Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 26 februar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 652 tone robe.

               

Najviše se trgovalo: kupusom (152 t), šargarepom (103 t), jabukom (73 t), pomorandžom (69 t), crnim lukom (67 t) i krompirom (45 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (145 t → 152 t) i šargarepe (87 t → 103 t), dok je promet: jabuke (83 t → 73 t), pomorandže (98 t → 69 t), crnog luka (83 t → 67 t) i krompira (52 t → 45 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         25 - 65 din.

pomorandža               70 - 120 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 100 din.

 

 

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 26 februar 2018 08:55

Uloga žene na selu je izuzetno važna

Veliki broj sela u Srbiji je opustošeno i ima sela koja više nemaju nijednog stanovnika, mahom su to sela u brdskoplaninskim područjima. Odlaskom žena, selo postaje zapušteno, a ne ostaje ni tračak nade za opstanak kulture, ni tradicije. Ne treba da se zaboravi činjenica da je prethodnih decenija bila veoma rasprostranjena pojava odlaska mladih iz sela u gradove, u potrazi za boljim životom.

Međutim, danas je situacija sasvim drugačija i sa gašenjem velikih prerađivačkih kapaciteta i smanjivanjem broja zaposlenih u preduzećima koja danas posluju, sve veći broj ljudi se okreće selu i spas pronalazi u poljoprivredi. U selu Busuru u opštini Petrovac na Mlavi, živi i radi Nataša Grujić, mlada tridesetogodišnja žena, koja je rad u trgovini zamenila za poljoprivredu. Porazgovarali smo sa Natašom gde je bilo reči o njenom učešću u stočarskoj proizvodnji, poziciji žene na selu i o budućim planovima.

„Do jula 2016. godine radila sam kao trgovac i tada sam se zabavljala sa suprugom Danijelom. Te 2016. godine Danijel i ja smo odlučili da započnemo zajednički život. Odabrali smo da živimo i radimo u selu Busur“, kaže Nataša i dodaje da život na seoskom domaćinstvu ne bi menjala.
„Suprug Danijel i ja zajedno sa njegovim roditeljima, uključeni smo u stočarsku proizvodnju, tov junadi i junica za meso. U dvema štalama ima 19 grla goveda, što krava, teladi, junica i junadi. Svi zajedno uspevamo da na vreme obavimo poslove vezane za stočarstvo. Za naše potrebe imamo ovce, svinje i kokoške, uzgajamo voće i povrće za potrebe domaćinstva. Nije mi teško da sa suprugom i njegovim roditeljima učestvujem u stočarskoj proizvodnji“, priča nam Nataša. I danas postoje razna mišljenja da je pozicija žene naselu teška i da im nije lako. O tome Nataša kaže: „Veoma je raširena tematika život žene na selu i pozivanje državnih organa da se uključe sa merama da pomognu ženama. Ostaje da se vidi u budućnosti, koliko će to u stvarnosti pomoći. Danas, u eri dominacije informacionih tehnologija pozicija žene može da bude samo bolja, jer i na taj način put u svet je otvoren, virtuelno. Žena uz pomoć informacionih tehnologija može da se obrazuje, posavetuje sa stručnjacima, ponudi proizvode
umesto da sate provodi na pijaci.“

Na kraju o budućim planovima Nataša ima i poruku za žene koje se odluče da ostanu na selu. „U budućnosti suprug i ja imamo u planu da u budućnosti širimo kapacitete za smeštaj goveda, da uvećavamo
stado, kako bismo mogli da živimo solidno. Može i sada da se živi solidno i da se nikome ništa ne duguje, ali u budućnosti poskupljenja su neminovna. Dolazi vreme da je veliki uspeh prilagoditi se koliko god da izgleda teško i nemoguće. Poruku uputiću ženama koje planiraju da ostanu: Nikada ne odustajte od života na selu koji nije stresan kao u gradu a mir koji je na selu zlata je vredan.“

 

AgroBiznis magazin

http://agrobiznis.rs/

 

Објављено у Žene u agrobiznisu
ponedeljak, 26 februar 2018 07:42

Pogledajte gde ova porodica ima rasadnik

Bez kvalitetno proizvedenog rasada nema uspešne proizvodnje povrća, ni na otvorenom, ni u plastenicima. Ako kvalitetan rasad presadimo u plastenik, ili kada se stvore optimalni uslovi, na otvoreno polje, onda znatno skraćujemo vreme do berbe.

Dok su u rasadniku mlade biljke prožive i do pet svojih životnih stadijuma razvoja, tako da je ovom delu proizvodnje neophodno posvetiti optimalnu pažnju.

Lepo odnegovan rasad će u budućnosti imati lep izgled biljaka ali i sklop zasada, kao i veću mogućnost ranijeg cvetanja i takve biljke po pravilu daju natprosečne prinose. Takođe ako se zasad formira iz rasada onda može da se posadi znatno veći broj biljaka po jedinici površine.

Porodica Đurić iz pedgrađa Trstenika, tačnije iz Grabovca, se godinama unazad uspešno bavi plasteničkom proizvodnjom, ali su pre podizanja plastenika morali da izaberu najbolje mesto gde mogu da podignu objekat za proizvodnju rasada. S obzirom na to koliko rada i brige treba oko rasada najzgodnije je bilo da to mesto bude u blizini porodične kuće, ali pošto tu nije bilo dovoljno prostora za podizanje takvih objekata i podizanje nove i lepe porodične kuće, rešenje je bilo objediniti sve pod jedan krov.


Odluka je doneta i tako reći pod jednim krovom, na spratu njihovog doma je nikao rasadnik. Sa godinama razvoja i ulaganja popravljali su se i uslovi u rasadniku. Danas je to jedna pre svega čista prostrana dobro osvetljena prostorija opremljena sa svom neophodnom opremom.

U prostoriji je već četiri pokretnih stolova za proizvodnju rasada. Trenutno se izvodi rasad paradajza i paprike, dok je rasad kupusa i krompira nedavno promenio stanište i posađen je u plastenike. Količine koje sada proizvode su, kažu Đurići, dovoljne za prvu turu rasada u plasteniku za oko 40 ari. Trenutno imaju 10000 biljaka paradajza i 7000 biljaka paprike.

Početkom januara su ove biljke posejane iz semena, i nakon četiri nedelje, početkom februara su pikirane, odnosno rasađene pojedinačno. Po planu proizvodnje ove nežne biljčice će od desetog marta početi da se rasađuju u plastenike. Za 3 do 4 dana planiraju da petoro ljudi obave kompletnu sadnju i kažu da to nije težak posao, ali da im do tad predstoji možda najteži posao u ovoj proizvodnji, a to 

Zemljište u plasteniku treba da se podrije, da se isfrezira, pođubri i zaštiti. Svake druge ili treće godine se đubri stajnjakom.

Paradajz i paprika u rasadu ostaju optimalno 50-70 dana. Za proizvodnju rasada je neophodno da se odvija u zaštićenom prostoru i da određeni broj sati bude pod prirodnim ili veštačkim osvetljenjem pa je bolje ako su krovni pokrivači od providnih materijala. Proizvodnja se obavlja u strogo kontrolisanim uslovima temperature, svetlosti, vlage i ishrane.

 

Važno je da seme iz koga se dobija rasad a kasnije i celokupna proizvodnja ima sva izražena dobra svojstva, da ima visok procenat klijavosti i visok procenat energije klijanja. Seme treba da bude dezinfikovano kako bi se sprečila pojava virusa u kasnijem rastu u zasadu.

Zaštićeni prostor treba da ima dobre klimatske uslove pa je neophodno često provetravanje da biljke u rasadu nebi bile tanke i visoke, a samim tim i slabe. U fazi kad biljke niknu temperatura može da se snizi za desetak stepeni, a kada počnu da niču prvi listovi opet im je neophodna viša temperatura do perioda kaljenja pa se opet snižava.

Rasad zahteva stalnu negu, provetravanje prostorije, zalivanje po potrebi, osvetljenje i prihranjivanje. Đurići se prema njima ophode sa velikom brigom kao da su članovi porodice, s obzirom na to da dele zajednički životni prostor.

Ovako sa ljubavlju odnegovan rasad uvek da dobar prinos, samo ga treba odbraniti od bolesti i štetočina. Prošle vegetativne sezone su u dva plastenika sa paprikom isprobali biološku zaštitu i ona je dala izvanredne rezultate, pogotovu zato što su u ostalim hemijski branjenim plastenicima, pred kraj vegetacije imali velike probleme sa virusima i prenosiocima virusa, tako da za ovu sezonu nije bilo dileme. Iako je biološka zaštita prilično skupa za naše uslove proizvodnje, kako bi sačuvali kompletan rod svi plastenici sa paprikom će biti branjeni od bolesti i štetočina na ovaj način.

Plasman je godinama obezbeđen, a pošto kvalitetom uvek pravdaju očekivanja kupca za tržište ne brinu ni ove godine. Najveća zebnja je neposredna blizina plastenika Zapadnoj Moravi, koja je i najveći prijatelj i najveći neprijatelj ovim proizvođačima, kao što je dokazala u majskim poplavama 2014. godine, kada im je u dva navrata odnela sve. Sa setom se sećaju tih dana. Finansijski gubici su bili ogromni, ali osećaj nemoći i gubitka neće zaboraviti nikad. I svaki veći sneg, kome se mnogi raduju za njih je dodatni posao, jer potrebno je rasteretiti plastenike i sprečiti oštećenja.

Pitali smo ih i da li ostvaruju neke finansijske benefite iz državne ili lokalne kase. Kažu imaju povraćaj za sisteme za polivanje i foliju koju uglavnom menjaju svake treće godine.

Kad vidimo sočne plodove jarkih boja na pijacama i učini nam se da su skupi treba samo da stvorimo sliku svih stepenica koje su prešli od semena do pijačne tezge, i možda shvatimo da cena nije uopšte visoka.

 

izvor : https://www.agromedia.rs 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28