Чланци поређани по датуму: četvrtak, 15 mart 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 15 mart 2018 12:39

12. beogradski noćni market - blok 44

Dvanaesti Beogradski Noćni Market, a prvi u nizu manifestacija planiranih za 2018. godinu, održaće se već narednog petka, na pijaci „Blok 44“, na Novom Beogradu, pod sloganom „STUDIO 44“.

I ovog puta, pijaca Blok 44 biće najveći sajam dizajna, zanatstva, hrane i pića pod otvorenim nebom koji će okupiti veliki broj posetilaca svih generacija. Pored velikog broja izlagača iz sfere umetnosti i dizajna, predstaviće se i domaćini „šampioni“ beogradskih pijaca sa najboljim proizvodima, kao i mnogi ugostitelji.


Veliko interesovanje koje već vlada za izlaganje na ovom marketu obećava odličnu i raznovrsnu ponudu, a disko ritam koji će pratiti manifestaciju obezbeđuje dobar provod svim zainteresovanim posetiocima.


Beogradski Noćni Market postao je brend Beograda, tradicionalno mesto okupljanja ljubitelja dobre kupovine i domaće proizvodnje, ali i odličnog provoda i velike gužve petkom uveče koja se očekuje i 23. marta sa početkom od 18 do 24 sata.


U 2018. godini ljubitelje Beogradskog Noćnog Marketa očekuju nove lokacije, zanimljive teme i naravno jedinstvena ponuda. Za naredni period, JKP „Gradske pijace“ i Redesign d.o.o. obećavaju još jednu sjajnu sezonu BNM-a!

NAPOMENA: Sa sledećeg linka možete preuzeti najavu za Beogradski Noćni Market:
https://my.pcloud.com/publink/show?code=XZ8xX47ZuCV3vrCWAhhWWtNvj1hLtSgqjhvk 


ULAZ ZA SVE POSETIOCE JE SLOBODAN!

DOBRO DOŠLI

Објављено у Finansije

Prvi vesnici proleća na Fruškoj gori jesu visibabe, kukurek, procepak i sase koje prve procvetaju po šumama i livadama, ali zašto ne i tekunice koje nakon zime počinju da izlaze iz svojih podzemnih skloništa?

Velika populacija njih nalazi se na pašnjaku.

Објављено у Sitne životinje
četvrtak, 15 mart 2018 12:21

Još više para za poljoprivredu

Banca Intesa je 2017. godine povećala iznos novih plasmana registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za 33,3 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, sa 35,4 miliona na 47,2 miliona evra na kraju godine.

Pored toga, banka je ostvarila i rast broja novih kredita od 18,3 odsto, sa 8.000 na 9.452 na kraju 2017. godine, i povećala broj kreditiranih klijenata za 49,4 odsto na 11.816, potvrđujući svoje opredeljenje da pruža snažnu podršku sektoru poljoprivrede.

Kao rezultat uspešnog poslovanja, Banca Intesa je na kraju 2017. povećala svoje tržišno učešće u segmentu agrarana 14,7 odsto, u poređenju sa 11,2 odsto na kraju 2016. godine.

„Dobri rezultati u ovom segmentu poslovanja govore u prilog personalizovane i kvalitetne ponude koju nudimo poljoprivrednim gazdinstvima, kao i rada na njenom stalnom unapređenju, sa kojim nastavljamo i ove godine. Tako smo pred početak prolećne setve poljoprivrednicima ponudili kredite za nabavku repromaterijala, a pripremamo i povoljne zajmove za podršku proizvođačima koji planiraju da konkurišu za povratna sredstva iz IPARD fondova.Takođe, kao banka koja je prethodne godine odobrila gotovo svaki treći subvencionisani poljoprivredni kredit u Srbiji, nameravamo da učestvujemo i u ovogodišnjem državnom programu kreditiranja agrara“, izjavila je Maja Andonov, direktor Sektora za poslovanje sa malim biznisom Banca Intesa.

Krediti za prolećnu setvu dostupni su u iznosu od 100.000 do 5.000.000 dinara, sa nominalnom fiksnom kamatnom stopom od 6,5 odsto na godišnjem nivou i rokom otplate koji je produžen na 18 meseci. Plan otplate moguće je prilagoditi senzonskoj prirodi posla i kredit servisirati u vidu mesečnih, tromesečnih, šestomesečnih ili godišnjih otplata, odnosno, o dospeću.

Za ove kredite registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu da apliciraju do 30.06.2018.godine, bez obzira da li su klijenti Banca Intesa ili ne.

 

Reprezentativni primer:

 

Vrsta kredita

Krediti za prolećnu setvu

Valuta kredita

RSD

Kriterijum za indeksiranje

Nema kriterijuma za indeksiranje

Iznos kredita

1.000.000 RSD

Period otplate

18 meseci

Ukupan iznos za vraćanje

1.071.677,00 RSD

Kamatna stopa
(na godišnjem nivou)

6,5% fiksna

EKS(na godišnjem nivou)

7,24%

Troškovi koji padaju na teret korisnika, poznati su u trenutku oglašavanja i ulaze u obračun efektivne kamatne stope

Naknada za obradu kreditnog zahteva

5.000 RSD

2 menice

100 RSD

Izveštaj kreditnog biroa

246 RSD

Uverenje o stanju poreskih obaveza

580 RSD *

 

*Troškovi koji padaju na teret korisnika, koji ulaze u obračun efektivne kamatne stope, a na čiju visinu Banka nema uticaja. Napominjemo da se radi o okvirnim (prosečnim) iznosima na koje Banka ne utiče, a koji zavise od taksi i naknada sudova, Geodetskog zavoda, premija osgiuranja osiguravajućih kuća i sl.

 

Објављено у Finansije
četvrtak, 15 mart 2018 11:45

OPASNOST ZA PČELE DOLAZI IZ VODE

Poznato je da bez vode nema života, kao i da je voda univerzalni rastvarač. Svi oni koji su imali hemiju i biologiju u školi, ove definicije su verovatno izgovarali kao papagaji i učili ih napamet. Ali potvrda ovih činjenica može se naći na svakom koraku, pa i u jednom pčelinjem društvu. Naime, veliki broj pčela jedne zajednice zaduženo je samo da donosi vodu, i njih zovemo vodonošama.

U zimskim mesecima kada matica počne da polaže jaja, pčele manje količine vode sakupljaju sa zidova košnica. Ali sa povećanjem legla ta količina vode nije dovoljna. Zbog toga pčele moraju izlaziti napolje kako bi donele vodu, čak i na temperaturi niži od 10oC zbog čega mnoge stradaju od hladnoće. Ako to nije moguće, odnosno pčele ne mogu pronaći vodu, prestaje odgajanje legla.

Pošto je pčelama neophodan natrijum-hlorid koji u slučaju nedostatka izaziva promene u metabolizmu pčele, one počinju da ga traže bilo gde tako da mogu uneti u košnicu i med, patogene organizme. Zbog toga je dobro u vodu za pčele dodati malo soli.

Naučna istraživanja su pokazala da pčele radije posećuju pojila sa vodom gde ima 0,5 % soli nego pojila bez soli. Međutim, pčele takođe nisu želele da uzimaju vodu gde je soli bilo do 1%, što upućuje na to da koristite samo vodu sa koncentracijom soli do 0,5%. Takođe treba uzeti u obzir da veća koncentracija kuhinjske soli ima toksično dejstvo na pčele. Najbolja koncentracija, prema ruskim naučnicima, je 0,01%. Isti naučnici utvrdili su da dodavanje kuhinjske soli u sirup od 0,5% skraćuje život pčela sa 25-33 dana na svega 10-11 dana.

Pčele vodu mogu pronaći sakupljajući je kao rosu trave, u jutarnjim časovima, ali i iz bara, potoka i reka, kao i pojilišta za stoku. Posebna opasnost prilikom prikupljanja vode, za pčele predstavljaju pesticidi koji se mogu naći u kapima jutarnje rose. Takođe, sakupljanjem voda iz barica mogu se zaraziti bolestima pčela iz drugih zajednica.

Iz svih ovih razloga koje smo pomenuli, pojilima pčela treba posvetiti posebnu pažnju, naročito u onim pčelinjacima gde u blizini nema tekuće vode. U takvim slučajevima, postavlja se pojilo. Najbolje je postaviti bure iz kojeg voda kaplje na dasku sa žlebovima, s tim da se daska češće pere i dezinfikuje. Međutim, najbolje pojilo može se napraviti i od obične staklene tegle ili neke druge prikladne posude koju obesimo i prevrnemo na platno. Za veće pčelinjake potrebno je postaviti veći broj i veće posude.

Iskusni pčelari savetuju da se malom količinom meda namaže pojilica kako bi se privukle pčele, ako su pojilice udaljenije od pčelinjaka.

Pojilo od pčele treba uvek da bude čisto, obavezno ga oprati prilikom zamene vode. Ukoliko se voda pčelama daje u košnici, onda svaka košnica treba da ima svoju pojilicu. Nikada nemojte premeštati pojilicu iz zaraženog legla u druge košnice.

Pčele se mogu pojiti i tako da se voda sipa u prazno saće, ali ne veća količina jer se povećava vlažnost u košnici, a saće u kojem se nalazi voda da poplesnjivi.

Da biste pojili pčele u košnici potrebno je da vreme bude toplo, a primenjuje se i u situacijama kada je u toku tretiranje poljoprivrednih kultura hebricidima ili prilikom premeštanja na drugo mesto.

Објављено у Pčelarstvo
četvrtak, 15 mart 2018 08:27

Sve više mladih u biljnoj proizvodnji

Poljoprivrednici iz Šumadije uz pomoć stručnih službi već uveliko popunjavaju zahteve za ostvarivanje podsticaja u biljnoj proizvodnji. Visina subvencija iznosi 4000 dinara po hektaru. Primećen je i sve veći broj mladih proizvođača koji se odlučuju za poljoprivredu i na ovaj način konkurišu za dodatna sredstva.

Na teritoriji opštine Knić registrovano je preko 3000 poljoprivrednih gazdinstava a 80 odsto proizvođača koristi pomoć stručne službe prilikom popunjavanja zahteva za dobijanje kako republičkih tako i opštinskih podsticaja.

"Imam nešto više od 7 hektara, sejem pretežno kukuruz i pšenicu a nešto sam počeo i soje. Probao bih i suncokret, dok sam lucerku posejao na nešto više od dva hektara. Pokušavam i da uradim uspešno senažu. Prošle godine sam dobio rashladni uređaj za mleko od 200 litara što je opština davala 60 odsto bez PDV-a. Nadam se da će i ove godine biti nešto za šta mogu da konkurišem jer bih uzeo i veći broj umatičenih ovaca", rekao je Nenad Prodanović, stočar, selo Oplanić, opština Knić.

"Mi sve više u poslednjih godinu dana imamo mladih proizvođača. Mogu slobodno da kažem da je 30 odsto više mladih zainteresovano kako za podsticaje od strane Ministarstva poljoprivrede tako i za podsticaje opštine Knić. Prema prošlogodišnjem iskustvu za konkurisanje za dobijanje investicija, kada je reč o fizičkoj imovini približno za sve grane, malo se više ističe stočarstvo i to nabavka priplodnog materijala, goveda, junica, ovaca i svinja", saopštio je Nebojša Arsenijević, koordinator kancelarije za poljoprivredu i zaštitu životne sredine opštine Knić.

Poljoprivredna savetodavna stručna služba iz Kragujevca pomaže lokalnim samoupravama u regionu prilikom prikupljanja potrebne dokumentacije.

"Poljoprivredna savetodavna stručna služba iz Kragujevca trudi se da olakša svim lokalnim samoupravama, a naročito svim našim proizvođačima, popunjavanjem obrazaca koji često mogu da budu i zahtevni i na taj način poljoprivrednicima omogućavamo da što pre dođu do subvencija koje im sleduju. 30. april je rok do kada treba da podnesu zahteve za subvencije u ratarskoj proizvodnji. Najčešće se raspituju kako treba da popune, naročito stariji proizvođači koji ne mogu sami da popune, često i ne vide a često ne mogu ni da shvate sve šta tu treba da piše, pa se svima trudimo da pomognemo", kazao je Goran Joksić, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu.

Najčešća pitanja poljoprivrednih proizvođača prilikom podnošenja zahteva su rokovi za dobijanje subvencija, pomoć opština ali i način podrške beskamatnog kreditiranja.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

Објављено у Biljna proizvodnja
četvrtak, 15 mart 2018 08:08

Kinezi napravili čudo u poljoprivredi!

 

Kineski istraživači otkrili su poljoprivredno čudo koje bi moglo da nahrani planetu bez uništenja.

Ova studija je koštala 54 miliona dolara, a učestvovalo je oko 1.000 istraživača i 65.000 lokalnih birokrata. Akademici širom sveta nazivaju rezultate ove studije poljoprivrednim čudom.

Projekat je već uštedeo više od 12,2 milijarde dolara kineskim poljoprivrednicima poslednjih 10 godina, a u ovom procesu možda je otkriven ključ za odgovor na jedno od najvećih pitanja u Kini: Kako se očekuje da će se globalna potražnja za hranom udvostručiti između 2005. i 2050. godine, kako će najmnogoljudnija nacija na svetu uspeti da prehrani svoje ljude bez nanošenja ozbiljnih šteta okolini? 

Od 2005. do 2015. godine, istraživači koji rade pod vođstvom Kineskog poljoprivrednog univerziteta u Pekingu sprovodili su više od 13.000 terenskih studija na širom Kine, uzimajući u obzir lokalne poljoprivredne prakse. Nakon ovih studija, istraživači su razvili savete specifične za svaku regiju za proizvođače pirinča, kukuruza i pšenice. Ti saveti su naglasili ideju da metoda jednakosti za sve vrste poljoprivrednih proizvoda nije toliko efikasna kao metode prilagođivanja specifičnim usevima, regijama i vremenskim uslovima.

Na primer, istraživači su savetovali proizvođače pirinča u severoistočnoj Kini da mogu smanjiti upotrebu đubriva bogatom azotom u proseku za 20%, ako umesto da se ravnomerno rasprostiru na usevima tokom cele godine, da se fokusiraju na đubrenje uglavnom u sezoni rasta . Takođe su predložili da se seme seje što bliže jedno drugom. 

"Poljoprivrednici bili su skeptični, ali smo stekli njihovo poverenje, a na kraju su i zavisili od nas - to je bila naša najveća nagrada", napisao je vođer projekta Cui Zenling u studiji. Pomenuti saveti za farmere su se pokazali uspešnim.

Studija, objavljena ovog meseca u časopisu Priroda (Nature), navodi da je proizvodnja useva za pirinač, kukuruz i pšenicu porasla za prosečno 11%, sa 15% pada upotrebe đubriva. Sve u svemu, to je zaustavilo uvođenje oko 1,2 miliona tona azota u životnu sredinu. To su zaključci velikih kompanija jer nude nadu da se može efikasno hraniti rastuće ljudsko stanovništvo, a takođe i smanjiti naš uticaj na klimu.

U poređenju sa ostatkom sveta, kineski farmeri koriste oko četiri puta više azota (305 kg po hektaru, ili blizu 175.000 funti na kvadratnu milju).

Kada je zemljište preopterećeno đubrivom, mikrobi u zemljištu tada proizvode visoke nivoe azot-oksida, gasove staklene bašte. Emisije azota predstavljaju problem svuda i igraju veliku ulogu u globalnim klimatskim promenama; gas je efikasniji u zarobljavanju toplote u atmosferi od ugljen-dioksida.

S obzirom da bi bilo koji farmer bio oduševljen da vidi povećanje prinosa, ovi saveti i prakse bi trebalo da se primenjuju u poljoprivredama daleko izvan granice Kine.

 

Објављено у Tržište
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31