Чланци поређани по датуму: petak, 09 februar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Usled česte obrade i loše nege zemljišta može doći do isrcpljivanja i umaranja zemljišta. Može se se prepoznati po smanjenju prinosa, čestim bolestima biljaka i pogoršanju strukture zemljišta. Više o metodama odmaranja, i istorijatu ove pojave piše dipl. inž. Dragomir Radić iz PSSS Smederevo.

Iz istorije poljoprivrede se zna, a naročito iz evolucije plodoreda, da su mnoge civilizacije i narodi znali za ovu pojavu i da su je rešavali bukvalnim odmaranjem zemljišta. Svake četvrte godine izostajala je setva useva, a da se pritom zemljište normalno obrađuje i đubri i to se zvao crni ugar, parlog itd. Crni ugar se više ne primenjuje, zato što se u praksi bolje pokazalo gajenje jednogodišnjih kultura za zelenišno đubrenje i njihovo zaoravanje u jesen.

U savremenoj poljoprivredi se ovaj period skratio na nekoliko meseci posle ljuštenja strništa. Zemljište se najviše zamori u monokulturi, zbog nakupljanja toksina prilikom raspadanja posležetvenih ostataka, koji deluju fitotoksično na klijanac, ali i kasnije na odraslu biljku iste vrste.

Postoji više teorija o uzroku zamora zemlje, počev od osiromašenja zemljišta u pojedinim elementima, nakupljanja patogena, štetnih insekata i nematoda, toksina, od kojih ni jedna ne može potpuno da objasni ovu pojavu, ali današnja nauka i praksa je uglavnom prihvatila bakterijsku teoriju. Nosilac plodnosti zemljišta je humus i mikroorganizmi u humusu, a ne količina makro i mikroelemenata u zemljištu.

Sa povećanjem sadržaja humusa u zemljištu povećava se i njegova plodnost. Stoga, odmor zemljišta znači povraćaj njegove biološke snage. Sama biljka ne može da uzima hranljive elemente iz kristalne rešetke čvrste strukture zemljišta, već iz zemljišnog rastvora. Zemljišni mikroorganizmi, a pre svega bakterije, deluju kao posrednici između zemljišta i biljke. Oni za svoj razvoj uzimaju hranljive elemente iz čvrstog dela zemljišta, ugrađuju ga u svoje telo, a njihovim raspadanjem i mineralizacijom ovi elementi dolaze u zemljišni rastvor.

Za ovaj proces je potrebno vreme, koje se dobija odmaranjem zemljišta. U ovom procesu bolje je ne prevrtati zemlju oranjem, već je samo obraditi razrivačem. Primećeno je da se zemlja brže umori ako se više puta ore tokom godine. To se dešava zato što su zemljišni mikroorganizmi jako osetljivi na ultraljubičastu svetlost i koja ih ubija. Oranjem se takođe pojačava negativno dejstvo erozije, bilo da je izazvana vodom ili vetrom. Prirodno stanje zemljišta jeste da je ono uvek pokriveno biljkama ili njihovim ostacima, kao što je šuma ili livada.

Gola zemlja brže gubi humus, pa je zato bolje da u vreme odmora bude pokrivena, a za to su najbolje sideratne kulture, koje se posle zaoravaju. Osim vrsta koje stvaraju veliku biljnu masu, mogu da se seju i vrste koje mogu da izleče zemlju od nematoda ili štetnih insekata, a to su kadifa, neven, gorušica, slačica, špargla, facelija i druge. Ako izuzmemo elemente koji se nadoknađuju đubrenjem, prinosom se iz zemljišta iznosi vrlo malo mineralnih materija – samo 50-100 kg/ha, zavisno od kulture.

Oni se lako nadoknađuju radom bakterija, prašinom koja stalno lebdi u vazduhu, kao i padanjem kosmičke prašine (godišnje padne na Zemlju 40000 tona prašine iz kosmosa). Zemljište može da se obogati mineralima unošenjem sitno mlevenih stena, pepela i zeolita. Takođe i unošenje organskih đubriva popravlja plodnost i povećava ukupnu masu živog sveta po hektaru, ali i njemu treba dati vreme za mineralizaciju.

Tretiranje zemljišta mikrobiološkim đubrivima mnogo pomaže bržem obnavljanju plodnosti i povećanju brojnosti korisnih mokroorganizama. Najbolje su se pokazali biološki preparati sa mikroorganizmima iz slatkovodnih stajaćih voda – plitkih jezera i močvara, isto kao i unošenje jezerskog i močvarnog mulja. Pokazalo se vrlo korisnim iskustvo starih civilizacija - Mesopotamije, starog Egipta i Kine, koje su natapale svoja polja vodom iz reka.

Ta voda se zadržavala duže vreme površinski i ponašala se kao mala močvara. Ova mera je tako blagotvorno delovala na zemlju da je ona posle toga nekoliko godina imala povećanu plodnost i rastresitost. To se i danas dešava na povremeno plavljenom zemljištu.

 

izvor : https://www.agromedia.rs

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
petak, 09 februar 2018 07:31

Knić ulaže u poljoprivredu

Opština Knić kroz različite programe podrške pomaže razvoj i opstanak poljoprivredne proizvodnje, koja je i osnovna delatnost stanovništva u ovome kraju. Kroz lokalni budžet samo prošle godine izdvojeno je 60 miliona dinara, a kada se dodaju i subvencije opština Knić je uložila oko milion evra u poljoprivrednu proizvodnju.
Porodica Jovanović u selu Čestin kod Knića generacijski se bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Izvor prihoda na njihovom gazdinstvu je tov bikova. Stočnu hranu sami obezbeđuju tako što se bave i ratarstvom pa je proizvodnja na ovom imanju već godinama održiva.

Aca Jovanović, poljoprivrednik iz sela Čestin kaže: "Radimo oko 20 hektara zemlje da bi imali dovoljno hrane za stoku, pravimo silažu a imamo i zob, kukuruz, detelinu. Subvencije dobijamo i to 10 000 dinara po grlu, za krave je više 25.000. Malo se kasni sa isplatom, ali ipak stiže. Mislim da treba da nam daju novac za gorivo i đubrivo. Za gorivo nema povraćaja. Sin mi je ostao na selu, a nadam se da će i unuk kad poraste da pomogne dedi i tati, videćemo. Budućnosti na selu ima ali treba svakim danom da se radi sve više da bi moglo da se opstane."

Najviše novca odlazi na mehanizaciju i priključne mašine pa pomoć lokalne samouprave svake godine dobro dođe kako bi se proizvodnja na ovom gazdinstvu i dalje razvijala.

Vladan Jovanović, takođe poljoprivrednik iz sela Čestin napominje: "Prvo bi trebala cena nafte da bude jeftinija. Nafta je mnogo skupa, na nju dosta novca odlazi. Ostalo i nije toliko skupo počev od semena, zaštite, kropljenja kukuruza i pšenice, đubrivo je skuplje ali nije kao nafta. Treba nam u proizvodnji sigurno i više traktora ali evo sada smo uzeli tanjiraču preko opštine Knić koja nam je pomogla."

Opština Knić ima nešto više od 13.000 stanovnika. Poljoprivreda je osnovna delatnost u ovome kraju pa ne čudi što su ulaganja u nju za prošlu godinu bila i preko milion evra. Subvencije kroz fizičku imovinu u vidu priključnih mašina dobilo je 555 domaćinstava.

"Osamdeset odsto su iznosile subvencije lokalne samouprave dok su pojedinačne investicije išle do 300.000 dinara preko kojih su poljoprivredni proizvođači bili u mogućnosti da konkurišu za sve ono što im je neophodno u oblasti poljoprivredne. Moram i da napomenem da smo finansirali u potpunosti efektivnu kamatnu stopu naših poljoprivrednih gazdinstava gde je pravo na kredit ostvarilo preko 300 gazdinstava, pa je na ovaj način plasirano preko 60 miliona investicija u poljoprivredu, a ako dodamo na to i program subvencija mi onda govorimo sigurno o iznosu od preko milion evra direktnih mera podrške poljoprivredi", ističe Zoran Đorović, predsednik opštine Knić.

Razvoj ove male opštine u Šumadiji zavisi od poljoprivredne proizvodnje pa će lokalna samouprava i ove godine izdvojiti značajna sredstva iz budžeta i to više od 15 odsto kroz različite programe podrške poljoprivrednim proizvođačima.

 

izvor : http://www.rtv.rs

Објављено у Agrarni budžet
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28