Чланци поређани по датуму: četvrtak, 08 februar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 08 februar 2018 14:36

Poslednji kvartal 2017. profitabilan za pijace

Tokom prethodne nedelje na sednici Nadzornog odbora usvojen je Izveštaj o realizaciji godišnjeg programa poslovanja JKP „Gradske pijace“ u četvrtom kvartalu 2017. godine. Za Gradske pijace 2017. godina predstavlja još jednu godinu dobrih poslovnih rezultata, s obzirom da su ostvarile dobit, koja je za čak 43% veća od plana za celu godinu i iznosi 198.229.714,00 dinara.

Gradske pijace postigle su odličan rezultat i nastavile putem uspešnih preduzeća, iako su značajna finansijska sredstva usmerena na grandiozan projekat, pokrenut prvi put u istoriji preduzeća, u izgradnju pijace „Palilula“. Uprkos tome što je početak izgradnje ove najznačajnije investicije smanjio dobit, novčana sredstva uložena u gradnju najmodernije pijace na Balkanu biće višestruko vraćena, što najbolje pokazuje primer poslednje licitacije na pijaci „Kalenić“, kada je samo jedan novoizgrađen lokal izlicitiran za 15.000.000,00 dinara, iako rekonstrukcija navedene pijace još nije završena. Gradske pijace u 2017. godini uložile su novčana sredstva i u sanaciju dotrajalih lokala i izgradnju novih na pijacama „Kalenić“ i „Smederevski đeram“, sanaciju i asfaltiranje pijačnih platoa pijaca „Banovo brdo“, „Karaburma“, „Železnik“, „Senjak“, delova platoa pijaca „Zvezdara“, „Skadarlija“, „Kalenić“, „Merkator“, „Banjica“, „Vidikovac“, „Gornja varoš“, kao i završetka popločavanja pijace „Zemun“, ulaganja u nabavku novih i reparaciju postojećih tezgi, boksova i rashladnih vitrina.

Racionalna politika poslovanja JKP „Gradske pijace“ dovela je do toga da su ukupni prihodi veći od planiranih, dok su ukupni rashodi nastavili da prate trend opadanja iz prethodnih godina, te su za 5% manji od predviđenih u planu poslovanja za 2017. godinu.


Godina 2015. predstavljala je godinu konsolidacije poslovanja preduzeća i prekretnice u dotadašnjem radu. Rukovodstvo koje je pred sebe postavilo ambiciozne ciljeve nastaviće i u 2018. godini da ulaže u beogradske pijace, kako bi one postale moderna, uređena mesta prodaje najkvalitetnijih proizvoda i ugodne kupovine.

 

Објављено у Projekti

Radi unapređenja pčelarstva kao profesionalne delatnosti i promocije pčelarskih proizvoda sa područja Semberije, u Bijeljini je osnovano novo Pčelarsko udruženje „Bijeljina“.

Cilj novog udruženja je okupiti što više mladih ljudi i podstaći ih da se bave pčelarstvom. U Semberiji je registrovano 250 pčelara sa oko 10.000 košnica. Pored osnivačke Skupštine udruženja, održano je i predavanje o razvoju i zaštiti pčela i pripremi pčelinjih društava za proleće.

- Pčelarstvo je grana poljoprivrede koja može doneti sigurnu dobit. Od pčelarstva se ne može obogatiti, ali se može lepo živeti - kaže Đorđe Jevtić iz semberskog sela Amajlije koji je izabran za predsednika novoosnovanog udruženja.

U njegovoj porodici pčelarenje je tradicija, a sada ima stotinak košnica.

– Zbog blage klime i male zagađenosti prirodne sredine Semberija ima odlične prirodne uslove za pčelarenje. Cilj nam je da okupimo što više pčelara i da animiramo što više mlađih ljudi da se bave pčelarstvom, jer nažalost postoji praksa da se pčelarstvom bave ljudi tek kada odu u penziju. Pčelarstvo može da bude hobi, ali i izvor solidnih primanja - kaže Jevtić.

Pčelarima se preporučuje da se posvete ovoj proizvodnji, edukuju i prate najnovije dešavanja u ovoj oblasti pa je za pčelare okupljene u novom udruženju održano i predavanje o pripremama pčelinjih društava za novu prolećnu sezonu.

Predsednik Pčelarskog saveza RS Radivoje Maksimović kaže da su pripreme trebalo da počnu od zimskog perioda.

– To podrazumeva obezbeđenje dovoljne količine hrane, kvalitetne matice, da pčela nemaju bolesti. Jaka zajednica, jaka proletna paša, blaga klima, garant su dobrog prinosa - naglasio je Maksimović.

Iako se pčelarstvom bavi iz hobija, veterinar Bratislav Lukić smatra da se sa stotinjak košnica može ostvariti ozbiljan prihod ili dopuniti kućni budžet. Pčelarstvo, kaže, nije težak posao, ali ga ne treba shvatati olako.

- Semberiju treba promovisati kao značajan pčelarski kraj koji pravi velike količine meda. Primera radi, iz godine u godinu se sve više površina na ovom području zasejava uljanom repicom, koja je vrlo bitna za razvoj pčelinjih društava pred bagremovu pašu. Ovde imamo bagrem i lipu - ističe ovaj mladi pčelar.

On naglašava da je med proizveden u Semberiji odličnog kvaliteta.

– Moj šumski med je proglašen najboljim na nedavno održanom međunarodnom takmičenju u Tuzli na kojem su u konkurenciji bili i uzorci meda iz Evrope, Amerike, Švedske čak i manastira Hilandar. Uključio sam nauku, ali veliku ulogu ima i zdrava životna sredina -kaže Lukić.

Iz Udruženja pčelara „Bijeljina“ najavljuju da će pokušati da se izbore za veće podsticaje resornog ministarstva koji su danas na nivou od pet KM po košnici za registrovane pčelare, kao i da će tražiti podršku lokalne zajednice.

Istovremeno planiraju da rade na brendiranju meda sa ovih prostora i označavanju geografskog porekla meda iz Semberije kako bi se zaštitili od nelojalne konkurencije i smanjili mogućnost da se na pijacama prodaje med sumnjivog porekla.

Godišnja proizvodnja 3.000 tona

Prema evidenciji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivede RS u Srpskoj je registrovano 2.890 pčelara, koji poseduju ukupno 156 696 pčelinjih društava. Ukupni godišnji prinosi meda u Srpskoj procenjuju se na oko 3.000 tona.

 

izvor : https://www.blic.rs/

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28