Чланци поређани по датуму: utorak, 20 mart 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Povećana proizvodnja i produktivnost treba da se poklope sa povećavajućom i zahtevnom populacijom, smanjenjem troškova i većim poštovanjem prema životnoj sredini  ovo su ciljevi koje je primarni sektor sam danas postavio kako bi se suočio sa socijalnim, ekonomskim i problemima okoline u srži internacionalne debate. Da bi se ilustrovala reprezentativna slika sektora, neophodno je da se doda da mnoge od današnjih poljoprivrednih kultura nisu u mogućnosti da obezbede adekvatan prihod  seljacima zbog faktora koji imaju negativan uticaj na dobit farmi. Neprekidano povećanje cene tehničkih sredstava koji su potrebni da se kupe (dizel gorivo, đubriva, hebricidi, itd.) padom tržišne vrednosti proizvoda i porastu konkurencije proizvodnje rastućih ekonomija i postepenih promena usvojenih od strane su u značajno meri uticale na lošiji položaj farmera, naročito u razvijenim zemlljama EU kao šti su Francuska ili Nemačka.

Inovacije, naročito primena digitalne tehnologije mogu, međutim, da pomognu poljoprivrednicima da povećaju profitabilnost i održivost tako što će smanjiti potrošnju energije, vode, količine primenjenih đubriva i pesticida. Istrživanja u ovoj oblasti, kada je reč o poljoprivredi, je napravilo velike korake poslednjih godina. Sa primenom najnaprednijih tehnoloških inovacija omogućava se razvoj proizvodnje putem niskih troškova poljoprivrednog sistema kroz korišćenje alata koji automatski kontrolišu distribuciju svih faktora proizvodnje, sa posebnom pažnjom na moguće zagađivače kao što su đubriva i pesticidi. Ovo omogućava vlasnicima farmi da obezbede porast produktivnosti rada i smanjenje troškova proizvodnje, u cilju da se dostigne održivost proizvodnje u novim ekonomskim uslovi. Ovaj pristup je u stručnim krugovima, ali i među poljoprivrednicima zaživeo pod imenom Precizna poljoprivreda .

Ovakav pristup poljoprivredi razvijan je u ranim 1990-im u Sjedinjenim Američkim Državama. Precizna poljoprivreda sastoji se od primenjivanja novih tehnologija, koje određuju kako treba raditi u specifičnim uslovima svake farme. Dakle novim tehnologijama se precizno određuju potrebe za semenom in a taj način se štedi – dobijate informaciju za mininimalan utrošak semena koliko maksimalno možete dobiti prinosa, isto tako se radi proračun za đubriva, hemijska sredstva i navodnjavanje.

Svi proračuni se rade na osnovu stvarne potrebe useva i hemijsko-fizičkih i bioloških svojstava zemljišta, kako bi se ostvarili maksimalni prinosi ali sve to istovremeno ima za cilj da se što manje naruši životna sredina.

Ovo nije nikakva novina, već samo promena načina kako se radi i zahvaljujući modernim tehnologijama dobijate informacije u realnom vremenu odnosno tokom sezone. Podsetimo se,  samo nekoliko decenija ranije, seljak je lično ispitao svoja polja, prelazeći ih uzduž i popreko nekoliko puta godišnje. Stoga je bio u mogućnosti da posmatra raznolikost unutar parcele i interveniše s vremena na vreme sa ciljanim rešenjima, raspodeljujući veće doze đubriva gde je rast bio niži ili povećanje doze semena gde je manje nicalo. Ovo znanje koje zavisi od njegove memorije, održava se kroz direktno posmatranje. Takav pristup je postao težak za praćenje uzimajući u obzir povećanje u veličini polja i situaciju da danas farmer mora da razmišlja i o tome kako i od koga nabavlja seme, đubrivo, maziva, goriva i sada se tu radi o ozbiljnijim količinama i vrednostima koje značajno utiču na njegove prihode. Polja farmi su postala veća i brojnija, i opcija seljaka da procene i vode indivividualne evidencije, da se sete svakog detalja su teže, dakle nemoguće je na dosadašnji način sve dovesti u sklad samo ličnim posmatranjima i utiskom ma koliko dobar poznavalac bili.  

Tokom godina, ste ukrupnili posede i radite veće površine, međutim, veličina parcela ne znači da na njoj sve ravnomerno treba raditi  jer i ako je u jednom komadu to ne znači da je ona po svim osobinama homogena odnosno da traži isti tretman.  Sa implementacijom sistema za kontrolu dobijate precizne mape vaših parcela koje je moguće optimalno snabdeti svim neophodnim sredstvima zaštite ili recimo navodnjavati u skladu sa potrebama  kulture koja je zasejana. Na ovaj način postižete bolji učinak uz manje troškova. Ovakav pristup lakši je za one koji imaju savremenu mehanizaciju i koji primenjuju sve agrotehničke mere u skladu sa preporukama stručnjaka.

Postoji nekoliko tehnika za prikupljanje podataka, a sve se zasnivaju na snimanje površine zemlje uz pomoć sistema satelita koji kruže oko naše planete. Primenom  GPS sistema u poljoprivredi možete se lako orjentisati, a svakako vam je svima poznat sistemom navigacije koji je u saobraćaju praktično postao svakodnevica i to uz korišćenje aplikacije na vašem mobilnom telefonu.

Pored prostornih referenci (GPS) načini prikupljanja podataka Geografskim informativnim sistemom (GIS) može se iskoristiti, kroz koji je moguće kombinovanje geografskih podataka sa ostalim podacima da generišu sažete tehničke mape. U međuvremenu, daljnsko opažanje koristi informacije koje su dobijene preko vazdušnih ili satelitskih platformi koje su u mogućnosti da eksploatišu elektro-magnetnu radijaciju na jednoj ili više talasnih dužina. Među ostalim, oni obezbeđuju informacije o zdravlju useva, njegovom napretku tokom toka proizvodnje, faze zrenja proizvoda i o optimalnom periodu žetve. Konačno, korišćenje senzora na specifičnim mašinama, kao što su žetva kombajnom, omogućava trenutno merenje količine i kvaliteta semena na svakom deku parcele.

Jednom kada je snimak polja uspostavljen prelazi se u fazu donošenja odluka dakle šta i kako raditi u narednim sezonama. Pored procesa skupljanja podataka, ova faza se sastoji od procene uticaja na zemljište, očekivanjima klimtskih uslova, genetike kulture i dosadašnje prakse tokom obrade. Tehnologija je toliko daleko otišla da pruža takva rešenja da je moguće koristiti simulacije (računar će vam prikazati šta bi se desilo kada bi neku meru primenili na jedan ili drugi način). Tako na primer izaberete jednu pa drugu sortu i vidite kakav rezultat možete očekivati.

Video prezentacija nekih mogućnosti je na linku: https://www.youtube.com/watch?v=9LWXsOmnl0A 

Ovakav način rada primenljiv je i za sve ostale forme poljoprivrede, kao što je organska poljoprivreda, multifunkcionalna poljoprivreda, usevi za proizvodnju biogoriva i td.

Više u Agrobiznis magazinu za april 2018. www.agrobiznis.rs 

Објављено у Poljoprivredna mehanizacija

Svake godine se u svetu proizvede blizu 52,5 miliona tona ribe, u vrednosti koja prelazi 100 milijardi dolara sa tendencijom rasta. Stručnjaci iz oblasti ribarstva izneli su svoje mišljenje da bi ribnjaci „vodene njive“ mogli prehraniti veliki broj ljudi u svetu, blizu 800 miliona ljudi. Potrošnja ribe u svetu iznosi u proseku 17,1 kilogram po glavi stanovnika. Evropski prosek je 21,4 kilograma po glavi stanovnika, a u Srbiji prosečna potrošnja ribe iznosi 7 kilograma po glavi stanovnika, što je mali prosek u odnosu na Evropu i svet.

Srbija je među poslednjim zemljama po konzumiranju ribe. Riba se najviše konzumira sredom i petakom, na slavama kada su u posnim danima i u vremenu velikih postova.

Opština Petrovac na Mlavi je područje raznovrsnih prirodnih resursa, koje je bogato brojnim izvorima čiste vode. Potencijal za uzgoj ribe u opštini Petrovac na Mlavi postoji, ali je malo iskorišćen. U opštini najzastupljenija je proizvodnja kalifornijske pastrmke.

Mlavski kraj može biti veoma prepoznatljiv kada je u pitanju uzgoj ribe. Uz reku Mlavu nalazi se ribnjak sa restoranom, na kome se odvija proizvodnja kalifornijske pastrmke porodice Marinkić. U neposrednoj blizini prolazi regionalni put Petrovac na Mlavi Žagubica- Bor, a ribnjak sa restoranom porodice Marinkić je od Petrovca na Mlavi udaljen 18,1 km. Ovo je pravi primer, kako se na jednom mestu može proizvesti i potom plasirati kroz restoran i lokalnom stanovništvu. Razgovarali smo sa Rajkom Marinkić o proizvodnji i plasmanu pastrmke na lokalnom tržištu. Marinkići su odabrali povoljan položaj za ribnjak i restoran, kako bi bilo dostupno kupcima i gostima koji se kreću regionalnim putem Petrovac na Mlavi-Žagubica-Bor, tako i gostima koji posećuju manastir Gornjak i lepote Mlavskog kraja.

„Pre nego što smo krenuli sa uzgojem kalifornijske pastrmke odlučili smo da izgradimo ribnjak ne velikog kapaciteta blizu reke Mlava, sa godišnjim izlovom od jednog vagona. Sa uzgojem pastrmke počeli smo 2010. godine i uz naš ribnjak smo otvorili restoran. Trudimo se da obezbedimo idealne uslove za uzgoj ribe, a to doprinosi konstantna temperatura vode koja iznosi 9 0C“, objašnjava nam Rajko Marinkić.

„Posla ima puno i dosta je zahtevan, potrebno je da se na ribnjaku bude 24 časa. Sve što se proizvede od pastrmke plasiramo u našem restoranu i ostalim restoranima, kao i lokalnom stanovništvu za vreme postova, najviše za Božićni i Vaskršnji post“, zaključuje Rajko Marinkić.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Објављено у Tržište
utorak, 20 mart 2018 09:33

Ovakvu lepotu retko ko ima!

Povodom obeležavanja značajnih ekoloških datuma Svetskog dana šuma (21.mart) i Svetskog dana voda (22.mart) Pokrajinski zavod za zaštitu prirode u saradnji sa Kulturnim centrom Vršac organizuje foto izložbu „Priroda Vojvodine“ u Vršcu. Izložba će biti otvorena 21. marta 2018. u 12 časova u Kulturnom centru Vršac.

Ilustracija : Jozef Gergelj - Modrovrane


Fotografija je najbolji put i način da se predstavi lepota prirode, posebno kada je naprave vrhunski fotografi, njeni odlični poznavaoci. Na izložbi je predstavljeno 40 fotografija devet izvanrednih fotografa, stručnjaka i ljubitelja prirode. U ove fotografije je uloženo puno znanja, strpljenja, kvalitetne fotografske tehnike a posebno ljubavi. Svaka fotografija nosi svoju specifičnu priču, ali i želju da se taj deo prirode, ptica, biljka, barsko stanište… sačuvaju za buduće generacije i otrgnu od nestajanja koje donosi moderno doba. Autori fotografija su: Jaroslav Pap, Jovan Lakatoš, Jožef Gergelj, Katarina Paunović, Geza Farkaš, Predrag Kostin, Dragiša Savić, Vladimir Dobretić i Darko Timotić.


Nakon otvaranja izložbe biće prikazan dokumentarni film iz produkcije Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode: “Bele rode moje ravnice”, u trajanju od 27 minuta, autora dr Olivera Fojkara i Dušana Čekića.

Ilustracija : Katarina Paunović - Tekunice


Obeležavanje Svetskog dana šuma pokrenuo je UN – FAO još 1971. godine, sa željom da se doprinese jačanju svesti javnosti o značaju i ulozi šuma za čoveka. Za obeležavanje je simbolično odabran 21. mart, prvi dan proleća, u znak buđenja prirode i vegetacije, ali i kao znak novog početka, večitog obnavljanja života. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2012. godine usvojila Rezoluciju kojom je 21. mart proglašen za Međunarodni dan šuma. Odlučeno je da se ovaj datum ubuduće obeležava svake godine u cilju jačanja svesti javnosti o neophodnosti održivog upravljanja, zaštite i održivog razvoja svih tipova šuma u korist sadašnjih i budućih generacija. Šumovitost Vojvodine je među najnižim u Evropi i iznosi svega oko 6,37% ukupne površine pokrajine.


Svetski dan voda obeležava se svake godine 22. marta. Taj dan je usvojen rezolucijom UN-a u decembru 1992. godine. Ovim danom Ujedinjene nacije žele da podsete na važnost zaštite voda i na nedostatak vode za piće u mnogim krajevima sveta. Voda pokriva 71% ZemLjine površine, međutim, pijaća voda čini samo 2,5% svih vodnih resursa koji se konstantno smanjuju zbog zagađenja i lošeg gazdovanja. Dugo se verovalo da je voda neiscrpan resurs zbog njene obnovljivosti, međutim kriza vode postaje svetski problem i realnost. Prema proceni Norveškog instituta za istraživanje voda, Veliki bački kanal kod Vrbasa je najzagađeniji vodotok u Evropi. Svaki drugi vodovod u Vojvodini je neispravan, zbog čega stotine hiljada stanovnika pokrajine raspolaže samo tehničkom vodom.

Ilustracija : Geza Farkas - Vodomar


Pokrajinski zavod za zaštitu prirode poručuje da se moramo boriti za zdravu i očuvanu prirodu i životnu sredinu, ne samo zato što je ona dom za mnogobrojne retke i ugrožene biljne i životinjske vrste, već i zato što je zdrava priroda preduslov za opstanak čoveka na planeti Zemlji.

Ilustracija : Dragisa Savic - Marasmiellus ramealis

Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Japan su tri najveća izvozna tržišta industrije šampanjca, čija je prodaja u 2017. godini pomogla ostvarenju ukupno 4,9 milijardi evra prometa, objavilo je udruženje proizvođača.

"Ovaj učinak je rezultat povećanja izvoza" na "2,8 milijardi evra, što je 6,6 odsto više u odnosu na 2016. godinu", objavio je Odbor za šampanjac.

Vino "Šampanjac", zaštićeno kontrolisanom etiketom porekla, nosi naziv po regionu na severoistoku Francuske.

"U poređenju sa 2016. godinom, gde je rast prometa bio podstaknut diversifikacijom ponude, to je jak napredak na tržištima gde se šampanjac najbolje prodaje, što objašnjava novi rekord iz 2017. godine", ocenio je Odbor.

Sjedinjene Države zadržavaju "prvo mesto kao dragoceno izvozno tržište", a prodaja koja je prošle godine dostigla 586 miliona evra, ispred Velike Britanije koja "i dalje pati od negativnog uticaja Bregzita, uz pad količine od 11 odsto", precizirala je organizacija.

Jak rast je i na japanskom tržištu i po vrednosti (+21,3 odsto) i po količini (+17,6 odsto).

"Kina, Hong Kong i Tajvan" su nova jaka uporišta za vinare Šampanje, dok su "rezultati Južne Koreje takođe izuzetni (+39,5 odsto vrednosti) uz kupovinu koja prvi put prelazi milion boca", naglasio je šampanjski odbor.

U 2017. godini ukupna prodaja iznosila je 307,3 miliona boca, što je povećanje od 0,4 odsto u odnosu na 2016. godinu.

Performanse van Evropske unije su u suprotnosti s rezultatima na francuskom tržištu, gde je došlo do pada obima prodaje od 2,5 odsto, sa 153,6 miliona boca.

 

izvor : http://rs.n1info.com 

Објављено у Tržište

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 816 tona robe.               

Najviše se trgovalo: kupusom (179 t), crnim lukom (116 t), pomorandžom (103 t), šargarepom (90 t), jabukom (80 t), krompirom (57 t) i prazilukom (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: crnog luka (113 t → 116) i praziluka (19 t → 20 t), dok je promet: kupusa (223 t → 179 t), pomorandže (125 t → 103 t), šargarepe (106 t → 90 t), jabuke (117 t → 80 t) i krompira (59 t → 57 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din; prethodne nedelje 20 - 45 din.

kupus                          25 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         35 - 60 din.

pomorandža               45 - 90 din; prethodne nedelje 70 - 120 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 110 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd

Објављено у Tržište
utorak, 20 mart 2018 07:24

Odložen ,,Beogradski noćni market''

Obaveštavamo Vas da je datum održavanja manifestacije „Beogradski noćni market“, planirane za 23. mart, pomeren na 30. mart zbog najavljenih loših vremenskih uslova.


Žao nam je zbog navedenih izmena i verujemo da će novi datum i vremenske prilike na taj dan doprineti održavanju dvanaestog Beogradskog noćnog marketa u dobroj atmosferi.

Објављено у Projekti

Za razvoj i održavanje pčelinje zajednice i da bi bila u punoj snazi, nije dovoljan samo med. Može se desiti da pčele u nekim područjima i periodima ne nalaze dovoljno cvetnog praha. U tom slučaju pčele bi trebalo prihranjivati pogačama s dodatkom cvetnog praha ili njegovom zamenom, pod uslovom da pčele ne žele da se presele u područje gde ima meda ili da ga nema dovoljno u zalihama u košnici.

Da bi se podstakao brži razvoj pčelinjih zajednica, ukoliko su obezbeđene dovoljnim zalihama cvetnog praha ili ga redovno unoce a nektar ne, može im se davati testo napravljeno od 68kg šećera u prahu i 32kg invertnog sirupa. Nadražajno prihranjivanje šećernim sirupom, pa i pogačama podrazumeva manje ili veće angažovanje pčelara. Mnogo je lakše i ekonomičnije takozvano - ,,automatsko nadražajno prihranjivanje''. Ono se sastoji u tome što se prilikom uzimljavanja pčela ostavlja po nekoliko kilograma meda u donjem delu košnice, nastavku ispod gnezda ili pregradne daske u položenim košnicama. Pčele, iako možda nema još nektarne paše ili ne izleću napolje, prenose med iz donjih okvira gore i time podstiče maticu na leženje, kada pčele unose nektar spolja.

U našim uslovima već krajem marta matica pređe u donje delove gornjeg nastavka, polažući jaja u prazne ćelije.

Mnogi pčelari kod nas prilikom uzemljavanja ostavljaju pčelama tek onoliko okvira koliko one posedaju. To uzrokuje da se u proleće, za vreme voćne paše, matica ostane bez prostora za polaganje jaja jer je on zauzet svežim medom I cvetnim prahom. Kada se ovo dogodi pčelar bi trebalo da dodaje nove okvire da bi matica imala gde da polaže jaja, da ne bi došlo do zastoja u odgajanju legla.

Savremena pčelarska tehnologija se umnogome razlikuje od tehnologije koja se ranije koristila, i to kada je reč o postupku u fazi prolećnog razvoja pčelinje zajednice.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31