delove gornjeg nastavka, polažući jaja u prazne ćelije.

Mnogi pčelari kod nas prilikom uzemljavanja ostavljaju pčelama tek onoliko okvira koliko one posedaju. To uzrokuje da se u proleće, za vreme voćne paše, matica ostane bez prostora za polaganje jaja jer je on zauzet svežim medom I cvetnim prahom. Kada se ovo dogodi pčelar bi trebalo da dodaje nove okvire da bi matica imala gde da polaže jaja, da ne bi došlo do zastoja u odgajanju legla.

Savremena pčelarska tehnologija se umnogome razlikuje od tehnologije koja se ranije koristila, i to kada je reč o postupku u fazi prolećnog razvoja pčelinje zajednice.

Објављено у Pčelarstvo

Peglana kobasica jedan je od domaćih proizvoda koji su u poslednjih nekoliko godina doživeli pravu ekspanziju. Za veoma kratko vreme, ona se našla rame uz rame sa čuvenim pirotskim ćilimom i
kačkavaljem i vinula se u svet vrhunskih suhomesnatih delikatesa. Sve su to bili razlozi da se o tajnama neobičnog ukusa ovog popularnog specijaliteta raspitamo detaljnije.

Retki meštani staroplaninskih sela kažu da su peglanu kobasicu pravili još njihovi pradedovi. Ona je uvek bila cenjen proizvod, kojim se svaki domaćin veoma rado hvalio. Prava peglana kobasica, tvrde oni, jedino može biti iz pirotskog kraja. Razlog za to je njen jedinstven, nezaboravan ukus, koji se može dobiti samo od mesa stoke napasane na staroplaninskim pašnjacima. Mnogobrojne lekovite, mirišljave i u svetu jedinstvene biljke koje rastu na ovom tlu u peglanoj kobasici će prepoznati svaki istinski poznavalac i ljubitelj kvalitetnog mesa.

Po starim tradicionalnim receptima,peglana se pravi od kombinacije tri do četiri vrste mesa, uglavnom kozjeg, ovčijeg, junećeg i ponekad konjskog. Svi začini koji se dodaju su potpuno prirodni, a glavni među njima su beli luk, tucana ili mlevena paprika, biber i so. Konzervansi, veštake boje, aditivi, arome i mirisi, kao i masnoće, loj i druge neželjene primese nešto su što u peglanoj kobasici nećete pronaći ni u tragovima. Zato se ona sa punim pravom ubraja u zdrave i eko proizvode od čistog mesa. Procese termičke obrade i dimljenja zamenjuje sušenje na staroplaninskom vazduhu. Na optimalnoj temperaturi između -5 i +5 0C, bez vlage i oštrog mraza, peglane se kao i pre mnogo godina unazad suše po tridesetak dana. Svakih nekoliko dana one se peglaju staklenim flašama ili sličnim valjkastim predmetima. Na taj način istiskuje se vazduh i vlaga, pa kobasice mogu dugo da ostanu zdrave, sočne i ukusne. Istovremeno, sa svakim peglanjem one se sve više uvijaju u oblik potkovice, pa se zato u pirotskom kraju smatraju simbolima za sreću i rado daruju dragim ljudima.

Među brojnim proizvođačima peglane kobasice u Pirotu kao jedan od najvećih izdvaja se Dalibor Tošić. On je i dobitnik mnogih nagrada i priznanja za ovaj proizvod i o peglanoj uvek govori sa mnogo ljubavi. Ona je, kaže, mnogo puta do sada imala veliki značaj za opstanak njihovog porodičnog gazdinstva i zato zaslužuje da joj se posveti puna pažnja. Tako je Dalibor odlučio da peglanu kobasicu počne da prodaje i u lepim pakovanjima, čime ona kupcima postaje još atraktivnija.
„Trenutno, ja prvi i jedini proizvodim peglanu tokom cele godine. Moja porodica i ja smo osvojili i tehnologiju sušenja u komori. Uz dodatno hlađenje, provetravanje, automatsko regulisanje nivoa vlage, temperature, strujanja vazduha i nadzora temperature 24 časa preko sms servisa uspeli smo da sačuvamo kvalitet i u kontrolisanim uslovima. Zato već nekoliko godina peglanu možemo da ponudimo tržištu 365 dana u godini“, ističe Tošić.

„Prošlog meseca podneli smo i zahtev za registraciju pogona za preradu mesa Upravi za veterinu. On će ujedno biti i prvi registrovani pogon za proizvodnju peglane kobasice. To je za nas od velikog značaja, jer trenutno teško uspevamo da proizvedemo sve veće količine koje se traže na tržištu. Sledeći korak na putu razvoja peglane kobasice verovatno će biti dozvola za izvoz. To bi već moglo da utiče i na celokupan razvoj stočarstva na Staroj planini, pa i napredak cele naše opštine“, dodaje on. Na kraju, za slučaj da uskoro budete u prilici da sretnete njeno veličanstvo peglanu kobasicu, zapamtite još nekoliko saveta naših pirotskih domaćina. Peglana se seče oštrim nožem i to na milimetarski tanke komadiće, pod uglom od 750. Najbolje je jesti je u dobrom i veselom društvu, bez žurbe, kako bi u ustima osetili žar ukusa i otapanje mirisa Stare planine. Prijatno!

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Објављено у Tržište
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31