Чланци поређани по датуму: petak, 02 mart 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

USAID Projekat za konkurentnu privredu je pokrenuo novi koncept  podrške proizvodnji prehrambenih proizvoda visoke vrednosti kako bi podržao inovacije u srpskoj prehrambenoj industriji. Cilj ove inicijative  je da omogući raznovrsniju ponudu proizvoda visoke vrednosti na domaćem i stranim tržištima. Ovo unapređenje će se ostvariti razvojem jedinstvenog biznis modela po uzoru na akceleratore čijom primenom će se podržati  preduzeća i početnici u ovom sektoru. Četiri biznis akceleratora  – Impact Hub, Nova Iskra, Desing Taste Center i Business Innovation Programs – odabrana su kao ključni partneri ove aktivnosti.

Preduzetnicima u prehrambenoj industriji, sa idejama  za inovativne proizvode, potrebna je podrška u razvoju proizvoda visoke vrednosti koji će biti u skladu sa trendovima na tržištu i potrebama potrošača. Kroz program podrške proizvodnji prehrambenih proizvoda vrhunskog kvaliteta, četiri akceleratora će direktno pomagati malim i srednjim preduzećima da uđu na nova, maloprodajna i HoReCa ciljana tržišta koja pružaju priliku za uvećanje profita i rast proizvodnje“, rekao je Aleksandar Pavlović, direktor USAID Projekta za konkurentnu privredu.

Šesnaest  proizvođača hrane će dobiti direktnu tehničku podršku akceleratora  kroz unapređenje tehnologije, dizajn proizvoda, pristup finansijama i marketing, kako bi razvili bolje dizajnirane i inovativne proizvode i povećali prodaju i izvoz. Mala i srednja preduzeća, početnici, preduzetnici i asocijacije,  treba da pošalju svoje prijave do 1. aprila. Detaljne informacije o proceduri i kriterijumima prijavljivanja nalaze se na veb-sajtovima akceleratora. 

 „Verujemo da su inovativni poslovni modeli i rešenja ključni za jačanje industrije prerade hrane i povećanje konkurentnosti i profitabilnosti. Pozivamo sve zainteresovane preduzetnike i preduzeća iz prehrambene industrije da se prijave za ovaj inovativni program“, rekla je Marija Simić, menadžer projekta u Business Innovation Programs.

 

Najnovija vest o organskoj poljoprivredi i kako do 500.000 dinara podrške je na linku: https://www.youtube.com/watch?v=yofZPK3qwCE 

 

Објављено у Ostali fondovi

Jezera i vodene površine

Voda će oživeti svaku baštu zato što reflektuje svetlost, podstiče kretanje i stvara zvuk.

Zidna česma i umivaonik ili mali vodopad ispunjavaju žuborom vode dvorišnu baštu u gradu i prigušuju uličnu buku.

Treba predvideti adekvatan prilaz novom jezercetu i ostalim vodenim površinama, baš kao i prostor za sedenje. Takođe, treba koristiti svetle materijale, na primer, svetle ploče za površinu oko jezera da bi se naglasila iluzija svetlosti i prostora.

Kamenje u jezeru koje kao da pluta na površini vode zaista lepo izgleda. Da bi se stvorila iluzija plutanja, kamenje se mora postaviti na čvrsto postolje od cigala sa isturenim prepustom.

Biljke za duboku bodu koje uspevaju na dubini od 30 do 90 cm u koje sse ubrajaju i lokvanji su : Nymphaea ,,Froebelli'' (ružičasti lokvanj), Nymphaea ,,Marliacea Chromatella (limun-žuti lokvanj), Nymphaea ,,Valter Pagels'' (beli lokvanj), Zantedeschia aethiopica (bela kala).

Preporuke biljaka za oivičavanje su : Bergenija, Euonymus fortunei ,,Srebrni stub'', Francuska kadifica (Tagetes), Liriopa, Minijaturna ruža ,,Bejbi maskerada'', Potentilla mandschurica ,,Manču'', Salvia officinalis ,,Ikterina'', Santolina.

Biljke za trenutno vidljive rezultate

Za sve one koji žele da vide što pre rezultate u svojoj bašti, preporučuju se brzorastuće biljke kao što su : Ceanothus ,,Slava Versaja'', Hortenzije, Hypericum ,,Hidkot'', Lavatera ,,Barnsli'', Phlomis fruticosa, Alchemilla mollis, Ceratostigma plumbaginoides, Nepeta (macina trava) itd.

Podupiranje biljaka

Podupirači u bašti treba da budu neupadljivi. Nikada ne treba spajati stabljike i vezivati jer će delovati nezgrapno i narušiće izlged cele površine.

Preporučuju se obručovi i prstenovi ili štap i kanap.

Plan sađenja

Prethodno planiranje sađenja biljaka za novu leju ili ivicu omogućiće da se uspešnije ostvare zamisli, ali i da se proračuna koliko je biljaka od svake vrste potrebno.

Објављено у Hortikultura
petak, 02 mart 2018 14:37

Kako da uredite staze u svojoj bašti

Staze, stepenice, promena nivoa

Staze su kostur bašte, pa treba pažljivo razmisliti o pravcu njihovog prostiranja i korišćenju materijala.

Dobro postavljena i privlačna staza predstavlja i ukrasni detalj. Variranje širine malterisanih spojeva omogućava kretanje po pravilno oblikovanim ciglama ili pločama.

Blago krivudav put i lepe biljke s obe strane ublažavaju izgled staze. Staze u bašti ne treba da budu samo praktične, materijali koji se biraju treba da budu usklađeni sa stilom bašte i da se slažu s postojećim kamenom i ciglama. Mesto gde staza vodi npr. trema ili terase, treba da bude obložen istim ili sličnim materijalima kako bi se stvorio utisak povezanosti i toka. A nekada su najbolje baštenske staze su napravljeni od dva različita materijala : cigala i kamenih ploča, šljunka i drvenih oblica, kamena i trave ili betona i kremena.  Uredno pokošena staza vodi kroz livadu (travnatu stazu) unosi mir i sklad.

Učinite svoju stazu jedinstvenom sa improvizovanim materijalima poput polomljenih keramičkih pločica, komadića grnčarije, delova staklenih glaša i sl. Zatim, materijali različitih dimenzija daju specifičan izgled stazi. Reciklirane materijalne možete upotrebiti za starinski izgled.

Објављено у Hortikultura

Zima će proći, bliži se proleće. Da li ste razmišljali šta ćete raditi u svojoj bašti? Evo nekoliko korisnih saveta.

Sigurno ste barem u nekom trenutku svog života maštali o tome da imate svoju baštu i zamišljali kako bi ona mogla da izgleda. Dok neki preferiraju više zelenila, drugi više vole cvetnice. Ja dok ove redove pišem zamišljam svoje bordure sačinjene od ruža čajevki. A na šta ste vi pomislili?

Međutim, ono što većina vlasnika iz sebi znanih razloga imaju potrebu da ograde svoje bašte. Neki to rade zbog privatnosti, drugi iz bezbednosti, a treći jednostavno zaklona (promaje – čuvene srpske boljke). Međutim, granice bašte ne moraju nastati samo iz ovih razloga, barem ne mora to biti tako vidljivo, već one se mogu oplemeniti i tako predstavljati ukras bašte, odnosno zajedno sa celokupnim ambijentom činiti celinu.

U gradskim sredinama zbog ograničenog prostora, bašta se često posmatra kao deo kuće. Stručnjaci smatraju da glatki obojeni zidovi mogu pojačati vezu između enterijera i eksterijera, pogotovo kad su iste boje.

 U seoskim baštama situacija je potpuno drugačija. Mašta ovde može doći do izražaja primenom ručno izrađenih elemenata, ograde od vrbovog ili leskovog pruća. Negde će bolje ,,leći’’ kameni bez maltera.

Najbrži način da se osveži ograda bašte jeste bojenje ograde ili zida. Treba voditi računa kako bi uklopili materijale i odgovarajuće biljke koje će se lepo slagati sa pozadinom.

Slaganje boja u bašti

Često se pitate da li se neka boja uklapa u kompletan ambijent, koju bi nijansu iskoristili i šta je najpogodnije primeniti.

Ukoliko primenite kontrast boja, stručnjaci kažu stimuliše se čulo vida kada se spoje. Takođe smatra se da topla boja daje energiju kombinaciji hladnih boja. Sa druge strane, harmonične boje, ako uzmemo crvenu ublažićemo je tako što ćemo iskoristiti biljke koje imaju skladne zelene listove. I za one hrabrije ,,trijade'' boja napravljene od trouglova spektra, daju raznolikost i snažne kontraste. Naročito se lepo slažu ako preovlađuje jedna boja cvetova, a ističe je druga koja je znatno manje upadljiva.

 

Cvetovi plave boje vrlo su retki, ali su predivan prizor – naročito su lepi akvamarin ili kobaltno plavi i teget cvetovi. Za ove svrhe dobro će vam koristiti Agapanthus, Corydalis flexuosa, Meconopsis grandis, Polemonium caeruleum i sl.

Ukrasne trave zasađene u grupama podariće šemi sađenja moderan i prefinjen izgled. Kako bi se postigao što bolji efekat, treba kombinovati različite boje i listove. Neke od ukrasnih trava su : Carex morrovi ,,Zlato zauvek'', Imperata cylindrica ,,Rubra'', Pennisetum setaceum ,,Rubrum'', Unicinia rubra...

Unesite boje i tokom zime

Zahvaljujući obojenoj kori, pojedini varijeteti svibe (Cornus) i vrbe izgledaju spektakularno i nakon što im opadne lišće. Boja je najintenzivnija na mladim stabljikama.

Kako biste podstakli rast novih stabljika, koje su uvek najlepše obojene, svakog drugog proleća treba odseći žbunje koje je uzgajano do nekoliko centimetara iznad tla.

Do leta će se žbun fino formirati, predstavljajući lepu pozadinu oza cvetnica. U jesenjem periodu, mnoge vrste svibe, krasi lišće divnih boja.

Објављено у Hortikultura

Piše: Dušan Jankov, magistar poljoprivrednih
nauka zadužen za unapređenje
proizvodnje duvana i saradnju sa poljoprivrednicima
u kompaniji Japan tobako Internešenal
iz Sente

U protekloj deceniji u našoj zemlji primetno je variranje prinosa gotovo kod svih poljoprivrednih kultura. U svakodnevnom razgovoru većina naših farmera će „kao iz topa“ odmah istaći sušu kao razlog
broj jedan kod pada prinosa. Ali da li je baš uvek tako...Ili kako recimo objasniti činjenicu da se nekad i u uslovima navodnjavanja postižu isti ili čak lošiji rezultati, nego u uslovima suvog ratarenja?
Zvuči kao paradoks, ali odgovor treba tražiti u (ne)poštovanju tzv. Libigovog zakona. Na prvi pogled, poljoprivreda u Srbiji ide napred krupnim koracima. Farmer je preplavljen novim informacijama na polju genetike, mineralne ishrane, primene pesticida, mehanizacije, informacione tehnologije, vazdušnog osmatranja i GPS tehnologije itd. Izbor je nikad veći i čini se nikad bliži farmeru i svakako nudi perspektivu u budućem razvoju agrara. Ali treba znati izabrati šta nam treba i da li nam treba, i ako treba kada i kako isto primeniti, odnosno uskladiti sa drugim parametrima proizvodnje. Većina nas misli da zna, ali da li zaista znamo... (jednom prilikom moj profesor na fakultetu je kritički rekao – „u fudbal i poljoprivredu se svi razumeju“).

Zašto ovo sve pišem? Jednostavno okrenuli smo se novim, naprednim stvarima za koje očekujemo da će nam doneti ogromnu dobit preko noći, poput čarobnog štapića, ali smo istovremeno zanemarili
osnovne postulate na kojem počiva ne samo poljoprivreda nego i opstanak svakog živog bića . To je ranije pomenuti tzv. Libigov zakon ili Libigov zakon minimuma. O čemu je zapravo reč. Libigov zakon minimuma je princip koji prvobitno postavio nemački botaničar Karl Sprengler u XIX veku, a kasnije razvio nemački hemičar Justus fon Libig, prema kojem razvoj biljke nije određen ukupnom količinom potrebnih hraniva u zemljištu, već samo količinom onog hraniva kojeg ima najmanje.

Libigovo bure

Drugim rečima, zakon kaže da je visina prinosa ograničena hranljivim elementom koji je u najvećem nedostatku. Ovo efektivno znači da ono čega najmanje ima najviše i koči. Libig je dao slikovit primer.
Zamislite bure koje je sačinjeno od dasaka s tim da nisu sve daske iste dužine, neka daska je duža a neka kraća. Kada biste sipali vodu u to bure gde bi voda počela da se preliva, odnosno gde bi bio zaustavljen dalji porast prinosa? Odgovor u poljoprivredi nije uvek lako pronaći, jer prinos često ne zavisi samo od dostupnih hraniva već i od mnogih drugih faktora. Kako eliminisati najslabiju kariku i ostvariti veći prinos. Dakle, ta daska (može da predstavlja klimatsko- edafski faktor, mineralnu ishranu, obezbeđenost vodom, obradu zemljišta, kontrolu bolesti, štetočina i korova, specifične agrotehničke operacije itd.) je upravo najslabija karika koja nam limitira prinos i koju je potrebno locirati i zameniti većom (poboljšati performanse) da bi ostvarili viši prinos, bez da menjamo druge daske bureta. U suprotnom, recimo možemo da đubrimo prema već ustaljenoj navici do besvesti i značajna promena se neće desiti jer hraniva koja unosimo nisu u nedostatku. Naprotiv, često nekontrolisano „pojačavanje“ nekih parametara koji su već maksimumu može da donese više štete nego koristi (tzv. zakon optimuma i zakon o opadajućem prinosu, ali o tome neki drugi put). Na taj način proizvodimo samo dodatne troškove i smanjujemo
rentabilnost proizvodnje. Zato je potrebno da pre zasnivanja proizvodnje dobro upoznamo gajenu biljku i njene zahteve, odnosno optimalne vrednosti abiotičkih i biotičkih faktora kako bi obezbedili visok prinos. Naravno, na neke faktore ne možemo i verovatno nikad nećemo moći da utičemo, ali možemo da ublažimo njihovo negativno delovanje. Nasuprot navedenim, druga i često brojnija grupa limitirajućih faktora prinosa je teoretski u našim rukama i kao takva treba i praktično da bude pod našom kontrolom.

U ovim teškim vremenima kada se naša poljoprivreda nalazi na prekretnici, nadam se da naš farmer ima snage i volje da svojim znanjem, iskustvom i radom „prepozna“ tu najslabiju kariku koja je u
minimumu, što svakako neće biti lako. A kada prepozna traženi faktor, svako dalje i najmanje investiranje u isti će mu se odraziti na rast prinosa do određene tačke koja će sada biti limitirana nekim drugim faktorom u minimumu. Tek kada dovedemo sve faktore prinosa na nivo optimuma otvaraju se mogućnosti za punu primenu svih biotehničkih inovacija i novih tehnologija poljoprivredne proizvodnje koje su nam stigle i koje će nam, nadam se, tek doći.

 

AgroBiznis magazin

http://agrobiznis.rs/ 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Američki lanac Starbucks uskoro otpočinje svoje poslovanje i na srpskom tržištu otvaranjem prvih kafeterija.

Kako se nezvanično saznaje, američki lanac kafeterija Starbucks u 2018. godini otpočinje svoje poslovanje i na tržištu Srbije. Poslovanje će se odvijati u saradnji sa poznatim franšiznim partnerom a prve kafeterije planirane su da se otvore u sklopu šoping molova u Beogradu i Novom Sadu. Starbucks je osnovan u Sijetlu 1971. godine i danas je prisutan na više od 27.000 lokacija širom SAD-a, Kanade, Evrope, Južne Amerike, Afrike, Azije, Australije i Novog Zelanda. Kafeterije nude širok asortiman kafa, sokova i sendviča.

U našem regionu, poznati lanac kafeterija prisutan je u Mađarskoj, Rumuniji, Grčkoj i Bugarskoj. Starbucks planira da svoje poslovanje uskoro proširi u Mađarskoj u kojoj će otvoriti prvu kafeteriju u Segedinu, dok je na tržištu Rumunije doneo novu investiciju otvaranjem još jedne kafeterije u centru Bukurešta koja se prostire na 395 kvadrata. Posetioci će moći u prvih nekoliko meseci rada novootvorene kafeterije da probaju jedne od retkih vrsta kafe iz Etiopije, Jamajke i Hondurasa koje će biti u ograničenim količinama.

Izvor: http://www.kudaukupovinu.rs/

Објављено у Tržište
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31