Чланци поређани по датуму: sreda, 28 februar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Prof. dr Momčilo D. Milutinović, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u penziji, rođen je 1936. godine u selu Gornja Ržanica (Aleksandrovac-Župski), od oca Dragutina i majke Leposave Vilimonović. Osnovnu školu završio je u rodnom selu, a Nižu realnu gimnaziju sa malom maturom u Aleksandrovcu 1950. godine. Srednju poljoprivrednu školu završio je u Bukovu, kod Negotina, Krajina 1954. godine. Na Poljoprivrednom fakultetu, Univerziteta u Beogradu diplomirao je 1959. godine. U toku studija bio je na praksi u SR Nemačkoj (Baumschule Pfingsten, Soest 1957.; Baumschule Gebrueder Mohr, Elmshorn, 1958.) i Švajcarskoj (Huwill, Hochdorf) u trajanju od 10 meseci. U 1959/60 godini bio je na odsluženju vojnog roka u Školi rezervnih oficira u Zadru.
Od 1960. godine radio je na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kao asistent na predmetu Oplemenjivanje voćaka i vinove loze. U zvanje docenta izabran je 1971. godine, u zvanje vanrednog profesora 1976., a u zvanje redovnog profesora izabran je 1982. godine za isti predmet. Penzionisan je 2001. godine.
Poslediplomske studije sa magistarskom tezom završio je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu-Zemunu 1965. godine, a doktorsku disertaciju na istom Fakultetu odbranio je 1968. godine sa temom «Citogenetičke i druge važnije biološke osobine tipova maline u Zapadnoj Srbiji».
U toku 1969-1972. godine bio je u Institutu za genetuku Univerziteta u Bonu – SR Nemačka, kao stipendista fondacije Alexander von Humboldt Stiftung, angažovan u oblasti Citogenetike i mutacionog oplemenjivanja biljaka. Na istom Univerzitetu posle vremena stipendije angažovan je kao docent i za izvođenje nastave iz predmeta Karyologie und Mutationslehre 1971/1972. Završio je kurs za primenu izotopa za istraživanja u biologiji 1969 u SR Nemačkoj. Na studijskom boravku u inostranstvu (1-2 meseca) bio je pet puta u institutima za oblast genetike i oplemenjivanja voćaka odnosno vinove loze (Engleska, Indija, SAD i SR Nemačka).
Član je International Society for Horticultural Science (Section Fruits, Commission Plant Genetic Resources, Working Group Pollination).
U okviru obrazovnog rada prof. Milutinović je predavao Oplemenjivanje voćaka i vinove loze na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, a takođe i na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Prištini. Bio je rukovodilac poslediplomske nastave za magisterijum na grupi Genetika i oplemenjivanje voćaka i vinove loze, a i sada izvodi nastavu na istoj nastavnoj grupi. Bio je mentor ili član komisija većeg broja diplomnskih radova , magistarskih teza i doktorskih diseracija. Izvodi nastavu iz Oplemenjivanja voćaka za magisterijum i na Agronomskom fakultetu u Čačku. Učestvovao je u komisijama za magistarske teze ili doktorske disertacije i na Agronomskom fakultetu u Čačku, Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i Biološkom fakultetu u Beogradu.
Naučni rad prof. Milutinovića obuhvata različite aspekte istraživanja iz oblasti Genetike i Oplemenjivanja voćaka i vinove loze, a i drugih hortikulturnih biljaka. Posebna oblast njegovih istraživanja je funkcionalna sposobnost muškog i ženskog gametofita i regularnost mejoze u toku mikrosporogeneze i dejstvo rentgen zraka na mutagene promene. Veći broj radova obuhvataju istraživanja zametanja plodova voćaka i vinove loze i uticaj oprašivača na zametanje plodova i prinos. Značajan broj naučnih radova, počev od doktorske disertacije, posvećen je genetičkoj analizi genotipova voćaka i vinove loze za važnije osobine kako potomstva dobijenog hibridizacijom tako i genotipova iz prirodne populacije, značajnih genetičkih resursa voćaka u našoj zemlji (malina, višnja, šljiva, jabuka) koji se koriste kao početni materijal za stvaranje novih genotipova u oplemenjivačkom radu i kao genofond voćaka.
Do sada je u domaćim i međunarodnim časopisima i publikovanim saopštenjima sa naučnih skupova objavio 174 naučna rada. U međunarodnim naučnim časopisima objavio je 13 radova, a od 52 saopštena rada na međunarodnim kongresima i simpozijumima 26 su štampana u celini. Objavio je tri jedinice udžbeničke literature i koautor je monografije „Banka gena voćaka Jugoslavije“. Koautor je 10 projekata za podizanje i eksploataciju voćnjaka, od kojih je jedan međunarodnog značaja za podizanje 936 ha voćnjaka u Angoli.
U okviru naučno-istraživačkog rada prof.Milutinović je rukovodio većim brojem tema, podprojekata i projekata po konkursima MNTR Srbije. U okviru Saveznog projekta „Formiranje biljnog genofonda za potrebe Banke biljnih gena Jugoslavije“ bio je član rukovodećeg tima za Banku gena voćaka Jugoslavije (1989-1991.). Učestvovao je u tri kontrapart projekta i bio rukovodilac projekta „Selection of Prunus and Sharka virus“, koji je finansirala Vlada SAD 1986-1991. godine. Njegovi naučni radovi su citirani u mnogim domaćim i stranim publikacijama.
Na Fakultetu je imao razne funkcije u komisijama i organima. Bio je šef Nastavnog odseka, direktor Instituta za hortikulturu, šef Katedre za voćarstvo, član Saveta Fakulteta, prodekan Fakulteta, direktor Oglednog školskog dobra «Radmilovac» i član Biotehničkog veća Univerziteta u Beogradu. Bio je član redakcionog odbora časopisa Zbornik radova Poljoprivrednog fakulteta. Učestvovao je u organizaciji i programskom radu mnogih domaćih naučnih skupova, a bio je predsednik organizacionog odbora XI Kongresa voćara Jugoslavije sa međunarodnim učešćem 2000. godine.
Bio je član Skupštine i član Komisije za projekte Osnovne zajednice nauka Beograd. Bio je član Savezne komisije za priznavanje sorti poljoprivrednog bilja i predsednik podkomisije za vrste voćaka sa jagodastim plodovima. Sada je predsednik Jugoslovenskog naučnog voćarskog društva, član upravnog odbora Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Jugoslavije, član Društva genetičara Srbije, član Naučnog veća Instituta za istraživanja u poljoprivredi „Srbija“ i član Redakcionog odbora i Izdavačkog saveta časopisa „Jugoslovensko voćarstvo“. Ekspert je za Genetiku i Oplemenjivanje voćaka i vinove loze i nosilac više javnih priznanja, među kojima je Plaketa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Plaketa Jugoslovenskog naučnog voćarskog društva, Zahvalnica Osnovne zajednice nauka Beograd i Orden Republike sa bronzanim vencem.

Prof. dr Momčilo Milutinović predavao je mnogim studentima Poljoprivrednog fakulteta među kojima je i Goran Đaković urednik i vlasnik Agrobiznis magazina iz čije arhive smo dobili fotografije sa puta u Kanadu i Portugaliju. 

Sa kongresa Hortikulture 2002. u Kanadi

Goran Đaković, supruga profesora Milutinovića, Gordana i prof. dr Momčilo Milutinović prilikom učešća na kongresu u Lisabonu 2003. godine

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
sreda, 28 februar 2018 13:17

Kako se uvoze životinje u Srbiju?

Uvoz, odnosno prevoz (tranzit) pošiljki životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta vrši se na osnovu „Rešenja o utvrđivanju veterinarsko sanitarnih uslova za uvoz ili za prevoz pošiljaka“, koje izdaje Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za veterinu, u skladu sa
članom 124. Zakona o veterinarstvu.

Pre uvoza/prevoza robe koja podleže veterinarsko-sanitarnoj kontroli, uvoznik je obavezan da podnese zahtev za izdavanje rešenja, taksiran propisanom taksom (FOLDER – Zahtevi za uvozno rešenje).
Navedeno rešenje izdaje se po vrstama životinja, proizvoda, hrane, hrane za životinje i sporednih proizvoda životinjskog porekla, za više pošiljaka iste vrste, na period od 3 meseca i pre isteka ovog
perioda uz zahtev za produženje može se produžiti još za 3 meseca.
Rešenjem se utvrđuju veterinarsko-sanitarne mere i uslovi za uvoz i prevoz pošiljaka i utvrđuje da ne postoje smetnje za uvoz i prevoz tih pošiljaka. Rešenje za
uvoz, odnosno rešenje za prevoz, izdaje se:

1. ako uvoz životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta nije zabranjen zbog zdravstvenog stanja
životinja u zemlji izvoznici odnosno zemlji prevoza;
2. ako ne postoji rizik po zdravlje životinja i zdravlje ljudi.

Analizom rizika utvrđuje se:
1. namena za koju će se koristiti navedena pošiljka;
2. geografske i druge karakteristike zemlje izvoznice odnosno zemlje provoza koje utiču na pojavu, širenje i opstanak bolesti;
3. postojanje područja bez zaraznih bolesti životinja;
4. istovetnost u radu veterinarske službe zemlje izvoznice i veterinarske službe u RS;
5. istovetnost mera u RSi zemlji izvoznici odnosno u zemlji provoza na suzbijanju zaraznih bolesti životinja.

Rešenjem za uvoz može se odrediti da se naknadno sprovede laboratorijsko i dijagnostičko ispitivanje životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta. Ako se veterinarsko-sanitarnom kontrolom utvrdi da su prethodne pošiljke iz zemlje izvoznice odnosno iz određenog objekta porekla bile bezbedne za upotrebu i praćene ispravnim međunarodnim veterinarskim potvrdama, dozvola za uvoz i promet izdaje se bez laboratorijske kontrole pošiljki proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla ili hrane za životinje. Životinje, proizvodi životinjskog porekla, hrana životinjskog porekla, sporedni proizvodi životinjskog porekla, hrana za životinje, veterinarski lekovi i medicinska sredstva i prateći predmeti podležu veterinarskosanitarnoj kontroli na graničnim prelazima. Uvoz i provoz ovih pošiljki može se vršiti preko graničnih prelaza na kojima postoji organizovana veterinarsko-sanitarna kontrola. Kontrola na graničnom prelazu obavljaju granični veterinarski inspektori i veterinarski inspektori na mestu istovara pošiljki. Vrste pošiljki koje podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli i način vršenja pregleda ovih pošiljki propisani su Pravilnikom o vrstama pošiljaka koje podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli i o načinu obavljanja veterinarsko-sanitarnog pregleda pošiljki na graničnim prelazima („Službeni glasnik RS”, broj 56/10). Nekomercijalno kretanje i uvoz kućnih ljubimaca (pasa, mačaka, krznašica, ptica i dr. kućnih ljubimaca)u Republiku Srbiju, uz propisani sertifikat u prilogu Pravilnika o uslovima za nekomercijalno kretanje kućnih ljubimaca za koje nije potrebno rešenje za uvoz i tranzit, kao i o izgledu i sadržini obrasca uverenja (sertifikata) za te pošiljke („Sl. glasniku RS”
broj 11/11). Carinski organ ne može ocariniti pošiljku pre nego što granični veterinarski inspektor utvrdi da nema veterinarsko-sanitarnih smetnji za uvoz ili provoz te pošiljke i na odgovarajući način obeleži Međunarodnu veterinarsku potvrdu (sertifikat).

 

AgroBiznis magazin

http://agrobiznis.rs/

Објављено у Stočarstvo

Automatska overa kartica zdravstvenog osiguranja (KZO) od danas je omogućena i osiguranicima samostalnih delatnosti (preduzetnici), poljoprivrednicima, sveštenicima, verskim službenicima, inostranim penzionerima, odnosno onima koji primaju penziju ili invalidninu od države sa kojom ne postoji bilateralni sporazum o socijalnom osiguranju, samostalnim umetnicima, zaposlenima kod fizičkih lica (koji nemaju PIB) i onima koji obavljaju poslove po osnovu ugovora o razmeni stručnjaka ili sporazumu o međunarodnoj tehničkoj saradnji. Automatska overa obuhvata i članove njihovih porodica koji se preko njih osiguravaju.
Ovim je država ispunila svoje obećanje i rasteretila praktično sve osiguranike odlaska na šalter filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Prethodno je RFZO u oktobru 2017. već omogućio automatsku overu zdravstvenih kartica za najveći broj osiguranika.
Od tada automatska overa uspešno funkcioniše za osobe angažovane kod poslodavca, korisnike penzije, korisnike novčane naknade preko Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i članove porodica navedenih kategorija osiguranika, te određene osiguranike iz člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju, i to decu do 18 godina života, trudnicama i porodiljama, licima koja su starija od 65 godina i drugo. Do sada je uspešno izvršeno 3.041.483 overa kartica zdravstvenog osiguranja.
Novi osnovi osiguranja kojima je od danas omogućena automatska overa odnose se na oko 420.000 osiguranika i članova njihovih porodica.
Informacioni sistem Republičkog fonda za zadravstveno osiguranje preuzima podatke Poreske uprave o uplaćenim doprinosima, i na osnovu njih automatski vrši overu. Podatak o izvršenoj overi dostupan je na Portalu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, a svi osiguranici, bez obzira na osnov osiguranja, imaju mogućnost da provere overu zdravstvene kartice na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje www.rfzo.rs/index.php/osiguranalica/provera-overe-zdrisp.
Narednog dana od dana overe podaci o overi zdravstvenih kartica su dostupni svim zdravstvenim ustanovama, te osiguranici mogu da ostvare prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Automatska overa zdravstvenih kartica predstavlja komforniji i jednostavniji način overe isprava o osiguranju, s obzirom na to da nije potrebno odlaziti na šalter i dostavljati različitu dokumentaciju. Overa se vrši automatski, samo na osnovu podatka da je dospeli doprinos plaćen.
Februar je bio fantastičan mesec za osnaživanje elektronske uprave u Srbiji, jer smo počeli realizaciju projekta adresnog registra, gde je 30 novih geodeta primljeno u RGZ i počelo da radi na elaboratima, na osnovu kojih će lokalne samouprave doneti odluke o nazivima ulica i kućnim brojevima. Zatim je u projektu „Bebo, dobro došla na svet“, posle Leskovca, Zrenjanina i Loznice, i u Beogradu omogućeno majkama da apliciraju za roditeljski dodatak još u porodilištu. U Beogradu je napravljen i korak više, jer je omogućeno i prijavljivanje za sva lokalna davanja porodiljama grada Beograda.
Da se Srbija približava razvijenim državama Zapada pokazuje i činjenica da će od petka građani naše zemlje moći na sajtu eUprave da sve usluge na tom portalu, poput produženja registracije vozila, plaćaju elektronskim novcem koji je dostupan u Republici Srbiji.

 

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj
sreda, 28 februar 2018 11:11

Pre rezidbe papir i olovku u ruke

Vinova loza se gaji na područjima, gde je srednja godišnja temperatura u intervalu od 9 do 21°C . Srbija kao kontinentalna zemlja, ima povoljne uslove za gajenje vinove loze, a problem u proizvodnji, mogu pretstavljati rani jesenji mrazevi, i pozni zimski mrazevi. U pogledu sortimenta generalno se može reći da su stone sorte, osetljivije od vinskih, tako na primer, traminac i burgundac, merlo, izmrzava na-20 do -24°C , dok čuvene stone sorte afuz ali i kardinal, izmrzavaju na -15 do -18°C. Svakako pored ovih opštih odrednica treba imati u vidu položaj vinograda, tip zemljišta, način rezidbe, odnosno uzgojni oblik. U periodu smo kada je vreme rezidbe vinove loze, koja može biti rezidba u cilju formiranja uzgojnog oblika, ili rekonstruktivna. Kod uspešno sprovedene rezidbe, ostavlja se dovoljno okaca, u zavisnosti od sorte i uzgojnog oblika, rezovi su male površine i glatki, a preseci, na višegodišnjim delovima čokota, treba da budu obrnuti u odnosu na osu čokota. Obavezno se rezidba obavlja iznad okca 1,5 cm ,kao ne bi došlo do procesa suzanja. Kada se prave veće rane, poželjno ih je premazati kalemarskim voskom, ili natrijum arsenatom. Kada je u pitanju rezidba na rod, možemo imati pet ipo rodnih elemenata, jer se tako razlikuje. Kratka, duga i mešovita rezidba. Kada ostavimo jedan do tri okca, dobijemo kratki kondir, sa 4 do 5 okaca dugi kondir, sa 6 do 8 kratki luk, a ostavljanjem 9 do 12 formira se srednje dugi luk, sve preko je dugi luk. Kako izabrati lastar za rezidbu Najbolje je kada smo u prilici da izaberemo za lastar onaj koji ima najpovoljni položaj na čokotu, kako bi ga lakše privezali za špalir i zadržali osnovni uzgojni oblik. Ukoliko nemamo takvu situaciju, za ovu namenu mogu se iskoristiti jalovaci, i suočice. Najbolji lastari su oni koji su izbili iz kondira, i to onaj koji je na višljem delu kondira, iskoristiti za formiranje luka. Za rezidbu je potrebno koristiti oštar i dezinfikovan alat, ručnu rezidbu izvodimo, pneumatskim ili električnim makazama, ili mehanizovano, u našim vinogradima još uvek se koriste vinogradarske makaze i testerice. Pre svake rezidbe treba utvrditi koliko ćemo okaca ostaviti, i koji način rezidbe primeniti. Kada o tome razmišljamo, treba da imamo u vidu, kakva je bila prethodna godina, u kakvom je stanju vinograd trenutno, i šta nam je cilj u narednoj sezoni u smislu kvaliteta grožđa.

Kako bi utvrdili prinos koji očekujemo osmišljena je i formula a za izračunavanje koja glasi. U formuli je: Broj čokota po hektaru A)10.000 m čokota po ha a)razmak između čokota u metrima b) razmak između redova Bpr-procenat praznih mesta u vinogradu Kada smo odredili željeni prinos određujemo broj okaca kako bismo taj prinos i dostigli. N-broj okaca po čokotu koji se ostavljaju rezidbom A-prinos grožđa po čokotu u gramima Kr-koficijent rodnosti okaca za sortu Mg-prosečna masa grožđa u gramima tipična za sortu O-procenat oštećenih okaca.

Da bismo precizno utvrdili potreban broj okaca pri rezidbi potrebno je znati Kr i Mg koje možete videti u tabeli ispod kao i primere kako se računa za sorte rizling italijaniski i kardinal.

 

 

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
sreda, 28 februar 2018 08:45

Potrošači nagradili DUNAV OSIGURANJE

U Svečanoj sali Skupštine grada Beograda dodeljene nagrade „Moj izbor“ Udruženja „Moja Srbija“. Tom prilikom je jedina domaća i najjača osiguravajuća kuća nagrađena kao jedna od odobintica. Priznanje „Moj izbor“ u ime Kompanije „Dunav osiguranje“ primila je Ana Abramović, direktorka Sektora za marketing najveće osiguravajuće kuće u Srbiji. U svom obraćanju Abramović se zahvalila potrošačima na poverenju koje ukazuju „Dunav osiguranju“ i istakla da će Kompanijama to cenitini i godinama pred nama.

„Moj izbor“ organizuje se tradicionalno, sada po osmi put, a ovogodišnja akcija realizovana je uz podršku potpredsednice Vlade Republike Srbije Zorane Mihajlović, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Grada Beograda.

Osnovni cilj kampanje je podsticanje razvoja domaće proizvodnje, kao i poboljšanje kvaliteta robe i usluga. Priznanje „Moj izbor“ jedinstveno je i po tome što se dodeljuje isključivo na osnovu glasova potrošača. Ove godine akcijom je obuhvaćeno 780 domaćih proizvoda i brendova.

U okviru svečanosti prisutnima su se obratili Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka za građevinarstvo, saobraćaja i infrastrukture, Andreja Mladenović, zamenik gradonačelnika Beograda, kao i Milan Ristić, predsednik udruženja „Moja Srbija“.

 

Ana Abramović, direktorka Sektora za marketing,

Kompanije „Dunav osiguranje“

Објављено у Osiguranje
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28