Чланци поређани по датуму: četvrtak, 01 mart 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

NLB Banka Beograd je, sedmu godinu za redom, pokrenula konkurs za najbolje projekte u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane. Kako je kvalitet i broj prijavljenih proizvođača u stalnom porastu, nagradni fond od 1.500.000 dinara ove godine biće ravnomerno raspoređen na tri pobednička projekta.

Konkurs traje od 1. marta do 20. maja 2018. godine, a pravo na učešće imaju poljoprivredni proizvođači koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, sertifikovani su ili u procesu sertifikacije za organsku proizvodnju. Učešće je omogućeno i proizvođačima koji su u sistemu kontrole kroz grupni sertifikat, odnosno koji imaju ugovor sa organizatorom proizvodnje koji je vlasnik sertifikata. Detaljnije informacije o konkursu i obrazac za pripremu projekta dostupni su na sledećem linku: www.nlb.rs/organic, a možete se informisati i u svim ekspoziturama NLB Banke kao i preko Kontakt centra.

Tokom prethodnih ciklusa NLB Organic konkursa, broj projekata je rastao iz godine u godinu, uz istovremeno unapređenje kvaliteta samih projekata. Imajući u vidu izjednačenost u kvalitetu projekata, kao i sugestije samih proizvođača na terenu, ove godine će Stručna komisija odabrati tri najbolja projekta, a NLB Banka će svaki od njih nagraditi jednakim iznosom od 500.000 dinara neto.

https://www.nlb.rs/organic 

 “NLB Organic je najvažniji projekat NLB Banke u domenu društveno odgovornog poslovanja, kojim istovremeno dajemo doprinos održivom razvoju, zaštiti životne sredine i segmenta poljoprivrede za koji smatramo da je budućnost naše zemlje. Srbija obiluje zemljištem koje nije kontaminirano hemisjkim supstancama, a imajući usitnjenost poseda, organska proizvodnja dodatno dobija na značaju jer i na manjim površinama može da obezbedi egzistenciju za članove domaćinstva.  Ulaganje u ovaj vid proizvodnje je značajan i u smislu doprinosa izvozu, jer se procenjuje da više od 90 odsto organskih proizvoda završi u izvozu. To ne iznenađuje ako imamo u vidu da je, prema najnovijim globalnim podacima, u 2016. godini vrednost organskog tržišta dostigla skoro 90 milijardi američkih dolara, uz istovremen rast površina pod organskom poljoprivredom na 57,8 miliona hektara koje obrađuje oko 2,7 miliona organskih proizvođača” rekao je Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd. On je istakao da o potencijalu ovog tipa proizvodnje govori činjenica da je u 2016. godini, Srbija izvezla organske proizvode u vrednosti od oko 19 miliona evra, pri čemu 78,7% u zemlje EU, najviše Italiju, Nemačku i Holandiju, a 14,1% na tržište Sjedinjenih Američkih Država. 

“Već treću godinu sam u Stručnoj komisiji NLB Organic konkursa i zaista me raduje što je jedna finansijska institucija prepoznala ekološki i ekonomski značaj organske proizvodnje i što već sedam godina podržava ovaj segment poljoprivrede. O tome koliko je projekat značajan za same proizvođače, govori činjenica da je broj prijavljenih projekata svake godine sve veći, pa je u prvih šest ciklusa dostigao brojku od gotovo 300 projekata. Kao stručnjaka u ovoj oblasti, posebno me raduje i sve viši nivo kvaliteta dospelih projekata, kao i činjenica da nam projekti stižu iz svih krajeva Srbije, uključujući i nerazvijena područja u kojima je organska poljoprivreda našla značajno mesto u strategiji razvoja za naredni period. Pozivam proizvođače organske hrane da se do 20. maja 2018. godine prijave na konkurs i uđu u trku za jednu od nagrada” - rekla je predsednica stručne komisije, professor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i predsednica Upravnog odbora udruženja Serbia Organica, prof. dr Snežana Oljača.

 

 

Објављено у Organska proizvodnja
četvrtak, 01 mart 2018 10:45

Šta treba znati o gajenju kupina

Uprkos širokoj rasprostranjenosti (Evropa i Severna Amerika), kupina je u kulturu uvedena relativno kasno, krajem 19. i početkom 20. veka.

U Srbiji je počela da se gaji nakon Drugog svetskog rata. Raste samoniklo najčešće pored puteva, skoro na svim nadmorskim visinama (do 1000 m/n.v.), prilagođena najrazličitijim zemljišnim i klimatskim uslovima.

Kupina nije probirač zemljišta i položaja i relativno je otporna na sušu. Lako se razmnožava i gaji, rano prorodi i rađa redovno i obilno (oko 20 t/ha). Većina sorti sazreva u avgustu.

Sastojci koje ova vrsta bobičastog voća sadrži su : šećeri (10-20%), organske kiseline (0,17-1,50%), vitamini (C 30mg%, provitamini A 15-20mg%, B kompleksa i dr.), bojene materije (antocijani, flavonomi i dr.), mineralne materije (Ca, Fe, P, Zn, Co, Mo), pektini, celuloza, belančevine, ulja i dr. Treba istaći sadržaj gvožđa u plodu kupine, koje je značajno za otklanjanje malokrvnosti.

Kupina se zbog svoje biološke vrednosti može koristiti u svežem stanju, zamrznuta, kao i sirovina za preradu (u sokove, slatka, džemove, vina i dr.)

Proizvodnja kupine u svetu i Srbiji

Proizvodnja kupine u svetu je relativno mala (u odnosu na malinu ili jagodu). Najveći deo svetske proizvodnje je u zemljama Amerike i Evrope. Međutim, u poslednjih 20 godina zahvaljujući ekspanziji gajenja kupine u Kini, Azija kao kontinent postaje sve značajniji proizvođač ovog voća.

Danas se kupina gaji širom Srbije, pre svega u brdsko-planinskom području. Proizvodnja kupine je dostigla nivo od 28000 t, na ukupnoj površini od oko 5000 ha, što je 69% evropske proizvodnje.

U mnogim rejonima, kupina je ugrožena avgustovskom sušom, zbog dominantnog učešća sorti kasnog vremena zrenja (Tornfri i Smutsen). Značajan procenat plodova ovih sorti ne dozri, što znatno smanjuje prinose.

Morfologija kupine

Vegetativni organi služe za održavanje života jedinke i kod kupine su diferencirani na : koren, stablo (žbun) i lista. Generativni (fruktifikacivni) organi su organi za razmnožavanje i to su : cvet, plod i seme.

Ekologija kupine

Da bi se obezbedili optimalni uslovi za gajenje kupine mora se posvetiti pažnja ekološkim činiocima i oni se mogu podeliti na abiotičke (klima, zemljište, reljef) i biotičke činioce (biljke, životinje, čovek).

U našim ekološkim uslovima otpornije sorte bez većih povreda podnose mrazeve od -10 do -15oC, a ako su zaštićene debljim snežnim pokrivačem, čak i do -30oC.

Kupina najbolje rezultate daje na dubokim (oko 1,5m dubine), rastresitim, srednje teškim (50-60% gline), propusnim, plodnim (sa 4-5% humusa), umereno vlažnim i slabo kiselim (pH 6-7) zemljištima.

U Srbiji, kupina daje najbolje rezultate ako se gaji na visinama od 200 do 500 m.

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
četvrtak, 01 mart 2018 09:22

Tri razloga da posetite Kovačicu

Kovačica na prvi pogled ne izgleda ništa drugačije od većine naseljenih mesta u Vojvodini. Okružena je velikim, plodnim i dobro obrađenim njivama, ulice su strogo pod pravim uglom, a u rano zimsko jutro, vetar koji duva zalediće vam kosti. Ipak, kada se jednom zaustavite u ovom mestu i osmotrite ga pažljivo, shvatićete da je ono po mnogo čemu specifično i neobično.

Vojvodina u malom


Ukoliko, sasvim slučajno, čujete razgovore ljudi oko vas, shvatićete da se u Kovačici govori mnogo više od jednog jezika. Zatim ćete primetiti potpuno različite stilove oblačenja, pa čak i starih nošnji na
ženama, a veoma moguće je i da  ćete osetiti sasvim drugačije mirise hrane iz okolnih restorana. Naime, Kovačica je mesto u kojem su čak 4 jezika u zvaničnoj upotrebi, a nije čudo ako čujete i još po neki. Ovu multietničku sredinu pokrajinska Vlada je proglasila za najtolerantniju opštinu u Vojvodini, a njenu složnu i neobičnu zajednicu čine Slovaci, Srbi, Mađari, Rumuni, Romi, Crnogorci, Makedonci, Hrvati i mnogi drugi narodi. Svako od njih neguje tradiciju, umetnost, kulturu i kulinarske specijalitete svojih predaka, ali živi u slozi sa komšijama i drugim sugrađanima. Sve ove činjenice, odličan su prvi razlog da kada se nađete u Kovačici zastanete, oslušnete, a zatim se uputite u barem jedan od obližnjih restorana sa nesvakidašnjim tradicionalnim specijalitetima. Izbor je, videćete, više nego
velik.

Bajke o naivnim seljacima


Bilo da sebe ubrajate u umetnike ili ne, zanimaju vas umetnička dela, ili uopšte nemate osećaj za njih, „Galerija naivne umetnosti“ još jedno je mesto u Kovačici, koje sigurno nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Za neupućene, naivno slikarstvo karakterišu takozvani naivni oblici, koji čak podsećaju na dečije crteže. Motivi na slikama uglavnom su iz svakodnevnog života paora i čak podsećaju na bajke o seoskoj idili. Inspiraciju za njih slikari pronalaze na svojim njivama, pašnjacima, u štalama, među punim prikolicama roda, ili na policama sa tek napravljenom zimnicom. Zbog mnogih čuvenih naivnih slikara, Kovačica danas ima veliki značaj na mapi svetskog naivnog slikarstva i predstavlja svojevrsnu metropolu naive. Galerija naivne umetnosti njen je centar već 63 godine, a rodonačelnici
Zuzana Halupova i Martin Jonaš, otvorili su vrata za naivne umetnike iz Kovačice širom sveta. Na mnogim njihovim slikama sigurno ćete prepoznati sebe, a možda čak i one klipove kukuruza na koje
ste jesenas bili ponosni.

Seljak violinista


Ako živite u nekom planinskom kraju i bavili ste se sečom, ili pripremom drva za zimu, sigurno znate da cenite kvalitet javora i punoću smreke. Kako izgleda kada se delovi njihovih stabala sa planinskih vrhova dovezu u stotinama kilometara daleku Kovačicu i to da bi se od njih pravile violine, možete da saznate u domu porodice Nemček. Njihova radionica za pravljenje gudačkih instrumenata je još jedan razlog da proširite svoje životno znanje i iskustvo u Kovačici. Zapravo, pravljenje violina jedan je od najređih majstorkih zanata na celom Balkanu, što je samo razlog više da upoznate Jana Nemčeka i vidite njegovu kolekciju novih i restauriranih violina. U ranijim brojevima smo pisali o porodici Nemček. Od njega ćete saznati da kvalitet violine pre svega zavisi od starosti drveta od kojeg se pravi, koliko je izazovno popraviti violinu staru pet vekova, zašto se dobra violina pravi barem godinu dana i da li lakiranje utiče na zvuk koji će violina proizvoditi. Osim toga, možda baš u ovoj radionici otkrijete svoje talente za koje niste ni slutili da ih posedujete. Ovakvo bogatstvo kultura, običaja, tradicija, jezika, gastronomije, ideja, veština i znanja na jednom mestu sigurno krije još stotine razloga
da se što pre uputite ka ovom kraju zemlje Srbije. Na vama je da ih otkrijete, proučite, a zatim ponosno ovekovečite u svojim foto albumima, ili zaintrigirate svoje prijatelje na društvenim mrežama.

Srećan put!

 

AgroBiznis magazin

http://agrobiznis.rs/ 

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj
četvrtak, 01 mart 2018 07:32

Prijave za IPARD i dalje stižu

U ponedeljak su zatvorena prva dva poziva za dobijanje sredstava iz IPARD programa. Tačan broj onih koji bi tim novcem kupili traktor ili mehanizaciju nije konačan, jer prijave poslate poštom i dalje stižu. Procenjuje se da će ih biti oko 300.

Desetak novih traktora trebalo bi da podmladi poljoprivrednu mehanizaciju u Šapcu i okolini. Tek toliko gazdinstava konkurisalo je za IPARD sredstva. Neke je odvratila papirologija, druge, kažu, nejasna pravila.


"Mi ćemo svakako imati kontrolu na gazdinstvima, a mi ne znamo koji vid kontrole će biti uključen na naša gazdinstva. Naša poljoprivredna gazdinstva su mala gazdinstva, bavimo se i ratarstvom i povrtarstvom i stočarstvom. I nigde nije definisano šta mi sve treba da ispunimo po ova tri osnova da bi mogli da prođemo kroz IPARD bez ikakvih problema", kaže poljoprivrednik iz Bogatića Teodor Teodorović.

Kao jedan od razloga slabijeg odziva stručnjaci navode i taj što se korišćenjem IPARD sredstava gubi pravo na državne subvencije u ovoj godini.

"Treba imati u vidu i kada je konkurs raspisan, odmah posle Nove Godine. Ljudi su još u prazničnoj atmosferi bili, nisu možda očekivali da će tako rano poziv biti, neki čak nisu verovali da će EU odobriti ta sredstva i da će poziv krenuti", ističe Goran Đaković iz "Agrobiznis magazina".

Na poziv se javilo oko 270 poljoprivrednika, a 190 njih bi novac koristilo za traktore, ostali za mehanizaciju. Uprava za agrarna plaćanja je zadovoljna odzivom.

"Sledi otvaranje zahteva, provera neke osnovne administrativne ispravnosti, zatim sledi predodobravanje tih projekata kada će svi korisnici koji ispunjavaju uslove na svoje adrese dobiti rešenja o odobravanju projekta, oni će dobiti jedan vremenski period u kom će biti u obavezi da realizuju investiciju", navodi Žarko Radat, direktor Uprave za agrarna plaćanja.

Novi konkurs za kupovinu traktora i mehanizacije najavljen je za leto.

"Mislim da je ovo samo jedno dobro iskustvo koje se sticalo na prvom pozivu i da će već naredni poziv odneti mnogo više sredstava i da će ljudi shvatiti kako taj sistem funkcioniše, jer svaka greška koja se napravi prilikom realizacije sredstava biće plaćena od strane države odnosno korisnika", kaže Goran Đaković.

Slična su iskustva suseda. Na prvi poziv za dobijanje sredstava iz IPARD fonda u Hrvatskoj javilo se svega 70 poljoprivrednika. Kasnije je bilo više projekata nego novca.

 

izvor : http://www.rts.rs 

Објављено у IPARD
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31