Чланци поређани по датуму: petak, 23 mart 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Iako u naslovu stoji lekovito, podrazumeva se i začinsko bilje. Njihov značaj, je iz godine u godinu sve veći, kako u ishrani, tako i u korišćenju i primeni u tradicionalnoj – klasičnoj, ali i u narodnoj medicini. Sve češće smo svedoci, da lekari sve više preporučuju primenu čajeva i preparata od lekovitog bilja. Prodaja lekovitog i začinskog bilja, sve više raste i to naročito u najbogatijim delovima sveta. Možda to pokazuje pravac, kuda treba da ide deo naših poljoprivrednih gazdinstava. Lekovito bilje je moguće uzgajati intenzivno, samo kada geografski i klimatski uslovi odgovaraju toj biljci. To treba poštovati. Jednostavno, ako uslovi odgovaraju, moguća je intenzivna proizvodnja, ako ne, od te proizvodnje nema ništa. Do sada je poznato oko 1.700 biljaka, od kojih se intenzivno proizvodi od 50 - 60. Kao sirovina u industriju se koristi koren, rizom, lukovica, zeleni delovi sa cvetom, list, cvet, plod i seme. Gajenje u intenzivnoj proizvodnji nam daje veći prinos na manjoj površini, proizvodnja je pod stalnim nadzorom, sama berba i sve radnje posle berbe su kontrolisane, agrotehničke mere se sprovode pravilno i pravovreveno, a i uvođenje novih vrsta se ispituje i sprovodi stručno. Takođe, onemogućava se zamena i skupljanje pogrešnih biljaka.

Možda je najveća prednost, ako uspemo da gajimo ugrožene vrste i time ih spasimo od prekomernog iznošenja iz prirode. Skupljanje u prirodi ne može da zadovolji sve veću tražnju. Posle izbora lekovitog bilja kome će odgovarati klimatski i geografski faktori koji vladaju kod nas, mi biramo parcelu na kojoj će se odvijati proizvodnja. Parcela treba da odgovara svojim položajem, veličinom, pristupačnim putem, mogućnošću korišćenja navodnjavanja, ali i plodnošću. Agrotehnika koju primenjujemo na parceli je prilagođena gajenoj biljci, ali ona podrazumeva: osnovnu obradu, primenu organskog i mineralnog đubriva, po preporuci posle urađene agrohemijske analize, setvu i sadnju, koja je slična povrtarskim i ratarskim kulturama, i može da se obavi ručno po površini, u redove, u kućice, kao i vrstično, ali i mašinski sejalicama.

Ako se rasađuje, proizvodnja rasada može biti u hladnim i toplim lejama ili u plastenicima i staklenicima. Nega useva je sledeća agrotehnička radnja i ona se odnosi na valjanje posle setve, proređivanje,
kultiviranje, prihranjivanje, zaštita od korova i štetočina, navodnjavanje, zagrtanje i orezivanje. Kada dođe vreme žetve, ona se obavlja ručno ili mašinski, jednofazno i dvofazno. Dvofazna je preporučljiva kod biljaka koje neravnomerno sazrevaju, koje lako rasipaju seme. Moramo znati koja biljka će najbolje uspevati na određenoj parceli, a da opet postoji potražnja i da ima ekonomski Intenzivna proizvodnja lekovitog bilja Priprema za početak sezone isplativu cenu. Sledeći uslov, je da li je moguća nabavka kvalitetnog sadnog ili semenskog materijala. Ne treba proizvoditi ni ako ne možemo da ugovorimo prodaju. Nisu bez razloga postojale ranije zadruge.

Sećam se da je zadruga u MZ Ušće na Ibru tokom cele godine ugovarala i prodavala lekovito bilje sa Golije. Trenutna proizvodnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, ne može da zadovolji potrebe tržišta za proizvode kao što su bosiljak, anis, borač, kamilica, korijander, mirođija, slačica. Srbija je, takođe, pogodna za gajenje ovog bilja. Radovi u začinskom, aromatičnom i lekovitom bilju se ne podudaraju sa drugim radovima na selu. Proizvodnja može da se organizuje i na zemljištu nižih bonitetnih klasa. Zarada se postiže određenim rizikom u početnoj fazi, a kasnije ona postaje mnogo sigurnija kada se stekne iskustvo.

Bosiljak (Ocimum basilicum) je iz oblasti oko Sredozemnog mora. Ne podnosi monokulturu. Đubri se stajnjakom pod prethodnu kulturu. Kada se izvodi osnovna obrada unosi se 50 – 70 kg/ha, fosfora i 40 - 60 kg/ha kalijuma. Presetveno se unosi i 30 - 50 kg/ha azota. Potrebna je vlaga u fazi klijanja, nicanja, izbijanja izbojaka i pupanja, traži topla plodna zemljišta. Osnovnu obradu uraditi u jesen i
u proleće uraditi predsetvenu pripremu. Može se gajiti iz semena i reznica. Za 1 ha je potrebno 2.5 - 3.25 kg semena. Dubina setve je 1 - 2 cm u kućice. Kada se gaji pomoću rasade međuredni razmak je 50 cm i u redu 25 cm. Bosiljak se kosi dva puta godišnje, prvi put pred i u cvetanju i drugi put u septembru.

Majčina dušica (Thymus serpyllum) je biljka na koju se kod nas posle pomene njenog imena odmah pomisli na lekovito bilje. Tlo se duboko ore u jesen i u proleće se sa što manje radnji dovodi u povoljno stanje (ravno, sitno-mrvičaste strukture) kako bi se sačuvala vlaga. U klijališta se seme seje u martu, a u maju se iznosi na otvorenu parcelu. Obavezno raditi međurednu kultivaciju, a u redu okopavati. U prvoj godini se jednom kosi, a u drugoj dva puta, visina reza 7 - 10 cm, ako se ručno bere treba biti pažljiv nikako je ne čupati, pošto se tako uništava. Žalfija (Salvia officinales) se unosi u tlo koje je u jesen duboko i kvalitetno obrađeno. U proleće se površina izravnja. Ako se setva obavlja semenom, onda je to najkasnije do 15. marta. Dubina setve 1-2 cm. Potrebno je 10 - 12 kg/ ha semena. Rasad se rasađuje na međuredni razmak od 70 cm i u redu 40 - 50 cm najčešće u jesen. Kosi se na visinu od oko 10 cm. I to po lepom i suvom vremenu. Važno je da se stalno parcela čisto od korova. List se bere kada žalfija počne cvetati. U toku godine dva do tri puta. Ne podnosi višak vode u zemljištu pošto koren brzo istruli. Organsko đubrivo se unosi pod osnovnu obradu i to oko 20 - 30 t/ha , kao i 50 kg/ha azota, 70kg fosfora i i 70 - 80 kg/ha kalijuma.

Kamilica (Matricaria chamomolla) je jednogodišnja biljka kratkog vegetacionog perioda. Podnosi monokulturu i na istom zemljištu može da se gaji 2 - 3 godine. Osnovna obrada se obavlja na 15 - 20 cm. Đubri se sa mineralnim azotnim đubrivom i to sa 30 – 50 kg/ha azota, 50 - 70 kg/ha fosfora i 40 - 50 kg/ha kalijuma. Setva može biti jesenja i prolećna, bolji rezultati su sa jesenjom setvom, početkom septembra u vlažno zemljište. Za setvu je potrebno 3 - 4 kg/ha semena. Bere se po lepom i suvom vremenu, ručno više puta.

Lavanda (Lavandula anqustifolia) je višegodišnja kultura. Tokom cele vegetacije zahteva visoke temperature. Voli parcele zaklonjene od vetra, sa dosta svetla. Predkultura treba da ostavi nezakorovljenu
parcelu. Osnovnu obradu uraditi u jesen na dubini oko 30 cm i istovremeno uneti stajnjak i u proleće pripremiti predsetveni sloj dubine do 15 cm. Jesenjom dubokom kultuvacijom od 10 - 15 cm se
unosi i 60 kg azota i 30 - 50 kg/ha fosfora, svake treće godine uneti i dobro zgoreli stajnjak. Cvasti se beru kada procveta 50 - 75 % cvetova. Beru se ručno. Ostaje na istoj parceli oko 15 godina. Neven (Calendula officinalis) je jednogodišnja biljka. Osnovna obrada se obavlja u jesen. Predsetvena priprema u proleće. Setva se obavlja što ranije u martu, mašinski sejalicama na međuredni razmak od 50 cm i na dubinu 3 - 4 cm. Za setvu jednog hektara dovoljno je 5 - 6 kg semena. Berba cvetova se obavlja ručno, obično dva puta nedeljno. Neven brzo raste, pa prvi cvetovi se formiraju već nakon 40 dana posle nicanja.

Timijan (Thymus vulgaris) je blizak majčinoj dušici. Gaji se izvan plodoreda pošto traje četiri godine. Najbolji su predusevi strna žita, kukuruz. Pod osnovnu obradu se unosi, najbolje kompost u količini
10 – 150 t/ha, kao i 50 kg/ha azota, 60 - 70 kg/ha fosfora i 40 - 100 kg/ha kalijuma. Tokom druge i treće godine se dodaje 20 – 30 kg/ha azota, 20 - 30 kg/ha fosfora i to dva puta, prvi put pre kretanja
vegetacije i drugi put posle prvog otkosa. Prvi put se žanje pre masovnog cvetanja, drugi put krajem septembra početkom oktobra.

 

Објављено у Začinsko i lekovito bilje

Istina je da postoji mnogo mladih ljudi koji bi najradije da kupe kartu u jednom smeru za neku veliku svetsku metropolu i zauvek napuste našu zemlju. Ipak , nisu retki ni oni koji su odlučili da ostanu na
imanjima svojih predaka i sačuvaju ono što su generacije pre njih stvarale. Zapravo, od kada je Ministarstvo poljoprivrede odlučilo da podstiče mlade poljoprivrednike, sve je više onih koji svoju budućnost vide u srpskim selima.

Jedan od njih je tridesetdvogodišnji Dušan Radaković, iz Zrenjanina. On gaji lešnik na površini od 2 hektara. Pošto mu je suša prošle godine odnela veliki deo roda, odlučio je da konkuriše za podsticaje za sistem na navodnjavanje. Ispunjavao je sve uslove, pa je zato veoma lako ostvario svoju ideju da sledeće godine mnogo bolje kontoliše rod na plantaži. To će mu, kaže, pomoći i da lakše i sigurnije organizuje proizvodnju kojom je odlučio da se bavi. Pošto je saradnjom sa ljudima iz Ministarstva bio zadovoljan, u međuvremenu je konkurisao i dobio podsticaje u iznosu od 75% bez PDV-a i za rotositnilicu.

„Ima ljudi koji bi rekli da rod lešnika od 800 kg/ha uopšte nije loš, ali ja znam da na mojoj plantaži mogu da ostvarim mnogo bolji. Sada kada imam sistem za navodnjavanje i novu frezu za traktor više neću morati da brinem što se u Srbiju uvozi sve više lošeg turskog lešnika, koji smanjuje cenu našeg koji je neuporedivo kvalitetniji. To mi zaista mnogo znači, pa sam odlučio da proširim zasad barem za još jedan hektar”, navodi naš sagovornik Dušan.

Branislav Milićev, takođe iz Zrenjaninskog kraja, obrađuje porodično imanje u selu Tomaševac. On, zajedno sa svojim ocem na oko 55 hektara gaji kukuruz, pšenicu i lucerku, a trenutno imaju i 45 bikova u tovu, ali i 20 krava na muži. Konkurisao je za priključne sejalice, koje očekuje da svakog trenutka stignu na njegovo imanje.

„Već godinama imamo problem sa starom i dotrajalom mehanizacijom u vreme setve. Sa novim mašinama, koje smo zahvaljujući podsticajima uspeli da kupimo, prolećnu setvu ćemo ove godine završiti brže, lakše i uspešnije nego ikada do sada”, rekao je dvadesetogodišnji Branislav.

Primer za mlade uspešne poljoprivrednice koje znaju kako da realizuju svoje ideje jeste Suzana Šarčević, iz Subotice. Završila je Ekonomski fakultet, ali je odlučila da joj je porodično imanje važnije od struke. Zato zajedno sa svojim roditeljima i dvojicom braće na 8 hektara gaji uljanu repicu, pšenicu i kukuruz, a uz pomoć podsticaja je kupila novi plug. U planu joj je i da ove godine počne da se bavi proizvodnjom batata, jer misli da je to zanimljiva kultura koja bi mogla da bude veoma popularna na tržištu.

Još jedna mlada poljoprivrednica lepu i srećnu budućnost za svoju porodicu vidi na selu. To je Marijana Radosavljević Marković, iz mesta Degren, nedaleko od Kuršumlije. Ona i njen suprug poseduju 8 hektara zemlje, od kojih je 6 obradivo. Konkurisala je za rotositnilicu, podrivač i traktorku prskalicu i dobila sve mašine.

„Mi smo odlučili da se bavimo plantažnim gajenjem šipurka i trenutno imamo zasad od 3 hektara. Veoma smo zadovoljni ovim poslom i smatramo da može biti izuzetno unosan. Uostalom, svako ko je prošle godine gajio šipurak, neće se žaliti ni na rod, ni na otkupnu cenu. To se ne može reći i za voćare koji su gajili maline, kupine i mnoge druge kulture. Sve su to razlozi da ove godine proširimo naš zasad za barem 2 hektara”, slaže se ovaj mladi bračni par.

Marina Nikolić, iz sela Popadić kod Gornje Toplice, zahvaljujući podsticajima za mlade poljoprivrednike konačno je uspela da napuni svoju farmu kvalitetnom stokom. Ona je zajedno sa porodicom dugo pokušavala da oformi lepo stado ovaca, a sada su se njeni snovi i ostvarili. Njihovo imanje bogatije je za 20 vrhunskih sjeničkih ovaca i 2 junice simentalske rase.

„Posle jagnjenja ove godine stado će već biti znatno veće, što nas mnogo raduje. Uz podsticaje za svu stoku, mleko i mlečne prerađevine koje ćemo ovde praviti, život na selu će biti potpuno drugačiji”, objašnjava naša tridesetčetvorogodišnja sagovornica. Ovi mladi poljoprivrednici i još stotine njih iz raznih krajeva naše zemlje, mogu da budu odlični primeri za svoje vršnjake koji su bez posla, a stara porodična imanja su im napuštena i prazna. Oni su i dokaz su da je razvoj srpskih sela sada možda bliži nego ikada. Na kraju, upravo su ovakvi mladi ljudi ti koji sve nas pozivaju na optimizam i veru da zlatno doba za srpske domaćine tek dolazi.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
petak, 23 mart 2018 12:43

Uknjižba zadružne imovine

1. Zakonske regulative Ustavom Republike Srbije članom 86. Pored javne i privatne jamči se i zadružna svojina, čime je najvećim pravnim aktom ukazano na značaj zadrugarstva u ekonomskom i privrednom razvoju. Takođe i Zakonom o zadrugama precizno je definisana zadružna svojina, postupci i način njenog dokazivanja i uknjižbe, kao osnove proizvodnih i ekonomskih tokova u zadrugama i njihovim osnivačima. Za razliku od specijalno donetih zakona o povraćaju crkvene imovine i privatne imovine fizičkih lica nažalost nije bilo istovetnog zakona o povraćaju zadružne svojine, već je proces bio usmeren na dokazivanje i uknjižbu zadružne svojine kako u najnovijem Zakonu o zadrugama, tako i o zakonima donetim osamdsetih i devedesetih godina prošlog veka. Zakonom o zadrugama (Službeni glasnik RS, br. 112/2015), precizno su definisani postupci i uknjižba vezano za poljoprivredno zemljište i objekte koji se nalaze na korišćenju kod zadruge. Naime, postupak je izuzetno uprošćen i omogućava direktnu uknjižbu poljoprivrednog zemljišta kao zadružne svojine na svim onim površinama za koje je izvršeno razgraničenje poljoprivrednog zemljišta po osnovu Zakona o razgraničenju poljoprivrednog zemljišta iz 1992. godine. Za zadruge koje nisu izvršile razgraničenje poljoprivrednog zemljišta dokazivanje i uknjižba poljoprivrednog zemljišta kao zadružne svojine vrši se na osnovu validne dokumentacije o sticanju vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem, a validni su dokumenti kao što su ugovori o kupovini ili poklonu i dr. Što se tiče građevinskih objekata procedura je i dokumentacija takođe jasna i podrazumeva najmanje građevinsku ili upotrebnu dozvolu nad objektom, koji je na korišćenju kod zadruga.

2. Primeri iz prakse postupaka uknjižbe Na osnovu pozitivnih zakonskih propisa Republike Srbije, Republički geodetski zavod sa svojim odeljenjima u lokalnim samoupravama je organ koji je nadležan za
uknjižbu svih vrsta svojine nad nepokretnostima, pa samim tim i zadružne svojine. U cilju ubrzavanja postupka uknjižbe zadružne svojine, a na osnovu novog Zakona o zadrugama Ministarstvo privrede je formiralo Radnu grupu za praćenje sprovođenja Zakona o zadrugama, sa posebnom pažnjom na postupke dokazivanja i uknjižbe zadružne svojine. Održano je više radnih sastanaka članova Radne grupe kojima su prisustvovali i predstavnici Republičkog geodetskog zavoda, kao nosioca uknjižbe zadružne svojine, predstavnici Republičkog pravobranilaštva, resornih ministarstava, pre svega Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i njihove Uprave za poljoprivredno zemljište. Cilj ovih sastanaka bio je pojednostavljenje procedure dokazivanja i uknjižbe zadružne svojine i imali su uticaja na ubrzanje postupka uknjižbe zadružne svojine. Na osnovu informacija sa terena sa kojima raspolaže Zadružni savez Srbije, jedan broj zemljoradničkih zadruga je na osnovu validne dokumentacije uspeo da uknjiži i nesmetano raspolaže zadružnom svojinom. Dobar deo zemljoradničkih zadruga i pored validne dokumentacije i uknjižbe od strane Republičkog geodetskog zavoda, nije u mogućnosti da raspolaže sopstvenom zadružnom svojinom, jer su na rešenja o uknjižbi iste predstavnici državnog pravobranilaštva istakli žalbena rešenja, a da u većini istaknutih rešenja nema realnih osnova za osporavanje uknjižene zadružne svojine. Na ovaj način odugovlači se postupak uknjižbe, i onemogućava zadrugama raspolaganje zadružnom svojinom čime se njihov rad i poslovanje dovodi do nivoa ugroženosti ekonomskog opstanka što ima direktan negativni uticaj na segment regionalnog i lokalnog razvoja. Različiti interesi oko svojine i nesinhronizacija rada javnih službi stvaraju dosta konfuzije na terenu oko realnog stanja zadružne svojine i postupanja po istoj. Najsvežiji primer predstavlja Rešenje Odeljenja za urbanizam, stambeno-komunalne poslove, građevinarstvo i inspekcijske
poslove Gradske uprave Pirot gde je građevinski inspektor ovog Odeljenja svojim rešenjem br. 03-U-354-664/2018 od 19.02.2018. godine proglasio Zadružni savez Srbije vlasnikom nezakonito izgrađenog objekta magacina gabarita 41,50 m h 8,30 m, na kat. Parceli broj 3655/1 KO Pirot – Grad, u Ulici 6. Koloseka br. 3 iako se ista u Republičkog geodetskog zavoda, a na osnovu javno dostupnih dokumenata vodi na PIK 8. Septembar, Pirot, sa oblikom svojine „društveni“. Neshvatljivo je da građevinski inspektor donese ovakvo rešenje, a pritom ne utvrdi vlasništvo iako je obavezan da po službenoj dužnosti to učini, a i radna etika valjda nalaže da ima saradnju sa predavnicima Republičkog geodetskog zavoda, kao jedinog organa zaduženog za evidenciju vlasništva na teritoriji Republike Srbije.

Navedeni postupci oko dokazivanja i ukjižbe zadružne svojine sa validnom dokumentacijom i bez dokumentacije ukazuju na postupanje nadležnih organa i njihovu odgovornost u navedenom postupku, a
naročito u postupcima podrške Programu unapređenja rada zemljoradničkog zadrugarstva na teritoriji Republike Srbije usvojenog od strane Vlade Republike Srbije, a koji se sprovodi preko Kabineta ministra zaduženog za ravnomerni regionalni razvoj i rad javnih preduzeća. Vlasništvo nad imovinom prvi je i osnovni kriterijum za mogućnost korišćenja predpristupnih fondova Evropske Unije. Imajući u vidu da je u Republici Srbiji u toku realizacija IPARD programa, zemljoradničke zadruge zbog neuknjižene zadružne svojine stavljene su u neravnopravan položaj u pogledu mogućnosti
korišćenja navedenih sredstava, u funkciji unapređenja rada zemljoradničkog zadrugarstva, kao i pojedinačnih zadruga privrednih subjekata.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

 

Објављено у Zadrugarstvo

 Kao i svaka druga organska proizvodnja, odgajanje svinja pa principima organske proizvodnje je nešto ekstenzivniji sistem gajenja, a i rezultati su lošiji kada se uporede sa klasičnim sistemom proizvodnje.

Korišćenje paše ima za posledicu i znatno manje troškovi ishrane zbog smanjene potreba za drugim hranivima kao što su žitarice, proteinska hraniva, vitaminsko mineralni dodaci. Jedan hektar pašnjaka dobrog kvaliteta može u sezoni obezbediti ispašu za 20 krmača.

Pašnjaci sa stalnom ispašom treba da su naseljeni ili zasejani travama poput livadarke, bele dateline, ježevice i lucerke. Pašnjake sa pregonskom ispašom mogu činiti lucerka, crvena detelina, bela detelina, švedska detelina, ježevica, bezosni vlasen i mačji rep.

Krmače u laktaciji imaju veće potrebe u hranljivim materijama, koje mogu podmiriti manjim delom iz paše. Istraživanja sa korišćenjem silaže u laktaciji upućuju na zaključak da se maksimalno 10-15% od potreba u energiji može podmiriti iz kabaste hrane, a da to ne utiče negativno na prirast legla. Ako zelena kabasta hrana ulazi sa više od 25% u sastav obroka, sadržaj sirovih proteina u obroku mora biti povećan, zbog niže svarljivosti proteina iz kabaste hrane.

Kompletne smeše koncentrata se sastavljaju da obezbede celokupne potrebe u hranljivim materijama i energiji, kao i kod normativa klasične (kovencionalne) proizvodnje, bez učešća paše, odnosno kabaste hrane u obroku. Hraniva koja najčešće ulaze u sastav smeša su ona koja se mogu proizvesti na gazdinstvu, međutim problem koji se javlja kod organizacije organske proizvodnje svinja jeste nabavka na tržištu hraniva sa sertifikatom organske proizvodnje.

Od žitarica najčešće se koriste: kukuruz, ječam, ovas, pšenica, raž i tritikale. Od proteinskih termički obrađeno zrno soje, pasulj, grašak, bob, lupina, sočivo, sojina pogača, suncokretova pogača i dehidrirana lucerka. Dozvoljeni su i vitaminski dodaci i probiotici: kvasac, enzimi, limunska kiselina.

U obrocima svinja u tovu u uslovima organske proizvodnje kao glavni izvor proteina se najčešće koristi termički obrađeno punomasno zrno soje, iz tog razloga čak i u uslovima restriktivne ishrane koncentratima dolazi do povećanja sadržaja polinezasićenih masnih kiselina u deponovanom masnom tkivu.

Ubuduće će se u ishrani svinja (kao i kod svih drugih životinja) u uslovima organske proizvodnje sve više koristiti alternativni izvori proteina. Zbog nedozvoljene upotrebe genetski modfikovanih hraniva, kao i ograničene upotrebe hraniva dobijenih hemijskom ekstrakcijom masti, biće korišćena hraniva koja su bogatija i u sadržaju masti. Zbog toga će biti važno razmatrati i njihov uticaj na kvalitet deponovane masti u organizmu životinja.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Објављено у Organska proizvodnja
petak, 23 mart 2018 09:37

Saveti za uspešnu proizvodnju kupine

Kupina se u našim klimatskim uslovima može saditi kao i ostale voćke, od oktobra do aprila, a najčešće je ta sadnja u jesen i u rano proleće. Kako će se gajenje kupine isplatiti zavisi od vremena, razmaka i načina sađenja.

Ukoliko je dobar sadni materijal, jesena sadnja kupine ima svojih prednosti. Sadnice koje se posade u jesen ne oskudevaju u vlazi, tokom zimskih meseci razvijaju koren, a u proleće počinju vegetaciju kada su već dobro ukorenjene.

Prolećna sadnja se preporučuje za krajeve sa oštrim, hladnim zimama, u kojima bi posađene sadnice u jesen mogle da izmrznu, jer izdanci nisu ukorenjeni. Prolećna sadnja se praktikuje i kad sadni materijal dobijen oživljavanjem vrhova izdanaka nnije u jesen spreman za sadnju. Sadnja u proleće mora biti ispraćena redovnim zalivanjem.

Tamo gde klima to dozvoljava, u nekim toplijim krajevima, sadnja se može izvoditi i tokom čitave zime – od novembra do aprila. Međutim, i tada treba voditi računa da se ne obavlja onda kada je zemljište suvo, suviže vlažno ili smrzlo, tj. kada  je temperatura vazduha ispod 0oC.

Bez obzira na to kada se vrši sadnja, potrebno je koristiti samo autentične sorte i garantovano zdrave izdanke, tj. dobro ukorenjene vrhove letorasta.

Sadnice se najbolje primaju ako se po vađenju što pre zasade. Ukoliko se nabavljaju sa strane, potrebno je da budu dobro upakovane i da u transportu provedu što kraće vreme. Ukoliko su ranije izvađene ili duže transportovane, žile treba potopiti u vodu i sačekati 24 sata, potom ih saditi. Koren kupine bi trebalo, pre nego što se zasadi, skratiti za ¼ dužine, a oštećene žile potpuno ukloniti.

Ukoliko je zemljište prethodno bilo pripremljeno, na obeleženim mestima je dozvoljeno iskopati jame veličine da se pravilno rasporedi koren sadnice i obavi sadnja. U slučaju da to nije urađeno, za svaku sadnicu treba iskopati jame dimenzija 40x40x40cm.

Izdanci se sade na istu dubinu na kojoj su bili u matičnjaku ili 3-4cm dublje. Sadnice sorti bez bodlji je poželjno saditi dublje (na dubilini i do 30cm), kako bi se sprečila pojava korenovih izdanaka koje imaju bodlje i dobili razvijeniji žbunovi koji se odlikuju velikom rodnošću.

Tehnika sadnje se ne razlikuje mnogo od tehnika sađenja ostalih voćaka : na dno iskopane jame se stavlja sloj rastresite zemlje, kojem se dodaje 50-100g NPK đubriva (8:16:22) koje se izmeša sa zemljom. Potom se sadnica stavlja, određuje se dubina sadnje, raspoređuju se žilice i zagrću rastresitom zemljom. Dodaje se 1-2kg zgorelog stajnjaka i preko njega zrmlja kojom se jama do vrha ispuni, a potom lagano nagazi.

Jedan radnik tokom celog dana može da posadi i do 300-400 sadnica kupine.

 

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U prošlom broju Agrobiznisa, ako se sećate, bilo je reči o Libigovom zakonu ili zakonu minimuma, ali i najava da ćemo u nekom od narednih brojeva nešto više reći i o zakonu o opadajućem prinosu, odnosno zakonu optimuma. Da vas podsetim. Libigov zakon kaže da prinos zavisi od faktora koji se nalazi u minimumu. Povećavanjem njegovih performansi povećava se prinos sve do momenta dok se neki drugi faktor ne nađe u minimumu. Da bi došlo do daljeg rasta prinosa potrebno je sada povećati vrednosti ovog, novog faktora koji je u poziciji minimuma. Po svemu navedenom, priči kao da nema kraja, i čini se da povećanje prinosa nema granice, ali nije tako. Zašto?

Uzmimo ilustrativno za primer duvan, gde je recimo sadržaj pristupačnog fosfora u zemljištu faktor prinosa koji je u minimumu (generalno može biti bilo koji drugi factor prinosa). Ukoliko je sadržaj fosfora samo 5 mg (na 100 gr zemljišta), a ostali faktori prinosa nisu limitirani, možemo ostvariti prinos od recimo 1.000 - 1.200 kg. Sa svakim daljim povećavanjem sadržaja fosfora primetićemo da raste i prinos, koji vremenom dostiže svoj maksimum sa vrednošću od 35 mg.

Međutim, taj rast nije linearan. Naime, svaka novododana količna fosfora će povećavati prinos, ali u manjoj vrednosti nego prethodno dodata ista količina fosfora. Takav apsolutni porast i relativno smanjenje prinosa je grafički predstavljeno krivom.
Iz pomenutog primera možemo videti na čemu se temelji zakon o opadajućem prinosu - prinos ne raste proporcionalno dodanoj količini nekog faktora, već proporcionalno visini prinosa koji nedostaje do maksimalnog prinosa.

Šta se međutim dešava ukoliko nastavimo sa dodavanjem fosfora? Unošenjem novih količina fosfora prinosće u početku stagnirati, a zatim početi da opada usled toksičnog dejstva na biljku i(li) antagonističkog delovanja prema drugim makro i mikro elementima. Dakle, kada prinos dostigne svoj maksimum možemo reći da je u tom trenutku sadržaj fosfora u svom agronomskom, biološkom optimum za biljku i maksimalan prinos. Prethodna konstatacija je tačna i prihvaćena sa aspekta agronomije (nauke). Međutim, saznanje da dodavanje fosfora i maza rezultat postepeno smanjenje učinka, povećanje prinosa dovodi do zakona o (ekonomskom) optimum gde su sa aspekta ekonomske isplativosti optimalne vrednosti fosfora obično niže i predstavljaju maksimalnu dodatu količinu fosfora koja će kroz povećanje prinosa opravdati ulaganje.

Kolika će biti ta odstupanja zavisi pre svega od cene repromaterijala (ulaganja) i cene krajnjeg proizvoda. Na osnovu svega navedenog, potrebno je prvo utvrditi koji su to biološki optimum i faktor prinosa za svaku gajenu biljku i zatim u korelaciji sa ekonomskim činiocima težiti ka kreiranju, da tako nazovemo sad, proizvodnog optimuma, koji verovatno neće podrazumevati maksimalni ali svakako hoće ekonomsko isplativ prinos (profit), na čemu se uostalom i zasniva savremena, intenzivna poljoprivreda.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.