Чланци поређани по датуму: petak, 23 februar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

JEFTINIJE I OSIGURANJE ZA ZIMSKI ODMOR I

BORAVAK U ODMARALIŠTU „DUNAV“ NA ZLATIBORU

„Dunav osiguranje“ za zimsku turističku sezonu odobrava akciju pogodnosti prizaključivanju polise putničkog zdravstvenog osiguranja, putnog osiguranja, kao i za još neke usluge najveće osiguravajuće kuće u Srbiji.
Do 28.februara Kompanija pri ugovaranju putničkog zdravstvenog osiguranja, odnosno paketa putnog osiguranja, odobrava primenu sledećih popusta:
- 10% na premiju putničkog zdravstvenog osiguranja za poslovna i turistička putovanja u inostranstvo koja u kontinuitetu ne traju duže od 30 dana ili
- 15% popusta na premiju paketa putnog osiguranja ukoliko se zaključuje samo osnovno osiguravajuće pokriće (putničko zdravstveno osiguranje, osiguranje od posledica nesrećnog slučaja – nezgode,i osiguranje od građanske odgovornosti), odnosno
- 20% popusta na premiju osiguranja u slučaju ugovaranja jednog ili oba dopunska pokrića (osiguranje od otkaza putovanja i osiguranje prtljaga); ovi popusti primenjuju se za poslovna ili turistička putovanja u inostranstvo koja u kontinuitetu ne traju duže od 90 dana, rekao je u izjavi medijima Aleksa Aksentijević, direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Obrenovcu.
Uz ove pogodnosti, osiguranici/ugovarači koji zaključe ugovor o putničkom zdravstvenom osiguranju odnosno paket putnog osiguranja imaju priliku da koriste i dodatne komercijalne popuste:
- 30% komercijalnog popusta na premiju osiguranja pomoći na putu ukoliko je početak trajanja osiguranja u akcijskom periodu;
- zaključenje kratkoročne polise kombinovanog osiguranja domaćinstva za period trajanja godišnjeg odmora po specijalnoj ceni putem paketa „zimska čuvarkuća“;

Sve u vezi s promotivnim uslovima Zimske akcije putničkog zdravstvenog, odnosno paketa putnog osiguranja s još nekim uslugama „Dunava“, zainteresovani građani mogu saznati na nekom od 600 i više prodajnih mesta Kompanije, ili besplatnim pozivom na telefonski broj Kontakt centra 0800 386 286, kao i putem internet adrese www.dunav.com.

Sajamska ponuda „Dunav turista“


POPUSTI I POKLONI ZA BORAVAK U ODMARALIŠTU DUNAV NA ZLATIBORU
Povodom ovogodišnjeg Sajma turizma, „Dunav turist“ odobrava poklon vaučer koji pruža popust od 6.000 dinara na standardnu cenu u periodu od 22. februara do 27. aprila. Osnovni uslov za dobijanje ovog popusta jeste boravak sa najmanje dva noćenja i uslugom pansiona ili polupansiona u Odmaralištu „Dunav“ u centru Zlatibora. Ovaj vaučer se može kombinovati s drugim standardnim popustima iz cenovnika koji se ostvaruju na osnovu dužine boravka. Korišćenjem poklon vaučera cena dvodnevnog boravaka se kreće od 8.600,00 dinara u ekonomik sobi do 16.000,00 dinara u premijum apartmanima za dve osobe. Gosti koji ostvaruju pravo na vaučere Republike Srbije mogu iskoristiti oba vaučera i sebi priuštiti popust od čak 11.000,00 dinara za boravak u Odmaralištu “Dunav” na Zlatiboru .
- Takođe, ranim rezervisanjem smeštaja za leto 2018. godine u periodu od 1. jula do 8. septembra svim zainteresovanim posetiocima predstojećeg Sajma obezbeđen je popust od 25% na osnovnu cenu, uz minimalan boravak u odmaralištu sa pet noćenja. Uz rezervaciju u navedenom terminu, uslov za ostvarenje popusta je i da minimalna usluga bude polupansion, kao i uplata 50% avansa najkasnije do 4. juna. Cene se kreću, u zavisnosti od termina korišćenja smeštaja, od 3.040 dinara dnevno po osobi za usluge polupansiona u ekonomik sobi pa naviše, u skladu sa izabranom sobom ili apartmanom. Za decu uzrasta do sedam godina boravak je besplatan, dok je za mališane od sedam do 12 godina cena polupansiona u Odmaralištu „Dunav“ 1.275 dinara dnevno. U cenu pansiona ulaze i usluge relaks centra i animacijski program za decu, istakao je Duško Kovačević, direktor „Dunav turist“-a.

Објављено у Osiguranje

Dobra zaštita voćaka je pola posla u poljoprivredi. Ako se to uradi na vreme, neće biti problema za kasnije. Po svemu sudeći, ova zima je blaga i mnogi radovi su započeti, jer vremenske prilike to dozvoljavaju. Zimski pregledi voćaka izvode se u vremenu mirovanja vegetacije (novembar-mart). Pregledaju se jednogodišnje, dvogodišnje, a vrlo često i trogodišnje grančice i rodni kolači.

Početak otvaranja cvetova ili lisnih pupoljaka, poznatije kao faza „mišije uši“, poslednji je rok do kada bi trebalo uraditi zimsko prskanje voćaka. Tim prskanjem
suzbijamo veliki broj prouzrokovača bolesti i štetočina. Iz prakse slobodno se može reći da je najbolji period krajem februara i početkom marta.

Dobra preventiva pola posla

Zimskim tretiranjem suzbija se veliki broj štetnih organizama:


Najčešći insekti su: štitaste vaši, lisne vaši, krvava vaš, jabukin cvetojed, jabukin moljac, šljivin moljac, breskvin moljac, kruškina buva, mrazovci, gubar, kukavičija suza.

Prouzrokovači bolesti su: taphrina deformans Tul. (prouzrokovač kovrdžavosti lišća breskve)

T. pruni Tul. (prouzrokovač rogača šljive), botrytinia fitckeliana Whetzcl (prouzrokovač truleži)

Pored gore navedenih štetnih organizama, zimskim tretiranjem voćaka i vinove loze, suzbijaju se i mnogi pregljevi, mahovine i lišajevi, kojima su vrlo često obavijena stabla šljiva i drugih voćnih vrsta, gde se sprovodi neredovna zaštita, tokom vegetacije ili se uopšte ne sprovodi.

Kovrdžanje listova breskve je jedna od najopasnijih bolesti breskve kod nas. Ako se breskva ne zaštiti fungicidima, bolest može naneti velike štete: deformacija plodova, kovrdžanje i prevremeno opadanje lišća, smanjenje rodnosti u narednoj godini i dr. posledice. Plavim prskanjem se ujedno sprečava zaraza i od drugih patogena, kao što su Stigmina carpofila (prouzrokovač šupljikavosti lišća voćaka) i Monilinia spp. (prouzrokovač sušenja cvetova, grančica i mrke truleži koštičavog voća). Tretmani su isključivo preventivni, nema kurativnih preparata, te je neophodno na vreme izvršiti zaštitu voćnjaka.


Na granama, grančicama, u naborima, ili ispod ispucale kore voćaka, zimu provodi veliki broj štetnih insekatskih vrsta i pregljeva. Zimskim pregledima utvrđuje se prisustvo velikog broja štetnih organizama na voćkama brojnost jaja lisnih vašiju, gubara, kukavičje suze, crvenog preglja i mrazovaca, zatim larve šljivine štitaste vaši, kalifornijske vaši, krvave vaši, glogovca, žutotrbe, smotavaca, jabuktnog moljca i dr. štetočina. Tokom februara i marta, sa porastom temperature, aktiviraju se odrasli insekti kruškine buve i jabukovog cvetojeda i njihovo prisustvo se utvrđuje pregledom većeg broja grančica i pupoljaka.

Najbolji preparat za zimsko prskanje voćaka je PLAVO ULJE, koje predstavlja kombinaciju tri preparata, zbog čega daje prave rezultate. Trokomponentno
plavo ulje sadrži:
• Mineralno ulje, koje kvalitetno oblaže grančice i odoleva vrmenskim uslovima. Njegova uloga je da uništava prezimljujuće forme grinja i insekata;

• Insekticid na bazi cipermetrina, koji ima ulogu da štiti biljku u prvim fazama razvoja od prezimljenih insekata, matičnih, koji započinju prekomerno množenje i formiraju prve kolonije;

• Fungicid na bazi bakra, čija je uloga da zaštiti biljku od bolesti koje su u obliku spora gljivica ili bakterija prezimele na površini biljke, na stablu, granama i pupoljcima.

Preporuka: Mineralna ulja (Galmin i Belo ulje), Mineralno ulje + Diazinon (Oleodiazinon), Mineralno ulje + Metidation (Oleometion, Oleoultravet, Dast oil) i Mineralno ulje + Paration (Galpar, Stopar oil).

 

AgroBiznis magazin 

http://www.agrobiznis.rs/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
petak, 23 februar 2018 12:32

Rana prolećna setva ratarskih kultura

Kasna jesen i ovaj deo zime, nam pokazuje da pored prošlogodišnje ledene zime sa minimalnim količinama padavinama, postoje i zime u kojima je količina padavina, malo iznad višegodišnjih proseka.
Ovakva zima omogućava da stočar, koji je poslušao struku i uradio osnovnu obradu zemljišta, u kasnu jesen ima velike šanse da jari stočni grašak i grahoricu, kao i jare strnine (ovas ječam) poseje što ranije, odnosno, onog trenutka čim se stvore optimalni uslovi za setvu.


Najraniji rok za jare krmne kulture je 20. februar. Od tada počinje računanje vremena za jari stočni grašak iIi grahoricu. Pre toga ne, ali posle toga treba koristiti prvi trenutak, kada može da se uđe u parcelu i odraditi pripremu zemljišta i posejati ih. Staro je pravilo, da u februaru uvek postoji bar sedam dana, kada može da se uđe u parcelu i uradi sav predviđen posao.

Zašto sejati stočni grašak i grahoricu?


Prvo, razlog je što daju krmu odličnog kvaliteta i visokog prinosa, ali i zato što uspevaju na zemljištima, koja mi većinom u Šumadiji i radimo, a to su kisela sa pH vrednosti ispod 5,5 i sa niskim procentom humusa, većinom ispod 3. To su zemljišta koja ne odgovaraju lucerki, pa i crvenoj detelini i to treba poštovati. Ne treba sejati lucerku na kiselom, plitkom, siromašnom zemljištu. Nije opravdanje da se nema druga parcela. Lucerka tek na dubokom, strukturnom, bogatom zemljištu, daje predviđen prinos duži niz godina. Stočni grašak i grahorica daju veliku količinu zelene mase, od 40 – 50 t/ha sa visokim udelom minerala, vitamin i proteina. Vrlo
je sličan hemijski sastav senaže stočnog graška i lucerke. Rano se skida, možda i najranije, pa daje mogućnost druge žetve na istoj parceli, gde ima mogućnosti navodnjavanja. Odličan je predusev svim
ratarskim kulturama osim mahunarkama. Na istu parcelu ga treba vratiti posle četiri godine.

Mineralno kompleksno đubrivo uneti po preporuci, koja je dobijena posle urađene agrohemijske analize. Ako agrohemijska analiza nije urađena, a preporuka je da se uradi , treba predsetveno uneti do 30 kg/h čistog azota (N), a sa osnovnom obradom 60 – 80 kg/ha fosfora P₂O₅ i 80-100 kg/ha kalijuma u obliku K₂O. Setva se obavlja na razmak redova od 12,5 cm sa količinom semena koja je preporučena od proizvođača, o broju biljaka po jedinici površine. Razlika je u broju biljaka po nameni, da li je za proizvodnju semena ili krme. Potporni usev ide do 20 % glavnog useva (kod nas najčešći je ovas).

Ako se grašak proizvodi za zrno, tada se se seje kao čist usev. Valjanje ne raditi ako su zemljišta teška, a setva obavljena rano. Kosi se kada je u punom cvetu i započinje formiranje mahuna. U tom trenutku se dobija najkvalitetnija krmna masa. Ako nam je cilj da ga siliramo, kosimo ga kada je u fazi mlečno voštane zrelosti, kada je procenat suve materije 25 - 28 %. Sve isto važi i za grahoricu, koja daje 40 - 50 t/ha zelene mase, ili 8 - 10 t/ha sena. Setva se obavlja isto na međuredni razmak od 12,5 cm sa količinom semena koju je preporučio proizvođač istog. Posle setve treba uraditi valjanje lakim valjcima. Namena joj je za proizvodnju zelene mase, senaže, silaže i sena, koje je odličnog kvaliteta. Treba sejati jari stočni grašak i grahoricu, pošto se dobija zelena biljna masa visokog kvaliteta, relativno jeftino. Može se proizvoditi i na zemljištu koje nije naročito kvalitetno, a i ulaganja nisu uobičajno visoka.

Ko zna da proizvede zrno od stočnog graška je u velikoj prednosti, koristi se bez termičke obrade - melje se direktno, pošto popravlja proteinski deo obroka namenjenog stoci, a to je već dovoljan razlog za njegovu proizvodnju. Ostavlja zemljište obogaćeno azotom i organskom materijom, pa je odličan predusev.

 

AgroBiznis magazin

http://www.agrobiznis.rs/ 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
petak, 23 februar 2018 12:05

Subvencije za ratare nakon teške godine

Članovi Udruženja "Vršački ratar" podržavaju zahteve ostalih udruženja poljoprivrednika upućene Vladi Republike Srbije kojima zbog prošlogodišnje suše traže otpis naknade za ovodnjavanje, kao i da se dizel gorivo za poljoprivredu oslobodi akcize koja sada iznosi 53 dinara za litar dizel goriva.

Članovi vršačkog Udruženja poljoprivrednika "Vršački ratar" smatraju da su zahtevi upućeni nadležnom ministarstvu i vladi vezani za naknade za odvodnjavanje i akcize na gorivo , opravdani jer je prošla godina bila izuzetno teška zbog nezapamćene suše pa je bilo teško pokriti proizvodnju, a kamoli izdvojiti neki dinar za narednu.

Ove godine najveći problem nam je novac da bi zasnovali novu proizvodnju. Svi inputi, počev od đubriva i pesticida, pošto su bile promocije hemijskih i zaštitarskih kuća, su poskupeli od 5 do 10 posto u zavisnosti od kuće, a to znači da je u samom startu proizvodnja skuplja u odnosu na prošlu godinu, kaže Goran Mitrovanov .

Subvenicije od 4.000 dinara po hektaru, na svega 20 hektara po gazdinstvu su male, ali svaki dinar je dobrodošao rekao je Nenad Nastić i naglasio.

"Bilo bi dobro da se plati što pre da bi imali koliko toliko novca i da nafta bude 90 dinara kao što se priča, a što se tiče navodnjavanja i novca koji dajemo da se smanji i ne znam šta je još u planu da se pomogne poljoprivrednicima".

Nastić je za 2017 dobio račun za odvodnjavanje blizu 9.000 dinara, a najveća stavka je, kaže gorivo, a potvrđuje i Goran Mitrovanov.

Taj segment što se tiče nafte nam je trenutno jedan od najvećih inputa, trebalo bi da se spusti cena goriva za akcizu i koliko Vlada i ministarstvo mogu da nam izađu u susret, kaže Mitrovanov.

Poljoprivredna proizvodnja i stvaraoci novih vrednosti treba da budu oslobođeni plaćanja celokupnog iznosa akciza, jer ne pripadaju akciznom sektoru oporezivanja, kao ostala luksuzna roba, već pripadaju proizvodnom sektoru, kažu ratari.

izvor : http://www.rtv.rs

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Bioekonomija obuhvata one delove privrede koji koriste obnovljive biološke resurse sa kopna i mora - kao što su usevi, šume, ribe, životinje i mikroorganizmi - za proizvodnju hrane, materijala i energije.

Bioekonomija zapošljava ukupno 18,5 miliona ljudi. Primarna proizvodnja biomase, uglavnom poljoprivreda plus šumarstvo i ribarstvo, stvara dosta zaposlenja (55%), ali nizak promet (20%). Podaci pokazuju jasne razlike između grupa država članica: npr. zemlje Istočne Evrope Poljska, Rumunija i Bugarska očigledno su jače u sektorima sa manjom dodatnom vrednošću ekonomije zasnovane na biološkoj strukturi koja generiše mnogo zapošljavanja. Za razliku od toga, zemlje zapadne i severne Evrope proizvode mnogo veći promet u poređenju sa zaposlenošću. Zemlje sa najvećim odnosom između prometa i zapošljavanja su Irska, Finska i Belgija.

Kao i u studiji 2016. godine, ovo ažuriranje naglašava doprinos često istaknutih industrija zasnovanih na biološkoj osnovi, kao što su hemikalije i plastične mase, farmaceutski proizvodi, papir i proizvodi od papira, industrije šumarstva, tekstilnog sektora, biogoriva i bioenergije za bioekonomiju. Ovaj sektor pokazuje znatan promet od skoro 700 milijardi € i 3,7 miliona zaposlenih u EU-28 u 2015. godini. Samo u hemijskoj industriji zasnovanoj na bio-proizvodima, promet je iznosio oko 30 milijardi €.

Podaci pokazuju ukupni blagi porast udela hemijske industrije u EU-28 zasnovanom na korišćenju bioloških sirovina od oko 6% u 2008. godini na 7% u 2015. Sirovi materijali koje koristi hemijska industrija su oko 50% organski (fosilni i bio-bazirani) i oko 50% neorganskih (minerali, metali).

Samo uzimajući u obzir organski deo, ukupna učešća na biološkom tržištu porasla je sa 12% u 2008. godini na 15% u 2015. Danska se ističe kao jedna država članica sa najvećim udelom u hemijskoj industriji u 2015. godini, što je uglavnom zbog visoke proizvodnje enzima. Latvija i Švedska prate prvenstveno zbog velikog obima proizvodnje uglja i visokog ulja.

Po prvi put, studija je takođe razmotrila doprinos različitih hemijskih proizvoda ukupnoj vrednosti i količini hemikalija zasnovanih na biološkoj osnovi. Studija pokazuje da dominirajuće supstance za industriju hrane ili pića dominiraju u smislu vrednosti zasnovane na biološkoj osnovi, dok životinjska ili biljna đubriva dominiraju u smislu obima proizvodnje.

Puni izveštaj "Evropska bioekonomija u brojkama 2008 - 2015" dostupan je besplatno i sadrži detaljne informacije, 18 stranica sa 11 slika i 2 tabele.

www.biconsortium.eu/librari/bioeconomi-figures 

www.bio-based.eu/markets

O Bio-baziranom industrijskom konzorcijumu

Bio-based Industries Consortium (BIC) je neprofitna organizacija sa sedištem u Briselu. Ona predstavlja privatni sektor u javno-privatnom partnerstvu (PPP) sa EU o bio-industrijama (BBI). Vredi 3,7 milijardi evra, partnerstvo mobiliše ulaganja u inovativne objekte i procese koji proizvode visokokvalitetne proizvode na bazi bio-proizvoda, kao i u biorefiniranju istraživačkih i demonstracionih projekata.

BIC je domaćin jedinstvenom mešovitom sektoru koji trenutno pokriva poljoprivredu, agro-hranu, šumarstvo, celulozu i papir, hemikalije, energetiku i druge proizvodne sektore. Sa preko 200 članova, uključujući velike kompanije, MSP, klastere malih i srednjih preduzeća, RTO, univerziteti, tehnološke platforme i udruženja širom Evrope, BIC okuplja autoritativne grupe među-sektorskih i multidisciplinarnih stručnjaka iz oblasti industrije zasnovanih na biološkoj osnovi.

http://biconsortium.eu

O nova-Institutu

nova-Institut je privatni i nezavisni institut, osnovan 1994. godine; nova nudi istraživanja i konsultacije sa fokusom na ekonomiju zasnovanu na bio-zasnovanoj tehnologiji i CO2-u u oblasti sirovine, tehno-ekonomske procene, tržišta, održivosti, diseminacije, B2B komunikacije i politike. Danas, nova-In Institut ima 30 zaposlenih i godišnji promet od preko 2,5 miliona €.

Објављено у Tržište
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28